Uzeće Slamčicu Da Ti Mozak Popiju

Zašto se ne javljam na telefon?

limenimoljac — Mon, 17 Aug 2009 20:33:48 +0200

Čudno je to. Ali ne volim. Pokušavam da to protumačim na razne načine.Ja volim da komuniciram sa ljudima, zaista. Volim da pričam, čak mislim da u nekim slučajevima to radim i previše. Ali NE volim da pričam preko telefona.Možda je u pitanju strah. Ne znam baš. Moguće da je u pitanju to što me je više od 70% bivših stalno zivkalo. E sad, moguće je da me je bilo strah da im se javim. Strah da bih se tako više zbližila sa njima ili slično. Sada sam prestala da se javljam bilo kome na telefon. Prosto, ne volim. Ili se bojim. Gospode, kakav sam psiho. Ako se bojim, čega se bojim? Bojim se zbližavanja. Bilo kakve vrste. To je jedini prihvatljiv odgovor. I dečka nisam imala relativno dugo. Svi momci koji su se meni izričito sviđali su mi nedostupni. Tj, ili im se ne sviđam ili imaju devojku ili neki tamo razlog. A momci kojima se ja sviđam.. pa, jednostavno u startu pomislim da nisu za mene. Tj da ja nisam za njih. Tj da mogu da prestanu da pokušavaju. Nije mi svejedno, ljudi. Ja imam srce. Ja želim da budem bliska sa nekim. Ali kada mi se pruži prilika uvek nađem neki suludi razlog da to izbegnem.Eto.

Videla sam zvezdu padalicu

limenimoljac — Mon, 03 Aug 2009 13:11:31 +0200

Juče, dok sam bila na bedemima. Ležim, a oko mene gomila ljudi. Biju se, pevaju, piju.. A ja ležim i osećam neki neodređen mir. Gledam u nebo, brojim zvezde. Nije ih bilo preterano, možda desetak. Odjednom, snop svetlosti je proleteo i u trenutku se stopio sa nebom. Nikada do sada nisam videla zvezdu padalicu i nisam bila sigurna da li je to zaista ona. Ma, bila je. Onda je kroz mene prostrujao neki sumanut osećaj koji me je ubeđivao da sam prisustvovala nekom nebeskom trenutku. Možda je to posledica Medveđe krvi :) Ali bilo je lepo. Nekako su mi se misli pročistile, ostale su samo one pozitivne. Bilo mi je drago što su ljudi oko mene srećni. Ljudi su stalno u potrazi za srećom i možda smo ih sreli dok su bili u prolazu, tražeći je. Sreli smo ih i za kratko vreme smo ih zavoleli, ali oni su morali da nastave svoj put.. Ne bi trebalo da smo ljuti ili ljubomorni na njih zbog toga. Trebalo bi da budemo srećni, jer će na taj način njihova sreća dolepršati do nas i pružiće nam mir. I pomoćiće nam u potrazi za našom srećom, sigurno :)

Crveni makovi...

limenimoljac — Fri, 31 Jul 2009 13:16:47 +0200

Opet su jutros procvali
u žitu makovi skriveni
Sve su nam njive ovili
cvetovi njihovi crveni
Znaš li majko, majčice
kakvi su ono cvetovi
što rastu po našim njivama
tako divni crveni?
Gorki su, sinko plodovi
čemer je ono procvao
Umesto zlatne pšenice
korov je tamo niknuo
Mnogo je krvi poteklo
polja su nam opustela
Jedino što je ostalo
cvetovi maka crvena...

Lj?

limenimoljac — Thu, 30 Jul 2009 14:35:33 +0200

Mrzim ljubav. Trenutno. Mislim da je to zato što u ovom trenutku nisam voljena. Ljubomorna sam na sve koji su srećno zaljubljeni. Pokušavam da nateram sebe da mislim da je ljubav u stvari odvratna i plastična. Zaboga, kako neko može da bude toliko srećan? Čini mi se da je ovo neka zavera. Ljudi se tako promene kada su sa nekim u vezi. Jednostavno više nemaju vremena ni za koga. U stvari, tek tada shvatiš da oni nikada nisu ni imali vremena za tebe, ali sada imaju pristojan "razlog". Bljak bljak, bljak. Ne želim da budem ni sa kim ako će to da me promeni. Kako sam jebeno počela ovaj blog. hahahah. Neka..