Reči. Moje reči.

na par dana.

ashtraygirl — Fri, 03 Sep 2010 11:57:07 +0200

Htedoh da napisem neki clanak o kom vec dugo razmisljam, ali ne stigoh.
Tako da cu to da uradim cim se vratim. Ah, da! Nisam pomenula da idem van Beograda na par dana da odmorim malo mozak, i da se nadisem svezeg vazduha, pa da budem spremna kad se vratim za ucenje! Haha. Kako to tuzno zvuci..
Ali evo bar nesto da nadoknadi to sto cu biti odsutna!
Zelim vam svima lep vikend!

Nista sto naucimo na ovom svetu nije uzalud.

Stvari kojih se najvise plasimo su obicno one najvrednije.

Bez obzira na to sta vam neko kaze; reci i ideje mogu promeniti svet.

Trudi se da ne postanes covek od uspeha, vec covek od vrednosti.

Zivot ne stavlja pred nas prepreke koje mi ne mozemo da prebrodimo.

25.08.

ashtraygirl — Wed, 25 Aug 2010 14:06:00 +0200

Mi prvo moramo pripadati sami sebi, pa tek onda nekom drugom.

Poznavati sebe je pocetak svake mudrosti.

Postoji samo jedna osoba koja te moze uciniti zauvek srecnim, ta osoba si ti.

Heroj nije nista hrabriji od obicnog coveka, samo sto je on hrabriji pet minuta duze.

Mi biramo svoju srecu i svoju tugu, mnogo pre no sto ih dozivimo.

Tragedija zivota ne lezi u tome sto se on prebrzo zavrsava.

Vec u tome sto mi cekamo tako dugo da bi on uopste i poceo.

evo i mene.

ashtraygirl — Sun, 22 Aug 2010 17:51:40 +0200

Dobar dan, dragi ljudi!
Evo, ja dosla malo i do bloga da vas posetim, da vidim kako se stvari odvijaju i da snimim kakvo je ovde stanje.
Pravo da vam kazem kod mene se nista znacajno nije promenilo(ili mozda jeste?).
Ovo leto je zaista bilo puno neocekivanih obrta, puno stvari se videlo, culo, izdesavalo.
Ali sve u svemu bilo je to jedno lepo leto, naravno ako izbacimo neke nebitne detalje.
Bilo je znatno drugacije leto, nekako je bilo iskorisceno.
Verovatno samo utroseno na pravi nacin.
Ne znam da li bas mogu da kazem da sam se odmorila, ali sam uzivala.
Poslednja dva dana sam napravila malu pauzu, i ostala sam u kuci, imala sam osecaj da je to ispravno. Nekako sam u njoj najmanje bila ova poslednja dva meseca i mogu reci da sam je se uzelela. Uzelela sam se i svoje sobe, svojih knjiga, svog mira. Doduse ja se ne zalim!
Mada ima razlike izmedju ovog leta i svih ostalih.
Kad sam bila dete, jedva sam cekala da ono dodje, i kad bi doslo ono je dugo trajalo. Sada, nazalost, ono sve brze i brze prolazi. Nisam imala dovoljno vremena da se uzivim, kad eto ti ga vec kraj. Ovo leto je takodje bilo ispunjeno obavezama, doduse onim obavezama koje nam pruzaju zadovoljstvo. Ali sama pomisao da mi je svaki dan bio unapred isplaniran za vreme leta, bila je za mene nesto novo i pomalo zastrasujuce. Ako nista drugo, bar sam na taj nacin mogla da testiram granice svoje izdrzljivosti i da budem ponosna na ostvarene rezultate, uspela sam da bolje upoznam sebe.
Medjutim i ovo leto se blizi kraju, i ono mi vec nedostaje, uvek ista prica. Sada treba skupiti snage i hrabrosti pa krenuti sve iznova, i hodati dugim putem, da bi opet osetili toplinu asfalta pod kojim noge treba da nam se nadju.

p.s. kako ste mi vi? i kakva iznenadjenja je vama leto donelo?