Pun Dzep Sunca. :]

Oci. ♥

U svakom septembru ima necega nalik na tihe rastanke. Primetis to po igrama koje polako pocinju da se saplicu. Primetis to po iskracalom odelu, koje ostavljas mladjem bratu.
Primetis i po bajkama, koje smo dosad tako lepo izmisljali. Primetis kako nam i bajke sve manje veruju.

Ustvari, velika je to varka. Bas kao sto je i svet sa one strane svoga oka.

Onome koga posmatras u ogledalu s nadom. Ti si nada koju on gleda iz svog sveta. Ne veruj nicemu sto se moze primetiti samo sa jedne strane vida.

Trci i sastani se sam sa sobom. I izgubi se u daljinama sebe kao kap ciste svetlosti.

Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Jos redji oni koji shvataju slobodu granice. "Ne zidaj vrata veca od kuce", kazu Eskimi. To isto znaci sto i zidati prozore manje od ociju.

Stvarno videti, znaci: umeti videti kisu kako pada uvis. Videti kako padaju uvis krovovi kuca i reke u kojima se taloze vrhovi planina.
Ovako sam to cuo: "Ko nije nebo ugledao u vodi, taj nema pojma sta su ribe na drvecu"

Pa ako se i okliznes, nekada, u zivotu, ne gledaj to kao pad u sunovrat nego kao pad uvis.

I uvek, uvek se seti Aleksandra Makedonskog: "Niko me na svetu nije pokori sem mene ".

Treba umeti videti nebo, puno zrnevlja svetlosti kako se uspravlja nad zemljom i razgranava u svome padu. Cveta.

I videti pad vetra kako raste duboko u doline, u ponornice blagosti, sine moj.

I snove valja videti kako rastu dok tones polagano u njih i paras se, bas kao sto i ove reci cutanja, tude i moje, tonu nocas, a nadvisuju krov i oblake, i nadvisuju nebo i rastu u jednu predivnu vasionu koju smo izmislili sebi u visovima opalog septembra.

Mika Antic

Zvuk kojim pocinje slovo "D" ♥

I taaaaaaaaaaako. (:

" Danas je prolece...a ja ga ne mogu videti. "

...Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima
jedne zgrade,
sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."

Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za
reklamu, koji je tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za
dozvolu, uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.

U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog
coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica
i novcanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je
pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i
sta je to mogao napisati.
Nasta ce prolaznik odgovoriti:

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na
drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno
glasio:

"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti."

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece
i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje....

" Ali meni nista sem nas DVOJE nije vredelo! "

-Ove noci mogu napisati najtuznije stihove….

Secanja naviru…

Pece me onaj nas prvi poljubac, stisak ruke i zagrljaj…

Vracam film na prosle dane.

Pa zar sam ja toliko losa osoba?!
Ako i jesam, zar je moralo ovako da mi se vrati?!
Imam i ja dusu, osecanja [doduse ona stidljiva] koja tesko pokazujem.

Ali ih imam.

I tu su jos uvek.

Tesko mi je… Nesto me steze…

A bilo je divno.

Kroz paucinu se secam svega sto smo prosli…

Ti i ja.

Svaka svadja, ono nekontrolisano smejanje i ludiranje je bilo luckasto na svoj nacin… Bili smo posebni.. Uvek svoji…

Da. “Bili”.

Zamalo da zaboravim da nas nema vise i da pocnem opet da sanjarim…

Reci jesu moje igracke, ali ne postoje one kojima bih opisala ovaj pakao..

Uvek su mi govorili da sam dete i da mojih suza niko nije vredan!

Nisu znali da deca najlepse i najiskrenije vole. I da ti za mene nisi “niko” vec “sve” !

Kad god bi se posvadjali radila bih isto…

Sedela na krevetu, plakala kao kisa i jela cokoladu…
Prvo bih se poverila mom dnevniku, a kasnije i napisala sastav.

I uvek bi se pomirili…

Ovaj put je izgleda izuzetak.

Nazad nema.

A nema ni novog lista u nasem zajednickom zivotu.

Postoji tajna vestina biti jedno za drugo.

Mi ocigledno nismo znali te trikove.

Ti si sad negde daleko, veselis se na nekom rodjendanu…

A ja…

Ja pokusavam da saznam gde sam pogresila.

Verovatno to nikada necu saznati…

Da te barem nisam volela…

Bilo bi sve drugacije.... Ali nije.

Nisam ja rodjena pod srecnom zvezdom.

Mene zivot nikad nije mazio.

Pomalo sam se i navikla.

Ovo je moje crno mesto u adresi sveta.

I tako ce uvek biti.

Samo nebo zna sta si mi predstavljao….

-Zelim ti srecu i da te neko voli barem trunkicu kao ja.

Srescemo se opet… Valjda.

A do tog novog susreta nadam se da me neces zauvek izbrisati iz secanja, ali da ces krenuti dalje…

Ovo je za tebe…

Jedino moje… </3

I za nasu nedovrsenu pricu.

[ Odmah da ne bude zabune. Ovaj sastav je napisan pre mnogo, mnogo vremena. Imala sam neku neopisivu potrebu i zelju da ga okacim ovde....sada....danas....

P.S. Ipak smo se pomirili tada :)

Pozdrav. ]

Moje male sarene emocije... ♥

" Zasto zurimo iz detinjstva da odrastemo, a kad odrastemo, zeleli bismo da opet budemo deca ?

Zasto trosimo zdravlje da bi stekli novac, a onda trosimo novac da bi vratili zdravlje?

Razmisljamo teskobno o buducnosti zaboravljajuci sadasnjost i na taj nacin ne zivimo ni u sadasnjosti ni u budusnosti...

Zasto?
...da naucis da nikog ne mozes prisiliti da te voli - mozes samo da volis.
Da naucis da nije bogat onaj koji najvise ima, nego onaj kome najmanje treba...
Da je potrebno nekoliko sekundi da se povredi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izleci.
Da naucis da oprastas drugima, a da oprostis sebi,
Da saznas da postoje osobe koje nezno vole - a da to ne znaju izreci...
Da novcem mozes kupiti sve osim srece...da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o tebi, a ipak te voli.

Ljudi ce zaboraviti sta si rekao, sta si stvorio, ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima probudio... "

...o morskim zvezdama.

Bio jednom jedan mudrac koji je odlazio na obalu okeana da bi tamo pisao.

Imao je obicaj da pre nego sto pocne svoj rad, seta po plazi.

Jednom, setajuci obalom, pogledao je preko plaze i video ljudsku priliku koja se kretala kao da plese.

Nasmesio se samom sebi na pomisao da bi neko plesao i tako krenuo brze da bi stigao tamo. Dok se priblizavao, primetio je da je to mladic, i da ono sto radi uopste nije ples.

Mladic se saginjao, uzimao nesto malo s plaze i bacao u okean.

Jos vise mu se priblizio i rekao:

"Dobro jutro! Smem li da pitam sta radis?"

Mladic je zastao, pogledao ga i odgovorio:
"Bacam morske zvezde u okean."

"Onda moram da te pitam zasto to radis?", upitao je mudrac pomalo zbunjen.

Mladic je odgovorio:
"Sunce je izaslo i dolazi oseka. Ako ih ne bacim u vodu, uginuce.
"

Kada je ovo cuo, mudrac je odgovorio:
"Ali mladicu, zar ne shvats da je plaza duga miljama, a da su zvezde svuda, duz svake milje? To sto radis ne znaci nista!"

Mladic se sagnuo, uzeo jos jednu morsku zvezdu i bacio je u okean. Dok je padala u vodu, rekao je:
"Za ovu znaci."

Loren Ajsli (1907-1977)

Vecnost duze traje kada smo zajedno. ♥

Znas… Ima trenutaka kada mi ocajnicki nedostajes….

Bas kao sada .

Verovatno su ti ove moje reci smesne....

Ali… Mene i dalje boli sto si ovakav, sto se ne slazemo.

Pre mi je bilo divno, a sada ne mogu da se saberem, ne prodje jedan dan, a da se ne posvadjamo, bila to glupost ili ne…

Moras da shvatis da sam ja jedna emotivna dusa, i da bi mi tvoja lepa rec, zagrljaj i paznja, uvek dobro dosli…

Ranije si mi uvek bio podrska….vise to nisi…

A ne verujem ni da ces biti onaj stari …

Onaj zbog kog sam se i zaljubila u tebe i zavolela te.

Ne znam, ovo mi sve deluje kao san, hocu da se probudim, da sve bude slatko i nezno kao pre. Pokusaj da me razumes.

Mozda sam komplikovana… I uvek sam bila. Ali takvu si me i pozeleo kraj sebe kad smo se upoznali, zar ne?!

Volim te. ♥

Broken. Rainbow.

Caos svima... Nova sam ovde, cisto da se zna. Moje ime, odakle sam i ostali podaci uopste nisu bitni. Verujte mi... Napravila sam ovaj blog samo iz jednog jedinog razloga. Da bih pisala i izbacila iz sebe neke stvari kada mi je tesko. Mozda ce vam moji textovi nekad zvucati pateticno, ali odmah da napomenem... Takva sam u nekim trenutcima... Znate ono kada vam je tesko, rado bi ste vristali, da vas niko ne cuje... Ostali bi ste sami.... Ali ne mozete...

Meni se to cesto desava. ;/ Pogotovu sada, kada sam u duzoj vezi sa jednim deckom, a nase svadje su zadnjih mesec dana sve cesce i cesce. [Tako je nastao ovaj blog, ako nekog cisto zanima.]

No, zelim da znate takodje da je veoma, veoma moguce da cu baciti oko na ono sto ste vi pisali... :) Tj. uvek trazim slicne sebi... Tako ce biti i ovog puta. Pa cu gledati k'o pise tuzne price [iz svog zivota]... Naravno Vi ne morate da citate one moje gluposti, opet napominjem. Ovo sluzi samo da se "ispraznim".

Pozdrav svima. <3