Jelenin blog

Jelenin blog http://jelena2807.blog.rs/blog/jelena2807 "Posejte postupak, požnjećete naviku. Posejte naviku, požnjećete karakter. Posejte karakter, požnjećete sudbinu" - Dositej Obradović jelena2807 2026-06-16T12:22:01Z Moj Beograd http://jelena2807.blog.rs/blog/jelena2807/putovanja/2010/10/09/moj-beograd... Da li ste ikada razmisljali o tome kako se nas grad predstavlja u inostranstvu? Da li vam je nekada neki stranac rekao &scaron;ta misli o Beogradu? Ja sam pre par nedelja mogla da ugostim svoju dobru drugaricu iz Nemacke,sa kojom sam u njenoj zemlji  provela mnogo lepih sati, dana, godina... U bioskopima, muzejima, kaficima, na raznoraznim takmicenjima u plesu... Sto bi nas narod rekao, delile smo i lepe i ruzne trenutke, tamo daleko u zemlji  za koju mnogi od nas misle da je &bdquo;obecana zemlja" neznajući da se i Nemci  susrecu sa skoro svim problemima koje i mi imamo. Od velike nezaposlenosti, do nezadovoljstva gradjana,<img src="/D:/Divers/Bilder/Diverse%20Bilder/desk/21%20beograd.jpg" border="0" /> preko gladne dece i malih penzija za najstarije sugradjane...  U godini izbora (2009) u SR Nemackoj, je svetska ekonomska kriza kao &bdquo;rukom odnesena" i to bas u vreme povratka sa &bdquo;zasluzenog" godisnjeg odmora tamosnje kancelarke Angele Merkel...  Eh, kakvu moc imaju ti izbori...  Mi uvek mislimo, da samo nasi političari obecavaju pred izbore, da samo nasi politicari pricaju... Ali nije to tema ovog događaja... Stigoh na Aerodrom "Nikola Tesla"<a id="res_51201"><img border="0" /></a>, negde pred ponoc... Pristanisna zgrada je polu prazna,avion iz Frankfurta je jedan od poslednjih koji ovoga dana slece... Vraćaju mi secanja... Mnogi moji drugari, znaju na koji nacin sam ja emotivno vezana za bas taj let... Pre dve godine, osmoga maja, sam i ja sedela u avionu i prizeljkivala da konacno stignem u moj Beograd... Da konacno procitam onu tablu &bdquo;Wellcome to Belgrade" ida osetim miris moga grada... Posle mnogo godina guljenja klupe a kasnije guljenja pisacih stolova se vraćam u grad, koji je obelezio moj život... Vraćam se puna secanja, puna nade, puna zudnje...  I sleteli smo, kroz avion se procuo aplauz pilotu, jer je (verovatno kao bezbroj puta pre toga) spustio "pticu" na zemlju a da putnici to nisu ni osetili... Razmisljam...Da li se nesto promenilo? Dok sam ja utonula u svoja razmiljanja, osecam kako me neko tapka po ramenu, okrecem se na levo, stariji gospodin, koji je za vreme leta, sedeo pored mene, pita: &bdquo;Izvinite, da li biste me propustili da izadjem,mi smo poslednji u avionu?"  Trgla sam se iz svog razmisljanja, ustala i propustila tog prijatnog starijeg ciku... A onda i sama uzela svoje stvari i krenula ka izlazu... Stjuardesa, nasmejana, mladja devojka, me je srdacno pozdravila sa recima &bdquo;Schön dass Sie mit uns geflogen sind, Lufthansa wünscht Ihnen einen schönen Aufenthalt in Belgrad!" (Drago nam je sto steleteli sa nama, Lufthansa vam zeli lep boravak u Beogradu), zahvaljujem se na brzinu i krecem ka pasoskoj kontroli... Ispred mene, sigurno 150 putnika istog aviona... Meni se zuri, ja bih da sve preteknem... Ipak stajem u red i cekam kada cu doci nared...  Prijatan momak iz kucice mi kaze:&bdquo;Dobrodosli u Beograd, Vas pasos molim!" Dajem mu pasos... Jos uvek u mislima... On udara pecat, vraca mi pasos, ja se zahvaljujem i automatski stavljam pasos u tasnu... Krecem ka traci za kofere...  Moj kofer se vec  vrti, uzimam ga i krecem ka izlazu, malo zamisljena... Osecam vec miris Beograda, prolaze mi kroz glavu bezbroj pitanja na koje trenutno nemam odgovora... Iz mojih misli me sada vraca glas prijatne dame, koja objavljuje da je let LH 3608 iz Frankfurta sleteo. Ustajem i krecem ka vratima. Nekoliko minuta kasnije, vidim Natalie... Tu je, sa 2 velika kofera na kolicima i razmisljam: &bdquo;Boze, koliko godina ce ona ostati?" i smejem se u sebi. Eto posle skoro dve godine stojim ispred moje drugarice sa kojom sam prosla &bdquo;durch dick und dünn" sto bi Nemci rekli...Ona, vidno umorna, kaze: &bdquo;Uff, bre, ovaj vas aerodrom je mnogo mali, ali sam cekala prtljag duze nego i u Frankfurtu. Jedan kofer je bio prvi na traci a drugi poslednji!" i smeje se. &bdquo;Tako je to kod vas Srba!" U meni se budi patriotski ponos i (mozda malo i drsko) odgovaram: &bdquo;Pa ko te je terao da nosis dva kofera, sto nisi ponela samo prvi?"  Smejemo se obe i krecemo ka kolima. A na parkingu, vec poznati srpski kolorit, automobili vec krecu ka izlazu, naravno ne predvidjenom trasom, nego svako kako stigne, nek icica (po naglasku bih rekla da je bio iz Nisa ili okoline) psuje, koristeci najsocnije psovke koje nas jezik pruza... Devojcice u kratkim haljinicama i visokim stiklama pokusavaju da stignu do kola voljenog, koji ih je sacekao... Natali gleda oko sebe, u cudu, i pita me: &bdquo;Je l´  ovo uvek ovako?" Potvrdno klimam glavom i pokusavam da joj objasnim da je to jednostavno tako. Devojka i dalje u cudu, naucena nemackom redu, ne moze da se opasulji da ovde i posle ponoci moze da se svira, dere i psuje... Iako ne razume ni jednu nasu rec, shvata da su reci (psovke) koje cuje deo tog, svetski poznatog, srpskog kolorita...Krecemo ka gradu... Cak i u toku noci je prilaz Beogradu prilicno pun automobila...Ulazimo u grad, kod Mostarske petlje i krecemo ka Vracaru. Moja drugarica ne moze da shvati da je Beograd toliko osvetljen. Da su ulice pune... Da se ljudi setaju i to vec duboko posle ponoci... Potpuno je u cudu, pita: &bdquo;Jelena, da li je moguce,da ovoliko ljudi jos uvek seta ulicama?" Odgovaram potvrdno, razmisljajuci da je ovo za nju stvarno sok kultura, jer tamo posle 23h retko ko se seta ulicom... Stizmo do stana, a ono, u zgradi pored, neka studentarija pravi zurku... Tresti Ceca, Karleusa & Co. Em sto sam ja bila u soku (zbog muzike) em sto je moja drugarica jos vise bila u soku shvativsi da u centru grada dreci muzika duboko posle ponoci. Morala sam da joj objasnim, da su Srbi veseo narod, a da veselje ne zna za vreme. Naravno klince iz Pomoravlja &bdquo;zamolih" da malo utisaju, uz naravnu opasku da ako to ne ucine, da ce im "drugari u plavim uniformama" zazvoniti uskoro na vrata. Za divno cudo su uslisili moju molbu i utisali te &bdquo;divne" zvuke... Sutradan smo ustale rano, zelela sam da joj pokazem MOJ BEOGRAD u pravom svetlu, kao metropolu Evrope... Ustale smo i krenule peske od Vracara ka centru grada... Objasnjavala sam joj kuda prolazimo, Beogradska ulica, Slavija, Ulica Kralja Milana do Terazija, pricala joj i o jezivim scenama kada su moje sugradjane, njeni pretci ubijali i besili na Trgu... Sele smo u Mosku, Beograd je jos spavao... Ona malo zasenjena lepotom ovoga grada rece samo &bdquo;Neverovatno kako ovaj grad mirise!" Osetila sam da je tim recima htela da izgovori ono sto mi, Beogradjani cesto zaboravimo, ono sto smo dobili a ponekada ne umemo da cenimo.Velicinu ovoga grada! Posle popijene kafe nastavljamo setnju... Knez Mihajlova,cakli se u jutarnjim zracima sunca, nema puno ljudi. Natalie je bas vidi u pravom svetlu. Tihu, cistu, prelepu. Ona gleda oko sebe, ne verujuci sta je pred njom, izgovara: &bdquo; Da li je moguce da smo mi gledali na TVu rusenje ovoga grada, da neko moze samo da pomisli ovu lepotu da srusi. Ja sam sokirana!" Znala sam da je moja misija, koja je bila tek na pocetku, u stvari vec zavrsena.Natalie je pocela da gleda moj grad ocima ne-turista nego prijatelja... Ima on imane, nije mozda ni lep kao Prag, nije ni cist kao Frankfurt, a ni veliki kaoNew York, ali ima nesto sto ti gradovi nemaju, nema Beogradjane, nema te ljude koji ga vole, postuju i cene. Sa svim njegovim vrlinama i manama... Nastavljamo setnju...Idemo ka Kalemegdanu, srcu ovoga grada... Provodim je kroz kalemegdanski park,ona gleda oko sebe... Fotografise... Klupe, drvorede, travu, spomenike i skulpture... Stizemo polako i do Pobednika... Pokazujem joj i objasnjavam da se ovde Sava uliva u Dunav, slusamo zajedno sum Save kako se uliva u Dunav... Osecam da Dunav, koji upravo protice pored, sapuce: &bdquo;Cao, cao, eto mene, eto Vas!" Sa osmehom na licu, objasnjavam joj moj osecaj, ona klima glavom i kaze: &bdquo;Vi Beogradjani ste posebna sorta ljudi, ponosni, prijatni, gostoljubivi ali ipak na neki nacin i prilicno ludi u vasoj ljubavi prema ovome gradu!" Rekoh:"Sacekaj da vidis ostali deo grada, da osetis njegovu moc!" Nastavljamo nedeljnu setnju po Kalemegdanu, vidim da joj se svidja i da se sve vise odusevljava... Polako napustamo Kalemegdan i krecemo ka Dorcolu, zelim da je odvedem u neki od kafica, da proba klopu... Beograd i dalje pomalo spava... Jos uvek je sve prilicno mirno... Mozda je ovo vreme i jedino kada Beograd zivi kao vecina metropola u svetu... Pomalo mirno, pomalo usporeno... Odlucujemo se za dorucak na Vracaru... Peske se vracamo Bulevarom kralja Aleksandra... Vidim da polako ostaje bez teksta, zasenjena velicinom i lepotom... Pricamo o starim vremenima, kao da je to bilo pre 15 godina a ne pre nepune dve godine... Za mene je to vreme provedeno u Frankfurtu postalo daleko, nekako nestvarno...Prepricavamo jedna drugoj dogadjaje, koje smo zajedno dozivele, umiruci odsmeha... Tema se vraca na Beograd... Uz njenu konstataciju: "Jelena, sada tek shvatam, zasto si toliko zelela da se vratis. Kada si otisla, svi smo se cudili. Otisla si iz sigurnosti u ,za nas, nesigurnu zemlju. Sada mi je jasno,zasto. Ti volis tvoj grad. I ne znam da li je to bila prava odluka, ali svakako nije bila pogresna! Hvala ti sto smem tvoj grad da upoznam tvojim ocima."Osetila sam neki ponos, neku velicinu, ne zato sto ja mnogo volim Beograd, nego sto i moji drugari shvataju kakav je on. Mozda moj Beograd nije lep kao Prag, mozda nije ni cist kao Frankfurt, nije ni veliki kao New York, ali je moj! Neko rece "biti Beogradjanin, nije mesto rodjenja, nego stanje duha!" Ja sam srecna da je moj Beograd u Beogradu... Generalna Putovanja 2010-10-09T13:45:01Z jelena2807 Amy, nasa lepotica http://jelena2807.blog.rs/blog/jelena2807/putovanja/2009/08/30/amy-nasa-lepotica <div align="justify"><meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="Content-Type" /><meta content="Word.Document" name="ProgId" /><meta content="Microsoft Word 12" name="Generator" /><meta content="Microsoft Word 12" name="Originator" /><link href="/C:%5CDOKUME%7E1%5CADMINI%7E1%5CLOKALE%7E1%5CTemp%5Cmsohtmlclip1%5C01%5Cclip_filelist.xml" rel="File-List" /><link href="/C:%5CDOKUME%7E1%5CADMINI%7E1%5CLOKALE%7E1%5CTemp%5Cmsohtmlclip1%5C01%5Cclip_themedata.thmx" rel="themeData" /><link href="/C:%5CDOKUME%7E1%5CADMINI%7E1%5CLOKALE%7E1%5CTemp%5Cmsohtmlclip1%5C01%5Cclip_colorschememapping.xml" rel="colorSchemeMapping" /> Dugo vremena smo razmisaljali da li da udjemo u avanturu kupovine psa. Oboje smo veoma razapeti izmedju posla, razno raznih obaveza sto se tice porodice, familije, prijatelja, kumova, pa nismo bas znali da li cemo imati dovoljno vremena da se posvetimi i tom divnom bicu. Posto sam ja zivela puno godina u inostranstvu i malo sam navikla da psa mozete svuda da povedete, a u Beogradu to jos nije bas tako, stvarno smo nekoliko meseci vagali &bdquo;pro“ i &bdquo;contra“. Razmisljali smo i da li da se odlucimo za nekog drugog ljubimca, ribice, papagaja, hrcka. Svakakve ideje su nam padale na pamet. Ali posle stvarno ozbiljnog razmisljanja smo se odlucili za psa.   Jednog zimskog dana smo otisli kod uzgajivaca labradora. Imala je 8 malih lepih labradora. Svi su bili toliko lepi, da smo mogli sve da ponesemo sa sobom. Prva, koje nam je prislo, je bilo stene, braon labrador, a oko vrata je imala ogrlicu na kojoj je pisalo Amy. Dotrcala je do nas, pocela da se vrti oko nasih nogu, pokusavajuci da skrene paznju na sebe. U tom trenutku smo znali: ONA ili ni jedno drugo! Brzo smo se dogovorili oko cene. Morali smo da je ostavimo jos nekoliko dana kod mame, jer je jos bila isuvise mala. Kada je konacno dosao D Day, otisli smo po nju. Odmah nas je prepoznala, hitajuci ka nama, kao da je znala, oni su moji.   Poveli smo je kuci. Da ne prepricavam sve dogadjaje koje smo imali sa njom. Od jaukanja cele noci, do klopanja cipela. Sve faze njenog odrastanja smo naravno mi prosli ;)   Kada smo se odlucivali za odmor, znali smo da ne zelimo da je ostavimo samu, kod prijatelja. Pa smo odlucili da je povedemo, znajuci da ce to biti jos jedna nova avantura u njenom i nasem zivotu. Kao sto svi znamo labradori su psi koji vole vodu. Bila ona slatka ili slana, za njih je to nebitno, vazno je da je voda i da mogu da plivaju, skacu po istoj…   Tako stigosmo u Primosten. Prvo sto je Amy uradila, iskakajuci iz kola, je i skok u vodu. Naravno ne znajuci koje opasnosti iz iste ganjaju. U trenutku njenog skoka se i jedan gliser upravo usidravao. A ona je skocila 3 metra udaljeno od istog. Umalo mi srce nije stalo. Shvatajuci da je bila nasa greska da je nismo vezali, potrcala sam da skocim za njom. U farmerakama, majici, patikama. Nisam razmisljala da i meni moze nesto da se desi. Uhvatila sam je za ogrlicu i odvukla je do prvih stepenica i izvukla je napolje. Posle dobrog raspravljanja sa njom i vise pokusaja da opet skoci u vodu, smo odlucili da je vezemo.   Elem, sledeceg dana smo krenuli na put ka Trogiru. Amy je za svaki slucaj ostala &bdquo;ispod palube“. U trenutku neopreznosti se mala slatka kuca izmigoljila iz kabine. Jedino sto sam mogla da vidim je njen skok u vodu. Naravno da smo jedrili pod punim jedrom. Naravno da je bilo veoma opasno skakati pri tome u vodu. Viknula sam skiperu: &bdquo;Sime, zaustavljaj!“ i bez ikakvog razmisljanja skocila. Ona je bila srecna sto vise nije sama u vodi. Doplivala je do mene. Verovatno sa zeljom da se igramo. Uhvatila sam je za vrat, dobro protresla i povukla je u pravcu broda, koji je vec bio nekoliko stotina metara udaljen od nas. Iako je Sime vec spustao jedro, nije bas tako jednostavno zaustaviti jedrilicu u punoj brzini. Posle nekoliko minuta smo ih nekako stigle. Usle smo uz pomoc svih prisutnih na brodu. Posle dobrih batina, koje je ovaj put stvarno zasluzila, morala je opet u kabinu! Naravno da me u tom trenutku nije volela. Verovatno je shvatila da je bilo glupo, tako nesto uraditi. Ali i psi imaju svoj ponos. Na sta to lici, da te gazdarica pred svim ovim ljudima istuce? Verovatno su takve misli prolazile kroz njenu, stvarno lepu, ali ponekad i ludu glavicu. Ja sam bila besna, ona ljuta… Odlican ishod naseg malo cudnog kupanja tog dana.   U medjuvremenu, je naucila da sme skace u vodu, samo kada joj to i dozvolim. Time je sacuvala svoj ponos, da ne dobije ponovo batine, pred svim ljudima.   Zato drugari moji, ako se odlucite da vodite psa na jedrenje, obavezno pre toga probajte, da li isti skace u vodu. Ako to cini, vezite ga. Ako ne, blago Vama na takvom izboru! </div> Putovanja 2009-08-30T17:07:13Z jelena2807 Za moje drage Beogradjane http://jelena2807.blog.rs/blog/jelena2807/putovanja/2009/08/29/za-moje-drage-beogradjane <div align="justify"><meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="Content-Type" /><meta content="Word.Document" name="ProgId" /><meta content="Microsoft Word 12" name="Generator" /><meta content="Microsoft Word 12" name="Originator" /><link href="/C:%5CDOKUME%7E1%5CADMINI%7E1%5CLOKALE%7E1%5CTemp%5Cmsohtmlclip1%5C01%5Cclip_filelist.xml" rel="File-List" /><link href="/C:%5CDOKUME%7E1%5CADMINI%7E1%5CLOKALE%7E1%5CTemp%5Cmsohtmlclip1%5C01%5Cclip_themedata.thmx" rel="themeData" /><link href="/C:%5CDOKUME%7E1%5CADMINI%7E1%5CLOKALE%7E1%5CTemp%5Cmsohtmlclip1%5C01%5Cclip_colorschememapping.xml" rel="colorSchemeMapping" /><meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="Content-Type" /><meta content="Word.Document" name="ProgId" /><meta content="Microsoft Word 12" name="Generator" /><meta content="Microsoft Word 12" name="Originator" /><link href="/C:%5CDOKUME%7E1%5CADMINI%7E1%5CLOKALE%7E1%5CTemp%5Cmsohtmlclip1%5C01%5Cclip_filelist.xml" rel="File-List" /><link href="/C:%5CDOKUME%7E1%5CADMINI%7E1%5CLOKALE%7E1%5CTemp%5Cmsohtmlclip1%5C01%5Cclip_themedata.thmx" rel="themeData" /><link href="/C:%5CDOKUME%7E1%5CADMINI%7E1%5CLOKALE%7E1%5CTemp%5Cmsohtmlclip1%5C01%5Cclip_colorschememapping.xml" rel="colorSchemeMapping" /> Stigli smo danas u Primosten. Lepo je vreme. Brod je bio spreman, zahvaljujuci upravniku Stjepanu, koji je (iako je saznao samo dan ranije da stizemo) sredio i proverio sve, da bi ekipa mogla da krene na jedrenje po lepom,plavom Jadranu! Hvala Stipe, najbolji si! Kao sto je to i obicaj prvog dana, razmisljamo gde bi mogli da idemo na veceru. Jos uvek umorni od puta, neki od nas uzbudjeni pred prvo jedrenje, razvija se demokratska diskusija. Jedni bi da krenemo za Split kolima, drugi bi da ostanu u marini, gde se nalazi stvarno vrhunski restoran, a treci ( sa mojim dragim i sa mnom na celu) bi da krenemo putem Konobe. Konoba je jedan od najlepsih restorana u Primostenu, gradicu na obali na obali Jadrana, za mene mozda i najlepseg u ovom delu hrvatskog primorja. Restoran je vrhunski, na obali mora, sa predivnom terasom… I jos boljim specijalitetima. Za Dalmaciju se oduvek veže i pojam lagane i mediteranske kuhinje. Ovde se oduvek prirpemala sveža riba, povrće zacinjeno domacim maslinovim uljem i mediteranskim zacinima. Po uzoru na tradiciju i nacin zivota, u Konobi nude bogatu ponudu ribljih specijaliteta, ali i jela od mesa, a i poznato kvalitetno vino iz vlastite priozvodnje. Posle razmatranja svih ideja, odlucujemo da krenemo u Konobu. Zbog lose parking situacije u Primostenu (skoro je isto kao i u Beogradu) uzimamo taxi. Nekoliko minuta kasnije smo tu. Pred ulazom u stari deo Primostena… Moj dragi i ja smo jedini koji znaju put do vecerasnje vecere… Krecemo ispred svih. Secajuci se proslogodisnjeg letovanja ovde. Razmisljamo naglas, razmenjujuci nase misli, kako li ce biti ove godine. Prosle godine smo bili sami, uzivali u svakom trenutku, jedrili Jadranom… Odusevljeni smo se vratili sa tronedeljnog odmora, pricavsi o carima, nasi drugari, nerazdvojna ekipa, je odlucila da ove godine podeli sa nama lepote. Eto sada smo tu, odakle smo i prosle godine krenuli… I opet pocinje odmor u Konobi.   Polako prilazimo restoranu. Drugari iza nas cavrljaju. Nas dvoje smo jos pod utiskom secanja na proslu godinu ;) Ulazimo u nama dobro poznati restoran. Sve je isto kao i prosle godine. Stolovi puni, razni ljudi zivo razgovaraju. Prilazi nam Jure, gazda. Pozdravlja nas. Pitamo za sto. Kaze da je sve puno, ali da ce naci nesto za nas. Moli nas da sacekamo koji minut. Cekamo. On se vraca, sa poznatim osmehom na licu i kaze: &bdquo;Dico, ajme, sve je puno. Ali nasao san!“ Polazi ispred nas. Vidimo vec postavljen sto za osam osaba, ali na delu terase koji pripada Jurinoj porodici. Odusevljeno se zahvaljujemo. Posle narucivanja svakojakih specijaliteta pocinje vedra raspava, da li bi nam se ovo dogodilo i u Crnoj Gori ili Grckoj ili, ili… Naravno misljenja su podeljena. Neki su za, neki protiv… Sve u svemu odusevljeni smo gostoprmstvom. Polako stize i predjelo. Sve stoji na stolu, a mi pokusavamo da probamo ama bas sve. Uz naravno neizbezno &bdquo;bilo“. Momci (naravno samo oni slobodni) pocinju da razgledaju devojke uz neizbezne beogradske komentare… Tijana (Ivanova devojka) i ja se smeskamo, slusamo komentare i naravno moramo i nas dve ponesto da prokomentarisemo… Posle predjela, stize i glavno jelo, za mene veceras mesana riba. Mmmmm kako je ovo dobro. Za stolom je nastao tajac. Samo sum mora, poneki komarac i zvuk viljusaka i nozeva. Svi su odusevljeni i ukusom a posebno gostoprimstvom. Razmisljamo svi o tome, zbog cega postoji mrznja izmedju nasa dva naroda. Ali to je mozda tema za neku drugu pricu. Sada smo ovde i uzivamo u ribi, sumu mora i vinu… Posle zavrsene vecere, popijene kafe, jos po kog litra ili dvolitra vina, odlucismo da platimo i da krenemo putem marine. Posto je sutra novi dan, a on je za nas i pocetak jednog divnog putovanja… Rekosmo to Juri. Posle par trenutaka, odjednom pred nama se pojavila flasa domace Loze. Jure je istu samo stavio na sto, uz njegov divni dalmatinski osmeh: &bdquo; Za moje Beogradjane!“ i nestao… Bili smo malo u cudu, jer je ovo stvarno bilo neocekivano za sve. Racun smo platili, lozu popili, jos malo porazgovarali sa domacinom i obecali da cemo u povratku svakako jos jednom svratiti u njegovu Konobu. Eto drugari, da li sada stvarno treba jos diskutovati, da li postoji mrznja izmedju nasa dva naroda? </div> Putovanja 2009-08-29T13:58:55Z jelena2807 "Dalmatinske drage luke" http://jelena2807.blog.rs/blog/jelena2807/putovanja/2009/08/28/dalmatinske-drage-luke <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="Content-Type" /><meta content="Word.Document" name="ProgId" /><meta content="Microsoft Word 12" name="Generator" /><meta content="Microsoft Word 12" name="Originator" /><link href="/C:%5CDOKUME%7E1%5CADMINI%7E1%5CLOKALE%7E1%5CTemp%5Cmsohtmlclip1%5C01%5Cclip_filelist.xml" rel="File-List" /><link href="/C:%5CDOKUME%7E1%5CADMINI%7E1%5CLOKALE%7E1%5CTemp%5Cmsohtmlclip1%5C01%5Cclip_themedata.thmx" rel="themeData" /><link href="/C:%5CDOKUME%7E1%5CADMINI%7E1%5CLOKALE%7E1%5CTemp%5Cmsohtmlclip1%5C01%5Cclip_colorschememapping.xml" rel="colorSchemeMapping" /> Da je odmor poceo, shvatili smo tek onog trenutka, kada je Sime sa svojom kapetanksom kapom i prosedom bradicom viknuo: &bdquo;Di ste dico?“  Cetvrtak je, ujutru, tacno pola osam, kao sto smo se i dogovorili, stigao je kapetan nase barke. Prvo na dorucak, a onda via Trau ;) Da, da, Trogir je u pitanju, grad muzej, koji svakao treba posetiti i utonuti u proslost. Setati uskim ulica ovoga grada dok vas iz svakog coska "napadaju" kamene glave različitih ljudskih i životinjskih motiva. Dorucak, klasika, jaja, neke kobasice na brzinu isprzene, koji paradajz i naravno kafa koja je mirisala kroz celu marinu… &bdquo;kada su se dobro najeli, otisli su da se napiju vode…“ E mi se nismo napili vode, cudan je ukus slane vode, nego smo se otisnuli na more putem Trogira!   Prelepo vreme, slab vetar, ali dovoljan da mozemo da brzinom od 7-8 cvorova jedrimo… Svi su jos cutljivi, rano je. Mnogi nasi drugari, koji su sada takodje na odmoru, su mozda pre 2 sata legli, a mi smo vec budni sat vremena i vec na vodi. Udisemo duboko neki cudan miris, nesto izmedju mirisa mora i mirisa cempresa…  Eh taj Jadran… Ponekada nas se vrate secanja u &bdquo;davna“ vremen. Dok smo jos isli sa mamom i tatom na more. Dok smo jos provodili svaki minut nepaznje nasih roditelja u vodi. U neka &bdquo;dobra, dobra, stara vremena“.   Iz zvucnika se cuju zvuci Olivera Dragojevica, mirise more, gledamo kako ribice prate trag nase jedrilice, cekajuci strpljivo da im bacimo nesto, pa makar to bio i hleb od juce. Neprestani pratioci svakog jedrilicara su galebovi. Ti divni, jaki, beli galebovi. Divno ih je gledati kako kruze nad mirnim morem.   Gledam oko sebe, zanemarujuci malo moje drugare, oko mene je samo voda. Velika, snazna, mocna… U usima mi odzvanja samo sum talasa… Secam se mog prvog dolaska na brod. Bila sam jos mala. Tata nam je saopstio da cemo ovoga leta jedriti. Sestra i ja smo bile malo odusevljene, malo u strahu, kako cemo mi to. Bile smo male… Ali posle nekoliko dana provedenih na brodu, smo rekle tati: &bdquo;Znas, ti si nas heroj. Zato sto mozemo uvek u vodu, kada god zazelimo! Tata, mi cemo biti kapetani velikih brodova!“ Tata se tada nasmejao, naravno da nas dve nismo postali kapetani ali smo tu ljubav, tada stecenu, zadrzale i do danas. Taj spoj lepog i snaznog. Ljubav prema moru! Ponekada zazalim sto ne zivim pored mora, ali ipak sam srecna, sto moj Beograd ima dve reke i sto ponekada mogu da izadjem do istih, malo provozam barku naseg drugara i imam slican osecaj kao i ovde. O nasem putovanju cu pisati ovih dana. Da bih vas, drugari moji, &bdquo;navukla“ na ovaj nacin letovanja. Nadam se da ce sledece godine biti mnogo vas koji cete krenuti nasim stopama. Ne, &bdquo;na lepom, plavom Dunavu“ nego po lepom, plavom Jadranu ;)     Putovanja 2009-08-28T22:21:14Z jelena2807