:: r a s e n i x ::

Menjajući rublju

Menjajući rublju za tumane, Svog menjača danas ja zamolih Da mi kaže kako ću da šanem Lepoj Lali na persijskom volim.

Rekoh tiše nego vanski vali, Upitah ga od lahora blaže Da mi šapne kako lepoj Lali Reč „poljubac“ nežno ja da kažem.

I upitah još, a prepun srama, Duše pune neodlučnog boja, Kada sa mnom Lala bude sama Kako da joj kažem da je „moja“.

Odgovori kratko menjač meni. O ljubavi reči tu ne zbore, O njoj tek su uzdasi skriveni, O njoj oči ko dragulji gore.

Poljupci su strasti bezimene A ne reči u grob urezane, Poljupci su ruže raspršene, Latice na usni rastapane.

Suvišne su za ljubav poruke, Od nje same gori se i zebe. „Ti si moja“ – neka kažu ruke Što skidahu crni zar sa tebe.

Sergej Jesenjin

Pehar ljubavi

Voleo bih

da si mi

žena, devojka, ljubavnica,

majka i tetka,

sestra i ćerka,

drugarica i koleginica.

Da si sve žene koje sam poznavao,

koje znam

i koje ću poznavati.

Da si sve žene

koje u životu mogu da sretnem.

Voleo bih

da samo s tobom pričam,

da samo tebe gledam

i samo tebe ljubim.

Jer niko nije kao ti.

Ti si za mene rođena,

a ja zbog tebe postojim.

razmisljanka

SOUL PAINKILLER(S)

by Ratko Petrović
...

Neću te izlečiti

od muškaraca,

od kojih

tako neizlečivo boluješ

ove zime,

u kojoj se snegovi

svakodnevno

serviraju za doručak

bušnim cipelama

u predgrađu.

Kažem – muškaraca,

jer za ženu koja voli,

jedan muškarac

su svi muškarci ikada.

S mnogima si ležala,

ne bi li preležala

to ime koje te žulja

pred spavanje,

i zbog kog se okrećeš

s boka na bok u postelji,

svake večeri,

po čitavu noć,

do zore.

Princezo

na zrnu

snova...

Ali to tako

ne ide ludo jedna.

Nije bitno

s kim spavaš,

već s kime uspeš

da prespavaš.

Nisam tvoj gad

i ne mogu ti pomoći.

Ne mogu te dokrajčiti

niti osloboditi.

Ja sam samo gorka

pilula

koju ćeš progutati,

ne bi li ona tebe progutala

pre spavanja.

I ne plači preda mnom

moje su šake od šećera,

istopiće se od tvojih suza.

Ništa onda,

ni od ovog zagrljaja.

Proći će me želja

da ti ostavim prostora

da i ti budeš

nečiji gad ove zime

-- drugi link --

Ode

Ode... ali ja znam čitavom sobom
da mi jedno bez drugog nemamo kud
i znam, ja sam večito s tobom
i ja ću preprečiti svaki tvoj put.

Ti svuda ideš sa mojom slikom,
ja sam tvoj dom i tvoja cesta,
u tvom je srcu mene toliko
da tu za druge nema mesta.

I ma koliko ženskih očiju sreo
ti ćeš u svakom videti moje,
na celom svetu ja sam tvoj deo
i sve druge ne postoje.

I glas mačiji slušaj
i, ma kada, svaki će tebi kao moj doći
dotaći ću te granama parka
i gledaću te očima noći.

I kad se kući vratiš kasno
misli će mene da te sete,
postaću zvezda u oku jasnom,
ma, dim ću ti postati od cigarete.

Preko stotina i stotina milja
srcem ću ti u srce tući
ući ću ti kroz prozor vetrom smilja
zatvoriš li prozor, kao vihor ću ti ući.

Ušav u tvoj dom, u tvoj mir, u tvoj vid
ispreturaću ti sve hartije
sav stan, ma sav život može biti
ne smeš me nikad zaboraviti. Ne smeš!

Na uvce meni recitovala TetkaSaveta!

Pismo prijatelju

Dragi prijatelju,

ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog Poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Pre svega, moraš da znaš da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu.
Ta Žena nije bila tek moja Ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba moga Duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni. Bez nje ja sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj Besmislici i noći. Moja je Usamljenost sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pevanja. Sada moje Pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna.
Pored Nje najopasnije Misli pretvarale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobeći od onog sta sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da dišem. Svaka me Reč može Ubiti. Ja sam najveći deo svojih Pesama napisao pre nego što sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao Pesnik tj. onaj koji nije ugrožen onim o čemu peva, koji ima jedan povlašćen položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja Poezija gubi svaku vrednost i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta Žena ostala kraj mene. Ovako, ja sam onaj koji se igrao Vatrom i Izgoreo. Poraz ne može biti Pobeda, ma koliko veliki bio. Izgubivši Nju ja sam izgubio i svoju Snagu i svoj Dar. Ja više ne umem da pišem. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće. Sećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih:
"Jedan nesrećan covek ne može biti pesnik."
Tek sada vidim koliko je to tačno. Ja ću pokušati da živim dalje mada sam više Mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna Patnja je poslednji ostatak onoga sto je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne verujem da ću je nadživeti.
P.S. Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede,kako spava,da li ima nazeb itd. ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o Njoj, počeću da mislim o Smrti.
Branko Miljković

Молитва

Господе име Ти је - Љубав:
не одбаци ме заблуделoг:

Име Ти је - Сила:

оснажи ме јер изнемогавам и падам.
Име Ти је - Светлост:
просветли душу моју, помрачену животним стрaстима.
Име Ти је - Мир:
умири пометену душу моју.
Име Ти је - Милост:
не престани никад да ме милујеш.

Амин!

(Св.Јован Кронштатски)

Tigar

Hodao je tamo amo. Nežan i koban, ispunjen beskrajnom snagom, sa one strane čvrstih gvozdenih šipki i svi smo ga voleli. Bio je jutrošnji tigar, iz Palerma i tigar sa istoka i Blejkov tigar i Igoov i Šir Kan i tigrovi koji su bili i koji ce biti, i isto tako tigar arhetip, jer jedinka, u njegovom slučaju, jeste čitava vrsta.
Pomislili smo da je krvoločan i lep.

Nora, devojčica, rekla je: Stvoren je za ljubav.

H.L.B.

Jednoj brazdici

Znam joj ukus,

jer rosicu njenu probah

sa latica ruže tvoje.

Ta aroma i te slasti

okrepljuju dane moje

što se gube u prošlosti

bez trzaja, u tišini

kao hrana prolaznosti.

Kad nastupe kišni dani,

i zavlada vlažna klima

tada o njoj stalno mislim,

zbog nje život smisla ima!

Жена

Milos Pasuljevic

Žena

Rodjena iz Adamovog rebra
ti si hodala po dirkama klavira
spavala na grudima ratnika
bila inspiracija najvecih umetnika.

Krhko stvorenje, stvoreno iz boli
kao najlepši cvet, lelujajaš se na vetru
svojim mirsom krotiš divlje životinje
i očima otvaraš put do patnje.

Lomiš ogledala i komadaš duše
ostavljaš iza sebe groblja pesnika
kao deo mitologije hiljadu likova
ti dovodiš na bal nezvanog gosta.

Ti raskošna vilo, ukleta senko
prokletnice, boginjo unutrašnjeg sveta
ti si osvajač mog carstva, tajna podzemnih voda
ti si radost i patnja, ropstvo i sloboda.

Putanjom krivudavom

Od usana do usmina,

Putanjom krivudavom

Izmedju brežuljaka

Leptirkove tvoje lovim

Što poljupcima, što mirisanjem,

Prstima i noktima tigra,

Zmijskim žalcem što palaca,

Dahom zmaja alavoga.

Na mestu se onom skrasim,

Jer tu dušu svoju nadjem

Pa joj tepam meko, toplo

Da ne strepi, da miriše,

Tebe greje, mene gali

Od iskona do beskraja.