Sever Vojvodine

Pravo na informisanje

mrseverac — Fri, 14 Aug 2009 13:11:13 +0200

U modernim,demokratskim društvima,kakva danas poznajemo,sfera informisanja zauzima jedno od značajnijih mesta na hijerarhijskoj lestvici interesovanja kako vlasti,grupa koje pretenduju da budu vlast (opozicija),civilnog sektora,ali i šire javnosti u celini,koja na sreću sve više prepoznaju moć koju masovni mediji imaju na formiranje javnog mnenja u tom društvu. U demokratskim sistemima,onaj ko vlada javnim mnenjem,dobija izbore,pruža mu se mogučnost da obnaša vlast,da upravlja,sistemom (državom). Otuda interesovanje vlasti da medije pokuša obuzdati od kritike nje same,u onoj meri u kojoj neće ugroziti svoju reputaciju „demokratske“vlasti.Forsiranjem uspešnih poteza vlasti,koji se naglašavaju,umereno,da nebi postigli kontraefekat,a sve finijim načinima,gotovo neprimetno,ali veoma efikasno,greške i neuspehe svoje politike,ili relativizuju ili umanjuju.. Opozicija pak,u svom pohodu na vlast,pokušava parirati vlasti istim onim instrumentima uticaja na medije, kao vlast sama,ali sa nešto drugačijim metodama.Cilj je pak isti,podršku javnosti okrenuti na svoju stranu.Naglasiti svoje uspehe a neuspehe vlasti prikazati kao pravu katastrofu,za koju jedino oni,kada dođu na vlast imaju lek.Tu je i nevladin sektor.Svako sa stanovišta svoje sfere interesovanja,u skladu sa svojim principima,želi iskoristiti moć medija kao instrument za afirmisanje svojih stavova.Sve ovo je potpuno uobičajeno i normalno ako je,a uostalom kao i u svim drugim oblastima pa tako i u ovoj,podrezumevana činjenica poštovanja zakona i propisa i imanje osećaja za meru. Svaka zloupotreba medija,razvojem demokratske svesti javnosti,postaje vidljivija i neatraktivnija. Sve ovo su dosta poznate stvare većem delu javnosti,o ovome se govori,piše,diskutuje... Postoji međutim jedna oblast informisanja koja iz nekog,na prvi pogled nepoznatog razloga,a potrudiću se da objasnim da ipak ne skroz nepoznatog ,iako prisutna,generalno afirmisana,produktivna,ali ipak nedovoljno analizirana. Sfera informisanja nacionalnih manjina na svojim maternjim jezicima. U doba modernih tehnologija,interneta,digitalne televizije,televizije emitovane posredstvom kablovsko-distributivnih sistema,ovaj vid informisanja odvija se u velikoj meri posredstvom ovih medija,kako iz matične države pripadnika određene nacionalne manjine,tako i iz države u kojij žive.U ovom slučaju same Republike Srbije.No,ne bih se zadržavao na ovom vidu informisanja.Ono što je možda interesantnije,jeste informisanje pripadnika nacionalnih manjina preko Javnoj servisa Vojvodine. Radiotelevizija Vojvodine svakodnevno emituje program na nekoliko jezika koji su u službenoj upotrebi na teritoriji AP Vojvodine.Zadržimo se na redakciji na mađarskom jeziku kao „manjinskoj“redakciji koja vremnski emituje najviše programskih sadržaja.Dobar deo tih emisija jeste političkog karaktera.U njima se raspravlja o društveno-političkim dešavanjima u toj nacionalnoj zajednici,u matičnoj državi (R.Mađarskoj),odnosom matice prema „mađarima izvan granica“,istorijskim temama vezanim za Trianonski sporazum,delovanju pokreta „64 županije“...To su veoma interesantne teme ne samo za tu nacionalnu zajednicu.Afirmisanjem ovakvih ili onakvih stavova prema tim temama,i formiranjem politike u skladu sa njima neće se ticati samo pripadnika mađarske zajednice.Ticaće se svih.Međutim,ekskluzivitet da takve informacije dopru do određenih delova javnosti imaju pripadnici te nacionalne zajednice.Nije toliki problem,iako je značajan,što se zbog političi oportunih razloga(sticanja što većeg broja glasova mađarskog biračkog tela od strane Saveza Vojvođanskih Mađara,stranke koja ima apsolutnu dominaciji nad celokupnim životom mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini,i Opštinama u kojij je većinsko stanovništvo mađarsko),o istorijski „škakljivim“temama govori neargumentovano i jednostrano,ponekad izrazito revizionistički i uvredljivo prema svima ostalima,veći je problem što to ne saznaju svi.Saznaju samo oni koji govore mađarski jezik.Takvih je veoma malo među nemađarskim stanovništvom.Zbog odsustva prva da se o tim temama razgovara i iz drugog ugla,u ciljanoj populaciji kojoj se te emisije obraćaju(mađarska nacionalna zajednica),stvara se konsezus i bezuslovno prihvatanje svega onoga što se tamao čuje.Uz podsećanje da veliki deo mađarske nacionalne zajednice ni danas ne govori srpski jezij,to je nekima i jedini način informisanja.Utoliko je i ova tema značajnija. Evropska praksa,pa i praksa u samoj Republici Mađarskoj jeste da se emisije namenjene informisanju pripadnika nacionalnih manjina titluju na službeni(većinski) jezik kako bi i svi drugi gledaoci imali prilike da te emisije prate.Tako je u gotovo celoj Evropi i žemljama u okruženju. Kod nas je situacija nešto drugačija.Zbog bojazni da bi koalicioni potencijal Saveza Vojvođanskih Mađara,bio znatno umanjen zbog stava javnosti nakon što bi posredstvom tih emisija saznao prave stavove te stranke,bojeći se za svoj položaj,poseglo se za stavom da te emisije trebaju da ostanu regulisane onako kako su bile regulisane za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Zbog političkih razloga,jer niko ne može izgleda predpostaviti kako bi javnost reagovala kada bi saznala prave stavove lidera vojvođanskoh Mađara,jednostavno,građanima su takve informacije uskraćene,a evropski standardi u toj oblasti će sačekati neki povoljniji trenutak. Mediji na srpskom jeziku pak,zbog izobilja atrakcija,skandala i svega ostalog,ovim temema se ne bave.Građani pak plaćaju rtv pretplatu,ni ne znajući da su uskraćeni za jednu veliku temu-život svojih najbližih komšija .

Ime mesta iz vremana okupacije

mrseverac — Thu, 13 Aug 2009 01:32:35 +0200

Mađarsko nacionalno Veće,donelo je odluku da novi mađarski naziv mesta Stara Moravica,Opština Bačka Topola ipak bude „Bacskosúthfalva",baš kao za vreme mađarske okupacije (1941-1945)sa obrazloženjem da „svi toponimi moraju biti što mađarskiji". Neverovatno obrazloženje za XXI vek.

Nakon toga,u tom istom mestu,na predlog grupe profesora iz Budimpešte,pojavio se predlog izmena naziva ulica u tom mestu. Predlog je mesna zajednica prihvatila i uputila u daljnju proceduru,što je sve rezultiralo time,da se odobrava izmena 24 naziva ulica u tom naseljenom mestu sa oko 6500 stanovnika.

Danas u Staroj Moravici ne postoji ni jedna ulica koja nosi ime neke ličnosti iz srpske istorije koja se borila za ovu zemlju,(čak ni partizana),nasuprot činjenici da centralne ulice nose imena mađarskih Kraljeva,Grofova,revolucionara i vojskovođa,(Szent István Király,Mátyás Király,Grof Szécsényi,Rákocy. . . ). Kome smetaju ličnosti iz srpske istorije?Ko odlučuje o podobnosti istorijskih ličnosti?Građani tog mesta koji su dali svoju osudu tom predlogu ili budimpeštanski profesori?

Ni to nije dovoljno,već se ti nazivi,koji po zakonu moraju biti prevedeni i na srpski jezik,ne prevode na srpski,već na hrvatski jezik. Naime,ime „István"se na srpski prevodi kao „Stefan" a ne „Stevan" kako je usvojeno,ili ime „Mátyás"se prevodi kao „Matej"a ne „Matija" kako stoj u tom sada već usvojenom predlogu. Niko iz Ministarstva za lokalnu samoupravu nije to primetio.

Zašto se,i ko hoće pored istorijskih velikana Srbije,izbaciti i srpski pravopis?

Sve ovo je moguće jer u Mesnoj Zajednici nema ni jednog predstavnika srpskog naroda koji tamo živi. Zato je i moguće da je mesna zajednica izdavala i besplatno distribuirala list „Kisújsag",koji se štampao samo na mađarskom jeziku. Iako je bilo zahteva da se list štampa i na srpskom jeziku,tim zahtevima nije se izašlo u susret. Zar građani koji ne govore mađarski jezik ne traba da se informišu? O svemu ovom se iz nekog nepoznatog,ali vrlo primetnog razloga,ćuti. Napadno se u javnosti ne diskutuje o ovim stvarima.

Ćuti se o tome da u Staroj Moravici ne postoji osnovn škola na srpskom jeziku,već deca koja ne govore mađarski jezik svakodnevno putuju u školu u susedna mesta. Ne otvaraju se odeljenja na srpskom jeziku iako za tim postoji potreba. Niko ne uvažava te potrebe,niko ne izlazi u susret. U Hrvatskoj npr. ako postoji i jedno hrvatsko dete ,organizuje se nastava. No učinjen je prvi korak. U reagovanje na pisanje lista „Večernje novosti"o ovom problemu,u tekstu „Putuju da bi učili srpski",objavljenom u internet izdanju tog lista od 18. 11. 2008. godine) .
U reakciji na pisanje večernjih novosti o situaciji u Osnovnoj školi"Stari Kovacs Gyula"Stara Moravica,(u kojoj se nastava odvija isključivo na mađarskom jeziku),direktor pomenutre škole,profesor istorije, inače visoki funkcioner SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA,između ostalog kaže:

"Preporučio bih Vama, da kada govorite o okupaciji razmislite i o tome da to uvek zavisi od ugla gledišta stanovnika – starosedelaca, koji su svoja osnovna ljudska prava gubili stvaranjem Kraljevine SHS. Ako ne verujte prelistajte zakone dotične države iz perioda između 1918. -1923, tamo ima niz „lepih” primera.

S poštovanjem,

Nađ Tibor

direktor osnovne škole

P. S.
Dok pišem Vama odgovor stigao je pri rezultat Vašeg „istinitog članka” u Našu školu. Jedno dete srpske nacionalnosti, meštanin, našim đacima poslao je „pozdrav”.

slede slike vidljive na:hxxp:|| www. humanrightscenter. net/hu/index. php?option=com_content&task=view&id=153&Itemid

Posle ovoga hoće ovde da pohađa školu? Posle ovoga hoće tu da odraste i živi pored ljudi kojima ovakvo „pismo” šalje? Ali ne krivim njega, reč je o detetu. Međutim pitam se gde je sve to naučio, od koga, kakve roditelje ima???. . . "

Pitam se da li je moguće da čovek sa takvim shvatanjima može biti na čelu jedne vaspitno-obrazovne ustanove? Ko je reagovao? Ko je osudio?[i]

Ne reagovanje na takve stvari znači podsticati i druge na takav vid netrpeljivosti. Da podsetim,ovde se takođe radi najviše o izbegličkoj dečjoj populaciji u Staroj MoraviciO ovoj temi pisao je i dnevni list „Politika"u tekstu „Mađarizacija Stare Moravice"od 19. 11. 2008. gogine i lishxxp:|| www. politika. rs/rubrike/Srbij . . . ce. lt. html

te list „Kurir"u tekstu „Proterali srpski jezik"od 23. 01. 2009. godine.

Zašto se u tom mestu ,kao i u drugim mestima na severu Vojvodine ne ističu državne zastave?Ni na državne praznike,ni na dane žalosti,nikada. Krši se zakon,tako javno. . . Zažto?

Slave se međutim državni praznici Republike Mađarske(15. mart i 20. avgust),u režiji Mesne Zajednice,našim novcem. Ističu se mađarske zastave na privatne objekte i objekte lokalne samouprave. Pevaju se pesme koje pozivaju na ustanak(Éljen a Magyar szobodsag,éljen a Haza!),polažu se venci na spomenik Lajosu Kosuthu u centralnom parku,slikaju se sa mađarskim zastavama,najavljiju postavljanje spomen table sa imenima streljanim fašistima posle oslobođenja,skrnave se spomenici žrtvama I Sv. rata tako što se za vreme „manifestacije"spomenik prekriva crveno-belo-zelenim provokativnim i revizionističkim natpisom „NE!",intonira se himna R. Mađarske,organizuju šetnje članova Pokreta 64 zupanije. . .

Mnoga obaveštenja pišu se ili prvo na mađarskom a potom na srpskom,ili,neretko, isključivo na mađarskom jeziku. Čak i obaveštenja za izbeglice!Kojeg li cinizma-treba im prevodilac u svojoj zemlji. Izbeglička populacija,na posebnom je udaru nekih ekstremnih grupa.

Svojevremeno se pojavio letak šovinističkog sadržaja na kome su izbrglice predstavljene kao pijani ratnici koji „otimaju hleb osiromašenom i desetkovanom Mađaru". U jednoj televizijskoj emisiji g. Korhec Tamás,izjavio je i priznao da bi za većinski narod bilo uvredljivo kada bi se prvo pisalo na mađarskom pa tek potom na srpskom jeziku. Gospodo,onda u Staroj Moravici neko vređa srpski narod. Zar nam je to svima nama potrebno?Ne prepoznajemo li u tome već nešto viđeno?Ne vodi li ovo nečemu čemu niko normalan ne stremi?

Da li je slučajno da se baš u ovo vreme aktualizuje pitanje revizije trianonskog mirovnog sporazuma po kome je „Délvidék",kako to predstavnici vojvođanskih Mađara vole da nazivaju Vojvodinu,a znači „južna zemlja,južni kraj",pripao Srbiji i završen I Svetski Rat.

Sigurno ste,boraveći na severu Srbije primetili grafite koji pozivaju na reviziju trianonskog mira. Videli ste duple mađarske krstove po gradama,videli ste oskrnavljen spomenik žrtvama II Svetskog Rata u Subotici sa natpisom „Hungaria",možda Vam e u rukama bio list „Magyar fantom" ili „Južna Mađarska",sa naslovom na naslovnoj strani:"za 20 godina sve će to biti naše",sa mapom Velike Ugarske u pozadini,možda ste čuli zjavu Jozsefa Kasze da „Mađari nisu svojom voljom postali manjina"a sve u konekstu dešavanja u XX veku. Zabuna ili provokacija?

Da li ste čuli da se na sveru Srbije nesmetano prikaivao film „Trianon",zbog svog antisemitizma i revizionizma zabranjen u R. Mađarskoj. Da li ste čuli da je „Omladinski pokret 64 županije",čije je sedište za „Délvidék"u Srbobranu,u mestu Bačko Petrovo Selo,organizovalo „žurku"na koju je,kako je saalo pozivu „zabranjen ulaz nemađarima"?Da li ste čuli da je g. Lászlo Tharackai,čovek koji e palio mađarsku televiziji i kome je zabranjen ulaz u Slovačku ,Rumuniju i Srbiju,bio angažovan za nabavljanje mađarskih zastava za zgrade S. O. po Vojvodini?Ko je reagovao?Ko je osudio?Ko je kažnjen?

Predstavnike vojvođanskih Mađara možemo videti kako se na obeleženim i neobeleženim mestima klanjaju streljanim fašistima posle II Svetskog Rata,sa zahtevima da se sve žrtve izjednače.

Nesmetano se prodaju velikomađarski bedževi,privesci,majice,štampaju se knjige,plakati,nalepnice. . . Planira se uvođenje obaveznog znanja mađarskog jezika prilikom zasnivanja radnog dnosa,država organizuje kurseve mađarskog jezika. . . Šta je sa srpskim jezikom?Da li je malo zaposlenih koji ne govore srpski jezik?Ali to nije važno. Niko se ne buni. . .

Dobro prolaze samo oni koji se bune. To praksa pokazuje. Na žalost. Bune se i traže svoja prava i pripadnici „Honvéd"-a,koji se okuplaju u režiji lista „Magyar szo",koji se obilato finansira iz pokrajinskih izvora,našim novcem. Neki pokrajinski poslanici javno se hvale da su im deca članovi pokreta 64 županije. Ne osuđuju se,već se podržavaju u zahtevima za upotrebom maternjeg jezika u kaznionici „momci"koji su osuđeni zbog brutalnog napada na srpskog mladića u Temerinu. Jezivo! Jezivo je i kada se na tom skupu podrške „momcima"izjavi da se „i ne ulazeći u kuće,po njenoj urednosti može znati ko u njoj živi".

Sve ovo i još mnogo toga,udruženo sa aktuelnim zahtevima za teritorijalnom i personalnom autonomijom za Mađare „ništa manje nego što to Srbi dobiju na Kosovu",neke od nas veoma plaši i podseća na tragične dane mađarske vlasti na ovom području.

Da bismo razbili medijsku blokadu,ujedno Vas pozivamo da podržite našu inicijativu da se emisije Radio-televizije Vojvodine,na jezicima manjina,u kojima se o ovim i sličnim stvarima govori u afirmativnom svetlu,titluju na srpski jezik. To je uostalom upobičajena evropska praksa u ovoj oblasti,a i mišljenja smo da ako svi plaćamo rtv. pretplatu,svima treba omogućiti praćenje emisija Javnog servisa Vojvodine. Sada smo za neke veoma važne informacije uskraćeni.

Uz podsećanje da se „krade onda kada to niko ne vidi",i „da se zlo rađa onda kada dobri ljudi ne čine ništa",srdačno Vas pozdravljam.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=131848&datum=2008-

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Madjarizacija-Stare-Moravice.lt.html

http://www.kurir-info.rs/clanak/srbija/kurir-23-01-2009/proterali-srpski-jezik

http://www.youtube.com/watch?v=L1ECO7Xx2hI