seoska idila
http://argatin.blog.rs/blog/argatin
argatin2026-05-14T20:25:27ZMucke drzavne lutrije
http://argatin.blog.rs/blog/argatin/generalna/2010/02/05/mucke-drzavne-lutrije
Citao sam ali nisam verovao.Danas sam igrao rts licitaciju "najniza jedinstvena ponuda"za punta na gas.Izlicitirao sam jedinstvenu ali ne i najnizu ponudu od 117 dinara u 10 i 45 casova.Do izvlacenja u 21 cas i neki minut nisam dobio nikakvu povratnu informaciju.Sacekao sam izvlacenje,misleci da je neko verovatno izlicitirao manju ponudu ,kad vraga ponuda od 2037 dinara je najniza i jedinstvena.Sok,neverica..Uzimam telefon i okrecem broj drzavne lutrije,sledim uputstva automata i cekam da ulozim zalbu dezurnom operateru.Opet Sok.neverica,i posle sat vremena automat mi govori da budem pun razumevanja.Ja odavno vise nisam pametan,sta da radim,kome mi sitne i povrh svega lakoverne ali postene duse,kome vise da verujemo.I mi cekamo Evropu.Generalna2010-02-05T22:11:50Zargatinprobiotici
http://argatin.blog.rs/blog/argatin/generalna/2009/09/28/probiotici
<span class="Apple-style-span" style="text-decoration: underline; color: #0000ee"><p class="MHead6">BOLJI PRIRAST I SVARLJIVOST </p><br /><p>Profitabilnost proizvodnje mleka i goveðeg mesa u velikoj meri zavisi od rasta teladi prvih meseci po roðenju. Samo zdrava telad gajena u odgovarajućim uslovima mogu se razviti u visoko produktivne krave i dati veliku telad za proizvodnju mesa. Oblici stočarstva kao i ekonomski uslovi uzrok su očiglednih promena u tehnologiji gajenja teladi. Pošto je prvih dana po roðenju teladi mleko glavna hrana, ulažu se napori da se smanji procenat mleka u obrocima. Uzevši u obzir specifičnosti varenja kod novoroðene teladi, izvedena su istraživanja kojim su traženi načini kako da se telad naviknu na kabastu stočnu hranu – što je pre moguće. Neke biološki aktivne supstance su primenjene da bi se poboljšalo varenje i iskorišćavanje trave, tako da smanjenje količine mleka u obroku ne bi dovelo do smanjenja telesne mase. </p><p>Konkurentnost u proizvodnji mleka je znatno porasla u današnje vreme, tako da je način poboljšanja ekološkog kvaliteta od prvorazrednog značaja. U tom smislu, obavljeno je dosta istraživanja da bi se definisali mikrobiološki preparati (za poboljšavanje varenja i metabolizma), ali je u Litvaniji uraðeno veoma malo kada su u pitanju istraživanja o uticaju probiotika na mladu telad. Zato je istraživanje u ovoj oblasti veoma važno – i praktično i teorijski. </p><p>Cilj ovog istraživanja bila je analiza uticaja probiotičkih preparata na telad mlaðu od 6 meseci, naročito na – porast, svarljivost hranljivih supstanci u obroku, fiziološko stanje životinje i ekonomsku opravdanost. </p><p><strong>Materijali i metodi</strong><br /><br />Probiotički preparat "PACIFLOR" koji je proizvela nemačka firma ''Hoechst Veterinaer GmbH'' korišćen je u prvom eksperimentu. U drugom, trećem i četvrtom eksperimentu ispitivani su probiotici "YEASTURE" i "LACTURE" kompanije ''Cenzone'' iz Sjedinjenih Američkih Država.<br />U periodu od 1999. do 2001. godine izvedena su četiri eksperimenta sa litvanskom crnobelom teladi u Centru za praktičnu obuku i eksperimente Litvanske veterinarske akademije. Na početku eksperimenta telad su u proseku bila stara mesec dana. <br />U prvom i trećem eksperimentu formirane su tri grupe jednomesečne teladi (Kontrolna grupa, Prva eksperimentalna grupa i Druga eksperimentalna grupa). Tokom prvog eksperimenta svaka grupa je imala 6 teladi, tokom trećeg – 4 teleta. U drugom i četvrtom eksperimentu bile su dve grupe teladi, a u svakoj (kontrolnoj i eksperimentalnoj) je bilo šest teladi. Životinje u posebnim grupama bile su istog porekla, starosti, rase i telesne mase. U prvom eksperimentu, kod Prve eksperimentalne grupe teladi dodavano je 200 grama probiotika "PACIFLOR" na 1 tonu koncentrata, a Drugoj eksperimentalnoj grupi dodavano je 300 grama istog preparata. U drugom i četvrtom eksperimentu korišćen je preparat "YEASTURE". U drugom eksperimentu 5 kg preparata je mešano sa 1 t koncentrata, u četvrtom – 2 kg. Preparati "LACTURE" i "YEASTURE" su korišćeni u trećem eksperimentu. U ovom slučaju, sva telad iz Prve eksperimentalne grupe hranjena su probiotikom "YEASTURE", a iz Druge eksperimentalne grupe – probiotikom "LACTURE". Količina probiotika kao početnog dodatka tokom prvog meseca eksperimenata bila je 5 kg/t, tokom drugog i sledećih meseci do kraja eksperimenta – 2 kg/t. U prvom eksperimentu svaka grupa je imala tri junice i 3 bika, u ostalim slučajevima korišćene su samo junice.<br />Životinje na farmi su hranjene prema planu koji je obezbeðivao dnevni prirast od 750-800 grama dnevno. Tokom pet meseci eksperimenata, svako tele je konzumiralo: u prvom eksperimentu – 459,5 h.j. (4434,9 MJ metaboličke energije); u drugom – 479,4 h.j. (4545,5 MJ metaboličke energije); u trećem – 475,0 h.j. (4565,8 MJ metaboličke energije); u četvrtom eksperimentu – 461,0 h.j. (4551 MJ metaboličke energije). Količina svarljivog proteina iznosila je 50,0; 45,0; 45,5 i 46,0 kg.</p><p><strong>Parametri i metodi istraživanja </strong><br /><br />***Kontrola rasta teladi***: Porast telesne mase je odreðivana merenjem svake životinje pojedinačno na početku i na kraju eksperimenta, kao i jednom mesečno. Dnevni prirast je izračunavan na osnovu porasta telesne mase životinja.<br />Odreðivanje svarljivosti stočne hrane: Tokom istraživanja svarljivosti registrovani su ostaci hrane. Svarljivost hranljivih materija iz obroka proučavana je na kraju eksperimenata. Sve životinje su stavljene u posebne bokseve. Svarljivost hranljivih supstanci za svaku jedinku je odreðivana indikatorom TiO2, na osnovu njegove koncentracije u stočnoj hrani i fecesu.<br /><br />U stočnoj hrani i izmetu odreðivani su sledeći parametri:<br />- ukupna količina azota, proteina i neproteinskog azota – po Kjeldalu<br />- suva materija – sušenje na temperaturi 1000 – 1050C<br />- pepeo – sagorevanje organskih materija u stočnoj hrani i izmetu na temperaturi 5000 – 6000C<br />- sirove masti – po Soskletu<br />- sirova vlakna – po Kuršneru </p><p>***Morfološka i biohemijska analiza krvi***:<br />Morfološka i biohemijska analiza krvi obavljana je da bi se karakterisalo fiziološko stanje teladi. Eritrociti i leukociti po mm3 su brojani u Goriajevoj komori, količina hemoglobina je merena kolorometrijskim – hematitskim metodom Salija, ukupan protein u krvnom serumu – metodom refrakcije. </p><p>***Kontrolno klanje teladi***:<br />Na kraju prvog eksperimenta sva telad su zaklana. Posle klanja uklonjena su i izmerena creva i unutrašnje salo. </p><p>***Istraživanje sadržaja buraga***:<br />Sadržaj buraga je istraživan tokom četvrtog eksperimenta. Proučavani su sledeći parametri:<br />- pH<br />- smanjenje aktivnosti bakterija<br />- fermentacija glukoze<br />- ukupan broj i pokretljivost infuzorija u tečnosti buraga<br />- ukupan broj slobodnih masnih kiselina i njihov meðusoban odnos </p><p>***Proračun ekonomičnosti***:<br />Ekonomičnost je izračunavana uzimanjem u obzir najefikasnije doze probiotičkog preparata sa tačke gledišta zootehnike, koliko je potrošeno na stočnu hranu i probiotike, cene i prihod po prirastu s obzirom na tarifu na dan realizacije. </p><p>***Statistička obrada podataka***:<br />Podaci su statistički ocenjivani aritmetičkom sredinom (X), standardnom devijacijom (±Sx), koeficijentom varijacije (Cv), razlikom u pouzdanosti (P). </p><p><strong>Rezultati eksperimenta sa preparatom "PACIFLOR"</strong><br /><br />U prvom eksperimentu sva telad je hranjena na isti način – dva puta dnevno. Hranljiva vrednost i struktura obroka su takoðe bili isti. Probiotički preparat "PACIFLOR" je dodavan koncentratima eksperimentalnih grupa teladi: Prva eksperimentalna grupa – 200 g/t; Druga eksperimentalna grupa – 300 g/t.<br />Primena probiotičkog preparata smanjila je konverziju hrane. Telad od 1 - 6 meseci starosti u kontrolnoj grupi koristila su 4,8 h.j. za 1 kg prirasta, telad Prve i Druge eksperimentalne grupe – 4,43 h.j. ili 7,7% i 4,15 h.j. ili 13,5% manje od teladi u kontrolnoj grupi.<br />Masa teladi u eksperimentalnoj grupi bila je veća od teladi kontrolne grupe u svim starosnim periodima. Tokom eksperimentalnog perioda masa teladi u kontrolnoj grupi se povećala u proseku za 96 kg, u Prvoj eksperimentalnoj grupi – 103,7 kg ili 8%, u Drugoj eksperimentalnoj grupi – 110,8 kg ili 15,4% u poreðenju sa kontrolnom grupom.<br />Bolji rast je uočen kod teladi hranjene probiotikom "PACIFLOR" u poreðenju sa životinjama kontrolne grupe. Masa teladi u Prvoj eksperimentalnoj grupi bila je 7,5 kg ili 5,5%, u Drugoj eksperimentalnoj grupi – 15,8 kg ili 11,7% veća nego u kontrolnoj grupi na kraju eksperimenta. Tokom celog perioda eksperimenata prirast teladi u Prvoj grupi iznosio je 78 kg ili 10,9 % u proseku, u Drugoj grupi – 112 kg ili 18% više nego u kontrolnoj grupi. Podaci eksperimenata očigledno pokazuju da je ovaj probiotik najefeikasniji do četvrtog meseca starosti.<br />Rezultati svarljivosti hranljivih supstanci iz obroka pokazali su da je svarljivost nekih komponenata obroka bila bolja u Prvoj eksperimentalnoj grupi teladi. Svarljivost suve materije popravila se za 1,32%, svarljivost organskih materija za 1,99% (P<0,05), svarljivost proteina za 2,91% (P<0,05), meðutim, nije primećen značajan uticaj ovog preparata na svarljivost vlakana i masti. Varenje svih komponenata stočne hrane sa izuzetkom masti je bilo bolje kod Druge grupe teladi. Svarljivost suve materije, organske materije, proteina i vlakana bila je 2,75%, 3,52%; 4,33% i 1,2% veća (P<0,05, P<0,005, P<0,005 i P<0,05).<br />Na osnovu rezultata istraživanja mikrobioloških i biohemijskih parametara zaključeno je da dodavanje probiotičkog preparata u obroke pozitivno utiče na morfološki sastav krvi. Količina eritrocita kod teladi kontrolne grupe je bila 4,6 mln/mm3. Primena "PACIFLORA" povećala je količinu eritrocita u Prvoj i Drugoj eksperimentalnoj grupi za 21,5%. Paralelno je primećena veća količina hemoglobina. Količina hemoglobina u krvi teladi kojoj je davano 200 g probiotika na tonu koncentrata bila je za 6 g/l ili 4,8% veća, a kod teladi kojoj je davano 300 g/t – 4 g/l ili 3,2% više nego u krvi kontrolne grupe. Količina leukocita u krvi teladi eksperimentalnih grupa porasla je sa 7,7 hiljada/mm3 (kontrolna grupa) na 11,0 hiljada/mm3. Telad su bila zdrava tokom celog perioda eksperimenata. Hematološka analiza pokazuje da se svi morfološki i biohemijski parametri kreću u opsegu fizioloških normi.<br />"PACIFLOR" je samo neznatno uticao na sistem varenja, meðutim, veća koncentracija preparata (300 g/t) imala je nekog uticaja, pa je težina velikih creva sa sadržajem i bez sadržaja porasla za 0.59% i 0,25% (P<0,01 i P>0,05). Tendencija opadanja je primećena u stomačnoj masi sa sadržajem i bez sadržaja za 0,40% i 0,87%. Težina jetre, pankreasa i bubrega se neznatno smanjila primenom preparata "PACIFLOR".</p><p><strong>Rezultati eksperimenta sa preparatom "YEASTURE" - 1</strong><br /><br />U drugom eksperimentu telad su dobijala probiotički preparat "YEASTURE" (5 kg/t koncentrata). Telad kontrolne i eksperimentalne grupe su držana u istim uslovima i hranjena istim smešama. <br />Prirast u eksperimentalnoj grupi krava se razlikovao od početka eksperimenta. Na kraju prvog meseca telesna masa prve grupe teladi bila je 5,7 kg ili 7,9 % veća od one kod kontrolne grupe. Tokom celog eksperimenta masa kontrolne grupe teladi je porasla za 100,8 kg, eksperimentalne grupe – za 111,7 kg ili 10,8%. Dnevni prirast eksperimentalne teladi bio je 68 g ili za 10,13% veći. Ovaj preparat imao je najveći uticaj tokom prva tri meseca. Tokom ovog perioda težina teladi je bila za 7,5 kg ili 8,2%, a dnevni prirast za 110 g ili 15,9% veći nego u kontrolnoj grupi.<br />Na osnovu dobijenih rezultata ovog eksperimenta može se zaključiti da je preparat "YEASTURE" povećao svarljivost svih hranljivih materija u obroku. Svarljivost suve materije povećala se za 2,1%, organske materije za 2,3%, sirovih masti za 3,93%, proteina za 3,27%. Posebno veliki uticaj primećen je na svarljivost vlakana, koja je povećana za 5,9% u poreðenju sa kontrolnom grupom. Ova činjenica očigledno dokazuje da lanac bakterija u probiotičkom preparatu pozitivno deluje na probavni sistem makroorganizma. Svi morfološki parametri krvi odgovaraju fiziološkim normama. Dovoljno su dobri i karakterišu dobro zdravlje teladi. Veća količina hemoglobina (4,7%) je konstatovana u krvi kontrolne grupe.</p><p><strong>Rezultati eksperimenta sa preparatima "YEASTURE" i "LACTURE"</strong><br /><br />Glavni cilj trećeg eksperimenta bilo je proučavanje uticaja preparata "YEASTURE" i "LACTURE" kada se njihova količina postupno smanjuje. Tokom prvog meseca eksperimenata korišćeno je 5 g preparata na 1 kg koncentrata, tokom sledećih meseci – 2 g/kg.<br />Porast je bio intenzivniji kod teladi hranjene preparatima. Najznačajnija razlika pojavila se izmeðu eksperimentalne i kontrolne grupe krava kojima je dat preparat "YEASTURE". Pod uticajem ovog preparata telad su bila za 12,7 kg ili 8,2% teža nego u kontrolnoj grupi. Uticaj "LACTURE" je bio slabiji. Telad eksperimentalne grupe, kojima je dat probiotik "LACTURE" su prirastala za 6 kg ili 4,3% više od teladi kontrolne grupe. Tokom celog perioda eksperimenata dnevni prirast u prvoj eksperimentalnoj grupi je bio 47 g ili 6,2% veći, u drugoj grupi za 78 g ili 10,2% veći nego u kontrolnoj grupi. Dnevni prirast kod teladi kojima je dat preparat "YEASTURE" bio je 31 g ili 3,8% veći nego u grupi kojoj je dat preparat "LACTURE".<br />Stepen iskorišćavanja svih hranljivih supstanci povećao se u slučaju primene probiotičkih preparata. Svarljivost suve materije u Prvoj i Drugoj eksperimentalnoj grupi povećala se za 1,37% i 1,82%, organske materije za 2,03% i 2,41%, proteina za 1,02% i 1,92%, vlakana za 1,30% i 2,0%. Svarljivost masti se, takoðe, znatno povećala za 2,57% i 5,65% (P>0,05 i P<0,05).<br />Svi morfološki parametri krvi odgovaraju fiziološkim normama. Veća količina hemoglobina (27,4%) je konstatovana u krvi II grupe teladi. </p><p><strong>Rezultati eksperimenta sa preparatom "YEASTURE" - 2</strong><br /><br />Tokom IV eksperimenta sva telad su hranjena i čuvana pod istim uslovima, ali koncentratu teladi eksperimentalne grupe dodavano je 2 kg/t preparata "YEASTURE". Svrha ovog eksperimenta je bila proučavanje efekata smanjenih količine preparata.<br />Težina svih krava u eksperimentu je bila veća tokom svih perioda eksperimenta. Masa teladi kontrolne grupe je povećana za 124,7 kg u proseku, eksperimentalne teladi za 136,1 kg ili 9,1%. Ova razlika je bila manje očigledna tokom prvog meseca eksperimenata i iznosila je samo 3,4% u poreðenju sa kontrolnom grupom. Najveća razlika izmeðu kontrolne i eksperimentalnih grupa je primećena tri meseca od početka eksperimenta (životinje su bile stare 4 meseca) i iznosila je 11,4%. Prosečan dnevni prirast tokom celog eksperimenta bio je 77 g ili 9,2% veći kod ogledne nego u kontrolnoj grupi.<br />Svarljivost organske materije u obroku bila je neznatno veća u eksperimentalnoj grupi teladi. Svarljivost suve materije povećala se za 0,95%, organske materije za 0,85%, masti za 0,55%, proteina za 1,86% i vlakana za 2,0%.<br />Tečnost buraga kontrolne grupe imala je pH 6,77 u proseku, a kod eksperimentalne grupe za 6,83 ili 0,9% veći no kod kontrolne grupe.<br />Istraživanje smanjenja aktivnosti bakterija pokazalo je da je "YEASTURE" uticao na mikrobiološku aktivnost, te je kod eksperimentalne teladi bila je za 46% veća nego kod kontrolne grupe.<br />Procesi fermentacije u buragu eksperimentalne teladi su se poboljšali, a to se pokazalo fermentacijom glukoze koja je porasla za 44%.<br />Količina infuzorija se povećala sa 101,87 hiljada/ml na 154,48 hiljada/ml ili za 51,6% (P<0,05), a ukupan broj bakterija sa 980x103 l/cm3 na 1874x103 l/cm3 ili za 91,3%.<br />Tokom eksperimenta pH je iznosio oko 7, a ukupna količina slobodnih masnih kiselina veća za 2,66 mmol/l ili 3,1% nego u kontrolnoj grupi. Količina acetonske kiseline se smanjila, a povećala količina propionske i buterne kiseline povećala.</p><p><strong>Ekonomičnost primene probiotika</strong><br /><br />Najveći ekonomski uticaj je konstatovan primenom probiotičkog preparata "PACIFLOR". Dodavanje 200 g preparata na 1 t koncentrata daje 18,42 litasa profita, kada se količina preparata poveća na 300 g/t profit je 41,28 litasa ili za 1 uloženi litas može se očekivati profit od 4,51 i 6,75 litasa.<br />Primena preparata "YEASTURE" daje 38 ct profita kada se 5 kg doda na 1 tonu koncentrata. Kada se samo 2 kg preparata koriste, 1 litas daje profit od 2,55 litasa. Ovo se odreðuje količinom i cenom preparata. U slučaju kada se koristilo 5 kg preparata tokom prvog meseca eksperimenata i smanjilo se na 2 kg tokom sledećih meseci, dobijen je najveći prirast tokom svih eksperimentalnih meseci od 12,7 kg i dodatni profit od 25,41 litasa, tako da je svaki uloženi litas doneo 2 litasa profita.<br />Primena preparata "LACTURE" tokom prvog meseca u dozi 5 kg/t, a tokom sledećih meseci do kraja eksperimenata sa 2 kg/t, dala je 6,7 kg prirasta i 7,41 litasa profita, odnosno – svaki uloženi litas doneo je 58 ct profita.<br />Na kraju eksperimenata telad stara 6 meseci imala su bolje razvijen digestivni sistem u kome je dominirala populacija korisnih bakterija. Životinje su pokazale i bolji rast i veću produktivnost.<br />Na osnovu izvedenih eksperimenata može se zaključiti da je primena probiotičkih preparata kod teladi mlaðih od 6 meseci povećala prirast za 6,2 ili 18%, svarljivost organske materije u stočnoj hrani za 0,55 ili 5,9%. Mikrobiološka ravnoteža sistema za varenje se takoðe poboljšala. Nije bilo negativnog uticaja na zdravlje životinja.<br />Probiotički preparati daju pozitivan ekonomski efekat nezavisno od količine konzumirane hrane</p></span>Generalna2009-09-28T22:09:05ZargatinPRIPLODNE JUNICE
http://argatin.blog.rs/blog/argatin/generalna/2009/09/21/priplodne-junice
21:06:42 <p><strong>Gajenje priplodnih junica</strong> </p><p><strong>Prvo osemenjavanje</strong> </p><p>Uzrast i telesna masa priplodnih junica pri prvom osemenjavanju već su razmatrani u poglavlju o reprodukciji goveda. Ovde će biti reči samo o ekonomskim i selekcijsko-odgajivačkim aspektima ranije ili kasnije oplodnje, odnosno teljenja. </p><p>Pri suviše ranom osemenjavanju mogu se očekivati niži stepen steonosti junica koje su tek postigle polnu zrelost i veći problemi pri teljenju, kao i slabija sposobnost koncepcije posle prvog teljenja i manja mlečnost u prvoj laktaciji. Često se mlade junice, osemenjene sa malom težinom, tokom bremenitosti hrane intenzivno da bi postigle željenu telesnu masu, što vodi njihovom tovljenju. To ima za posledicu preveliko gubljenje težine po teljenju i nižu mlečnost u laktaciji. Međutim, ni suvišno odlaganje prvog osemenjavanja nije ekonomski opravdano. Gajenje junica je značajan trošak farme, koji će biti eliminisan tek nakon njihovog teljenja. </p><p>Nesporno je da junice koje se kasnije tele ostvaruju u proseku nešto veću proizvodnju mleka u prvoj laktaciji. Ipak, povezanost uzrasta pri prvom teljenju i količine mleka u laktaciji koja sledi uglavnom je niska, tako da prinos mleka za svaki mesec kasnijeg teljenja nije veći od 60 kg. Očigledno je da zbog toga ne treba suviše odlagati prvo osemenjavanje, jer bi se npr. za 10 meseci kasnijeg teljenja dobila količina od najviše 600 kg mleka, a izgubila cela jedna laktacija, u kojoj, sasvim je sigurno, mlečnost nikada ne bi bila toliko niska. Osemenjavanje junica u znatno većem uzrastu produžuje generacijski interval i time smanjuje očekivani godišnji selekcijski uspeh u genetskom poboljšanju goveda. Takođe, na aukcijama i izložbama, dobro razvijene, a mlađe junice uvek su bolje vrednovane od starijih grla. </p><p>Polazeći od navedenih napomena, u menadžmentu priplodnim junicama treba praktikovati prvo osemenjavanje sa 15-17 meseci. Vreme prvog osemenjavanja je prilika da se izvrši poslednja selekcija priplodnih junica koje se uvode u ciklus reprodukcije. Od prethodne, koja se obično izvodi pri prevođenju teladi u kategoriju junica, može doći do nastanka ili ispoljavanja određenih nedostataka koji se ne mogu prihvatiti kod priplodnih grla. Pored zaostajanja u porastu i posledica određenih bolesti, moguće je u ovom uzrastu i manifestacija nekih, pre svega subvitalnih, degenerativnih osobina. Takva je npr. strabizam (razrokost) koja se identifikuje sa 12 meseci starosti. Takođe je veoma važna kontrola stanja reproduktivnih organa u smislu smetnji koje bi onemogućile pravilno ispoljavanje estrusa, uspešnu oplodnju i normalno trajanje bremenitosti. Svaki uočeni nedostatak mora biti dovoljan razlog za rigorozno izlučenje, jer samo normalno razvijena i zdrava grla mogu podneti opterećenje visokom proizvodnjom i biti dugo u korišćenju. </p><p><strong>Smeštaj</strong> </p><p>Za smeštaj junica obično se koriste jednostavni objekti, s relativno malo opreme, bilo da se drže u vezanom ili slobodnom sistemu. Adekvatan smeštaj podrazumeva dobar komfor u staji sa stanovišta svetla, vazduha, zaštite i površina za ležanje. </p><p>Na malim farmama, junice se najčešće drže vezano u istom objektu s drugim kategorijama i na ležištima za muzne krave. Pri takvom smeštaju treba nastojati, ako je moguće, da se obezbedi korišćenje ispusta sa zemljanom podlogom van objekta kada to vremenski uslovi dozvoljavaju. Dobar objekat za vezano držanje junica treba da obezbedi sledeće norme tolpotno-vlažnog režima: produktivna temperatura staje 5-25°C (optimalna i2-20°C) i relativna vlažnost vazduha 40-85&percnt; (optimalna 60-80&percnt;). Međutim, kako je reč o priplodnom podmlatku, prednost uvek treba dati slobodnom držanju junica. </p><p>Od više tipova objekata za slobodno držanje, kao najpogodniji mogu se preporučiti sledeći:<br />• zatvoreni objekti s ležajnim boksovima i ispustom s tvrdom i mekom podlogom van objekta,<br />• zatvoreni objekti s dubokom prostirkom i ispustima kao u prethodnom navodu i<br />• objekti-nastrešnice s dubokom prostirkom i prostranim ispustima s betonskom podlogom van nje. </p><p>U uslovima kada se može obezbediti dovoljna količina prostirke (4-5 kg po grlu dnevno), prednost treba dati držanju junica na dubokoj prostirci, posebno u otvorenim objektima-nastrešnicama koji su i najjeftiniji za izgradnju. Pri takvom smeštaju mogu se prihvatiti normativi od 1,9-2,3 m2 površine po grlu na prostoru za ležanje i 3,7-4,6 m2 ispusta s tvrdom podlogom. Ako se može obezbediti površina ispusta sa zemljanom podlogom, treba planirati 11-18 m2 po grlu. </p><p>Držanje priplodnih junica u objektima s ležajnim boksovima je pogodan način za farme na kojima se i za krave koristi isti sistem smeštaja. Time se izbegavaju problemi s privikavanjem prvotelki u slučajevima kada su junice i muzne krave smeštene u različitim sistemima držanja. Ako nije moguće od početka, najkasnije sa 300-400 kg težine, mlade junice treba prevesti na navikavanje u objekte s ležajnim boksovima. </p><p>Širina prolaza između dva reda boksova, za grla od 500 kg, treba da je 2,0 m, a stajališta uz hranidbeni hodnik 2,90 m. </p><p>Pri obročnoj ishrani, za istovremeno uzimanje hrane u slobodnom sistemu držanja uopšte, treba obezbediti dužinu jasala po grlu od 45 cm za priplodni podmladak telesne mase od 200 do 220 kg, 55 cm za životinje od 300 kg, 60 cm za junice od 400-500 kg i 65 cm za plotkinje od 600 kg. Ako se napajanje vrši iz posebnih valova za vodu, treba planirati 7,5-10 cm dužine valova po svakom grlu, ili jednu automatsku pojilicu na 10 do 20 grla, u zavisnosti od njihove telesne mase. Poželjno je da automatske pojilice budu obezbeđene od smrzavanja elektrozagrevanjem u zimskim mesecima. </p><p> </p><table><tbody><tr><td></td></tr></tbody></table><p> </p><table><tbody><tr><td></td></tr></tbody></table><p>Na lokaciji s većim brojem junica u slobodnom sistemu držanja neophodna je izgradnja manipulativnog čvora. Sastoji se od prostora pod krovom za smeštaj stočne vage, odeljenja za držanje opreme i pribora, te individualnih boksova, i nepokrivenog dela, s utovarnom rampom i sistemom grupnih boksova na betonskoj podlozi. Svrha mu je da se junice od objekata za smeštaj dovedu koridorom i u njemu obave na najlakši način različiti poslovi i akcije, kao što su merenje težine, utovar, istovar, obeležavanje, sinhronizacija estrusa, osemenjavanje, utvrđivanje steonosti, vađenje krvi, lečenje i sl. </p><p><strong>Mogući problemi</strong> </p><p>Gajenje junica u pojedinim periodima može da prati pojava određenih problema, kao što su mastitisi, prerastanje papaka, smetnje u reprodukciji, sisanje i sl. </p><p><strong>Mastitis junica</strong> </p><p>Pojava mastitisa je u porastu; manifestuje se zapaljenjem vimena, u periodu od nekoliko dana pre porođaja pa do oko dve nedelje nakon porođaja. Jedno ispitivanje u Nemačkoj pokazalo je da je 66&percnt; četvrti vimena prvotelki bilo inficirano bakterijama (Konersmann, 2004). I mada je patogenost uzročnika relativno mala, pri padu otpornosti zbog stresnih situacija, problema u varenju hrane ili teških teljenja može da nastane subklinički ili klinički tip mastitisa. Kada više od 5&percnt; svih junica kod teljenja pokazuje klinički mastitis ili više od polovine prvotelki pri prvoj kontroli mlečnosti ima više od 100 000 somatskih ćelija u ml mleka, na stanju je evidentan problem. </p><p>Da bi se pojava mastitisa kod junica eliminisala ili u dobroj meri smanjila, predlaže se preduzimanje sledećih mera: smeštaj grla u čiste i suve objekte, posebno u poslednjoj trećini bremenitosti; stručno uklanjanje prekobrojnih sisa (pasisa) odmah po rođenju ženske teladi; sprečavanje sisanja; dnevna kontrola tkiva vimena već sa 2-3 meseca pre očekivanog porođaja; spoljna zaštita sisa umakanjem u dugotrajno dezinfekcijsko sredstvo jednom nedeljno u problematičnim stadima i primena nekog antibiotika produženog delovanja 6-8 nedelja pre partusa. </p><p><strong>Prerastanje papaka</strong> </p><p>Ovo je česta pojava kod junica koje su stalno u vezanom držanju, ali i kod grla u slobodnom sistemu kad izostaje adekvatna nega. Funkcionalna kontrola papaka već sa devet meseci uzrasta podmlatka osigurava dobar porast i plodnost junica, kao i veću mlečnost u laktaciji koja sledi. U stadu, u istim uslovima, uvek će biti češća pojava prerastanja papaka kod kćeri pojedinih bikova. Tako, slabe kičice i opterećenje, pri tom, pete dovodi do izdužavanja papaka, pošto se manje troše na vrhovima. Zbog toga, selekcijski pritisak u tom pogledu pri izboru priplodnjaka može da pomogne da se izbegnu problemi u budućim generacijama. U praksi, inače, treba vršiti korekciju papaka orezivanjem uvek kada se oceni da su prerasli. </p><p><strong>Poremećaj plodnosti u junica</strong> </p><p>Po pravilu, nije posebno izražen. Ipak, mlade, polno zrele, kao i za osemenjavanje pristigle ili osemenjene junice treba redovno posmatrati. Svaka nenormalnost u estrusnom ciklusu i pri ispoljavanju estrusa, kao i pojava iscetka iz polnih organa treba da se redovno zabeleži i takva grla je neophodno da budu pravovremeno uzeta u postupak, kako bi se sprečilo suvišno odlaganje oplodnje. </p><p><strong>Sisanje junica</strong> </p><p>U nekim stadima je poseban problem, naročito kada se još kod teladi na tečnoj ishrani ne primenjuju mere za sprečavanje ove pojave. Takođe i rasa je od značaja u tom smislu, pa je pojava izraženija kod simentalskih junica u odnosu na holštajnske. Junicama koje sisaju druga grla u grupi ili se uzajamno sisaju najčešće se stavljaju brnjice sa šiljcima, ili se iz slobodnog sistema držanja uvode i vezuju u staje. Smanjenje pojave sisanja eliminiše mnoge upale i oštećenja vimena junica i prvotelki. </p>Generalna2009-09-21T21:04:56Zargatinseljak
http://argatin.blog.rs/blog/argatin/generalna/2009/09/21/seljak
<span class="Apple-style-span" style="word-spacing: 0px; font: 13px/19px -webkit-sans-serif; text-transform: none; color: #000000; text-indent: 0px; white-space: normal; letter-spacing: normal; border-collapse: separate; orphans: 2; widows: 2; webkit-border-horizontal-spacing: 0px; webkit-border-vertical-spacing: 0px; webkit-text-decorations-in-effect: none; webkit-text-size-adjust: auto; webkit-text-stroke-width: 0"><h1 class="firstHeading" id="firstHeading" style="font-weight: normal; font-size: 188%; background-image: none; padding-bottom: 0px; margin: 0px 0px 0.1em; color: black; line-height: 1.2em; padding-top: 0.5em; border-bottom: #aaaaaa 1px solid; webkit-background-clip: initial; webkit-background-origin: initial">Seljak</h1><div id="bodyContent"><h3 id="siteSub" style="display: inline; font-weight: normal; font-size: 92%; background-image: none; padding-bottom: 0.17em; margin: 0px 0px 0.3em; color: black; padding-top: 0.5em; font-style: italic; border-bottom-style: none; webkit-background-clip: initial; webkit-background-origin: initial">Izvor: Wikipedia</h3><div id="contentSub" style="font-size: 84%; margin: 0px 0px 1.4em 1em; width: auto; color: #7d7d7d; line-height: 1.2em"></div><p style="margin: 0.4em 0px 0.5em; line-height: 1.5em"><strong>Seljak</strong><span class="Apple-converted-space"> </span>je izraz koji označava<span class="Apple-converted-space"> </span><a href="http://www.blog.rs/wiki/Poljoprivreda" title="Poljoprivreda">poljoprivrednog</a><span class="Apple-converted-space"> </span>radnika koji ima prebivalište na<span class="Apple-converted-space"> </span><a href="http://www.blog.rs/wiki/Selo" title="Selo">selu</a>, a za život zarađuje baveći se poljoprivrednim aktivnostima (poljodjelstvo,<span class="Apple-converted-space"> </span><a href="http://www.blog.rs/wiki/StoÄarstvo" title="Stočarstvo">stočarstvo</a>,<span class="Apple-converted-space"> </span><a href="http://www.blog.rs/wiki/Ribolov" title="Ribolov">ribolov</a>,<span class="Apple-converted-space"> </span><a href="http://www.blog.rs/wiki/Lov" title="Lov">lov</a>,<span class="Apple-converted-space"> </span><a href="http://www.blog.rs/wiki/PÄelarstvo" title="Pčelarstvo">pčelarstvo</a>i sl.) bilo na svom bilo na tuđim imanjima.</p><p style="margin: 0.4em 0px 0.5em; line-height: 1.5em">U prošlosti, od nastanka civilizacije pa sve do industrijske revolucije i suvremenih trendova globalizacije, seljaci su činili većinu stanovništva u svim državama i kulturama. S obzirom na ruralni karakter ekonomija kroz historiju seljaci su - bilo kao<span class="Apple-converted-space"> </span><a class="mw-redirect" href="http://www.blog.rs/wiki/Rob" title="Rob">robovi</a><span class="Apple-converted-space"> </span>bilo kao<span class="Apple-converted-space"> </span><a class="mw-redirect" href="http://www.blog.rs/wiki/Kmet" title="Kmet">kmetovi</a><span class="Apple-converted-space"> </span>- činili<span class="Apple-converted-space"> </span><a href="http://www.blog.rs/wiki/PotlaÄena_klasa" title="Potlačena klasa">potlačenu klasu</a>.</p><p style="margin: 0.4em 0px 0.5em; line-height: 1.5em">Rastom novčane privrede i<span class="Apple-converted-space"> </span><a href="http://www.blog.rs/wiki/Kapitalizam" title="Kapitalizam">kapitalizma</a>, srž ekonomske aktivnosti se počeo prebacivati u gradove, a time je prestala važnost seljaka koji se s vremenom profiliraju u poseban društveni sloj, a i među njima postupno raste diferencijacija na pod-tipove klasa kao što su seljaci-bezemljaši, siromašni seljaci, nadničari i bogati<span class="Apple-converted-space"> </span><a class="new" href="http://www.blog.rs/w/index.php?title=Kulaci&action=edit&redlink=1" title="Kulaci (još nenapisan)">kulaci</a>.</p><p style="margin: 0.4em 0px 0.5em; line-height: 1.5em">Seljaci su kroz historiju u pravilu bili previše zauzeti svakodnevnim poslovima da bi imali slobodnog vremena za obrazovanje i razvoj<span class="Apple-converted-space"> </span><a class="new" href="http://www.blog.rs/w/index.php?title=Visoka_kultura&action=edit&redlink=1" title="Visoka kultura (još nenapisan)">visoke kulture</a>. Zbog toga su u pravilu bili manje obrazovani, a zbog zabačenosti sela u odnosu na gradove i manje izloženi dostignućima<span class="Apple-converted-space"> </span><a class="new" href="http://www.blog.rs/w/index.php?title=Masovna_kultura&action=edit&redlink=1" title="Masovna kultura (još nenapisan)">masovne kulture</a>. Kao krajnja posljedica se razvio kulturni stereotip seljaka kao neobrazovanih, primitivnih, konzervativnih i zatucanih osoba. Zbog toga izraz seljak danas na srpskohrvatskom govornom području često ima izuzetno pejorativno značenje.</p><p style="margin: 0.4em 0px 0.5em; line-height: 1.5em">Često se, u nastojanju da se izbjegne negativne konotacije, za seljake odnedavno počeo koristiti<span class="Apple-converted-space"> </span><a class="new" href="http://www.blog.rs/w/index.php?title=Anglicizam&action=edit&redlink=1" title="Anglicizam (još nenapisan)">anglicizam</a><span class="Apple-converted-space"> </span><em><a class="new" href="http://www.blog.rs/w/index.php?title=Farmer&action=edit&redlink=1" title="Farmer (još nenapisan)">farmer</a></em>.</p></div></span>Generalna2009-09-21T20:32:13Zargatinpoljo krediti
http://argatin.blog.rs/blog/argatin/generalna/2009/09/21/poljo-krediti
Poljoprivredni krediti, gde, kako
U širokoj lepezi "domaćih" banaka, nalaze se mnoge koje se bave kreditiranjim poljoprivrede.
Tako na primer u ProCredit banci postoje krediti namenjeni poljoprivrednicima, sa sledećim karakteristikama (ProAgro krediti):
ProAgro krediti su namenjeni: porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, poljoprivrednim preduzećima i poljoprivrednim zadrugama. Mogu se koristititi za kupovinu repromaterijala, mehanizacije ili žive stoke, kao i za podizanje voćarskih i vinogradarskih rasada, poljoprivrednih objekata (staja, silosa, hladnjača), kupovinu poljoprivrednog zemljišta itd.
Postupak dobijanja kredita je brz i jednostavan. Zahtev za ProAgro kredit možete podneti u ekspoziturama ProCredit banke, a pri podnošenju zahteva potrebna Vam je samo lična karta. Kreditni službenici će Vas posetiti, steći uvid u stanje Vaše poljoprivredne proizvodnje i ukoliko su ispunjeni svi uslovi za kredit, u roku od 1 do 5 dana novac će biti u Vašim rukama.
Efektivna kamatna stopa kod poljoprivrednih kredita indeksiranih u EUR se kreće od 10.62%, dok kod dinarskih kredita iznosi od 15.41%.Generalna2009-09-21T20:23:47ZargatinČestitamo!
http://argatin.blog.rs/blog/argatin/generalna/2009/09/04/cestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.Generalna2009-09-04T00:25:34Zargatin