moje price
http://emathewriter.blog.rs/blog/emathewriter
emathewriter2026-06-16T15:00:16ZVila
http://emathewriter.blog.rs/blog/emathewriter/generalna/2009/11/04/vila
<meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="Content-Type" /><meta content="Word.Document" name="ProgId" /><meta content="Microsoft Word 11" name="Generator" /><meta content="Microsoft Word 11" name="Originator" /><link href="/C:%5CDOCUME%7E1%5CKorisnik%5CLOCALS%7E1%5CTemp%5Cmsohtml1%5C01%5Cclip_filelist.xml" rel="File-List" /><xml>
<w>
<w>Normal</w>
<w>0</w>
<w>
<w>
<w>false</w>
<w>false</w>
<w>false</w>
<w>
<w>
<w>
<w>
<w>
<w>
</w>
<w>MicrosoftInternetExplorer4</w>
</w>
</xml><xml>
<w deflockedstate="false" latentstylecount="156">
</w>
</xml><style>
</style>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<xml>
<o spidmax="1026"/"">
</xml><xml>
<o>
<o data="1"/"">
</o></xml>
<p class="MsoNormal"><span>Kroz nepomično
jutro i tihe jele što mudro ćute kao starci, probija se jedna mala iskra. Za
sobom ostavlja tanucni svetao trag koji jedva nagoveštava da je tud nešto
prošlo. Kad be se približio još malo i zaista zagledao u to maleno čudo, video
bi da je to u stvari jedan malecki stvor, jedan mali život, jedna vila. Kratka
podšišana kosa, prćast nosić i uplašen pogled. Da li je ipak uplašen ili
obazriv? Crne zenice, kao trag ogromne okrugle potopljene u zeleni okean, lete
gore dole kao da nešto traže ali opet možda su veoma pažljive. Krila providna
kao svila mašu u vazduhu toliko brzo da se ljudskom oku čini da stoje. Udovi
prebledi i minijaturni lebde pored njenog tela kao kad bi grančice pustio u
vodu a njeno telo prekriveno belim nitima paučine izgleda toliko nestvarno u
vazduhu da ti se čini kao da je bestežinskom stanju. Kuda ta vila žuri? I dok
ceo svet spava jer sunce tek promoljava iza ledenih bregova, jedno neprimetno
biće leti tolikom brzinom da se iglice bora zanjišu kao talas na vetru kada
prozuji kraj njih. Ova beskrajna mirnost nije poremećena njenim prisustvom jer
ona je lakša od pera i sad,…</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>…..sad je više i
ne vidim. Nestala je negde u nepreglednom zelenilu a kuda je žurila, to niko ne
zna. Poslednja zvezda je pala iza brega a ptice budilnici majke prirode počeli
su pevati očeravajuću pesmu. Započeo je novi dan i niko nije video vilu. Njena tajna
je jedna od onih koji ma je suđeno da se ne otkriju. Baš kao što ni najveći
mudraci ne mogu reći zašto ružine latice izgledaju tako samotno i tužno kada su
na zemlji a toliko su prelepe kada se rascvetaju na ruži. To je večna tajna baš
kao i ova naša. I nestaće brzo, u momentu kao maleni vilinski osmeh.</span></p>Generalna2009-11-04T09:50:31ZemathewriterOna se nije bojala
http://emathewriter.blog.rs/blog/emathewriter/generalna/2009/10/14/ona-se-nije-bojala
<meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="Content-Type" /><meta content="Word.Document" name="ProgId" /><meta content="Microsoft Word 11" name="Generator" /><meta content="Microsoft Word 11" name="Originator" /><link href="/C:%5CDOCUME%7E1%5CKorisnik%5CLOCALS%7E1%5CTemp%5Cmsohtml1%5C01%5Cclip_filelist.xml" rel="File-List" /><xml>
<w>
<w>Normal</w>
<w>0</w>
<w>
<w>
<w>false</w>
<w>false</w>
<w>false</w>
<w>
<w>
<w>
<w>
<w>
<w>
</w>
<w>MicrosoftInternetExplorer4</w>
</w>
</xml><xml>
<w deflockedstate="false" latentstylecount="156">
</w>
</xml><style>
</style>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<p class="MsoNormal">Bila sam mala i <span>nisam
shvatala. Nije me sramota priznati jer mislim da je moja majka učinila veliku
grešku ne objasnivši mi, sasvim nesvesno, potpuno dobronamerno i
zaslepljepljina željom da mene zaštiti od svega. Da. Moj otac bio je pijanac i
jeste bio neveran mojoj majci. Zato mi i nije jasno kako i dan danas tvrdi da
je bio dobar čovek. Doktori su rekli da se moja majka i dan danas boji mog oca
i da zato ne sme priznati prvo ni sebi, a ni drugima. Rekli su da će to možda
biti večna posledica i da se ona jednim delom nikad neće suočiti sa istinom. Ja
u to, ni tada ni sada, ne verujem. Mnogo toga sam viđala na licu moje majke. Videla
sam hladan pogled koji je ispratio crvenu ružu toliko sporo ispuštajući je u
duboki crni rov. Videla sam malu iskru sreće koja titra u uglu usana kada je
prvi put uzela u naručje mog tek rođenog brata. Videla sam suze, gorde suze,
prolivene kada su nas isterali iz stana zbog tamne kože, ali najviše od svega
videla sam ponos i snagu. Na licu moje majke nikada nisam videla strah. Tamne oči
bile su izrazito krupne. Mada su nas često gledali kao da nismo vredni pogleda,
kao da smo neki niži sloj, možda čak i ne ljudi sa osećanjem, i oni najkvarniji
su skretali pogled, i ućutali bi uhvativši prekor koji je sevao i kojim je
prostreljivala svojim očima. Baš zato znam da se ona nije bojala. Gledajući nju
ponekad sam se uhvatila u sumnji da li je moj otac zaista bio dobar čovek? Niko
me neće ubediti da se ta žena koja je odgojila dvoje dece bez ikakve pomoći, i
potpuno napuštena i ostavljena sama, bojala. Ona se nije bojala.</span></p>Generalna2009-10-14T17:56:01ZemathewriterKakva ludnica!
http://emathewriter.blog.rs/blog/emathewriter/generalna/2009/10/01/kakva-ludnica
Nema ništa bolje nego kada posle napornog dana na faksu, već umorna i gladna, jedva stojim na nogama, uđem u stan i zateknem se u lokvi vode koja curi iz kupatila. Bacam torbu i otvaram vrata. Veš-mašina izgleda očajno. Odmah zovem majstora i dok čekam da se neko javi sa druge strane žice, buljim u okruglo staklo i vrištim. Izbezumnjena otvaram mašinu i padam na kolena toliko sam besna da padsam na kolena i plačem. Moja nova haljina zbog koje sam radila duplu smenu dva meseca u plesnoj školi, je uništena. U međuvremenu neko se javio u servisu i ljubazno me izgovara napamet naučenu frazu:"Dobili ste Vojić-mašin. Kako vam mogu pomoći?" Potpuno mi je prekipelo i samo vičem u slušalicu:"Kad budeš imala zara orginal haljinu viška javi mi se!!!" I poklapam slušalicu. Sekund kasnije zvoni mi telefon. Javljam se:"E, ćao! Ovde Tanja Mislila sam da navratim danas popodne da mi pokažeš onu fantastičnu novu haljinu. Šta misliš da,..." Poklapam slušalicu što pre mogu da se ne bih nekontrolisano izderala na svoju najbolju drugaricu. Čujem neki prasak iz kuhinje. Utrčavam i zatičem moju mačku Meri ispred razbijenog akvarijuma kako ponosno drži ljigavu mrtvu ribu u ustima. Da li može još nešto krenuti naopakao. Zvono se oglašava. Otvaram vrata i ne verujem svojim očima. Na dovratku stoji neverovatno zgodan momak tamne kose i mišićavih udova."Ćao! Ja sam Marko. Novi komšija. čuo sam da se nešto razbilo. Treba pomoć?" Njegov glas je toliko dubok i snažan da imam osećaj da me protresao toliko da ću da padnem u nesvest. Brzo nabacujem osmeh i zauzimam pozu koja mi ističe noge u danas obučenoj(KAO DA JE BOG ZNAO ŠTA ĆE SE DESITI) najužoj mogućoj trenerci i ispravljam se tako da mi se sportska majica podiže iznad pupka:"Pa zapravo jesam u maloj nevolji. Ako ti nije teško, dobro bi mi došla muška ruka. On ulazi i da nedužim priču danas imam dejt sa njim. Jeste da neću nositi haljinu ali mislim da ću se snaći. U svemu lošem nešto dobro, kaže poslovica. Izgleda da u tim starim mudrostima i i ma nečega!!!Generalna2009-10-01T11:01:51ZemathewriterŠansa je tu!
http://emathewriter.blog.rs/blog/emathewriter/generalna/2009/09/25/sansa-je-tu
Znate onaj osećaj treperenja u grudima? Ja nisam znala do sada. Čula sam kako ga drugi opisuju ali mislila sam da su to sentimentalne gluposti zaljubljenih. Ja nisam zaljubljena ali osećam ga. Svi veliki koraci obično krenu koračanjem jer ti se ide šetati ali jednom kreneš trčati i sve je kako treba i shvatiš zašto je sve tu gde je. Sve dobije smisao. San ti se ostvari. Možda je varka ali moji osećaji ne lažu. Ovo je nešto veliko. Nešto možda i veće od mene ali ponuda je tu i nikad neću znati ako ne pokušam. Ja jednostavano nisam osoba koja može trpeti neznanje i neizvesnost. Ja ne želim da se pitam do kraja života šta ako......? Ja moram da znam. Uvek sam imala situaciju pod kontrolom a ova mene kontroliše i ja u opšte nisam uplašena. Lepo je znati da je sudbona tu i da je ne mogu ni promeniti ni zaustaviti. Jednostavno se prepuštam otvorenih očiju i oprezna ali najvažnije sretna. Moja šansa je stigla. Ako je samo jedna, ja je neću propustiti!Generalna2009-09-25T10:11:01ZemathewriterZvezde
http://emathewriter.blog.rs/blog/emathewriter/generalna/2009/09/23/zvezde
<span style="font-family: times new roman,times"><span style="font-size: small">Trajao je rat. Svi odrasli su bili nervozni, tužnii makoliko oni to odbija li priunati, uplašeni. Bila sam tek dete sa svojih devet godina a već sam zaboravila akko mi je otac izgledao. U našoj kući bio je bezbedan podrum gde se sakrivao skoro ceo komšiluk. Da bi mi skrenula misli sa razarajućih zvukova i vazdušnih vibracija koje su ljuljale čak i staro pozorište u centru grada, mama mi je govorila da brojim zvezde. Gledala sam kroz jednu rupicu u prozorskom staklu koja nije bila prekrivena ćebetom. Znala sam ih brojati satima dok me vrat i glava nisu počeli boleti. Nekad sam znala razlikovati sazvežđa. Danas sam već zaboravila ali tada sam osećala da mi je nebo više dom no zemlja. Tamo nije bilo bombi. Nije bilo oružja. Samo mir i tišina. Samo milioni sjajnih iskrica koje lebde kau u vodi. Nedohvatljive i daleko zaštićene od strahota koje čine monstrumi na Zemlji. Kakvi su to u opđte bili ljudi? Da li su i bili ljudi? Doživela sam videti kako mi najbolji drug piostaje siroče. Doživela sam da sahranim dve drugarice u zadnjem dvorištu jer je groblje bilo suviše otvorena meta. Deca suprestala da se smeše. Oči su im izgledale izgubljeno kako da gledaju u nešto daleko a zenice su bile krupne i kao da su svakim danom tonule dublje i dublje u suze koje su skoro neprestalno klizile. Stari ljudi su postali toliko bolesni da se nisu dizali sa prljavih dušeka već smrdljivih od znoja i bacila. Voda je bila mutna i bela kako kreč. Jeli smo suv hleb. Ja sam bila jedna od retkih srećnica koja je preživela. Kako, ni dan danas ne mogu sebi objasniti. Možda su me ipak spasile zvezde.<br /></span></span>Generalna2009-09-23T11:01:17Zemathewriterna putovanju
http://emathewriter.blog.rs/blog/emathewriter/generalna/2009/09/23/na-putovanju
<meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="Content-Type" /><meta content="Word.Document" name="ProgId" /><meta content="Microsoft Word 11" name="Generator" /><meta content="Microsoft Word 11" name="Originator" /><link href="/C:%5CDOCUME%7E1%5CKorisnik%5CLOCALS%7E1%5CTemp%5Cmsohtml1%5C01%5Cclip_filelist.xml" rel="File-List" /><xml>
<w>
<w>Normal</w>
<w>0</w>
<w>
<w>
<w>false</w>
<w>false</w>
<w>false</w>
<w>
<w>
<w>
<w>
<w>
<w>
</w>
<w>MicrosoftInternetExplorer4</w>
</w>
</xml><xml>
<w deflockedstate="false" latentstylecount="156">
</w>
</xml><style>
</style>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: small"><span style="font-size: 14pt">Kuće u ovom predelu su male. Skoro svaka izgleda trošno i mislim da su neke
čak i napuštene. Krave, kao zarobljene u slici sa drvenim okvirom, gledaju na
put svojim ogromnim crnim očima. U daljini vidim visoko drvo koje izbija iz
krova crkve kao šiljak. Crkva je nedavno okrečena, a krov joj je zelen kao
obrastao algama.<span> </span>Talasa se zlatna pšenica.
Visoki kukuruzi raširili ruke pa se takmiče sa kućicama. Kraj njih su crna
polja. Sve je kao sveska na linije. Izuzetne geometrijske brazde šatiraju kosu
Majke Prirode.</span></span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: small"><span style="font-size: 14pt"><span></span>Prolazimo kraj nakrivljene
žute table ali ne obraćam pažnju na to što je ispisano. Ovo novo selo mi liči
na ogromnu livadu. Ne naseljenu i pomalo bajkovitu. Sa obe strane puta je jara.
Zabrana stvarnosti da kroči na ćilim tkan dubokim zelenim koncem. Tu i tamo
stoji beli pufnasti cvet i izgleda skoro živo. Ali stani! Pa, oni i jesu živi!
To su ovčice!</span></span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: small"><span style="font-size: 14pt"><span></span>Još jedna žuta mrlja mi
proleće pred očima. Kuće su sada veće. Sve su toliko slične, s opet svaka
ponaosob lepa na svoj način. Tri psa zavezana za drvo razjareno pokušavaju da
se otrgnu sa lanca i napadnu auto.</span></span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: small"><span style="font-size: 14pt"><span></span>Kuće se razređuju i odjednom
sve nestaje i preda mnom je prva tabla koju čitam jer mi se ovaj sekund čini
večan. Sombor. Spuštamo se nizbrdo i kao ogromni zeleni leptiri koji žele da mi
uđu u oči i usta, protrčavaju jele- Stara fabrika sa polomljenim prozorima
zavejanim paučinom rađa se pred nama. Zatim po prvi put na ovom putovanju vidim
ljude. Tu je jedno dete u prljavoj garderobi koje sedi na izlizanim šipkama.
Kraj njega je bunar koji je progutao mnoge prve poljupce i suze. Sa desne
strane je grupica starijih gospođa koje se smeškaju i čekaju da kupe voće iz
dvorišta na čijoj kapiji piše: „Sveže dinje i lubenice!“</span></span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: small"><span style="font-size: 14pt"><span></span>Sve je tako mirno i ja sam
prosto preplavljena životom. Sombor je grad koji živi uz tebe. Stojim i udišem
ovaj vazduh. Drugačiji je. Kad bih ga samo mogla zarobiti i poneti sa sobom. Žmurim
i čini mi se da čujem nečije otkucaje srca. Zadržavam dah i sada sam sigurna.
Čujem kako grad diše.</span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-left: 0.5in; text-indent: 0.5in"><span style="font-size: small"><span style="font-size: 14pt"> </span></span></p>Generalna2009-09-23T10:58:10Zemathewriterja sam putnik
http://emathewriter.blog.rs/blog/emathewriter/generalna/2009/09/21/ja-sam-putnik
<div align="center"><span style="font-family: times new roman,times"><span style="font-size: small">Moj san je leteti na povetarcu, visoko</span></span></div><div align="center">košava me neće strašiti,</div><div align="center">oluja me neće srušiti,</div><div align="center">jer ja sam putnik</div><div align="center"> </div><div align="center">A kad ljubav nestane, ja pašću na tlo</div><div align="center"> a malo seme, pašće kraj mene i rasti polako.</div><div align="center">Ja znam to.</div><div align="center">I jednog dana i ono će širiti krila jer tako su zvezde sudile</div><div align="center"> </div><div align="center">Pa zašto se onda bojim vinuti,</div><div align="center"> kad sam ptica a negde piše da one caruju nebom</div><div align="center"> </div><div align="center">Možda se ipak samo bojim neba,</div><div align="center">ili možda samo čekam tebe</div><div align="center">I taj dan će svanuti kad me neko gurne iz gnezda</div><div align="center">al' janeću, neću bez tebe</div><div align="center"> </div><div align="center">Davno je zcrtano šta će biti</div><div align="center">i ptice možda caruju nebom ali,</div><div align="center"> u duši ja sam putnik</div><div align="center"> </div><div align="center">To je nešto jače od mene,</div><div align="center">protivnik od kog uvek gubiš</div><div align="center">i talas se razbije o stene</div><div align="center">te ću i ja stradat od moga mi brata</div><div align="center"> </div><div align="center">Putnike ubija vetar,</div><div align="center">al' oni ga i dalje ljube,</div><div align="center"> i ipak mu predaju srce</div><div align="center">pa se na kraju ako čude</div><div align="center">Jer ptice vladaju nebom</div><div align="center"> a vetar vlada putnicima</div><div align="center"> </div><div align="center">Ja sam putnik <br /></div>Generalna2009-09-21T10:07:55ZemathewriterIzgubljena sam
http://emathewriter.blog.rs/blog/emathewriter/generalna/2009/09/20/izgubljena-sam
<div align="center"> </div><div align="center"> </div><div align="center">Lišće pada, kao večnost mi se čini</div><div align="center">Lutam sada, tu po mesečini</div><div align="center"> </div><div align="center">I znam i pravac i smer</div><div align="center">I razlikujem sever i jug</div><div align="center">A i dalje sam lutalica, ulični ker,</div><div align="center">moj put je isuviče dug</div><div align="center"> </div><div align="center">Izgubljema jesam, a željeynu iglu imam</div><div align="center"> i dalje ne znam gde sam, na nepoznate reči glavom klimam</div><div align="center"> </div><div align="center">"Kako se ovo desilo?"-priispitujem sebe,</div><div align="center">beli čaršav lice mi prekrio,</div><div align="center">Kako da nađem put do tebe?</div><div align="center"> </div><div align="center">Sudbinom saterana u ugao,</div><div align="center">Tražim bolje mesto za početi,</div><div align="center">svaku nadu u meni život je prebio,</div><div align="center">Ubrzavam stalno a ne znam kočiti <br /></div>Generalna2009-09-20T12:07:58ZemathewriterMEROLIN
http://emathewriter.blog.rs/blog/emathewriter/generalna/2009/09/18/merolin
<span style="font-size: small"><span style="font-family: times new roman,times">Poznavala sam davno jednu ženu. Zvala se Merolin. Rekli su mi da je se klonim. Bila je ozloglašena u našem komšiluku ali nisamznala zašto. Uvek je nosila veoma kratke suknje ili jako uske farmerice i šorceve.Majice su joj bile duboko dekoltirane i bez leđa. Ujutru je dolazila u najveću i najlepšu kuću u ovom delu grada. Tamo je živeo neki bogataš kog ja u životu nisam videla. Uveče je odlazila uglavnom razmazane šminke i ukaljane garderob. Jednog dana slućajno sam se zatekla na ulici kad je prolazila. Bila je posrtala jer joj je napukla visoka crvena štikl. Ne znam koji me je vrag gurnuo da je pratim ali osetila sam da moram. Hodale smo dugo. Ulice su bile prazne. Samo je odzvanjanje štikli remetilo savršen mir i obijalo se o zidove kao bumerang. Sela je na beton. Sela sam pored nje. Po prvi put me primetila. Samo mi se osmehnula. Nije rekla ništa. Počela je da plače. Nije stajala. Plakala je i plakala. Gledala sam joj lice. Na njemu nije bilo ni trunke zla. Bilo je to lice mučenika. Nekog ko je razočaran i besmoćan. Išutan oštrim cipelama života. Čula sam škripanje kočnica trkačkog auta. Ispred nas je stao Crveni Ferrari. Ustala je. Stala ispred mene tako da se nisam videla i ušla u auto. Odvezli su se. Ja sam ostala nekoliko sekundi i onda čula vrisak i pucanj. Sakrila sam se iza kontejnera. Crveni Ferrari se vratio i odjurio negde. Potrčala sam u ulicu odakle su se vratili i videla Merolin. Hladnu i bledu na pločniku u lokvi krvi, Bila je nepomiča. Bila je mrtva. Izgledala je kao anđeo sa tom njenom plavom kosom i ružičastim svetlim karminom. Otrčala sam kući i nisam rekla ništa. Sutra u novinama je osvanula vest:"Ubijena Prostitutka". Nisam znala šta to znači ali znala sam jedno. Merolin više nije dolazila u kuću bogataša i mislila sam da sam odvratna osoba misleći da joj je i bolje što je mrtva. Sad uviđam da sam samo bila u pravu. </span></span>Generalna2009-09-18T10:43:52Zemathewriterbalerina koja greši
http://emathewriter.blog.rs/blog/emathewriter/generalna/2009/09/16/balerina-koja-gresi
<span style="font-family: times new roman,times"><span style="font-size: medium"><span style="font-size: small">Ušla sam u prosoriju gde su me domarice uputile. Zgrada gimnazije koju sam nekada jako davno pohađala izgledala je veoma nepoznato i drugačije. Na sali za fizičko i dalje su stajala izlizana teška bela vrata. Sa mukom sam ih gurnula. Nisam bila spremna za ono što ću ugledati. Hiljadu nasmejanih, mladih ljudi u svojim baletankama i opremi. Bez mržnje i bez napetosti koju si na drugim audicijama mogao opipati. Niko ovde nije bio da bi jedan drugome oduzeo ulogu. Svi su oni došli da bi jednostavno plesali. Nekad sam i ja bila takva. Dolazila sam na audicije samo da bi mogla pokretom izraziti svoje osećaje, samo da bi prenela nešto prelepo u meni i na druge. Postala sam tužna. Šta mi se to dogodilo? Kada sam postala osoba koju sada vidim u ogledalu. Osoba koja savršeno skoro mašinski izvodi pokrete. Osoba koja se oseća toliko ne savršeno zbog svog savršenstva. Kad sam bila mlađa ja sam plesala jer je to bilo moje sredstvo i način da letim. Da se osećam slobodno i da shvatim koliko su zvezde blizu. Onda sam dobila prokletu glavnu ulogu Daliane u isto imenoj predstavi. Imala sam fantastičnog partnera. Vežbali smo i uživali. Sala nam je postala dom. Baletanke skoro i da nismo izuvali. Došli smo na generalnu probu i odigrali svoj deo puni elana i sa osmehom. Svet je bio pokoren pred nama, činilo nam se. Onda je sve stalo i sve što smo gradili se srušilo dok si trepnuo. Glavni režiser je dreknuo i samo se izderao na nas. Rekao je da to što mi radimo nije igranje. Ubio je svaku nadu i želju u nama i naterao nas da vežbamo danonoćno iste stvari. Te kobne pete noći. Kada smo po devedeseti put rutinski uradili dizanje, pali smo. Ja sam slomila nogu, moj partner je izvrnuo članak. Nijedno od nas nije moglo igrati ali on nas je terao da ustanemo i zajapuren kao da će eksplodirati pretio nam pogledom hladnokrvnog ubice. Jedva smo se podigli sa poda i pobegli u bolnicu. Na premieri su igrale zamene au meni se nešto slomilo. Trudila sam se kao niko do tada. Bila sam jedna od najboljih. Prsti na nogama su mi krvarili, modrice bile svuda po telu a moje ime nije bilo ni najednom plakatu. Posle toga nisam igrala tri godine. Onda sam se vratila. Postigla sam vrhunac i slavu pod nadimkom "Balerina koja ne greši". Ja to nisam žeela. Ja sam želela grešiti jer je to bio dokaz da sam i dalje čovek. Da sam i dalje umetnik. Danas na ovoj audiciji puštaju pesmu uz koju sam napravilea svoje prve baletske korake pre trideset godina. Ona me obuzima i u ogledalu vidim devojku koja samo plaše. Ništa joj više nije važno, samo da plaše. Svet oko nje je nestao i onda vidim njeno lice. To u ogledalu, to sam ja. Balerina koja greši.</span><br /></span></span>Generalna2009-09-16T09:51:43Zemathewriter