Beogradska Povorka ponosa 2010
http://belgradepride.blog.rs/blog/belgradepride
belgradepride2026-06-08T09:19:32ZLGBT forum Srbija: Povorka ponosa 19. septembra!
http://belgradepride.blog.rs/blog/belgradepride/saopstenja/2010/05/10/lgbt-forum-srbija-povorka-ponosa-19.-septembra
<p> </p><p class="MsoNormal"><a id="res_44091" href="http://belgradepride.blog.rs/gallery/6850/n125928476052_6051.jpg"><img src="http://belgradepride.blog.rs/gallery/6850/previews-med/n125928476052_6051.jpg" border="0" alt="Belgrade pride 2010" title="Belgrade pride 2010" hspace="3" vspace="0" align="left" /></a></p><p>Udruženje građana “LGBT forum Srbija” obaveštava javnost da će Beograd prajd/Povorka ponosa 2010 biti održana 19. septembra u 11.00 časova na
platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. LGBT forum Srbija, kao
jedan od organizatora ovogodišnje Povorke, poziva pripadnike LGBT
populacije i sve građane zdravog razuma i evropskih shvatanja da nam se
pridruže i da nas podrže u nastojanju da Srbiju konačno uvedemo u 21.
vek. Samo zajedno možemo ispraviti greške od prošle godine i konačno
uspešno održati Povorku ponosa u Beogradu! <br />
<br />
Vreme je za nove ljude, za nove ideje, za nove horizonte.<br />
<br />
Ravnopravnost nema alternativu!<br />
<br />
Upravni odbor udruženja građana “LGBT forum Srbija”<br />
<br />
10 . maj 2010<br />
Novi Sad<br />
http://belgradepride.blog.rs<br />
<br />
Detaljnije saopštenje za javnost:<br />
<br />
Formiran “LGBT forum Srbija” – Povorka ponosa 19. septembra!</p><p><br />
Više od šest meseci nakon neuspelog pokušaja održavanja Povorke ponosa u
Beogradu, LGBT zajednica u ovoj zemlji konstatuje da je vreme za
promene. Vreme je da marginalizovane i diskriminirane osobe širom Srbije
preuzmu borbu za demokratska prava i evropske vrednosti u svoje ruke, i
da se jasno usprotive primitivizmu i homofobiji ovog društva.
Ravnopravnost nema alternativu!<br />
<br />
Ističemo da svu odgovornost za otkazivanje prošlogodišnje Povorke ponosa
snose ujedno vlada Republike Srbije i sami organizatori povorke, koji
su se pokazali kao neodgovorni i nespremni da zastupaju interese LGBT
populacije u ovoj zemlji. Organizatori prošlogodišnje Povorke, na čelu
sa organizacijom “Labris”, za glavni cilj imali su da obezbede znatnu
finansijsku podršku od simpatizera iz zemalja Evropske Unije i Severne
Amerike, a kada je taj cilj ostvaren oni su odlučili da se nagode sa
pripadnicima homofobične vlasti i na taj način izgubili poverenje LGBT
populacije u Srbiji. Iz tog i drugih razloga, vreme je za promene!<br />
<br />
FORMIRAN “LGBT FORUM SRBIJA”</p><p><br />
8. aprila 2010. godine formirano je udruženje gradjana “LGBT forum
Srbija” koje ima za cilj da povede razočaranu i obeshrabljenu LGBT
zajednicu na novi put; put ravnopravnosti i evropskih vrednosti.
Neposredno nakon neuspeha prošlogodišnje Povorke ponosa, mnogobrojni
LGBT aktivisti širom zemlje ukazali su na pravu istinu o organizatorima
Povorke i njihovim nečistim motivacijama. Od tada, mnogi aktivisti
postali su žrtve gnusnih pretnji i napada od strane pripadnika
organizacionog odbora prošlogodišnje Povorke, a pojedinci su i seksualno
zlostavljani na javnim mestima. Kao odgovor na ovu paradigmu nasilja i
neistine, osnovan je “LGBT forum Srbija”. Za zvaničnu veb prezentaciju
udruženja privremeno će poslužiti zvanični blog Beograd Prajda na adresi
http://belgradepride.blog.rs/.<br />
<br />
Upravni odbor novoformiranog udruženja građana “LGBT forum Srbija” čine
Marko Jurić, Jadranka Sudar, Savo Karalić, Zorica Nikolić i Aleksandar
Zec, a za predsednika upravnog odbora izabran je dugogodišnji LGBT
aktivista Robert Vasić. Članovi upravnog odbora, koji su i sami bili
žrtve represije i ugnjetavanja od strane vlasti i pojedinih organizatora
prošlogodišnje Povorke, nagoveštavaju da će u roku od nekoliko dana
pokrenuti krivični postupak protiv više lica odgovornih za pretnje,
zlostavljanja, i maltretiranja neistomisljenika unutar LGBT zajednice,
uključujući i pojedince iz organizacionog odbora prošlogodišnje Povorke.<br />
<br />
POVORKA PONOSA 19. SEPTEMBRA<br />
<br />
Najvažniji poduhvat novoformiranog udruženja građana “LGBT forum Srbija”
biće uspešno održavanje Povorke ponosa 19. septembra ove godine.
Ističemo da niko od kompromitovanih prošlogodišnjih organizatora neće
imati pravo učešća u povorci. Planovi za održavanje ovogodišnje povorke
već su u toku, a javnost će uskoro biti obaveštena o daljem progresu.
Pozivamo celu LGBT zajednicu da zajedno sa nama pokaže homofobima i
strujama netolerancije da ravnopravnost nema alternativu!<br />
<br />
ZAUSTAVITI GENOCID NAD LGBT OSOBAMA<br />
<br />
Nakon donošenja srebreničke deklaracije u skupštini Srbije i osude
genocida nad bošnjacima, postavlja se pitanje kada će vlast i država da
se suoče sa upornim institucionalnim genocidom nad LGBT osobama u ovoj
zemlji. Taj genocid, koji već decenijama omogućavaju državne institucije
i primitivne društvene norme, a koji je na neki način i mnogo gori od
srebreničkog, mora da se zaustavi ukoliko ne želimo da mračne sile
prošlosti iznova ugroze našu demokratsku i evropsku budućnost. Srbijo,
suoči se sa istinom!<br />
<br />
NE ISKLJUČUJEMO MOGUĆNOST PALJENJA ZASTAVE<br />
<br />
Uprkos brojnim nasilničkim ispadima nacionalističkih primitivaca,
upravni odbor i dalje smatra da je paljenje državne zastave tokom
Povorke ponosa potpuno legitiman oblik iskazivanja nezadovoljstva u
jednom demokratskom društvu, jer ima za cilj da privuče pažnju srpske i
svetske javnosti na upornu diskriminaciju institucija Republike Srbije
nad LGBT populacijom u ovoj zemlji. Organizatori prošlogodišnje Povorke
ponosa, iako su se ranije neformalno složili da pre samog početka
povorke treba izvesti ceremonijalno paljenje državne zastave u znak
protesta protiv uporne institucionalne diskriminacije nad LGBT osobama,
odustali su od tog poduhvata nakon negativne reakcije pojedinih stranih
finansijera. “LGBT forum Srbija” poziva na hrabrost i istrajnost LGBT
populacije, i ističe da je naše demokratsko pravo da se svim sredstvima
borimo protiv diskriminacije i netolerancije koju ta zastava
predstavlja.<br />
<br />
Ovaj trenutak predstavlja jednu važnu prekretnicu u borbi za
demokratiju, toleranciju, i ljudska prava u ovoj zemlji, i zato pozivamo
pripadnike LGBT populacije i sve građane zdravog razuma i evropskih
shvatanja da nam se pridruže i da nas podrže u nastojanju da Srbiju
konačno uvedemo u 21. vek.<br />
<br />
Ravnopravnost nema alternativu!<br />
Upravni odbor novoformiranog udruženja građana “LGBT forum Srbija”.</p>Saopštenja2010-05-10T08:40:01ZbelgradeprideFormiran “LGBT forum Srbija” – Povorka ponosa u septembru!
http://belgradepride.blog.rs/blog/belgradepride/saopstenja/2010/04/09/povorka-ponosa-u-septembru
<p class="MsoNormal"><a id="res_44091" href="http://belgradepride.blog.rs/gallery/6850/n125928476052_6051.jpg"><img src="http://belgradepride.blog.rs/gallery/6850/previews-med/n125928476052_6051.jpg" border="0" alt="Belgrade pride 2010" title="Belgrade pride 2010" hspace="3" vspace="0" align="left" /></a></p><p class="MsoNormal">Šest meseci nakon neuspelog pokušaja održavanja Povorke
ponosa u Beogradu, LGBT zajednica u ovoj zemlji konstatuje da je vreme za
promene. Vreme je da marginalizovane i diskriminirane osobe širom Srbije
preuzmu borbu za demokratska prava i evropske vrednosti u svoje ruke, i da se
jasno usprotive primitivizmu i homofobiji ovog društva.<span> </span>Ravnopravnost nema alternativu!<br /><br />Ističemo da svu odgovornost za otkazivanje prošlogodišnje
Povorke ponosa snose ujedno vlada Republike Srbije i sami organizatori povorke,
koji su se pokazali kao neodgovorni i<span> </span>nespremni da zastupaju interese LGBT populacije u ovoj zemlji.
Organizatori prošlogodišnje Povorke, na čelu sa organizacijom “Labris”, za glavni
cilj imali su da obezbede znatnu finansijsku podršku od simpatizera iz zemalja
Evropske Unije i Severne Amerike, a kada je taj cilj ostvaren oni su odlučili
da se nagode sa pripadnicima homofobične vlasti i na taj način izgubili
poverenje LGBT populacije u Srbiji. Iz tog i drugih razloga, vreme je
za promene!<br /><br /><strong>FORMIRAN “LGBT FORUM SRBIJA”</strong></p>
<p class="MsoNormal">8. aprila 2010. godine formirano je udruženje
gradjana “LGBT
forum Srbija” koje ima za cilj da povede razočaranu i obeshrabljenu
LGBT
zajednicu na novi put; put ravnopravnosti i evropskih vrednosti.
Neposredno nakon neuspeha prošlogodišnje Povorke ponosa, mnogobrojni
LGBT
aktivisti širom zemlje ukazali su na pravu istinu o organizatorima
Povorke i njihovim
nečistim motivacijama. Od tada, mnogi aktivisti postali su žrtve
gnusnih
pretnji i napada od strane pripadnika organizacionog odbora
prošlogodišnje Povorke, a pojedinci su i seksualno zlostavljani na
javnim mestima. Kao odgovor
na ovu paradigmu nasilja i neistine, osnovan je “LGBT forum Srbija”. Za
zvaničnu veb prezentaciju udruženja privremeno će poslužiti zvanični
blog Beograd Prajda na adresi http://belgradepride.blog.rs/.<br /><br />Upravni odbor novoformiranog udruženja gradjana “LGBT forum Srbija” čine Marko
Jurić, Jadranka Sudar, Savo Karalić, Zorica Nikolić i Aleksandar Zec, a za
predsednika upravnog odbora izabran je dugogodišnji LGBT aktivista Robert
Vasić. Članovi upravnog odbora, koji su i sami bili žrtve represije i
ugnjetavanja od strane vlasti i pojedinih organizatora prošlogodišnje Povorke,
nagoveštavaju da će u roku od nekoliko dana pokrenuti krivični postupak protiv više
lica odgovornih za pretnje, zlostavljanja, i maltretiranja neistomisljenika
unutar LGBT zajednice, uključujući i pojedince iz organizacionog odbora prošlogodišnje
Povorke.<br /><br /><strong>POVORKA PONOSA U SEPTEMBRU</strong><br /><br />Najvažniji poduhvat novoformiranog udruženja gradjana “LGBT forum
Srbija” biće uspešno održavanje Povorke ponosa početkom septembra ove godine.
Ističemo da niko od kompromitovanih prošlogodišnjih organizatora neće imati
pravo učešća u povorci. Planovi za održavanje ovogodišnje
povorke već su u toku, a javnost će uskoro biti obaveštena o daljem progresu.
Pozivamo celu LGBT zajednicu da zajedno sa nama pokaže homofobima i strujama
netolerancije da ravnopravnost nema alternativu!<br /><br /><strong>ZAUSTAVITI GENOCID NAD LGBT OSOBAMA</strong><br /><br />Nakon donošenja srebreničke deklaracije u skupštini Srbije i
osude genocida nad bošnjacima, postavlja se pitanje kada će vlast i država da
se suoče sa upornim institucionalnim genocidom nad LGBT osobama u ovoj zemlji.
Taj genocid, koji već decenijama omogućavaju državne institucije i primitivne
društvene norme, a koji je na neki način i mnogo gori od srebreničkog, mora da
se zaustavi ukoliko ne želimo da mračne sile prošlosti iznova ugroze našu
demokratsku i evropsku budućnost. Srbijo, suoči se sa istinom!<br /><br /><strong>NE ISKLJUČUJEMO MOGUĆNOST PALJENJA
ZASTAVE</strong><br /><br />Uprkos brojnim nasilničkim ispadima nacionalističkih
primitivaca, upravni odbor i dalje smatra da je paljenje državne zastave tokom
Povorke ponosa potpuno legitiman oblik iskazivanja nezadovoljstva u jednom
demokratskom društvu, jer ima za cilj da privuče pažnju srpske i svetske
javnosti na upornu diskriminaciju institucija Republike Srbije nad LGBT
populacijom u ovoj zemlji. Organizatori prošlogodišnje Povorke ponosa, iako su
se ranije neformalno složili da pre samog početka povorke treba izvesti
ceremonijalno paljenje državne zastave u znak protesta protiv
uporne institucionalne diskriminacije nad LGBT osobama, odustali su od
tog poduhvata nakon negativne reakcije svojih inostranih finansijera. “LGBT
forum Srbija” poziva na hrabrost i istrajnost LGBT populacije, i ističe da je
naše demokratsko pravo da se svim sredstvima borimo protiv diskriminacije i
netolerancije koju ta zastava predstavlja.<br /><br />Ovaj trenutak predstavlja jednu važnu
prekretnicu u borbi za demokratiju, toleranciju, i ljudska prava u ovoj zemlji,
i zato pozivamo pripadnike LGBT populacije i sve gradjane zdravog razuma i
evropskih shvatanja da nam se pridruže i da nas podrže u nastojanju da Srbiju
konačno uvedemo u 21. vek.<br /><br />Ravnopravnost nema alternativu!<br />Upravni odbor novoformiranog udruženja gradjana “LGBT forum Srbija”.</p>
<p class="MsoNormal">9. april 2010<br />Novi Sad<br /><br />http://belgradepride.blog.rs</p>
<p class="MsoNormal"><style> <span style="font-size: 12pt">ĆNOST PALJENJA ZASTAVE</span><span style="font-size: 12pt"></span></p>
<p class="MsoNormal"> </p>
<p class="MsoNormal">Uprkos brojnim nasilničkim ispadima nacionalističkih
primitivaca, upravni odbor i dalje smatra da je paljenje državne zastave tokom
Povorke ponosa potpuno legitiman oblik iskazivanja nezadovoljstva u jednom
demokratskom društvu, jer ima za cilj da privuče pažnju srpske i svetske
javnosti na upornu diskriminaciju institucija Republike Srbije nad LGBT
populacijom u ovoj zemlji. Organizatori prošlogodišnje Povorke ponosa, iako su
se ranije neformalno složili da pre samog početka povorke treba izvesti
ceremonijalno paljenje državne zastave u znak protesta protiv
uporne institucionalne diskriminacije nad LGBT osobama, odustali su od
tog poduhvata nakon negativne reakcije svojih inostranih finansijera. “LGBT
forum Srbija” poziva na hrabrost i istrajnost LGBT populacije, i ističe da je
naše demokratsko pravo da se svim sredstvima borimo protiv diskriminacije i
netolerancije koju ta zastava predstavlja.</p>
<p class="MsoNormal"> </p>
<p class="MsoNormal">Ovaj trenutak predstavlja jednu važnu
prekretnicu u borbi za demokratiju, toleranciju, i ljudska prava u ovoj zemlji,
i zato pozivamo pripadnike LGBT populacije i sve gradjane zdravog razuma i
evropskih shvatanja da nam se pridruže i da nas podrže u nastojanju da Srbiju
konačno uvedemo u 21. vek. </p>
<p class="MsoNormal"> </p>
<p class="MsoNormal">Ravnopravnost nema alternativu!</p>
<p class="MsoNormal"> </p>
<p class="MsoNormal">Upravni odbor novoformiranog udruženja gradjana “LGBT forum Srbija”.</p>
<p class="MsoNormal"> </p>
<p class="MsoNormal">9. april 2010</p>
<p class="MsoNormal"> Novi Sad</p><p class="MsoNormal"> </p><p class="MsoNormal">http://belgradepride.blog.rs/.</p>
<p class="MsoNormal"> </p></style></p>Saopštenja2010-04-09T07:18:01ZbelgradeprideFinansijski izveštaj Povorke ponosa 2009
http://belgradepride.blog.rs/blog/belgradepride/saopstenja/2010/02/11/finansijski-izvestaj-povorke-ponosa-2009
<div style="text-align: justify">
<div style="text-align: left"><img src="http://belgradepride.rs/images/stories/logo/logo_site.jpg" border="0" hspace="3" vspace="0" width="120" height="120" align="left" />Organizacioni odbor Povorke ponosa 2009.
objavljuje detaljan finansijski izveštaj koji sadrži imena donatora,
iznose donacija, kao i precizne informacije o troškovima.
<br /></div>
</div>
<div style="text-align: justify"><br /></div>
<div style="text-align: justify">Organizacioni odbor je, na samom
početku svog rada u martu 2009, kao jedan od prioriteta postavio
finansijsku transparentnost troškova organizacije ovog skupa. Obzirom na
činjenicu da je deo projekta bila i izrada Platforme LGBT organizacija
koja se odvijala krajem 2009. godine, finansijski izveštaj je u
potpunosti završen početkom 2010, i postaje dostupan javnosti.<br /><br />Iako
<strong>projekat organizacije Povorke ponosa nije finansiran sredstvima
građanki i građana iz budžeta Republike Srbije</strong>, Organizacioni
odbor je ovim korakom želeo da pruži primer za to da potpuna
transparentnost rada jača kredibilitet ovakvih projekata, koji su inače
izloženi svakakvim manipulacijama od strane homofobičnih elemenata u
društvu.<br /><br />Nadamo se da će ovaj princip - uz dobrovoljnost i
volonterstvo u aktivizmu organizovanja Povorke ponosa - postati pravilo,
kako se ne bi ponavljale kontroverze koje su pratile neke ranije
projekte i pokušaje organizovanja skupova za zaštitu prava LGBT
zajednice u Srbiji.<br /><br />Opšti pregled troškova Povorke ponosa možete
preuzeti <a href="http://belgradepride.rs/images/stories/vesti_razno/belgrade%20pride%202009%20-%20opsti.pdf">ovde</a>
(PDF, 180kb), a detaljan pregled<a href="http://belgradepride.rs/images/stories/vesti_razno/Belgrade%20Pride%202009.%20-%20detaljan.pdf">
</a><a href="http://belgradepride.rs/images/stories/vesti_razno/bp2009_detaljan.pdf">ovde</a>
(PDF, 375kb).<br /><br />Podsećamo da je petoro članica i članova
Organizacionog odbora podnelo žalbu Ustavnom sudu zbog zabrane Povorke
ponosa, kao i da je podneta žalba Evropskom sudu za ljudska prava u
Strazburu. Ukoliko Ustavni sud ili sud u Strazburu utvrde obavezu na
naknadu štete - podnositelji žalbe će celokupan iznos donirati u
dobrotvorne svrhe.</div>Saopštenja2010-02-11T20:44:01ZbelgradeprideAntifa u akciji: Fleš-mob za LGBT
http://belgradepride.blog.rs/blog/belgradepride/generalna/2009/11/09/antifa-u-akciji-fles-mob-za-lgbt
<p>Beograd -- Pokret “Antifa u akciji“ održao je u centru Beograda
fleš-mob akciju solidarnosti sa LGBT zajednicom u kojoj je nekoliko
desetina ljudi trčalo uz gej zastave.</p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/8IdMq4N-afc" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/8IdMq4N-afc" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p><p><img src="http://belgradepride.rs/images/stories/vesti_razno/flash.jpg" border="0" hspace="3" vspace="0" width="368" height="276" align="left" /></p><p> </p><p> </p><p> </p><p> </p><p> </p><p> </p><p> </p><p> </p><p> </p><div style="text-align: left">Pokret “Antifašistkinja i antifašista u
akciji“ danas je izveo još jednu u nizu akcija kojima se najavljuje
antifašistički marš “Solidarno protiv fašizma“ koji će biti održan 9.
novembra. Današnjom akcijom se izrazila solidarnost sa lezbijskom, gej,
biseksualnom i transrodnom zajednicom u Srbiji, kao jednom od
najugroženijih društvenih grupa u zemlji.<br /><br /><br />“Antifa u akciji“
je fleš-mob počela na Platou ispred Filozofskog fakulteta, odakle je
pre više od mesec dana trebala da krene “Povorka ponosa“, koja je
otkazana jer policija nije mogla da garantuje bezbednost učesnicima tog
skupa.<br /><br />Kako kažu aktivisti pokreta “Antifa u akciji“, današnja
akcija izazvala je interesovanje i odobravanje građana Beograda, koji
su u velikom broju nalazili u centru prestonice.<br /><br />Kako B92 saznaje, <strong>pokret
"Antifa u akciji" će protest 9. novembra otpočeti u 14 časova na Trgu
Nikole Pašića, odakle će se marš prvo uputiti do spomenika žrtvama
fašizma na Terazijama, a zatim i do Platoa, gde će se održati glavni
deo programa.<br /></strong><br />Za taj dan, svi nazivi ulica i trgova na
trasi marša su simbolično promenjeni u Trg generalnog štajka, Bulevar
antifašizma, Izbeglička ulica, Trg ženskog oslobođenja, Kvirska ulica,
Romski trg i Plato solidarnosti.<br /></div><p>
<br />
<strong>Šta su fleš-mob akcije</strong><br /><br />Fleš-mob akcije
proteklih godina postaje veoma popularan koncept protesta na Zapadu,
koji se sastoji od iznenadnog pojavljivanja u javnosti, brzog i
nenasilnog izvođenja akcije, i isto tako hitrog završetka.<br /><br />Fleš-mob
akcije su svojevrsna kontrateža savremenim PR konceptima, jer se akcije
ne najavljuju nego se organizuju alternativinim komunikacijskim
kanalima.<br />Nakon trčanja kroz Knez Mihajlovu ulicu uz uzvikivanje
parole “Solidarno protiv fašizma“, akcija se nastavila kod spomenika na
Trgu Republike, čime se, kako navode u pokretu “Antifa u akciji“,
želelo poručiti da građani moraju solidarno sprečiti da se nikada više
ne ponovi nasilje prema LGBT osobama, kao što je to bio slučaj juna
2001. kada su huliganske i klerofašističke grupacije napale učesnike
prve Povorke ponosa.</p><p>Izvor: <a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=10&dd=31&nav_category=12&nav_id=389880" target="_blank">B92</a> </p><p> </p>Iz medija2009-11-09T21:26:57ZbelgradeprideParaglajderi i kamenje
http://belgradepride.blog.rs/blog/belgradepride/generalna/2009/11/09/paraglajderi-i-kamenje
<em><img src="http://belgradepride.rs/images/stories/vesti_razno/majda_za_borbu.jpg" border="0" hspace="3" vspace="0" width="120" height="120" align="left" />Intervju sa Majdom Puača, članicom OO Povorke ponosa 2009, za slovenačku LGBT reviju Narobe</em><br /><br />Beogradski
gay pride trebao se održati u nedjelju 20. Septembra na Platou ispred
Filozofskog fakulteta. Policija je organizatorima predložila da paradu
održe na Ušću ili na platou ispred Palate Srbije (široj javnosti
poznatije kao zgrade SIV-a). To je, po mom veoma nedavnom beogradskom
iskustvu, potpuno zapuštena i napuštena zgradurina usred poljana i
ogromnih cesta) no to nije prihvaćeno te je Parada otkazana. Naravno,
Parada stjerana na Ušće ne bi bila Parada ponosa nego upravo suprotno
Parada skrivanja i srama a to je nešto što protivnici Parade i žele.
<br /><br /><strong>Dakle, MUP nije izrekao direktnu zabranu održavanja parade, ali ipak manifestacija nije odobrena. Kako? Kako su to formulirali?</strong><br /><br />U
dokumentu koji nam je lično uručio premijer Srbije svega 24 časa pre
nego što je Povorka trebalo da se održi, stoji da direktor policije
donosi <em>„rešenje sazivaču skupa pod nazivom Povorka ponosa o
promeni lokacije, tj. da se skup održi u Parku prijateljstva (Ušće) ili
na Platou ispred Palate Srbija (novo ime SIV-a)</em>“, dalje se kaže da<em>
„sagledavajući ukupno stanje bezbednosti na teritoriji grada Beograda,
kao i najave više neformalnih grupa i udruženja građana da će po svaku
cenu nastojati da nasilno spreče održavanje najavljenog skupa, postoje
veliki bezbednosni rizici i pretnje za održavanje skupa u centru grada“</em> i da <em>„je procenjeno da je održavanje skupa na pomenutoj lokaciji sa aspekta bezbednosti ekstremno visokog rizika.“</em><br /><br />Zapravo
se radi o klasičnom političkom spinu – javnosti i nama je bačen zamajac
u vidu Ušća ili Platoa ispred SIV-a bez ikakvog daljeg obrazlaganja na
koji način bi tamo bilo moguće Povorku zaštititi, niti šta se promenom
lokacije menja u pogledu bezbednosti. Naknadno smo od advokata saznali
da je ovaj čin policije protivzakonit, jer po Zakonu o javnom
okupljanju građana policija skup može da zabrani ili zaštiti, ali ne
postoji mogućnost da ga svojevoljno premešta na drugu lokaciju. Potpuno
je smešno čak i pretpostaviti da bi grupe koje su odlučile „da po svaku
cenu nasilno spreče održavanje skupa“ ustuknule samo zato što se mi
šetamo po Novom Beogradu, a ne po centru grada. Ako ostavimo po strani
činjenicu da bi prihvatanjem nove lokacije bila potpuno obesmišljena
ideja Povorke ponosa, čak i da je to učinjeno, bilo bi potpuno nemoguće
logistički organizovati skup na dve ovako različite lokacije za tako
kratko vreme. Plato ispred Platoa filozofskog fakulteta u Beogradu je
dosta mali, sa dve strane okružen univerzitetskim zgradama zbog čega je
prigodno akustičan, dok je Park kod Ušća, kao i Plato ispred zgrade
SIV-a jedno ogromno prostranstvo na kome bi bilo potrebno mnogo jače
ozvučenje i slično. <br /><br />Valja napomenuti da je taj dokument koji
nam je uručen zapravo prvi zvanični dokument koji smo dobili za ovih
nekoliko meseci stalnih sastanaka sa policijom. Dan-dva pre toga nam je
takođe uručen dokument od strane Gradskog sekretarijata za saobraćaj
(koji je potreban kada se organizuje skup u pokretu sa zaustavljanjem
saobraćaja) gde se navodi da je sazivač skupa odgovoran za bilo kakvu
eventualnu materijalnu štetu koja nastane u gradu – drugim rečima,
hteli su da kažu da ćemo mi biti odgovorni za štetu koju načine
homofobični nasilnici dok kradu patike, lupaju izloge i ambasade! <br /> <br />Država
i policija su nezvanično (dakle bez oficijalnih dokumenata) poslednjih
nekoliko dana pred održavanje Povorke pokušavali da trguju sa nama,
najpre govoreći da možemo da održimo skup na Platou ispred Filozofskog,
ali da moramo da otkažemo šetnju jer je suviše rizično; dan-dva kasnije
im je sinula ova genijalna ideja sa Ušćem – koja je išla u paketu sa
zastrašivanjem koje je išlo do apsurda, na primer – da će iznad centra
grada leteti paraglajderi koji će bacati kamenje na nas! <br /><br /><strong>Organi
Republike Srbije ovim činom dokazali kako nisu u stanju omogućiti
sigurnost i zaštitu od ''klerofašističkih organizacija'' te je time RS
kapitulirala pred nasiljem i nasilnicima. Stoji li to? Jer s druge
strane Biljana Srbljanović u tekstu objavljenom u e-novinama piše
(istina, o ubojstvu Bricea Tatona) „Ovo nije nikakva „kapitulacija
države”, ovo je pobeda države, onakve nakazne kakva ona u ovom trenutku
jeste, nad svim njenim građanima.“</strong><br /><br />Može se reći da
stoje i jedna i druga konstatacija. Od samog početka je bilo jasno da
je policija tj. država, da je htela, mogla zaštititi naš skup. Gotovo
tri meseca ranije smo naručili bezbednosnu studiju u vezi Povorke, koju
su izradili stručnjaci sa Fakulteta za bezbednost, gde su targetirane
grupe koje bi mogle da ugroze skup, dati su konkretni predlozi policiji
u vezi potrebnih preventivnih aktivnosti, takođe detaljno su objašnjene
bezbednosne taktike koje smo planirali u saradnji sa redarskom službom,
a naročito oko najranjivijih faza skupa – dolaska i odlaska. Sve te
stvari policija vrlo dobro zna, jer joj je to posao, a nasilničke grupe
su već godinama dobro poznate i policiji i javnosti, ali su do sada
prolazile nekažnjeno. <br /><br />U javnosti su se vođe ovih organizacija
oglašavale i konstantno pretile nekoliko meseci, za šta su Krivičnim
zakonikom Srbije predviđene kazne zatvora od 3 meseca do 5 godina, a
republički tužilac je povodom njihovih pretnji nasiljem i smrću izjavio
da se radi o „polemičkim tonovima“! Podsetiću i na to da je ceo grad
pokriven grafitima „smrt pederima“ i „stop gej paradi“.<br /><br /><strong>Što
je sa optužbama nekih pojedinaca (i grupa) da je za otkazivanje Parade
kriv organizacijski tim koji je većinom heteroseksualan (zanimljiva
optužba) i kojima je jedini cilj bio zarada a ne promicanje prava LGBT
osoba?<br /></strong><br />Nažalost, tokom procesa organizovanja Povorke
ponosa ne samo da smo morali da se nosimo sa ogromnom količinom
homofobije u društvu, stresom koji organizacija ovakve manifestacije u
Srbiji nosi sa sobom, te konstantnim pretnjama nasiljem, kako
potencijalnim učesnicima tako i pojedinačno organizatorima, već smo se
suočavali i sa gnusnim opstrukcijama i optužbama od strane pojedinih
gej aktivista koji su svojim neodgovornim ponašanjem direktno „duvali u
jedra“ nasilnicima, i doprinosili sveopštoj atmosferi linča. <br />Organizacioni
odbor nije većinski heteroseksualan, a takve optužbe nažalost pokazuju
heterofobiju onih koji su ih skovali. Takođe, na organizaciji Povorke
ponosa smo svi radili volonterski, dakle besplatno. Nemamo šta da
krijemo, detaljan finansijski izveštaj će čim bude gotov biti dostupan
javnosti. <br /><br /><strong><br />Govoriš o grafitima kojima je bio išaran
cijeli Beograd. Jeste li bili cijelo vrijeme svjesni realne mogućnosti
da se Parada otkaže ili da se ponove brutalnosti od zadnje Parade
ponosa?</strong><br /><br />Uzimajući u obzir društvene okolnosti u Srbiji,
u organizaciju Povorke se itekako ušlo uz svest o rizicima, zbog čega
je 90% procesa organizacije bilo posvećeno bezbednosnim aspektima
skupa. To je bio apsolutni prioritet, o čemu svedoči i činjenica da smo
političko-kulturnim programom počeli ozbiljnije da se bavimo tek
desetak dana pre nego što je Prajd trebalo da se desi. <br />Baš zato
što se vrlo dobro znalo ko će biti organizatori nasilnog odgovora na
Povorku, a oni to nisu krili jer su do sada uvek prolazili nekažnjeno,
očekivali smo od policije da obavi svoj posao. Policija nas je,
zapravo, sve vreme uveravala da će nas adekvatno obezbediti, sve do
nekoliko dana pred skup, tako da za nas uopšte nije postojala opcija
otkazivanja. <br /><br /><strong>Postojali su bizarni i suludi
prijedlozi poput onoga da se Parada odgodi do 2150. godine (koju je
predložio Dragan Markovic, predsjednik opskurne organizacije
Jedinstvena Srbija) kao i one Srspskog narodno pokreta 1389 koji je
uputio „poziv za slanje ponuda“ redakcijama i fotoreporterima za
fotografije na kojima će se vidjeti lica učesnika Povorke ponosa. Kako
je bilo raditi cijelo vrijeme u takvoj, blago rečeno neprijateljskoj
atmosferi? <br /></strong><br />Kao što se može pretpostaviti, bilo je
jako teško i stresno i mislim da će nam svima trebati dosta vremena da
se oporavimo od ovog iskustva. Preuzeli smo, kao pojedinke i pojedinci,
ogromnu odgovornost, da iznesemo jedan veoma važan i veoma rizičan
događaj koji je dobro „protresao“ ovo društvo iako se nije ni desio.
Čini se da su apsolutno svi imali svoj stav o tome, a kao što je bilo
očekivano, dominirali su oni negativni argumenti, klasične zamene teza
poput „a kad će pedofili, zoofili da paradiraju“ i slično. Ipak, ono
što najviše zabrinjava je učešće gej aktivista u stvaranju te
neprijateljske atmosfere. <br /><br />Sa druge strane imali smo i trijumfe
koji su veoma pozitivno uticali na našu radnu energiju, poput
uključivanja i podrške festivala EXIT, kao i kada su brojne javne
ličnosti podržale Povorku, a neke učestvovale u snimanju promotivnih
video klipova. <br /><br /><strong>Parada sama po sebi nosi jednu
univerzalnu poruku ali svaka se, naravno, razlikuje s obzirom na
kontekst u kojoj se događa. Koji su bili osnovni ciljevi Parade?
Osnovne poruke koje ste htjeli odaslati?<br /></strong><br />Osnovni
ciljevi su bili da se LGBT osobe, njihove porodice, prijateljice i
prijatelji, podstaknu, osnaže i pridruže borbi za ravnopravnost, jer
prava ne padaju „sa neba“ već se za njih moramo boriti. Takođe, želeli
smo da pokažemo da više ne pristajemo da nevidljivost i nasilje, te da
uputimo poruku javnosti da su ljudska prava seksualnih i rodnih manjina
neodvojivi deo korpusa ljudskih prava, te da i mi, kao i svi drugi
delovi društva imamo pravo da održimo miran skup, da izrazimo svoje
mišljenje i političke stavove.<br />Još jedan od glavnih ciljeva, a koji
se tiče samog LGBT pokreta, bilo je stvaranje zajedničke platforme,
dakle zalog za budućnost, za organizaciju svih budućih Povorki ponosa,
koje nikada ne smeju da postanu „vlasništvo“ jedne grupe ili
organizacije. <br /><br /><strong>Kako zvuče sada, nakon svega, sve te
poruke političara, organa vlasti i države koji se maltene zaklinju u
održavanje Parade, svim je srcem podupiru, pozivanje na ljudska i
građanska prava, kategoriziranje Srbije kao europske, demokratske,
otvorene, slobodne, liberalne?</strong><br /><br />Sve te „pozitivne“
poruke političara na vlasti zvuče neiskreno i prazno, potpuno je jasno
da su one na deklarativnom nivou, i da država ne shvata ili to ne želi,
da je upravo njena odgovornost sve što se desilo. Homofobija u ovom
društvu ne postoji od juče, pa se tako ne može smanjiti sa par
pozitivnih izjava desetak dana pred Povorku ponosa. Problem je u tome
što se nasilničko ponašanje klero-fašističkih i navijačkih skupina
toleriše i prolazi nekažnjeno već godinama, svakako bar celu jednu
deceniju, što se političari, kada su prava seksualnih manjina u
pitanju, uvek ograđuju rečenicama tipa „ja ne delim njihove vrednosti“
– a to su mir i ravnopravnost – „ali nasilje nije rešenje“ i slično. A
najveći je promašaj propuštena prilika da država odlučno, od samog
početka, nasilnicima stavi do znanja da takvim ponašanjem krše zakone
ove zemlje i da će za to snositi posledice. Umesto toga, političari su,
čast izuzecima, izabrali da se ulaguju homofobičnoj javnosti, te da
nas, poput beogradskog gradonačelnika, pozovu da svoju seksualnost
držimo u četiri zida. <br /><br /><strong>Je li Parada trebala biti nekakv test kojeg Srbija, na žalost, nije prošla a kojom bi dokazala ove gorespomenute kvalitete?</strong><br /><br />Povorka
ponosa je mogla biti test spremnosti ove vlasti da konkretno, u praksi,
pokaže da se zaista zalaže za sve one vrednosti za koje tvrdi da se
zalaže. Međutim, dokazala je da joj je više stalo do ostanka na vlasti,
obzirom na činjenicu da oko 70% stanovništva Srbije smatra da je
homoseksualnost bolest koju država treba da suzbija – moj je utisak da
se vlast rukovodila tradicionalnom homofobijom i bojazni da će biti
okarakterisana kao „pederska“ ili nešto slično, čime bi izgubili deo
glasova, ili su bar tako mislili. Ali ako uzmemo u obzir da vladajuću
koaliciju čine zločinačka partija Slobodana Miloševića i partija onih
koji su se svim snagama protiv njega borili, ništa ne treba da nas
čudi, jasno je da tu nema političkih principa, već da je cilj vlast
sama po sebi. <br /> <br /><br /><strong>Na kraju Reakcijinog dokumentarca
govoriš o novim generacijama koje će u budućnosti organizirati Paradu.
Znači li to da ti osobno, kao i grupa ljudi koja se time bavila ove
godine, neće pokušati ponovo? </strong><br /><br />Ja u svoje lično ime
mogu da kažem da svakako neću ovako aktivno da se uključujem u neki
novi pokušaj, što ne znači da pokušaja neće biti, niti da neki ljudi iz
Organizacionog odbora u tome neće učestvovati. <br />Iskreno se nadam da
smo tokom celog ovog procesa uspeli da zainteresujemo neke nove ljude
da se uključe u borbu, i sigurna sam da će njihove startne pozicije
biti na mnogo višem stupnju nego naše na početku ovog procesa. Urađeno
je mnogo, pitanje LGBT prava je podignuto na najviši mogući nivo, ova
tema je svakodnevno bila u medijima gotovo dva meseca, i mislim da
posle ovako trapavog odgovora države, sledeći put neće biti mesta za
slične izgovore i greške. <br /><br />Intervju vodila: Ksenija Zubković<br /><br />Originalni tekst na slovenačkom: <a href="http://www.narobe.si/myblog/z-jadralnih-letal-naj-bi-na-nas-metali-kamenje" target="_blank">Narobe</a>Iz medija2009-11-09T21:00:50ZbelgradeprideZašto se lično ponosim homoseksualcima!
http://belgradepride.blog.rs/blog/belgradepride/stavovi/2009/11/09/zasto-se-licno-ponosim-homoseksualcima
<img src="http://belgradepride.rs/images/stories/vesti_razno/gay_rainbow_flying_flag.jpg" border="0" hspace="3" vspace="0" width="120" height="120" align="left" />Piše: Marija Delić<br />Povodom beogradske
povorke ponosa koja nažalost nije bila održana, čula sam razna
mišljenja, a većina se svodi na to da homoseksualci nemaju čime da se
ponose (jer po Bogu, ni mi heteroseksualci se ne ponosimo time što smo
takvi), i da nema razloga da paradiraju po našem gradu radi svog
seksualnog opredeljenja. Volela bih da podelim svoje mišljenje o ovom
prvom, što će me na kraju dovesti do mog zaključka i o drugom delu
mišljenja. <br /><br />Kao prvo, ni ja se ne ponosim činjenicom što sam
heteroseksualac. Međutim, ta činjenica nikada nije predstavljala
problem u mom životu….osim u jednom periodu kada je moj ćale bio ubeđen
da sam lezbejka. Sad kad razmišljam o tome, zamišljam kakav bi mi život
bio da je on zaista bio u pravu. <br /><br />Mom ocu, kao skoro svakom
srpskom muškom homofobiku, bi to bilo izuzetno sramno i razočaravajuće.
Sva moja dostignuća, sve lepo u meni bi bilo zasenčeno ili smaknuto tim
jednim faktorom. Ja bi verovatno krila tu istinu u nadi da ću
prolongirati totalan debalans našeg, i porodičnog negativnog viđenja
-mene. Zašto? Zato što ne znam da li bi ikada uspela da pobedim tako
ogromno nerazumevanje, i tako ogromno društveno programirano mišljenje.
<br /><br />Ako bih priznala da sam homoseksualac, moj otac bi mene samo
video kao to: gay osobu, i to u jako negativnom smislu. U pravu je
činjenica da seks treba da ostane između četri zida (osim ako se ne
radi o silovanju, tj. o prisiljavanju nekoga da radi nešto što ne želi,
time počinjavajući agresivan i kriminalni akt) Ali nažalost, naše
programirano društvo je napravilo homoseksualnost u čitav identitet, i
po mom mišljenju, to je kod koji treba što pre reprogramirati. Zašto?
Zato što bi bilo više razumevanja, poštovanja, i ljubavi na ovoj
planeti. <br /><br />Ali da se vratimo na temu mog ćaleta i mog
lezbejstva. Dakle naš odnos bi bio mukotrpno poremećen, mene bi kao
osobu ostavilo da se osećam kao neku devijantnu osobu koja nije vredna
svih tih lepih stavki (razumevanja, poštovanja, ljubavi) zato što radim
nešto drugačije u krevetu (kakva neverovatna ljudska subjektivnost!!).
Ironično je i to da su tu 'devijaciju' rodili moji roditelji, a stvorio
Bog. Ja sam osoba koja veruje da sve ima svoj razlog. Mislim da su
ljudi koji su rođeni kao homoseksualci rođeni sa jednim od najtežih i
najdužih životnih lekcija i svaka im čast, jer pored svih mojih
problema i krize identiteta, zamisli da imam i to dodatno opterećenje
ljudske predrasude o mojoj, pored svega - seksualnosti! <br /><br />Ali da
se opet vratimo na temu mog oca i mog lezbejstva, period koji je
napokon poslužio nekoj svrsi - ovom piskaranju. Između nas dvoje bi se
napravio jedan lažan odnos- čak i da kaže da me prihvata da bi zadržao
neki odnos sa ćerkom, ja mu ne bih verovala, i sa mojom senzibilnošću,
osećala bi da je to uvek nepremostiva pukotina između nas. Kada bi
dovela drugaricu kući na primer, da li bi mi bilo neprijatno od
njihovih mišljenja u tom trenutku? Da li bi onda uopšte i dovodila
drugarice kući? I kada li bi dovela prvu devojku u koju sam
zaljubljena? I da li bi ikada to učinila? Da li bi mogla mojim
roditeljima da predstavim ljubav mog života, da podelim ono što volim
sa njima, ako sam već silom rođenja i društva uskraćena da tu ljubav
ozvaničim? Oooooooo, ne bi li mi u koži!!!<br /><br />Sa druge strane, 'što
te ne slomi učini te jačim' ili kako već ide poslovica... Primetila sam
jednu stvar kod gay populacije (koja je otvoreno gay), a to je da su
silom prilika morali da isključe tuđa mišljenja, da postanu više svoji,
i da se ponašaju mnogo više bez nekog razmišljanja ko će šta da misli i
kaže o tome šta pričaju; zato su obično toliko zabavni, sarkastični, i
iskreniji ljudi. Mada je i ovo doista generalizacija. <br /><br /><strong>Ah kako je lako biti heteroseksualac!</strong><br /><br />Heteroseksualnost
je toliko opšte prihvaćena i programirana, ne samo u našem društvu, već
u našem pravosuđu, podržana i politički i religiozno. A politika i
religija vode svet, tako da je to dosta velika podrška i programiranost
heteroseksualnog čoveka. Kada vidimo trudnu ženu, mi (uglavnom nadam
se) ne mislimo kako je imala seks i kako li je to radila, nego
pomislimo kako je divno što donosi novo biće na svet. Teorija koju
crkva propagira kao svoj najjači adut je da je Bog nas stvorio baš zbog
toga - da se razmnožavamo. Šta crkva misli o tome da ja npr. nemogu da
imam decu? Koja je razlika? Šta Bog misli o meni? <br /><br />Kod
heteroseksualnosti, opšte je prihvaćeno da kad neko izjavi da je imao
seks, - da se ne razmišlja na koji način: da li je to bilo analno, da
li je neko nekoga šamarao dok je taj drugi uživao, itd. Ali kad se kaže
da si homoseksualac (čak nemoraš ni da imaš seks jer po Bogu ti si
homoseksualac i to je tvoj identitet), to jednom jedinom rečju stvara
detaljne slike o tome šta obavljaš u spavaćoj sobi, kad te niko ni ne
vidi! Ne znam da li su te slike nešto što bi ja i moj otac naprimer,
mogli da prevaziđemo, ili slike koje bi osećala da mu se prave u glavi
kad bi dovela neku drugaricu kući. A zamisli sad da ja strašno cenim i
volim svog oca, i da mi je jako stalo da ga nije sramota već da se
ponosi samnom. Zamisli koliko roditeljski ponos pomaže svakom detetu da
bude bolji i uspešniji čovek, i koliko bi volela da taj osećaj dobijem
i od svoje majke, rodbine, familije, prijatelja, saradnika, pa i
celokupnog društva! <br /><br />Zamisli razmišljanja o tome kome smeš da
priznaš to, da podeliš svoju najveću tajnu; ko će kako odreagovati,
koja ćeš prijateljstva izgubiti... I da li je uopšte tvoja istina
vredna toga? Da li je bolje zabiti glavu u pesak i ići protiv svoje
volje, skrivati se i lagati, čak praviti porodice, sve samo da ne
izgubiš tu vezu sa ljudima do kojih ti je toliko stalo, iako su toliko
subjektivni, i u suštini samo po tome - manji ljudi od tebe!! Nešto tu
smrdi, do jaja!!<br /><br /><strong>Zašto ponos?</strong><br /><br />Prokleta
sam ili obdarena sa ogromnom empatijom, pa razumem kako su ljudi ovde
površno shvatili tu reč 'ponos' kao neku vrstu uvrede, tj nešto što
nema smisla, što je neprikladno i što im bode oči. "Čime oni imaju da
se ponose, što rade nešto u krevetu?" Ljudi jednostavno ne analiziraju
situacije drugih i ugroženih sa kojom ja možda (sigurno) preterujem, pa
nisu ni razmislili zašto ustvari gay parada nosi ime ponosa. <br /><br />Šta
je ponos? To jest, šta je suprotnost ponosa - sramota. Šta je sramota?
Sramota je upravo u ovom kontekstu ono o čemu pričam svo vreme, što
naše skoro celokupno društvo navodi neke ljude da osećaju sramno zbog,
po njima, promašenog odabira seksualnog partnera!! (?!?)<br /><br />Možemo
da napravimo i drugu definiciju ponosa i sramote, jer oba sa sobom nose
koncept prihvatanja. Kada se nekim ponosiš, znači da ih prihvataš vrlo
pozitivno i da se to nekako pozitivno odražava i na tebe. Kada te je
sramota od nekoga ili nečega, znači da to prihvataš kao isključivo
negativno i da se to nekako negativno odražava na tebe. To ponosno se
ističe; to sramotno se krije, pokušava da se zaboravi, zavuče pod
tepih...<br /><br />Kada se kaže da je to povorka ponosa, kaže se da je to
manifestacija prihvatanja nečega pozitivno, a na nas se pozitivno
odražava kao primer tolerantnog društva. Očigledno, toliko je lako biti
hereroseksualac da uopšte ne razmišljamo o tome, ali u suprotnom, da
nam je dato da budemo homoseksualci, to bi predstavljao jedan od
najvećih problema u našem životu. I naravno da bi se borili da taj
problem rešimo, a jedino je rešenje da ga ljudi razumeju,i prihvate.<br /><br />A
zamisli TEK, koliko je teško doći do sopstvenog saznanja, protivnom
CELOM društvu. Iskreno, ja se ponosim ljudima koji imaju hrabrost da
budu sasvim svoji u tako ne tolerantnom društvu kao što se naše
neprestano pokazuje. Ponos u ovom smislu ne znači da su ponosni zato
sto su homoseksualci, nego da su ponosni na to što jesu. Da ih nije
sramota. Tako reći, da tu nema ničeg sramotnog. I nema. Ima samo ponos,
jer nisu zabili glavu u pesak, jer se bore da budu prihvaćeni za nešto
za šta uopšte ne bi trebali da se bore da budu prihvaćeni, jer ne lažu
sebe i ne lažu druge. <br /><br />Ovde ustvari jedina sramota pripada
heteroseksualcima, koji neposeduju razumevanje i podršku za svoje
sugrađane koji se bore za njihov način - ljubavi. Pogotovo je sramno
osuđivanje i subjektivno razmišljanje o temi koja nema veze svezom, tj
ne bi trebala da ima veze sa vezom... što time šire negativno
razmišljanje, energiju, čak mržnju! Sramota OVDE je što u našoj zemlji
u strogom centru grada, zidovi stoje ispisani grafitima: 'smrt
pederima' i 'čekamo vas'. TO je najveća sramota našeg naroda.<br /><br /><br />************************************************************************
<em>Devijacija</em><br />Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije<br />Devijacija
izvorno znači skretanje s putanje, izmenu izvesnog pravca, odstupanje
od neke vrednosti. U nauci o društvenim devijacijama, označava
ponašanja pojedinca i društvenih grupa koja odstupaju od moralnih,
religijskih i običajnih normi i vrednosti (npr. kriminal, maloletnička
delinkvencija, samoubistvo, prostitucija, bolesti zavisnosti,
prosjačenje, društvene dezorganizacije i sl. ). Prema ovim ponašanjima
postoji formalna i neformalna društvena reakcija osude i neodobravanja.
U nauci o društvenim devijacijama koriste se četiri kriterijuma za
definisanje devijacija: normativni, vrednosni, ljudskih potreba i
društvene reakcije.<br />************************************************************************<br /><br />Ja
ne znam misterije 'Boga', mada mu mnogo verujem, do te mere da mislim
da je sve napravio sa razlogom. Kada čitam ovu definiciju, shvatam da
sam ja i pretpostavljam bar nas 60% devijantni. BAR. Zašto je Bog
napravio devijaciju, ili smo devijaciju napravili mi: društvo, učitelji
i roditelji... što se opet vraća na Boga. Devijacija je očigledno
potrebna. Potrebna je sila dobrog i lošeg, potrebna je i tuga i sreća,
muška i ženska energija, homoseksualnost i heteroseksualnost….
očigledno su u svemu potrebne polarnosti tj. suprotnosti da bi se došlo
do bilo kog saznanja, razumevanja, spoznaje, i napokon mudrosti u
postizanju balansa iz tog čitavog haosa. To je, po mojoj teoriji, i
cilj mog života. <br /><br />Još na ovu temu jedno mišljenje, tj. ideja da
neki homoseksulci strašno 'iritiraju' njihovim ponašanjem uglavnom
muški rod naše srpske države. Da li su svi homoseksualci isti? To
pitanje je suludo isto kao pitanje da li su svi heteroseksualci isti.
Da, ima nekih 'ljigavih' homoseksualaca koji zrače perverznom
energijom, još sa ženskim manirima to iritira mnoge mačo frajere. Ali
KOLIKI je procenat ljigavih heteroseksualaca, a da ne spominjem i da je
kriminal u toj oblasti neuporedivo veća: muškarci koji siluju, uvlače
decu u pornografiju, prodaju belo roblje, itd... <br /><br />Šta je
poenta? Da smo svi kao ljudi bili mi muškarci, žene, beli, crni,
homoseksualci ili heteroseksualci, drugačiji međusobno jedni od drugih.
Ima gay ljudi koji vole da se oblače kao žene, ima gay ljudi koji se
zgražavaju na njih! I mene pale stvari u krevetu koje ne pale moje
drugarice, a one ne znaju za to. I sve nas pali nešto različito u
krevetu, samo što se opet vraćam na temu, da mi pod maskom
heteroseksualnosti o tome ne moramo ni da pričamo niti to da otkrivamo,
niti to mora iko da zna. Ali homoseksualci, za razliku od nas, nemogu
sebi da priušte tu masku. Mi smo njihov privatan život zbog toga izneli
na videlo jer se vidi, i od njega napravili devijaciju, nešto sramotno,
nešto što ne pripada našem 'normalnom' društvu. Našem tako normalnom
srpskom narodu!<br /><br />Jedan prijatelj koji pripada 'blagoj' vrsti
homofobičara je rekao da se protivi paradi zato što bi onda naprimer,
mala deca mislila da je to ok. Ali, to i jeste poenta - da je to ok! Da
ta mala deca, ako spoznaju u sebi svoje drugačije seksualne apetite,
mogu da se opuste u saznanju da je to -ok. Da ta deca ako sutra saznaju
da im je najbolji prijatelj, sestra ili brat, homoseksualno opredeljen,
da to prihvate sa zdravim razumevanjem, da im daju ljubav i podršku
koja im je beskrajno potrebna u toj lekciji. Da ta deca, kada postanu
roditelji i (iju!) saznaju da je njihovo dete gay, da ga još uvek
najviše vole na svetu, da u svom detetu vide talenat, pamet, smisao za
humor ili šarm umesto njihovog seksualnog fetiša.<br /><br />Zašto
homoseksualnost još uvek plaši ljude? Zato što oni neće da prihvate
činjenicu da je homoseksualnost inherentna, ili drugim rečima da se ne
prenosi genetski, niti se prenosi kao neka vrsta virusa. Ili se možda
podsvesno plaše da to može da utiče na njih, ali to je onda sasvim
drugi strah…<br /><br /><strong>Beogradska Povorka ponosa</strong><br /><br />Dugo
sam razmišljala da li da idem na ovogodišnju gay paradu. Iskreno,
mislim da bi me neprijatnosti koje bih doživela naterale da osećam
ogromnu gorčinu prema mom narodu, i da bi me opet navelo na
razmišljanje da treba iz ove zemlje da pobegnem što pre. Koliko li je
onda homoseksualaca napustilo zemlju baš iz tog razloga? Verovatno jako
puno. A ovo je njihova zemlja. Pripadaju ovde, kao i ja. Zašto da nas
bande navijača i neiživljenih klinaca teraju napolje… da nas navode da
osećamo sramotu prema sopstvenom narodu? <br /><br />Shvatila sam da bilo
kako bilo, da li išla na paradu ili to gledala preko medija, efekat bi
bio isti, pa sam rešila da idem. Pitala sam jednog gej drugara da li će
ići, i rekao je da neće. Meni se ovo učinilo kao i najbolje rešenje,
mada znam da ima i onih koji baš hoće da izađu na ulice da se bore za
svoja prava (iskreno, ne znam odakle im snaga).<br /><br />Pošto je ovo
pitanje Srbije u kojoj Beograd kao glavni grad nije kao svaka druga
prestonica Evrope, ne slažem se sa liderima povorke da je okupljanje
trebalo da bude u centru grada a ne u nekoj 'šumici', kao da se radi o
drugorazrednim građanima. Mislim da je takav stav tvrdoglav i
nerazumljiv. To je isto kao da neko dete ne može da nauči lekciju na
način na koji mu vi predajete, a vi i dalje predajete na isti način i
ne popuštate. Umesto da probate drugu tehniku ili stil. Svako dete uči
na drugačiji način, pa tako i narod. Ne treba uvek ići na velika vrata,
u ovom slučaju je trebalo na mala. Pa sledeće godine na malo veća...
Jer tu se postavlja pitanje - šta je važnije? Da pokažemo Evropi koliko
su homoseksualci kod nas ugroženi ili da probamo svom narodu da
pokažemo da nas ima puno koji se zalažu da ne budu ugroženi.<br /><br />Po
meni, najbolja ideja i jeste bila da se umesto parade (koja sama po
sebi toliko provocira siledžije) održi jedan super koncert na ušću,
koji bi bio okružen milicijom. Na takav skup bi došlo mnogo više ljudi,
jer bi se osećali bezbednije. I neka gej populacija ostane kod kuće!
Zašto im treba dodatno izlaganje nemirima? Treba mi, njihovi sugrađani,
da pokažemo da ih prihvatamo, da ih želimo u našoj zemlji, da im
pokažemo našu podršku, i da podržavamo naš statut. <br /><br />Nažalost, i
to je u ovoj zemlji još uvek idila. Koliko količine praćki, kamenja,
baklja, i čega još nije bilo zaplenjeno juče, je bilo zapanjujuće.
Koncert bi trajao, a oko njega rat! Taxi servis bi trebao da se
organizuje da ljude polubezbedno odveze kući. Agresivni ljudi bi mogli
i da uđu na koncert, i pored svih bezbednosnih mera da započnu tuče.
Alkohol bi morao da bude zabranjen na koncertu, ne bi li se izbegle
dalje komplikacije tj. neopreznost ljudi. Ne znam... <br /><br />Mislim da
sledeći put ne treba biti toliko tvrdoglav, i mnogo bolje osmisliti ovu
manifestaciju; mnogo, suptilnije, pristupačnije, možda napraviti
povorku građana koji podržavaju seksualnu slobodu... malo ublažiti to
sve, i pomoći agresivnim sugrađanima da nauče njima najtežu lekciju -
tolerancije. <br /><br />Uglavnom, povorka i bilo kakvo okupljanje je zbog
najvišeg stepena rizika- otkazana, što je iz svih navedenih razloga
ispalo i dobro. Sad samo da se molimo Bogu da nastavimo da pobeđujemo u
sportu i napravimo nekoliko svetski priznatih filmova ne bi li skrenuli
pažnju sa činjenice da smo u roku od nekoliko dana pretukli nekoliko
stranaca, i usmrtili jednog Tulužanina. Ali fala Bogu, umesto
prebijenih sugrađana, naše novine su bile preplavljene slikama
uhapšenih ekstremista koji su se ipak ažurno i odlučno spremili na
povorku koju su čekali mesecima. Koliko im je novčana kazna ili
nekoliko dana u zatvoru pomogla da se malo olade, to svi znamo da nije.<br /><br /><strong>Kanadska Povorka ponosa</strong><br /><br />Ovaj
dodatak pišem zbog nečijeg mišljenja da ovakve parade ne mogu
homofobistu da promene u ne homofobistu, mišljenje sa kojim se ne
slažem iz prostog razloga što sam videla upravo takvu uspešnu
transformaciju.<br /><br />Gay parada u Torontu je jedna od najvećih na
svetu, i svake godine posle parade, deo centra grada se pretvori u
ogromnu zabavnu pedestrijsku zonu. Iskreno, kad sam došla u Toronto
uopšte mi nije bilo jasno zašto moraju da prave paradu kada je to tamo
opšte prihvaćeno, bilo mi je kao preterani feminizam koji se još uvek
toliko forsira bez ikakvog razloga. <br /><br />Ali sada, gledano iz ove
perspektive mi je to mnogo jasnije. Ne samo da ta velika parada u
jednoj od najrazvijenijih zemalja daje primer drugim zemljama, već i
novi imigranti koji dolaze u nju, većinom iz homofobičnih sredina, jako
brzo prihvataju kanadsku realnost - da je gej – okej! <br /><br />Kad je
moj tadašnji dečko došao u Kanadu, posle nekoliko dana je počinjala
parada. Kao vatreni Delija stalno smo se prepiralli oko baš ove teme, a
kad sam mu predložila da idemo na paradu on me je gledao zblaznuto, kao
da nisam normalna. Međutim, pošto je celo moje strejt društvo o tome
pričalo danima i kako jedva čekaju da idu, radoznalost i malo moje
upornosti je ipak pobedilo. <br /><br />Gej parada u Torontu je najluđa i
najveća žurka. Najbolji bendovi sviraju po ulicama, ljudi raznih
nacija, seksualnih opredeljenja i čega već đuskaju na ulici, slikaju se
sa transvestitima, koji se specijalno za tu priliku doteravaju i
zezaju. To je jedan šareni, ne zaboravan spektakl koji najviše
proslavlja ljudsku raznolikost. Banetu je trebalo pola sata da počne da
se smeje svemu što vidi, sat vremena da počne da đuska uz super
lezbejsku svirku, a tri sata kasnije je počeo da juri najluđe
transvestite da se slikaju sa njim, čak je bio razočaran kad bi ga
iskulirali. <br /><br />Sve je u glavi. To je stara najmodernija izreka. I
tolerancija, i razumevanje, i mržnja. Ali jedni drugima možemo strašno
puno da pomognemo infuzijom lepih misli, dobrim namerama, i nadom da
najbolje promene tek dolaze.<br />Stavovi2009-11-09T20:55:04ZbelgradeprideUstavna žalba zbog zabrane Povorke ponosa
http://belgradepride.blog.rs/blog/belgradepride/saopstenja/2009/11/09/ustavna-zalba-zbog-zabrane-povorke-ponosa
<img src="http://belgradepride.rs/images/stories/vesti_razno/lawsuit.png" border="0" hspace="3" vspace="0" width="120" height="120" align="left" />Petoro članova nekadašnjeg
Organizacionog odbora Povorke ponosa podnelo je danas žalbu Ustavnom
sudu zbog zabrane Povorke ponosa koja je trebalo da se održi 20.
septembra. <br /><br />Ustavna žalba Ustavnom sudu Republike Srbije podneta je kako
bi se osporilo rešenje kojim je Direkcija policije Ministarstva
unutrašnjih poslova naložila organizatorima da premeste skup iz centra
Beograda na Ušće, kao i zbog propuštanja državnih organa da učine sve
što je u njihovoj moći da spreče nasilje nad učesnicima Povorke ponosa
i da obezbede ostvarivanje elementarnog ustavnog prava na slobodno
javno okupljanje.<br /><br />Uprkos tome što će podnositelji žalbe ubrzo
podneti predstavku i Evropskom sudu za ljudska prava jer za to ne
postoje proceduralne prepreke, šansa je data i domaćem pravosuđu da
ispravi nepravdu.<br /><br />Osnovni cilj Ustavne žalbe je zaštita prava na
mirno okupljanje, odnosno odbrana manjinskih prava naročito u
slučajevima kada su ona veoma ugrožena i kada se manjini otvoreno preti
nasiljem kao što je to bilo u slučaju gej, lezbejske i transrodne
populacije. <br /><br />Namera podnositelja žalbe je i da ukaže na
nedopustivo ograničavanje prava na slobodno okupljanje svih
diskriminisanih grupa koja to budu želela da učine u našem društvu –
radnika, pripadnika romske nacionalnosti, žena ili bilo koje grupe lica
koja mirnim protestom želi da izrazi svoj politički stav.<br /><br />Takođe,
ukoliko Ustavni sud ili sud u Strazburu utvrde pravo na naknadu
nematerijalne štete - podnositelji žalbe će celokupan iznos donirati u
dobrotvorne svrhe. <br /><br />Podnositelje Ustavne žalbe zastupa Beogradski centar za ljudska prava.<br /><br />Podsećamo,
Povorka ponosa, pod sloganom "Vreme je za ravnopravnost", zabranjena je
zbog "visokih bezbednosnih rizika", a rešenje o zabrani organizatorima
je uručio premijer Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković samo 24 sata
pre nego što je skup trebalo da počne na Platou ispred Filozofskog
fakulteta u Beogradu.<br /><br />Podnositelji žalbe<br />Dragana Vučković, Dušan Kosanović, Majda Puača, Marija Savić, Milica Đorđević<br />
<div style="text-align: left"><br /></div>
Dokument podnete žalbe možete preuzeti<strong> <a href="http://belgradepride.rs/images/stories/vesti_razno/ustavna_zalba.pdf">ovde</a>. </strong>Saopštenja2009-11-09T20:53:01ZbelgradeprideLijep grad za umiranje
http://belgradepride.blog.rs/blog/belgradepride/stavovi/2009/10/14/lijep-grad-za-umiranje
<img src="http://belgradepride.rs/images/stories/vesti_razno/Boris_Dezulovic.png" border="0" hspace="3" vspace="0" width="120" height="120" align="left" />Piše: Boris Dežulović <br /><br />„Mislim da je svačije klupsko
opredeljenje privatna stvar i treba da ostane u okviru četiri zida. Ne
vidim razlog zašto bi neko na taj način pokazivao navijačke sklonosti.
Takođe, osuđujem što pripadnici ekstremnih organizacija, zarad 'čistote
srpstva', kamenuju i napadaju te ljude. To uvek pošalje pogrešnu sliku
o gradu, kako smo netolerantni i necivilizovani. Bojim se da će uz svu
aktivnost policije biti teško zaštititi posetioce utakmice Lige UEFE.
Smatram da takve manifestacije treba izbegavati.“ <br /><br />Iz nekog razloga, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas nikad
nije naglas izgovorio gornje rečenice. Iz nekog razloga, Dragan Đilas
nikad nije pozvao Michela Platinija da otkaže Ligu Uefe. Iz nekog naime
razloga, Dragan Đilas smatra da je jedino opredijeljenje koje treba
ostati u okviru četiri zida ono seksualno, preciznije homoseksualno.<br /><br />Zato
je gradonačelnik Beograda prije dva mjeseca, sa strepnjom iščekujući
gay paradu u Beogradu, izjavio da „takve manifestacije treba
izbegavati“. Zašto? Zato što će „uz svu aktivnost policije biti teško
zaštititi učesnike parade“. Zašto bi ih uopće trebalo štititi? Zato što
„pripadnici ekstremnih organizacija, zarad 'čistote srpstva', kamenuju
i napadaju te ljude, a to uvek pošalje pogrešnu sliku o gradu, kako smo
netolerantni i necivilizovani“.<br /><br />Tenkom na skupštinuZar
gradonačelnik Dragan Đilas ne misli da je pravo Drugačijih da na miran
način iznose svoje stavove sami temelj demokracije? „Mislim da je
svačije seksualno opredeljenje privatna stvar i treba da ostane u
okviru četiri zida. Ne vidim razlog zašto bi neko na taj način
pokazivao seksualne sklonosti“, zaključio je prije dva mjeseca
gradonačelnik Beograda i tako potpisao smrtnu presudu za
dvadesetosmogodišnjeg Francuza Bricea Tatona, navijača Toulousea koji
nikakve veze s Beogradom, Srbijom i gay paradom nije imao, i koji je
toga dana, ništa ne sluteći, pio pivo s prijateljima i planirao odlazak
na gostovanje u Monaco, na utakmicu prvog kola francuskog prvenstva.<br /><br />Strašno
to zvuči, tako napisano – jer Dragan Đilas nikad tako nešto potpisao ne
bi, on je i onda izrijekom osudio ekstremne organizacije - ali mnogo je
strašnije sve ono što događalo od početka do kraja te dva mjeseca
dugačke rečenice.<br /><br />Krajem avgusta već je postalo izvjesno da gay
parada neće proći bez incidenata. Otvorenim prijetnjama „ekstremne
organizacije“ poslale su Drugačijima jednaku poruku kao i gradonačelnik
Đilas, samo slobodnu od svake potrebe za objašnjenjem i opravdanjem:
Drugačiji nisu dobrodošli na beogradske ulice, njima je mjesto u četiri
zida. Brice Taton je za to vrijeme na televiziji gledao izvlačenje
grupa Lige Uefe. Njegov Toulouse dan ranije izgubio je od Trabzonspora
kod kuće 0:1, ali je prošao dalje zahvaljujući pobjedi u Turskoj od
3:1. Kad je u kuglici izvučen treći član grupe J, beogradski Partizan,
Brice Taton nije ni slutio da je to Sudbina potvrdila prvostepenu
presudu Dragana Đilasa.<br /><br />Toulouse nije dobro počeo u prvenstvu -
u nedjelju, 30. avgusta izgubio je kod kuće od Valenciennesa 0:1 – i
njegovi su navijači s mnogo nade očekivali početak Lige Uefe. U
srijedu, 2. septembra, gradonačelnik Dragan Đilas je u novinskom
intervjuu odgovornost za sve što će se dogoditi bijedno i kukavički
prebacio na organizatore Gay Pridea, te svečano objavio urbi et orbi:
„To je nedelja, a ja sam svake nedelje sa svojom decom. Sigurno neću
doći na gej paradu. Neki gradonačelnici idu na te manifestacije, jer im
donose glasove, drugi ih iz istog razloga zabranjuju. Ja stvari radim
iz uverenja, a ne zbog rejtinga. Zato kad kažem da sam protiv i da neću
da učestvujem, tu se priča završava.“<br /><br />Mi danas ne znamo je li
Brice Taton znao da je tri dana nakon utakmice Partizan-Toulouse u
Beogradu trebala biti održana Parada ponosa. Ne znamo ni je li Taton
znao kakva atmosfera vlada u egzotičnom srpskom gradu poznatom po
noćnom životu i dobrom provodu. Ne znamo nije li, stigavši toga dana u
Beograd, znao što znače svi oni ćirilični pozivi na ubijanje pedera.<br /><br />Mjesecima
su fašističke grupe otvoreno pozivale na linč, i mjesecima je Dragan
Đilas, prestravljen „pogrešnom slikom o gradu, kako smo netolerantni i
necivilizovani“, otvoreno pozivao homoseksualce da ostanu u svoja
četiri zida. Umjesto da stane na čelo povorke, kao gradonačelnik svih
Beograđana, pa tako i onih Drugačijih, Dragan Đilas je, kao i cijela
službena Srbija, uplašeno ustuknuo pred pijanom bandom. Da je
gradonačelnik Đilas dva mjeseca ranije stao na čelo Drugačijih, Brice
Taton bi danas možda bio živ. Možda bi, naravno, priča i tada završila
jednako, ali u tom slučaju potpis pod smrtnu presudu za Bricea Tatona
ne bi bio Đilasov.<br /><br />Pijana banda je pak dobro shvatila poruku.
Njima nitko nikad nije rekao da svoje primitivne nasilničke sklonosti
trebaju ostaviti u svoja četiri zida, nitko im nije ponudio ni četiri
zida o trošku države. Čak i kad su tri dana pred najavljenu paradu
golobradi fašisti usred bijela dana, u suvom centru njegovog grada, na
Obilićevom vencu, brutalno prebili mirne i vrlo prijateljski
raspoložene navijače Toulousea, Dragan Đilas nije promijenio svoju
poruku.<br /><br />U bolnici je – valjda „iz uverenja, ne zbog rejtinga“ –
obišao ozlijeđene Francuze, vidno i „iz uverenja“ potresen izjavio kako
je „shvatio da živi u gradu gde nema dovoljno bezbednosti ni za jednog
Beograđanina“, optužio nadležne organe da „nisu preduzeli ništa da
napadači završe u zatvoru“, i onda, potpuno „iz uverenja, a ne zbog
rejtinga“, otišao da vikend provede sa kćerkama.<br /><br />Brice Taton još
je bio živ kad je u subotu objavljeno da Parada ponosa neće biti
održana, jer „nadležni organi“, oni isti koji dva dana ranije „nisu
preduzeli ništa“, sudionicima nisu mogli garantirati sugurnost.
Organizatori nisu pristali na prijedlog „nadležnih organa“ da se Parada
izmjesti sa platoa ispred Filozofskog fakulteta na novobeogradsko Ušće,
i na zadovoljstvo gradonačelnika Dragana Đilasa cijela je stvar
otkazana.<br /><br />„Tom odlukom se trenutno izbegavaju neželjene
posledice po učesnike, ali i sve druge Beograđane, kao i po imovinu
grada Beograda. Činjenica da u Beogradu nije bezbedno na miran način
iznositi svoje stavove, ma koliko se većina ne slagala sa istima, jeste
nešto što sve nadležne treba da pokrene na ozbiljno razmišljanje i
aktivno delovanje“, poručio je prije nedjeljnog obiteljskog ručka sa
kćerkama Dragan Đilas, iznenada „iz uverenja“ shvativši da u Beogradu
nije bezbjedno na miran način iznositi svoje stavove, kao da se svega
nekoliko tjedana ranije nije eksplicitno izjasnio da Drugačiji svoje
stavove trebaju ostaviti unutar svoja četiri zida. Svoje stavove,
shvatili ste sad i vi i Dragan Đilas, u Beogradu je bezbjedno iznositi
jedino na nemiran, dakle nasilan način.<br /><br />Briceu Tatonu bilo je
svejedno gdje će gradonačelnik Đilas biti te nedjelje. Gradonačelniku,
međutim, nije moglo ni smjelo biti svejedno. Nakon svega, naročito
nakon „generalne probe“ Parade ponosa na Obilićevom vencu, on je u
nedjelju, 20. septembra morao biti na čelu parade. U „sudačkoj
nadoknadi“ nije više bilo vremena za Bricea Tatona, ali jest za onih
dva milijuna preživjelih. Gradonačelnik je bio taj „nadležni organ“ iz
vlastite rečenice koji nije poduzeo baš ništa da spriječi kaos na
ulicama svoga grada. Naprotiv: i nakon svega ponovio je poruku da
Drugačiji trebaju ostati u svoja četiri zida.<br /><br />Dragan Đilas, koji
je iznenada, na vlastiti užas, shvatio da u njegovom rođenom gradu
„nije bezbedno na miran način iznositi svoje stavove“, nije shvatio da
se i on 20. septembra, ostavši sa svojim kćerkama u svoja topla četiri
zida, upisao u Drugačije.<br /><br />Takvom je gradonačelniku Beograd toga
jutra morao izgledati prekrasno. Lijep, sunčan dan, Beograđani na
Kalemegdanu i Knez Mihajlovoj, Francuzi u Kliničkom centru,
gradonačelnik s kćerkama kod kuće, a nijednog pedera na ulici.
Nedjelja, 20. septembra, bila je jedan od onih dana kad Đilasov Beograd
zaista izgleda kao grad u kojemu se isplati provesti ostatak života.<br /><br />Brice
Taton, dvadesetosmogodišnji navijač Toluousea, podlegao je teškim
ozljedama u utorak 29. septembra. Kad je dva tjedna ranije stigao u
Beograd, nije ni slutio da će u takvom Đilasovom gradu zaista provesti
ostatak života.<br /><br />Izvor:<a href="http://www.pescanik.net/content/view/3770/165/" target="_blank"> Peščanik.net</a>, 06.10.2009.Stavovi2009-10-14T16:44:47ZbelgradeprideHronologija događaja koji se nije desio
http://belgradepride.blog.rs/blog/belgradepride/generalna/2009/10/12/hronologija-dogadjaja-koji-se-nije-desio
<img src="http://belgradepride.rs/images/stories/logo/logo_site.jpg" border="0" hspace="3" vspace="0" width="120" height="120" align="left" />Piše: Jovana Gligorijević<br /><br />Šta je sve najavljivano, rečeno i učinjeno<br /><br />Da
u martu ove godine Skupština Srbije nije usvojila Zakon o
diskriminaciji, doduše, na mišiće, teško da bi ikome palo na pamet da u
Beogradu organizuje Povorku ponosa LGTB populacije. I pre izglasavanja
zakona, kojim je, mislili smo, zabranjena diskriminacija zbog seksualne
orijentacije, bilo je naznaka da je Povorku možda moguće održati. Uz
veliki angažman naknadne pameti, jasno je da se već tada videlo i da će
parada teško proći u Beogradu.<br />Policija na platou Filozofskog fakulteta u Beogradu
<br /><br />Parada ponosa koja bi mogla da bude održana ovog leta, prvi put
je pomenuta početkom marta. Tri nedelje pre nego što je usvojen Zakon o
diskriminaciji, Gej strejt alijansa (GSA) objavila je rezultate
istraživanja o stanju ljudskih prava LGBT (Lesbian, Gay, Bisexual,
Transexual) osoba u 2008. godini. Rezultati su pokazali da se situacija
mnogo poboljšala, pa je iz GSA najavljeno da će organizovati na leto
veliki skup u Beogradu pod nazivom Parada ponosa. Izveštaj o stanju
ljudskih prava LGBT osoba u prošloj godini pokazao je da su Vojvodina i
Novi Sad najtolerantnija područja za pripadnike ove populacije, ali da
to nije slučaj sa Beogradom, gde je stepen nasilja mnogo veći.<br /><br />Nakon
prvih nagoveštaja da bi parade moglo biti, u jeku skandala oko
povlačenja antidiskriminacionog zakona, državni sekretar u Ministarstvu
za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić izjavljuje da će ovo
ministarstvo podržati paradu.<br /><br />U aprilu, GSA i organizacija
Labris potpisuju Memorandum o saradnji na organizaciji Parade ponosa
2009. i objavljuju da su otpočeli pripremu ovog događaja. Ubrzo im se
priključuje još nekoliko LGBT organizacija i onih koje se bave ljudskim
pravima. Krajem maja dolazi do trzavica unutar Organizacionog odbora.
Nakon što je lider GSA Boris Milićević objavio da će Parada biti
održana 23. avgusta, dan uoči Madoninog koncerta, Organizacioni odbor
doneo je odluku o isključenju GSA iz daljih priprema te manifestacije.
Organizacioni odbor Parade ponosa 2009. saopštio je da je takav čin
doveo do "ozbiljnog ugrožavanja bezbednosti učesnika i organizatora
manifestacije", ocenivši Milićevićevo javno istupanje kao "neodgovorno".<br /><br />Upravo
u to vreme, kada su počele spekulacije oko datuma parade, počinju da se
pojavljuju prve otvorene pretnje u medijima: "Definitivno ćemo ih
razbiti. Sinodu smo uputili pismo u kom ih molimo da svojim zalaganjem
spreče krvoproliće. Ako hiljade Srba izađe na ulice i dođe u kontakt sa
kolonom pedera i političara, svašta može da se desi. Oni sami pozivaju
na nasilje time što izvode svoje satanističke obrede na prestoničkim
ulicama", bio je komentar Miše Vacića iz pokreta "1389" objavljen u
listu "Alo" krajem maja.<br /><br />Unutar Organizacionog odbora strasti su
se brzo smirile, GSA više nije učestvovao u organizaciji parade, ali je
pružao podršku i njihovo učešće na samom događaju nijednog trenutka
nije bilo dovedeno u pitanje.<br /><br />U julu se u organizaciju parade
uključuje Egzit, što je za celu manifestaciju bio značajan korak, pošto
je Egzit ponudio pomoć oko marketinga, skretanja medijske pažnje na tu
manifestaciju, kao i oko produkcije u svakom obliku. S obzirom na to da
su finansijska sredstva organizatora bila vrlo ograničena ("Imamo 4000
dinara", reče jedna članica Organizacionog odbora za TV B92),
uključivanje Egzita u čitavu priču bilo je od velike pomoći.<br /><br />Polovinom
jula organizatori saopštavaju konačan datum: Povorka ponosa biće
održana 20. septembra. Tačno vreme i mesto ostali su nepoznati sve do
pre tri nedelje, kada je objavljeno da Povorka počinje u 11 sati na
Platou ispred Filozofskog fakulteta.<br /><br />Narednih dana počinje da se
zahuktava atmosfera koja će kulminirati u danima pred paradu. Polako,
ali sigurno, po Beogradu počinju da se pojavljuju grafiti sa porukama
mržnje, a lideri "Obraza", "1389" svakodnevno preko određenih medija
poručuju da neće dozvoliti da se povorka dogodi u Beogradu.
Istovremeno, organizatori obaveštavaju da su u saradnji sa profesorom
Fakulteta za bezbednost napravili studiju bezbednosti skupa, da imaju
garancije MUP-a da će policija štititi skup i da će učiniti sve da skup
protekne mirno.<br />Organizacioni odbor Povorke<br />na konferenciji za štampu<br /><br />Nedelju
dana pred 20. septembar širi centar Beograda već je uveliko išaran
grafitima jezivog sadržaja, od "Čekamo vas" do otvorenih pretnji smrću.
Subota, 12. septembar, bila je neka vrsta prologa za ono što sledi. Na
TV B92 prikazani su premijerno promotivni spotovi za Povorku u kojima
učestvuju poznate ličnosti, među njima: Nikola Đuričko, Bebi Dol,
Mirjana Karanović, Milutin Petrović... Za to vreme, u Beogradu je
održana Porodična šetnja, u organizaciji Srpskog sabora Dveri, koju su
podržale neke druge javne ličnosti. Organizatori rekoše da taj događaj
nije odgovor na paradu, ali ni danas nije jasno šta bi drugo moglo da
bude smisao i svrha okupljanja. Mladen Obradović iz Otačastvenog
pokreta Obraz direktno u kameru TV B92 poručuje: "Svi znaju šta će se
dogoditi ako pokušaju da održe tu paradu srama i isključivu odgovornost
za sve što se tada bude događalo snose organizatori. Ako misle da mogu
nekažnjeno da guraju prst u oko čitavom narodu, onda se grdno varaju,
čekamo ih."<br /><br />Četiri dana kasnije, tužilac Slobodan Radovanović
ovakve izjave, pretnje i najave okarakterisao je kao polemičke tonove,
ne videvši prostor za sopstveno delovanje. U isto vreme, na forumima i
socijalnim mrežama, Fejsbuk grupama za podršku Povorci i svuda gde im
se ukaže prilika divljaju pristalice ultradesničarskih organizacija,
detaljno vrlo maštovito opisuju šta će sve raditi "pederima", iz čega
će pucati, odakle bacati Molotovljeve koktele, koga će seckati i šta će
mu se posle, tako iseckanom, događati.<br /><br />Ministar policije Ivica
Dačić saopštava iz dana u dan da je zbog velikog bezbednosnog rizika
Ministarstvo unutrašnjih poslova odlučio da Povorku ponosa obezbeđuje
nekoliko hiljada policajaca. Istovremeno, pažljivom slušaocu ne može da
promakne velika nervoza ministra i dobro zavijene kritike na račun
ostatka Vlade koji na temu Povorke još uvek ćuti. Konačno, tri dana
pred Povorku, oglašava se ministar za ljudska i manjinska prava
Svetozar Čiplić: "Zvaničan stav Ministarstva za ljudska i manjinska
prava, ali i Vlade Srbije, jeste da je Povorka ponosa, zakazana za
nedelju, 20. septembra, događaj koji promoviše slobodu." Prema njegovim
rečima, Vlada je svoj stav o ljudskim slobodama, posebno o toleranciji
među građanima Srbije i integraciji u društvo, na najbolji način
izrekla donošenjem Zakona o zabrani diskriminacije. Sličan odgovor
novinari dobijaju i u kabinetu predsednika Tadića.<br /><br />Zajednica
fudbalskih klubova Jelen Superlige uvažila je molbu Povorke ponosa i
prihvatila njihov zahtev da se utakmica Rad–Borac Čačak igra 19.
septembra, a ne 20, kada je zakazana Parada ponosa na ulicama Beograda.
Organizatori Povorke ponosa su u dopisu poslatom Zajednici istakli da
strahuju, jer bi navijači Rada, članovi grupe Junajted fors, pre meča
mogli da im naprave probleme. Organizatori preko Fejsbuka šalju
potencijalnim učesnicima Povorke detaljna uputstva za dolazak, odlazak
i ponašanje na ovom događaju.<br /><br />Oglašava se mitropolit
crnogorsko-primorski Amfilohije, nazivajući Povorku "beslovesnim
raspaljivanjem pohote muškog na muško i ženskog na žensko", ali ipak
poziva na uzdržavanje od nasilja. Episkop bački Irinej saopštava da se
Srpska pravoslavna crkva i tradicionalne crkve i verske zajednice u
Srbiji protive pravu na javno izražavanje seksualne orijentacije ili
bilo koje druge lične sklonosti "ukoliko ono vređa pravo građana na
privatnost i porodični život, njihova verska uverenja i
neprikosnovenost dostojanstva ličnosti".<br /><br />Srpski narodni pokret
"1389", posle serije pretnji Povorci i pisama Vladi sa zahtevom da
uputi finansijsku i poresku inspekciju kako bi otkrili izvore
finansiranja Povorke ponosa, zakazuje Apsolutno nenasilnu svenarodnu
srpsku žurku nedevijantnih za osam sati ujutru na Platou. Za ovo
okupljanje dozvolu nisu dobili od MUP-a. Vrhunac ludila dostignut je u
petak, 18. septembra, kada je na mejl adrese većine beogradskih
redakcija ova organizacija poslala ponudu za otkup fotografija učesnika
Povorke, kako bi iste bile okačene na "jedan sajt" u okviru projekta
"Zaštiti svoje dete". Dodatnu zabunu unose demantiji koji istovremeno
stižu sa druge mejl adrese, takođe sa potpisom SNP "1389". Misterije
zapravo nema, već je malo poznato da se ovaj pokret prošlog leta, u
jeku protesta zbog hapšenja Radovana Karadžića, pocepao na dva krila.
Jedno predvodi Radojko Ljubičić, a drugo Miša Vacić. Obojica su
uhapšeni 20. septembra.<br /><br />Podršku Povorci upućuju OEBS, Savet
Evrope, UN i druge međunarodne organizacije, kao i ambasadori većine
zemalja članica EU, a neki najavljuju i prisustvo na Povorci.<br /><br />U
subotu, 19. septembra, Organizacioni odbor se sastaje sa premijerom
Mirkom Cvetkovićem. Premijer im uručuje obaveštenje u kom stoji da je
skup visokorizičan i da zbog velikog rizika da dođe do ekscesa ne može
da se garantuje bezbednost. Kao alternativnu lokaciju MUP predlaže
Ušće, što organizatori odbijaju, uz obrazloženje da izmeštanje iz
centra grada obesmišljava čitav događaj. Povorka ponosa je otkazana.<br /><br />U
nedelju, 20. septembra, na Kalemegdanu je napadnut australijski
državljanin, uhapšeno je 37 ultradesničara, a državni sekretar u
Ministarstvu pravde Slobodan Homen gostujući u "Utisku nedelje" rekao
je Dragani Vučković iz Organizacionog odbora Povorke da je policija
redovno zabranjivala sve skupove Otpora, ali da oni te zabrane nisu
poštovali. U istoj emisiji Homen je, ipak, naglasio i da niko nije jači
od države. <br /><br />Izvor: <a href="http://www.vreme.com/cms/view.php?id=887598" target="_blank">Vreme</a>Iz medija2009-10-12T18:32:46ZbelgradeprideOrganizatori: Skup će biti održan
http://belgradepride.blog.rs/blog/belgradepride/generalna/2009/10/02/organizatori-skup-ce-biti-odrzan
<img src="http://belgradepride.rs/images/stories/vesti_razno/odgovor.png" border="0" hspace="3" vspace="0" width="120" height="120" align="left" />Beograd -- Skup protiv nekažnjivosti nasilja biće održan u Pionirskom parku, kako je i planirano, rekli su organizatori.<br /><br />Organizatori
su rekli da im je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić danas
rekao da skup neće biti zabranjen. U svom ranijem saopštenju,
organizacioni odbor pozvao je građane da se u petak okupe u Pionirskom
parku u Beogradu, kako bi svojim dolaskom pokazali da ne pristaju na
partijsku državu i uskraćivanje svojih ustavnih prava.
<br /><br />Sutrašnji skup zajednički organizuju Inicijativa mladih za
ljudska prava, "Linet", "Sivil rajts difenders" i Centar za kulturnu
dekontaminaciju.<br /><br />Na skupu će se učesnicima, između ostalih,
obratiti Ružica Đinđić, Voja Brajović, Gorčin Stojanović, Ivan Tasovac,
Srbijanka Turajlić i drugi.<br /><br />Organizacioni odbor sutrašnjeg skupa
takođe je naveo da podržava "Šetnju protiv nasilja" koju ogranizuje
Koalicija mladih protiv nasilja i poziva sve građane da učestvuju na
oba skupa.<br /><strong><br />"Problem tehničke prirode"</strong><br /><br />Pomoćnik
načelnika Uprave policije MUP-a Srbije Željko Nikač objasnio je za B92
da su problemi oko sutrašnjeg skupa tehničke prirode.<br /><br />“To su
tehnički detalji, odnose se na odluku Skupštine grada Beograda o
prostoru i mestu gde se takva vrsta skupova može održati. Druga odluka
je takođe tehničke prirode, ne samo tehničko-pravne prirode nego se
odnosi na lokaciju, ta lokacija je u Prirodnjačkom parku”, rekao je
Nikač.<br /><br />“Misli se na potencijalnu mogućnost postavljena tehničkih
uređaja, sredstava veze, ozvučenja. Tako da za sada, koliko ja imam
informacija, koliko sam uspeo da proverim, to je bio razlog zašto su
oni zamoljeni, zašto je njima ukazano da to neće moći tu da se odigra”,
objasnio je on.<br /><strong><br />Stojanović: Zamena socijalno poželjnim</strong><br /><br />Jedan od najavljenih učesnika skupa u petak, režiser Gorčin Stojanović, kaže za B92 da pretpostavlja da će skup biti održan.<br />“Pretpostavljam
da će biti održan, ukoliko u ovoj zemlji zaista zvanično, ustavno i na
svaki drugi način nije suspendovana mogućnost građanskog okupljanja i
samoorganizovanja, i ukoliko, naravno, policija ne postupi onako kako
je to radila Miloševićeva policija devedesetih godina”, kazao je
Stojanović.<br /><br />On kaže da činjenica da se u Srbiji u tri dana
organizuju tri protesta sa istom tematikom mnogo više govori o tome da
su u poslednjih mesec dana - tri skupa zabranjena.<br /><br />"Jedan je,
naravno, ‘Prajd’, drugi je skup desničara i treći je sada građanski
skup, a sva tri skupa su, na određeni način, zamenjena onim što je
socijalno poželjno – dočekivanje sportista, niski preleti borbenih
aviona iznad centra grada prilikom proslave novih klasa Vojne akademije
na istom mestu na kome građani ne smeju da se skupe i ovaj sramni
partijski skup, koji, da stvar bude još strašnija, organizuju
Liberalnodemokratska partija i Demokratska stranka", rekao je
Stojanović.<br /><br />"Doduše, njihovi podmlaci verovatno se ne sećaju
devedesetih godina, kako su izgledali Miloševićevi kontramitinzi”,
zaključio je on. <br /><br />Izvor: <a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=10&dd=01&nav_category=11&nav_id=384232" target="_blank">B92</a>Iz medija2009-10-02T21:29:55Zbelgradepride