Tavita jedne jeseni

Ptica

, 09 2009 15:14:19 +0100

Jednom je neki lovac namestio zamke da bi lovio životinje. Već sledećeg dana je u jednoj od zamki pronašao malog vrapca. Kad ga je hteo ubiti, vrabac nekim čudom progovori:

"Oj, lovče (skeptiče)! Do sada si jeo samo ovce i još uvek nisi sit. Ja težim samo nekoliko drahmi. Ako me pustiš udelit ću ti tri saveta.
Prvi još dok sam u tvojoj ruci, drugi kad budem na krovu one kuće tamo, a treći savet ćeš dobiti sa onog stabla pored.

"Slažem se", reče lovac i vrabac mu dade prvi savet:

"Ako je nešto nemoguće, ne veruj nikom ko tvrdi suprotno."

Lovac pusti vrapca, ovaj odleti na krov kuće i izrekne drugi savet:

"Ne živciraj se zbog stvari koje su prošle. Živi za ovaj trenutak."

Onda vrabac nastavi: "Progutao sam biser težak deset drahmi. Da si ga pronašao čak bi i tvoja unučad bila bogata."

Lovac se rastuži i bude mu žao što je pustio vrapca. Onda vrabac nastavi:
"Zar ti nisam rekao da se ne živciraš zbog prošlih stvari, pogotovu zbog nečeg što je nemoguće. Stvarno si glup. Kako ću ja progutati tako težak biser kad sâm težim tri drahme ?"

Lovac pomalo opet dođe k sebi i upita vrapca za treći savet.

Vrabac će na to:

"Prva dva nisi koristio, što će ti onda treći ?"

...te odleti kud ga noge nose

Maulana Rumi za ovu priču kaže: Davati savete glupom i nerazumnom sanjaru znači sejati seme u škrtu zemlju. Nema zakrpe koja će zakrpiti rupu gluposti i neznanja. Ti koji daješ savete, ne sej seme svoje mudrosti na zemlju neplodnu !

Ледена молитва

, 24 2009 20:27:59 +0100

Једног хладног зимског јутра, рабин и његови ученици стиснули су се око ватре. Један ученик, понесен учењем свог учитеља, ускликнуо је:
"Тачно знам шта бих радио у овако леденом дану!"
"Шта?" упитали су га.
"Био бих негде на топлом! А уколико то није могуће, опет бих знао шта."
"Шта?"
"Заледио бих се!"
***
Стварност која нас окружује не може бити прихваћена нити одбачена. Побећи од ње исто је као побећи од сопствених ногу. Прихватити је исто је као пољубити сопствене усне. Можемо само да је посматрамо, схватимо и останемо спокојни.

Kad prestaje noć

, 19 2009 16:28:55 +0100

Neki stari rabin upita jednom svoje učenike
po čemu bi se mogao prepoznati trenutak
kada prestaje noć i započinje dan.

''Da to nije onaj trenutak kad uzmognemo
razlikovati psa od ovce'', reče neki učenik.
''Ne'', reče rabin.
''Kada možemo da razlikujemo stablo datule
od stabla smokve?!'', dobaci drugi.
''Ne'', opet će rabin.

''Pa kad onda?'', upitali su učenici.

Rabin im odgovori:
''To je trenutak kada,
motreći lice bilo kog čovjeka, u njemu
prepoznate svoga brata ili sestru.
Sve dotad u vašim srcima vlada noć.''

Komadić ogledala

, 19 2009 15:38:54 +0100

Kada je profesor završio s' predavanjem, upitao je iz navike:

''Ima li pitanja?'' Nije očekivao nikakvo pitanje. Zato je bio veoma iznenađen, kada ga je jedan od studenata upitao:

''Profesore, u čemu je smisao života?''

Neki od studenata koji su već bili izlazili samo su se podrugljivo podsmehnuli na pitanje svog kolege i nastavili svojim putem. Zatečen, profesor je dugo vremena posmatrao studenta, pitajući se je li pitanje bilo ozbiljno ili samo neka šala. Na kraju je uvideo da je student ipak ozbiljno postavio pitanje pa mu reče:

''Odgovoriću vam''.

Gurnuo je ruku u džep i izvukao novčanik iz kog je izvadio komadić ogledala veličine novčića... I započeo svoju priču:

Bio sam dečak u vreme u rata. Jednog dana sam na ulici ugledao bezbroj komadića ogledala koje je neko razbio. Kako nisam imao igračke uzeo sam jedan od tih komadića da se poigram.

Uskoro sam shvatio da mogu sunčevu svetlost usmeriti u neka mesta i ćoškove u koje Sunce nikad nije moglo da dopre: duboke jame, tamna prostorija na severnoj strani zgrada, itd.

Kad sam odrastao shvatio sam da to nije bila samo igra već i metafora onoga što bih mogao činiti u životu. Jer i ja sam delić jednog ogledala koje ne poznajem u potpunosti, i svoj njegovoj veličini.

Ali s' onim što imam i što mislim da jesam, mogu bar malo svetla, istine, razumevanja, dobrote i nežnosti uneti u tamne i skrivene kutke ljudskih srca, i možda promeniti nešto u čoveku čije je srce mračno.
Ako i drugi ljudi to primete i shvate, možda se potrude da učine isto - unesu svetlo, tamo gde ga nema.

Eto u tome je za mene smisao života i zbog toga još uvijek čuvam komadić ogledala, jer mi je svojom igrom svetlosti pokazalo put.