Novinari u Srbiji

Zanimljiva "sitnica" koju ovde želim da apostrofiram jeste to da mi u pisanom novinarstvu u Srbiji danas imamo mnogo novinara i urednika a da oni to zapravo nisu. Mnogo je razloga za to. Navešću samo neke.
Kategorija “instant novinara“ pojavila se

a) onda kada su mnogi (u)mislili da umeju da pišu

b) kad ti isti nisu mogli da se bave poslom za koji su se školovali

c) kad im je neko (nažalost) objavio prvi članak.

Vrlo brzo (čim im je ponestalo „novinarskog“ duha) ovi ljudi su pribegli opciji „copy – paste“. Internet je iz raja izašao – sigurna sam da ste i vi ovo bezbroj puta čuli. Otuda poznata izreka da je „google majka srpskog novinarstva“.
E, dragi moji, nije tako. Sve dok ne „ispečete“ zanat na terenu, dok ne pokisnete i ne promrznete „čekajući“ vest, dok vam ne odbiju intervju nekoliko puta, a onda ga zahvaljujući svojim vezama ipak „odradite“, nemojte reći da ste novinar. Vređate one zanatlije kojima se novinarstvo pod kožu podvuklo i ne pitaju prvo:“Koliki je honorar?“ nego komentarišu sami sa sobom kako će od informacije napraviti bum.

S druge strane, sigurna sam da bi svaki dobar redaktor bio odličan urednik a prosečan urednik ne može da bude dobar redaktor. Paradoks, ali je tako.

Neka svemir čuje nemir

Može li urednik pisanih medija biti urednik sajta?

“Dolazim” iz sveta gde se internet pojavljuje “samo” kao usputna stanica, kao sporedni kanal komunikacije, iz sveta gde caruje sujeta a neznanje je apsolutni vladar. Šta ja tražim u tom svetu? Ovo i još mnogo takvih pitanja postavila sam sebi i svojim najbližima. Samo je svemirska ravnoteža učinila da moj nemir “proradi” i da me smesti u vidokrug ljudima koji su to prepoznali.
Dakle, s jedne strane znam šta mi je činiti, a s druge ne znam kako to izvesti. Opet je ona kosmička ravnoteža u vidu alata i neprocenjivih ljudskih vrednosti poslala mi drage ljude od kojih počinjem da učim. Na jednom poučnom blogu pročitala sam rečenicu u kojoj se prepoznah: “Nije lako znati i priznati da zaostaješ… nimalo… jedino gore od toga je to znati a ne dati sve od sebe da u delu svog ličnog ili profesionalnog interesovanja (su)stigneš PRopušteno”. Sve je lepo rečeno.
Zato drage moje kolege, priznajte sebi gde ste i koliko vredite. Ako imate šta da ponudite, pustite glas i “otvorite” usijane glave – vredi, verujte mi. Epoha izazova tek dolazi.
Tako i ja danas. Rešavam prvo pitanje na prvom ispitu i znam da ću položiti. Znam koliko znam i šta mogu da pružim. Verujem da urednik pisanih medija može biti urednik sajta samo ako to želi, ako pored sebe ima dovoljno pametne i hrabre ljude koji će ga podržati. A ja ih imam.

Dragana Gligic

Novinari u Srbiji

Neka svemir čuje nemir