Mesec je vegetertijanac, ne jede slatkishe 2009-09-20T00:16:46+0200 LifeType Copyright (c) tutili tag:www.blog.rs,2009-09-20:68051 Tata kupi mi dvojku 2009-09-20T00:16:46+0200 2009-09-20T00:16:46+0200 2009-09-20T00:16:46+0200 Proslo je dve godine od kada sam ja zavrshila srednju skolu. Neke stvari se i dalje ne menjaju. Etika se ne uci za peticu. Decu uche suprotno. Tachnije prodaju ono sto bi trebali da predaju. ... tutili http://tutili.blog.rs/blog/tutili Generalna <div align="center">Proslo je dve godine od kada sam ja zavrshila srednju skolu. Neke stvari se i dalje ne menjaju. Etika se ne uci za peticu. Decu uche suprotno. Tachnije prodaju ono sto bi trebali da predaju. ...Eto, kazu doba komunizma je proshlo, e, pa za neke nije proshlo. Prodaje se zastarela verzija ruske, a nekad i nashe, srpske kulture. Divno je kad srednjoshkolci dodju kod mene, i ja ih pitam, treba li im mozda pomoc da napishu lektiru,a oni kazu...&quot;Ne hvala, kupicu kod profesorice, da se ne muchish&quot;. Bilo je tako i dok sam ja ishla u skolicu. Neki su kupovali, a neki chitali, uchili, pisali. Zakazesh termin, odnesesh &quot;soma i po&quot; i dobijesh dvojku, nekad chak i trojku. Zavisi da li je novac bio u beloj koverti ili je opushteno spushten na sto. I na chasu kao da se nishta nije dogodilo. Dragi nam profesori, nikako da odu u penziju, dok mladi kadar sedi kod kuce i poshteno odradjuje privatne chasove (u pravom smislu te rechi). Pitanje je, ko je tu kriv, lenji uchenici, profesori koji se drze &quot; moralnog kodeksa&quot; ili&nbsp; neko treci? Mozda ovi shto kasne sa reformama? </div><input id="gwProxy" type="hidden" /><input id="jsProxy" type="hidden" /><div id="refHTML"></div> tag:www.blog.rs,2009-09-13:67264 Nekad znachi Jednom 2009-09-13T16:13:53+0200 2009-09-13T16:13:53+0200 2009-09-13T16:13:53+0200 &nbsp; Dan je siv. Jutros me gu&scaron;ilo buđenje. Probudili su me otkucaji srca. U raskoraku da li da ti uopshte pishem. Poslednja misao pred san. Da li da budem tu. Nije mi mesto. Pitanja bez ... tutili http://tutili.blog.rs/blog/tutili Generalna <div align="center">&nbsp; Dan je siv. Jutros me gu&scaron;ilo buđenje. Probudili su me otkucaji srca. U raskoraku da li da ti uopshte pishem. Poslednja misao pred san. Da li da budem tu. Nije mi mesto. Pitanja bez odgovora. Sivo, sivo. Plačno nebo. Pod nogama isparava vreo beton. Kapci te&scaron;ki jer se neki zrak izvukao kao mač iz korica. Suve su mi i usne. Miri&scaron;e bezobrazno zuto li&scaron;će. Trčala bih. Da imam nekoga da mi razgoli&scaron;i dan iz ove tkanine. Nekoga da mu čujem glas.&nbsp; </div><div align="center">Da li je nepravda? Neko sa tako dobrim glasom, telom. Rečima. Nema&scaron; sebi ravnog,mozda je i logično da mora&scaron; vi&scaron;e tražiti. Ne bi smela da me krade&scaron;,jer se poklanjam nekad. Neka nas sačuva kroz sve ove duge dane neznanja. Popićemo i ovu kratku prolaznost.&nbsp;</div><div align="center">Čitam tvoje rechi, kao da čujem priču templarskog viteza. On prezire kajanje, no ne zeli da počini izdajstvo. Jesmo li vec popili prolaznost? Hoćemo li moći ikada da razgovaramo kao dva slobodna duha? Uvek ce biti zid između nas. Uvek ću imati osećaj da se ti vi&scaron;e ne događa&scaron;. Ne postoji ni nada. Da će&scaron; se desiti, bar, u drugom obliku. Drugom čoveku. Ne dozvoli mi da te ovim recčima pozovem na greh.&nbsp;</div><div align="center">Zgužvana sam u svojim pričama, i sve većem uverenju da ono sto pi&scaron;em nije objektivno potkovano. Potkovica često padne negde uz put.I dalje postoji svrha. Plemenita zivotinja koju ja&scaron;u. Koncipirano kao trudnoća. Priu&scaron;tih sebi neko uživanje. Strast. Dodire. Nije ni bitno koji oblik hirovitosti i ispoljavanja svojih nagona. Nesvesno smucka&scaron; nesto. To ne&scaron;to menja zivot. Iz korena. Ubiti to u sebi. Ideju. Pretvori u &scaron;ta god hoće&scaron;. Materiju. Duh. Prtvori u osećaj.Poku&scaron;aj da se ne razočara&scaron; u taj rasparčani svet. Sastavljaj delove. Težak proces. Mukotrpan. Po sve...bolan.</div><div align="center">Ti zna&scaron;. Polako. Zaboravila si na reč natenane? Pokret sporih gradova? Kruzok u kome svi ujednačeno, sporo di&scaron;u? Zato ne brini. Nije potrebno da ulazi&scaron; u trku. </div><div align="center">Stigao sam kuci. Rasklopljen. Da li te stvarno želim? Vi&scaron;e od toga-samo ti biti blizu. Srećan. Zadovoljan sto te imam. Miran. Tvoje priče su moji snovi. Ti si revolucija. Čuda pravi&scaron;. Nekada, ni sa kim nisam mogao ni&scaron;ta drugo misliti sem da sam gladan, a sada, tvoja isijana energija je tu. Nisam jeo ali bih mogao reci da sam sit. Ljudi su sme&scaron;ni u svojim postupcima. Nekad siću&scaron;ni. Pusti ih. Biće hodajuće karikature dru&scaron;tva. Žao mi je &scaron;to nisam odmah shvatio da si tu. Želeo sam da te ukradem na koji tren. Mrvice i ja dajem. Upla&scaron;ila bi se kad bih ti dao sve.&nbsp;</div><div align="center">Sa tobom se sve de&scaron;ava. Eto, moglo bi mi se desiti da zamenim ulično svetlo za Mesec. Tri po ceni jednog. Možda zapravo nisam ovde? Ne de&scaron;ava se ovo. Ni koraci mi nisu te&scaron;ki. U poluopijenom stanju lutam. Hodam stranom ulice kojom nikad ne idem. Nisam navikao. Nisu one navikle na mene. </div><div align="center">Trazim odgovor mojoj neodređenosti. Pomislim da moja zbunjenost nosi korene u mojoj slabosti prema tvom dahu. Preuredicu sve. Slozi me, spakuj, sve na svoje mesto. Postoje li pogre&scaron;ni trenuci ili pogre&scaron;ni ljudi? Poznajem te jo&scaron; pre nego se znamo...&nbsp; </div><div align="center">&nbsp; <br /></div> tag:www.blog.rs,2009-09-10:66996 Čestitamo! 2009-09-10T15:47:06+0200 2009-09-10T15:47:06+0200 2009-09-10T15:47:06+0200 Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem. tutili http://tutili.blog.rs/blog/tutili Generalna Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.