Tavita jedne jeseni
http://serafima.blog.rs/blog/serafima
Јерусалиме<p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/UzjTxif8N3Q" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/UzjTxif8N3Q" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p><p> </p><p><em>Пошла сам...<br />горо Јерусалимска теби...!!<br />Носим кадионицу са мирисима тамјана..<br />не бих ли маглу заварала..<br />о горо Јерусалимска!<br /><br />Мој љубљени у теби бијаше...<br />Земља му твоја љубљаше стопала...<br />Носим ти помен свога Господа..<br />попут мира да мирише уснама,<br />Горо Јерусалимска будна ли си??<br /><br /><br />Дишите небеса...<br />и нека дишу тла...<br /><br />на камењу пред Тобом да подерем кољена..<br />и пјевајте ... јави се горо Израиља!<br />Славите Господа!!!!!<br /><br /><br /><br />Терирем...<br />Терирем...<br /><br />Теби идем!<br />Теби идем!</em></p>
http://serafima.blog.rs/blog/serafima/moje_/2010/04/08/jerusalime
, 08 2010 20:41:35 +0200Ja sam Gabrijelo<p><img src="http://img2.visualizeus.com/thumbs/09/08/03/b,w,nude,pain-4be17c3d2701a6057bd7cc8872c54b6e_h.jpg" border="0" title="undefined" width="387" height="500" /></p><p> </p><p><span style="line-height: 16px; font-size: small; font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'"><em><span style="background-color: #ffffff"><span style="color: #ff0000">Ne znam koliko je vec tu stajala..koliko casova,dana..ili mozda ona nije bila tu u vremenu,mozda samo,ne znam..zaista ne znam koliko je tu stajala,bitno mi je samo da je bila tu.<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />"opet"? njeno pitanje,njena strijela..moja predaja,bijela zastava bijeli prah..prasina<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />"ne..da" moj odgovor,potvrda..okovi preuski za moje izmucene zglobove,prije vremena osjetih bolove..i svako jutro bol natecenih prstiju..<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />"ali zadnji put,obecavam,zadnji" ...<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />"zadnji kao i snjeg danas,ovoga Decembra..bez sutra,jer suta pocinje ljeto..jel da"?njeno pitanje,njen pogled papir ..njene usne olovka...smisao svega potpisati..<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />"nije moguce da sutra ne padne snjeg,niti da ljeto pocne bez proljeca,znam..."'<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />"kao ni ti sto neces zapoceti novu laz bez prethodne prljave misli,...tako ces u krug Ana,zar ne vidis vrata?da li uopste postoje"<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />"postoje ..otvoricu"<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />otisla je.....<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />vratila se....<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />uzela kljuceve...opet otisla...<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />zakljucala krug za svaki slucaj da ne bih izasla iz njega..ipak me je htjela tu..zasto me je drzala iza zakljucanih vrata?zasto sam joj trebala tu?sama?ne nisam vam rekla ja nisam bila sama..ne uopste nisam bila sama..<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />ona se zvala Marleba,nas pocetnik,misao,saucesnik, sa diplomom zavrsene Likovne akademije.<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />bila je vino..i mi smo ga pili, iako je samo jednom bila u Parizu, daleke 80'..samo po gutljaj priznajem,ali je opijala...napravila krug bez casovnika,da bio je onaj pjescani,ali sa tvrdim prahom,koji je nekada bio pjesak ali sada tako tvrd da nije mogao da klizi,stajao je zaledjen..i tako nismo imali vrijeme..kazu da su privremeni izmislili vrijeme, a mi smo tada htjeli svim silima privremenost. Jer bi nam pruzila mogucnosta napustanja toga. Ne bismo bili stalni gosti...imali smo nju..Marlebu..po njoj se poznavalo vrijeme..<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />moji putnici?<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />moji virovi?<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />rijeke?<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />on se zvao Volodija..ne nije bio moja Vodolija,ali smo plivali u Marlebinom dahu..<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />tu je dosao zbog mene..<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />ja sam mu uputila poziv..na prvom me odbio,na drugom stavio na cekanje ..a na trecem se javio<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />dosao je..i ostao..duze od mene..ne to nije bilo vazno<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />on se zvao Volodija..bio moj prijatelj i ljubavnik...<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />Maja..ona je bila katanac. Za nju nije postojao kljuc da bi se doslo do rijeci.Ali nismo ni pokusavali traziti,bili smo u mulju koji je smrdio dovoljno dok stojimo da nam nije bilo naq pocetku,sredini kraju pameti da zaronimo glavama da nadjemo kljuc,a da smo ronili mozda bi nasli drugi kljuc,mozda je Marleba imala kopiju..tek sada se to pitam,ali necu odgovarati jer tada sam cutala..<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />moj grijeh,i samo moj..sto sam gledala ka napred..i svi mi..a da smo se nekada okrenuli i pogledali nazad,jedni u druge,jer smo i bili iza..mozda bi i primjetili da maja vise ne koraca..da je ostala daleko iza,zaledjena kao i pjesak staroga casovnika,i mozda,samo mozda,mulj pod nama se ne bi zbog nje zvao crveno..ona ga je obojila i zove se,tako cemo ga zvati ..samo crveno,jer ipak,ona je bila crveno..kao nase upozorenje da stanemo..a mi smo ipak prekrsili nastavili..dalje..i za jedan broj,i za maju..jedno bice..postali slabiji,kraci,manji..zvacemo je crveno..kao i mulj od Decembra..samo zbog nje...Jer kad te neko napusti u Decembru, svakog Decembra ga ocekujes.<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />i bilo je vrijeme..izmedju mene i maje da se pozdravimo..i jesmo jer sam ja dodirnula njeno crveno..nismo je budili ostala je spavati...kao andjeo...i bila je to..nije imala krila..ali je imala ljubav zbog njih je letjela..ne znam kako je pala..ili je upala u duboki mulj njegovih ruku..pomirenje..nje nema..sta se desilo?ne znam tada sam izgubila vid...<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />crna kesa... ili je to bio samo oblak, sudaren sa nasim zidom??<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />Jewrona je tad pustala zvuk nasih koraka mi smo je pratili. Bila je najvisocija od nas i pustali smo je prvu ne bi li prije nas tamo visoko dokucila nadu.Uspjela je u prvom krugu,ali je dosla Marleba..ugasila baklju,jednu u nizu..i vratila nas na start..pocetak. I ja sam se vukla sa polomljenim rebrima.<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />nismo znali kuda smo isli..ali smo sa sigurnoscu znali gdje smo.<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />i kuda smo uopste mogli poci? mi smo bili jednina..ili smo to mislili..ona je znala mnogo ..Marleba..nasa mnozina. Mi smo bili flasa vina koja je nju cinila zadovoljnom,a ona je bila nas podrum vina,i mi smo ga pili neograniceno,postali zavisni..ona je prva pocela,pravila se naivna,ali je znala ono sto mi ne,da je postojala granica,ona ju je licno poznavala,nje se pridrzavala...maglovito mutno,pohotno i sebicno.<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />ja sam jednom vidjela prozor prozora..i pred njim kociju..punu suznih ociju uperenih u nas.kuda su hodili?u ciji krug?Marlebin?zar je imala vise?zar ste sumnjali?zar sahovska tabla igra sa 5 piuna?mozda neka vasa..ali izmisljena jel da? i vi ste bjezali od stvarnosti?bolje ne vise..ostanite kuci..neka vam roditelji citaju price,neka vas uspavljuju...ili zelite Marlebu?nema tu topline,,samo tako mislite..samo kod kuce otac pali kamin..da zagrije cedo..i mati gleda dok spavas da se ne bi otkrio da te ususka...i kod Marlebe je toplo ali samo onda kada baklju baci na nekoga od tvojih..da se zagrije..bolesno..i hoce,neutjesni,gledace te dok spavas,ne nece trepnuti da ne bi pokusao,ali samo pokusaoda napustis krug..samo pokusas,jer nije moguce njega napustiti,zasto te onda gleda?pa da bi te kaznila..cesto podlo ogladni... tijela ogladne... gledala sam u celjusti...<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />da se vratim..ta kocija pred prozorom me podsjeti na pinokija..eto to je meni citala moja Eliseva..kada se jedna kocija neobuzdanih,poput nas vjerujuci ,uputila u kazaliste..umjesto lutke postali magarci..e da..i nas su namagarcili..mi smo jedna takva kocija...mada svaka takva kocija zavrsi u istome krugu,kao ja..a mozda i ti...ne govori ne..razmisli...svakome moze da se desi. Niko te ne pita. <br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />ko sam ja?Ja sam Gabrielo.Timot je rekao da rijec o meni putuje brze do moja pojava,i u pravu je.Naravno da rijeci nisu bile dio mene,bile su o meni,ali su bile lazi..pravdam se?mozda... ovo su vam nove rijeci ako zelite slusati... neka one putuj prije mene,jer sada je drugacije,jer rijeci vam saljem ja...Gabrielo.<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />vracam se u krug..kao sto sam uvijek cinila...<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />namjerno..<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />slucajno..<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />nije bilo vazno..<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />bitno je da smo se vracali..<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />na nasu zalost..tudju srecu..ili njenu..opet Marleba...<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />maja je stigla prva...bacam vas izvan kruga u realnost...dijete bogatih roditelja,jedinica..razmazena.Ako sam vas bacila u realnost ne znaci da je i ona padala na to mjesto...bila je djete nadrealnoga..sve je imala osim leteceg princa..i roze haljine spremljene za izmisljeni bal gdje ce princ da stigne..nikada nije stigao..stigli su oni..kao i kod mene..a samo smo zeljele slikati,kao veliki slikari,mi tako male sa samo 14 puta prilike vidjeti behar.. i kosa poput kista.... potezi.. potezi....ja stanujem na platnu.<br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" /><br style="font-family: Verdana, Arial, 'Times New Roman'" />Nastavice se.........</span></span></em></span></p>
http://serafima.blog.rs/blog/serafima/moje_/2010/03/19/ja-sam-gabrijelo
, 19 2010 16:11:30 +0100Радујем се!<p><img src="http://1.bp.blogspot.com/_elVSfxjPX8U/SoLWI4GdWXI/AAAAAAAABtk/qu7Xki-NFpY/2s6a9h0.jpg" border="0" width="580" height="432" /></p><p> </p><em>На ријекама вавилонским сједила сам и плакала. Гријеха се накупила
душа моја.. и сваки талас гладан гријеха удараше од моја кољена..
боли.. али сагех се. Бројаница се стопила са рукама мојим, и сузе
појише моје жедно. Та којим горама, и којим водама ходи моја љубав??<br /><br />Горама
Јерусалимским ходи моја љубав. И уздиже ми лице из прљавог блата.. У
Јордан ме спусти за крштење Твојим водама.. и не пљуну на моје грешно
тијело.. но са капима сваки траг удараца посу.. као са звјездама. И
отргну коријење мога муља.. а тако сам дубоко у смрт без покајања
заронила.. и последњим траговима себе Ти завапила.. Горо Јерусалимска
поведи ме!!... Да се поклоним Ономе који не осуђује, и неће бацити
камена јер ме боли.. Удараше ме туђи очеви и браћа.. А у мени не
видјеше сестру. О Јордан водо славна, покропи ме капима својим као што
Највећега некада јеси.. опери ми уста, да Га љубим, и опери тијело тиме
ћеш и душу. Ни сагети се не могу од смрада својих сагрешења..<br />Усправи ме, пала сам.. и опет ћу и сама ћу да се подигнем.. само да лица свога од Тебе не одвратим.<br />Загрли ме лако ћу.. и друге научити да грлим. Кроз Тебе.. само кроз Тебе.<br />Затвори ми вавилонске ријеке. Да не отичу на моје сестре које у њима даве се...<br />Дај да пружим руку да једну на себе наслоним..<br />Дај ми да те волим. Остало ћу лако.<br /><br />Бичују ме Оче, но неће да боли док комада Твоје хаљине грчевито стежем.<br /><br />Док свијетло Твога дома свијетли, тама се не види слаба...<br /><br />На ријекама вавилонским лежах..<br />посута туђим...<br />нага и без стида.. <br />без осјећаја..<br />и руке <br />кад постаху вјетар..<br /><br />Радујем се... Јер Ти не одбаци мене!<br />Радујем се Твојим горама!<br />Радујем се Твојим ријечима!<br />Радујем се Твојим рукама које благосиљају!<br />Радујем се Твојим латицама које бацаш умјесто камења да нас милује, Милостиви!<br />Радујем се јер сама крај Тебе нисам!<br />Радујем се јер нас грешне не напушташ, него нас грлиш!<br />Радујем се јер се кајем, и гријехе своје не чиним!<br />Радујем се јер ме слушаш.. и кад сам бјесна, и кад сам тужна, и кад сам смирена..<br />Радујем се јер прекидаш бич оних који ме ударају!<br />Радујем се јер ме подижеш из муља!<br /><br />Радујем се Оче, јер ме Ти спаси, и васкрсну из мртвила мога!<br /><br />И љубим те... свом дубином себе!<br />Дај ми да те никада не престанем љубити!</em><div id="refHTML"></div>
http://serafima.blog.rs/blog/serafima/moje_/2009/12/19/radujem-se
, 19 2009 16:58:31 +0100Mome bratu....<p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/gIvOaUKIE1Q" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/gIvOaUKIE1Q" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p><p> Teško je posmatrati odlazak nekoga koga želimo da je uvijek blizu...</p><p>Spuštati u zemlju nekoga koga smo do juče okivali u zvijezde...</p><p>Teško je priznanje da sam kukavica...</p><p>i da ne mogu to gledati....</p><p>Tražim jedan osmijeh, tražim jedne ruke.. svoga brata...</p><p>Izgubila sam brata...</p><p>ali čekam...</p><p>"Čekam Vaskrsenje mrtvih, i život budućeg vijeka.."</p><p>Amin </p><div id="refHTML"></div>
http://serafima.blog.rs/blog/serafima/moje_/2009/11/27/mome-bratu....
, 27 2009 14:15:53 +0100