sumarak

cakicca — Sun, 20 Sep 2009 13:40:34 +0200

Ovo je ukleta šuma,zar ne?

-,,Emmmm a šta kažete da idemo u šumu?“Upita Laura.

-,,Zašto? Da jurimo medvede da se upoznamo?“Upita Joy vidno nezadovoljna idejom.

-,,Ja se slažem.Ali kada?U koju šumu?“Upita Helen.

-,,Blizu moje kuće postoji jedna šuma.Kažu da je ukleta....“Reče Laura uz zastrašujući smeh.

-,,Misliš tamo ima duhova?I č....čudovišta?“Upita Penela koja se pomalo plašila svega.

-,,Ma ne,tako samo pričaju.....“Reče Laura.

-,,A kad idemo?“Upita Helen ne čekajući Joyin pristanak.

-,,Hej,hej,hej a ja?!“Pobuni se Joy.

-,,Nemaš izbora,moraš da ideš...osim ako...ako se ne plašiš....“Doda Helen.

-,,Ja?!Da se plašim?I to neke izmišljotine koje su čiste bapske priče?!Mislim to sam ipak ja!“Hvalila se Joy.

-,,Znači ideš?“Upita znatiželjno Laura.

-,,Naravno da ide!A ima da idem i ja.Mislim da propustim....i to debele zgodne medvede....“Šalila se Penela.

Sve su se nasmejale šali.

Sledećeg dana sve su se okupile kod Laurine kuće.Bilo je rano jutro puno izmaglice i sivih oblaka,i sve je izgledalo tako pusto...Nad malim šumarkom se spustila magla gušća nego bilo gde.Sve je izgledalo tako jezivo i izgledalo je kao da nema žive duše....

-,,Sigurne ste da treba da idemo?Pašće kiša!A to je po meni najgore što može da se desi.“I dalje je jadikovala Joy.

-,,Da li si sigurna da je to najgore što može da se desi?...Možda ovde ima vukodlaka....duhova...ili možda čak....VAMPIRA!“Viknu Laura skočivši iza Penele.

Helen skoči iza Laure i udari je svojim velikim,dugim,ljubičastim kišobranom po glavi.

-,,Meni su vampiri baš slatki.“Reče ona uz glasan smeh.

Laura pogleda u njenu veliku kampersku torbu i upita-,,Šta nosiš u tome?!“Reče gladeći mesto na kome će uskoro izaći čvoruga.

-,,Pa pet kišobrna,za slučaj da udari grom u ovaj koj sada nosim,odeću za slučaj da se isprljam,par kamperskih vreća,hranu i još svašta nešto.....“Odgovori ona.

-,,Da li si normalna?!Idemo samo na par sati!Ne na nedelju dana!“Vikala je Laura.

-,,Možda ostanemo i duže!“Reče Penela koja je noslila sličan teret kao Helen.

-,,Pa krećemo ili ne?!“Reče Joy krenuvši ka šumi.

Sve tri krenuše za Joy.Ona je neustrašivo koračala po opalom lišću koja je šuštalo ispod njenih nogu.Šuma je izgledala daleko strašnije untura nego spolja.Joy je raskrčavala gusto rastinje koje im se stalno gotovo ni odkuda poljavljivalo i zakrčivalo put.

-,,Ko bi rekao da ovaj šumarak može da bude tako gust i pun rastinja.“Reče Laura zamišljeno.

-,,A ako je ovo stvarno ukleto ili prokleto mesto?Šta ako nam se desi nešto strašno?“Upita Penela uplašeno.

-,,Penice moja draga,vidiš ovaj kišobran?E pa on je najstrašnije što može da se desi!“Viknu Helen na nju.

Joy je i dalje krčila put kroz šumu koja je delovala sve misterioznija i strašnija kako su dublje prodirale u šumu.Svetlosti je bilo veoma malo,ali su se i dalje dobro snalaze u šumi.Prateći put koji je krčila Joy, stigoše do malog visećeg mosta.

-,,Idemo preko ili se vraćamo?“Upita Joy ravnodušno.

-,,Da se vratimo?!Ne!Ićećmo tamo gde smo krenule!“Reče Helen uzevši Joy motku iz ruku.

Helen preuze vođstvo.Hodala je polako i veoma oprezno preko visećeg mosta.Jedna za drugom prelazile su viseći most ispod koga je bila duboka provalija koja nije imala dno.Na kraju kao i što se moglo očekivati,ostala je strašliva Penela.Hodala je brzinom....pa brzinom....pa i ne znam da li postoji nešto što bi opisalo toliku brzinu....možda kao puž,samo malo sporije.Išla je sporo ne osvrćući se.

-,,Penela,molim te ubrzaj.“Procedi kroz zube Helen dovoljno da je ona čuje.

-,,Zašto?“Upita zabrinuto.

-,,Samo me poslušaj,ne okreći se i potrči ka nama.“Naredi Helen tiho.

Penela popusti pred znatiželjom i okrenu se ka početku mosta,od kog nije daleko odmakla.Iza nje je stajalo visoki čovek,ili šta je god bio u crnoj odori sa velikim crvenim očima i velikom kosom u ruci(slika br.1).Penela okrenu glavu ka tri devojke koje su stajale na drugoj strani.Onda vrisnu i krenu brzo da trči ka njima.Prilika iskrivi glavu malo udesno, i tada shvati šta joj je činiti i poče da je juri.Penela je bežala što je brže mogla,a prilika nije mogla ni malo da joj se približi.Kada je stigla na drugu stranu, Helen iseče most i prilika pade u provaliju.Onda se srećno okrenu ka svojim drugaricama.Nisu bile naročito srećne.

-,,Šta?Sredila sam avetinju.Zar niste srećne?“Upita,ne pomalo, već skroz zbunjena lica.

-,,Helen,to nam je bio jedini izlaz odavde.“Reče Laura besno.

-,,A ako se prilika ponovo pojavi?“Upita Penela i dalje uplašena.

-,,Ništa.Ima da bežimo,jer kao što ste videle osoba u odori ne može da trči pod tolikom odećom.“Reče Helen.

Helen pomalo razočarana u sebe poče da krči put dublje u šumu.Laura je imala osećaj da ih neko prati. Penela je išla između svih njih nadajući se da je tu sigurna od moguće preteće opasnosti koja se vešto skrivala.Helen koja je do tada krčila put pravo, skrenu udesno i poče da krči rastinje u tom smeru.Njih tri su bile jako iznenađene promenom,ali nisu imale volju da pričaju sa onom koja je zatvorila njihov jedini put za povratak.Helen je svoj zabrinuti izraz lica zamenila širokim zlobnim osmehom.Ona je bila na početku kolone pa niko nije video njeno lice.To nije bila ista Helen koja je sasvim slučajno ušla u mali šumarak sa svojim drugaricama.Bila je zla šumska nimfa.Ušla je u telo koje joj je najviše odgovaralo.Bavila se crnom magijom i da bi preživela godine koje su joj sve teže padale, morala je da koristi cele ljudske osobe koje su nesrećno zalutale u šumu kako bi ostala živa,tj. duh.Ona nije bila jedini duh u celoj šumi bilo ih je još koje za koje će one tek da saznaju.....

Pala je noć a one su i dalje bile u šumarku koji se pretvorio u pravu pravcatu noćnu moru.Devojke su se raspakovale i napravile kamp.Helen im je dala vreće za spavanje,a Penela i ona su zajedno razapele dva šatora.Joy i Helen su bile jednom,a Penela i Laura u drugom šatoru.Izmorene dugim pešačenjem brzo su zaspale i ne sluteći kakve se sve nevolje mogu naći iza sigurnosti šatorskog platna.U šumi u kojoj su boravile bilo je mnogo više od veverica,i tek po neke lisice.To je ukleta šuma.A to ,,Ukleta“ nije stekla tek tako.U ovoj šumi su mnogi ljudi izgubili živote.Legenda kaže da su u davno vreme ovde bile prognane žene za koje se verovalo da su veštice.Morale su da se hrane tuđim dušama da bi opstale do danas.One su umele da nateraju ljude da uđu u šumu i nikad se ne vrate.

Ujutru se prva probudila Helen.Ustala je i spakovala svoje stvari.Probudila je Joy i ostale.

-,,Šta imamo za doručak?Umirem od gladi.“Reče Joy.

-,,Imamo vazduh sa kečapom.“Odgovori Laura mrzovljno.

Helen priđe svojoj torbi iz nje izvuče veliki porodični čips sa ukusom kečapa.

-,,Rekla sam da će biti nešto sa kečapom.“Reče Laura razvukavši džinovski kez na svom licu.

I u tom trenutku ne njenoj glavi se pojavilo nešto veliko i braon.Da, bilo je to odvratno i ogromno govno ptice,samo što je više ličilo na kravlju balegu.Nije bilo ptica na vidiku,pa je Laura besno ustala i otrčala do reke sa koje su prethodne noći uzele vodu za piće.U ludoj trci da što pre stigne do reke i skine govno sa glave,nije ni primetila da ju je čovek koga su bacile u provaliju ispod mosta,pratio.Vešto se skrivao iza drveća,ili je barem on tako mislio jer je svaki put kada je menjao drvo iz koga se krio,šuštao je svojom odorom i gazio po lišću koje je glasno pucketalo pod njegovim nogama.Njegova kosa se stalno zabijala u grane i rasterivala ptice koje su se krile u krošnjama,ipak Laura to nije primećivala, jer je mislila samo na ono govno što joj je bilo u kosi.

Za to vreme u kampu su se njih tri polako spremale da napuste mesto na kome su kampovale.

-,,Heli,gde si stavila hranu?“Upita Joy,tražeći jedinu stvar koja ju je zanimala na celom njihovom izletu u šumarak.

-,,U mom rancu.“Odgovori Helen.

U tom trenutku se pojavi Laura sa crnim peškirom na svojoj glavi.

-,,Odakle ti peškir?“Upita Penela zbunjeno.

-,,Kada sam oprala kosu videla sam nešto crno i uzela sam to.Mislela sam da ste mi vi donele peškir.“Reče ona.

-,,Ni jedna od nas nije ponela peškir,naročito ne crn.“Reče Joy.

Tada se iza njih začulo škurgutanje zubima,i one se okrenuše.Kostur sa ogromnim crvenim očima im je pretio prstom,skrivajući se iza velikog hrasta.Laura je pomislila da je to možda kosturov peškir,koji se slučajno zadesio pored nje.Skinula je peškir sa glave i razvila ga je.Bila je to odora prikaze koje su bacile u provaliju.Bez razmišljanja ga je obukla.Izgledala je kao smrt.

-,,Krećemo li ili ne?“Upita Helen mrzovoljno.

Sve su se spremile da krenu,ali nisu videle Penelu.Pogledale su oko sebe,ali od nje ni traga ni glasa.

-,,Peni!!!!!“Prodrala se Joy.

Ova je iznenada skočila sa drveta.

-,,Aaaaaa!“Zvrišta Joy.

-,,Krenimo.“Rekla je ozbiljno.

Bez reči su krenule za njom.

-,,Gde idemo?“Upita Laura.

-,,Ako nastavimo ovim putem do sutra uveče možemo da izađemo na glavni autoput.“Reče Penela.

Penela odlomi veliku granu sa drveta i poče da krči put pred njima.Laura navuče kapuljaču preko glave i ode na kraj kolone.Joy koja je išla ispred Laure,sve vreme se okretala da vidi gde je smrt.Polako je hodala i kada niko nije primetio ugrabila je priliku i nestala.Niko nije pimetio da ih je ostalo samo tri.Odjednom iza drveta pored koga je prolazila Joy,pojaviše se dva crna rukava.Jedan rukav joj zapuši usta,a drugim je osoba iza drveta privuče sebi.Helen začu šuštanje.Njih dve se okrenuše jedna ka drugoj.

-,,Gde je dođavola Joy?“Upita Helen.

-,,A Laura?“Upita Penela.

Iz žbunja se začu šuštanje.Helen krenu ka tom žbunu,ali je Penela uhvati malo iznad lakta i povuče.

-,,E nećeš!“Reče Penela.

-,,Peni,šta ti je?!“Viknu Helen i izmače se iz njene ruke.

Peni pokaza,na kraj crnog ogrtača koji je baš tada zamakao u žbunje.Penela pređe ispred Helen i polako uđe u gusto rastinje.Od granja i lišća,gotovo nisu videle ništa,ali ju je Peni vodila,uveravajući je da vidi crni ogrtač.

-,,Vratimo se na stazu,možda su one već tamo.“Naredi Helen i poče da vuče Penelu ka putu na kome su do tada bile.

Kada su stigle na stazu,videle su kako osoba u crnoj odori,krči put,na kome su bile.Tada ugledaše osobu u crnoj odori.Helen potrča i skoči na osobu,koja se u trenu našla na podu.Osoba u odori se meškoljila pod Helen,pokušavajući da se izbavi.Helen jednom rukom,uhvati priliku za vrat,a drugom skloni kapuljaču koja joj je skrivala lice.

-,,A bre teška si ko konj!“Viknu prilika,dok je Helen tražila lice ispod velike kapuljače.

-,,Laura?!“Zgranuto viknuše Penela i Helen.

-,,Šta se čudite?Obukla se u odoru koju je našla na svojoj kosi kada smo krenule.Sećate se?“Upita Joy.

-,,A da...“Prisećala se Helen,dok Penela i nije imala pojma o čemu se radi.

-,,Od sad ja vodim.“Reče Penela izbivši na čelo kolone i krenu da ih vodi uskom stazicom.

-,,Gde je Joy?“Upita Helien znatiželjno.

-,,Mislela sam da je sa vama.“Odgovori Laura.

-,,Ne,mislile smo da ju je osoba u crnoj odori,tj. ti,otela.“Odgovori Penela.

I u tom trenutku iz krošnje drveta pored koga su prolazile iskoči ogromana veverica.Visoka dva metra i teška petsto kg.Otprilike.

-,,Jer sam ja to malo preterala sa duvanjem lišća,ili je ona stvarno tolika?“Upita Laura koja je imala naviku da duva lišće bilo kog drveta koje joj se nađe pri ruci.

-,,Ja sam Išizu.Plašite me se!“Naredi ona praveći neke uvurnute karate pokrete.

-,,Da,a ja sam luda....“Doda Helen nespretno oponašajući veveričine pokrete,koji su je doveli do toga da ljubi druga zemlju.

Ne zato što ju je Išizu udarila ili tako nešto,već zbog toga što je dok je imitirala karate pokrete pala i došla u bliski susret sa zemljom.

-,,Pa ti i jesi luda,mislim meni od kad sam te upoznala to nije ništa novo.“Odgovori Laura.

-,,Išizu,ili kako se već zoveš umoljavam te da se pomeriš ili ćeš se susresti sa mojim tajnim moćima....“Zastrašivala ju je Joy koja se u tom trenutku poavila iz šume.

-,,Ne šali se samnom,jedino što može da bude tvoja tajna moć je tvoj smrad iz usta.“Rekla je Išizu.

-,,Nemoj da ti ja pokažem...“Reče Joy.

I dok Išizu nije shvatila šta se dešava već se nalazila u vazduhu.A kako je do toga došlo?Pa jednostavno,Joy joj je pokazala tako što ju je šutnula u nezgodno mesto.I gle čuda Išizu je bila muško.Ko li joj pa dade žensko ime?!

-,,Moramo da požurimo,to je neće dugo zadržati.“Reče Helen ozbiljnim glasom i nastavi.

Penela je pogleda oštrim pogledom,i nastavi za njom.Joy je bila druga u redu,aPenela treća a Laura je lagano se vučući išla poslednja.Kao što je imala naviku,Laura nameri da napravi neslanu šalu sa svojim drugaricama.Sve je više usporavala dok je potpuno nije izgubila iz vida,sakrila se među drveće i polako počela da ih prati.Helen ih je odvela na malu čistinu gde su sele da se ulogore jer je već polako padao mrak.

-,,Gde je Laura?“Upita Joy koja je inače jedina primetila da nema Laure.

-,,Opet!Ja ovo više nemogu da trpim!Čim svane moramo da požurimo da izađemo na autoput.Nesmemo više da dozvolimo da izgubimo još neku.“Zapovedno reče Helen.

-,,Zar ne nameravate da je potražite?Imamo još malo vremena dok se ne smrači.“Predloži Penela.

-,,Ne,ko zna čega ima sve u šumi.“Odbrusi ušavši u svoj šator.

Joy i Penela uđoše u drugi šator,jer ih je pomalo plašila Helenina jezivost i uvrnutost.Njih dve su ubrzo zaspale,ali je Helen ostala budna još dugo u noć.Iznenada Penelu iz sna trže silno šuškanje oko šatora.Nešto se kretalo unaokolo ali na u početku nije imala hrabrosti da proveri šta je u pitanju.Kada ju je šuštanje skoro dovelo do ludila,besno je iskoračila napolje.Pogledala je oko sebe i nije videla ništa.

-,,Ima li koga?“Upita, sa hrabrošću koja joj nije priličila.

Nije bilo ogovora.Kada se već uverila da nikoga nema,otvorila je šatorska krila,ali u tom trenutku,začu škrgutanje zubima.Naglo se okrete i u tami ugleda dva krupna oka.Mesec je obasjalo mesto odakle je škrgutanje dolazilo, i ona u polutami ugleda sjajne bele kosti.Bio je to kostur koga su bacile u provaliju.Osetila je kako joj srce pomalo ubrzano lupa,a onda se u tami upali još jedan par crvenih očiju.Mesečina je obasjala i to mesto i u polutami se ukazaila prilika u crnoj odori.Činilo joj se da u svom maglovitom sećnju poznaje tu osobu,ali sada nikako nije mogla da se seti ko je to. Uskoro se u mraku upali još jedan par crvenih očiju,pa još jedan i onda iznenada u mraku se od svuda upali oko stotinu pari očiju.Užasnuta prizorom ona vrisnu.U tom trenutku iz šatora istčaše još dve devojke.

-,,Šta je ovo?“Prestavljeno upita Joy.

-,,To bi htela i ja vas da pitam.“Procedi kroz zube Penela.

-,,Polako,bez naglih pokreta.Ako ih uplašite krenuće na vas.“Davala je Helen uputstva.

-,,Kako znaš?“Upita Penela sumljičavo.

-,,Sad nije vreme za pitanja,nego je vreme za spavanje.“Rekla je.

U tom trenutku Joy pade na pod čvrsto zaspavši.

-,,Nije valjda....“Reče Penela.

-,,Ti si baš velika napast,a?E pa kada je već tako....“Reče provrmljavši nešto na stranom jeziku i njene oči postaše žute.

Penela se zatetura i pade u nesvest.Helen joj se zadovoljno nasmeši i onda reši da se pozabavi i ostalim bićima.Oči joj zasijaše žutom svetlošću i ona podiže ruke ka nebu.Promrmljala je nešto na nekom čudnom jeziku i dunu topao povetarac.Promrmljala je još nešto i oči koje su bile posvuda se rasprsnuše u hiljade komadića koji su bili oštri kao sečivo.Vetar je ponovo dunuo i razneo komadiće po svim pravcima.Helen je zadovoljno klimnula glavom i žute oči nestaše.Kleknula je pored onesvešćenih drugarica i dotakla im glave.Izbrisala im je sećanje na tu noć i usadila im drugo sećanje.Onda je iznureno legla do njih.

Sledećeg jutra

Prva se probudila Joy,a za njom i Helen.Penela je spavalajo neko vreme dok su one pakovale stvari za put.Kada se probudila osećala je užasnu glavobolju.

-,,Šta se desilo?“Upita mamurnim glasom.

-,,Ne sećaš se?“Zbunjeno upita Helen-,,pojavile su se crvene oči svuda oko nas i onda se sve jednostavno rasprsnulo u hiljade komadića,a mi smo nekako zaspale.“

-,,A Laura?Ima li nekog traga o njoj?“Upita Penela.

-,,Ne.“Odgovori Helen odmahujući glavom.

Penela klimnu glavom u znak razumevanja i pokaže im kojim putem da krenu.Put je postajao sve lakši, i trnja i rastinja je bilo sve manje.Hodale su više časova.Bez reči.Vreme je sporo teklo.Iznenada izbiše da ogromnu čistinu.Helen ih je odvela na najvišu tačku niske uzbrdice i tu naišla na osobu u crnoj odori koje je videla prethodne večeri.Osoba u odori ošinu rukom kroz vazduh i sve tri devojke se nađoše licem u lice s zemljom.Osoba je prišla njohovim paralisovanim telima i blago ih odmerima.Podigla je Joy i obesila je naglavačke o granu drveta kako bi bila sigurna da Joy neće pobeći,jer je izgledala najjače od sve tri devojke.Helen i Penelu je zavezala za stabla drveća jer je mislela da od njih nema opasnosti.Iznenada iz granja drveća iskoči Išizu.Ponovo.

-,,Gospodarice,šta vam se desilo?“Upita Išizu.

-,,Brzo,ako ćeš nekada biti od koristi to će biti sad.Oslobodi me!Šta čekaš?!“

Laura je zbunjeno pogleda.

-,,O,pa čujem li ja to zlu šumsku nimfu,Almorelu?“Upita smešeći se.

-,,Laura?“Upita zbunjeno.

Osoba u odori odmahnu glavom i nastavi-,,Ne,to nisko biće je odavno nestalo.Ali ovo je pravi džek-pot!Dve devojke i jedna nimfa!Danas mi je srećan dan.“

-,,Ti to vređaš moju gospodaricu?!“Podviknu Išizu spremna da napadne.

Laura se ni ne okrete već jednostavno pucnu prstima i veverica osta skamenjena.Ona okrenu leđa svojim žrvama i pogleda u nebo.Promrmlja nešto na na stranom jeziku.Na sredini brda pojavi se oltar oko koga je gorela vatra.

-,,Oltar Natala!“Uzviknu Penela.

Iznenađena njenim poznavanjem crne magije,Laura se okrete ka njoj i dobro je prouči pogledom.Na kraju upita upita -,,Kijara?“.

Penela se isceri i odgovori-,,Naravno, draga sestrice....!“

-,,Tako mi Lucifera!Zar ne možeš da zapamtiš da ti ja nisam sestra!Ti si jedan običan nesrećan slučaj!Razumeš?!“Vikala je izbezumljeno.

-,,Šta se ovde dešava?Sve ste poludele!Još mi sad fali i da se pojavi kostur koji igra i peva uga-ćaka huga-ćaka,huga-huga huga-ćaka.“Blebetala je Joy.

-,,O divnog li čuda,barem je neko ovde normalan.“Reče Laura.

U tom trenutku iz šume plesnim koracima izađe kostur obučen u havajsku suknju od trave.

-,,A lalala lej,a lalala lo....O kasnim li na party?“Upita zbunjeno.

-,,Svih mi veštica!Može li ovde nešto normalno da se obavi?!“Reče i okrete se ka kosturu.

Kostur je i dalje igrao havajski ples.Ona ispruži puku ka njemu i od kostura ne osta ništa,do prah i suknja od trave.Ona se ponovo okrete ka svojim žrtvama.

-,,A sad moj omiljeni deo....ŽRTVOVANJE!!!“Povika i gromoglasno se nasmeja.

Laura uhvati kosu koja je stajala pored oltara i podiže je prema nebu.Izgovori još par reči i Helenino telo sa tuđom dušom polete ka njoj.

-,,Čekaj,stvarno misliš da me žrtvuješ?!“Vikala je dok se koprcala u velikoj nevidljivoj ruci.

Laura se još jednom gromoglasno nasmeja i reče-,,Šta očekuješ?.....“.

Helenino telo polete i nevidljiva ruka ja ostavi da nepomično leži na oltaru.Kosa koju je držala u ruci se promeni u mač koji Laurine ruke snažno uhvatiše za balčak.Podigla je mač visoko iznad glave i zamahnula prema telu.Helenino telo ostade bez glave. Krv poteče niz oltar i pade u vatru koja se još više rasplamsa.Telo je nestalo ostavši beli dim sa dva krupna žuta oka.I na kraju i dim nestade.Duh koji je zarobio Laurino telo ponovo se nasmeja.Ona ponovo naredi nevidljivoj ruci i ona dohvati Penelu i podiže je ispred Laure.

-,,Ne,zar sopstvenu sestru?Nije moguće da si toliko zla!“Vikla je svoj zadnje reči.

-,,Ali jessssssssam.....“Prosikta glasom zmije otrovnice.

Ona pokaza ruci da je ostavi nad oltar i ona se nadvi nad nepomično telo.

-,,Dragi nesrećni slučaju tvoju krv ću popiti kao vino.Osvetiću ti se za svu bol koju si mi ikada nanela!!“Pomahnitalo je vikala.

Ponovo je uhvatila balčak obema rukama i zamhnula.Uz zastrašujući vrisak koji se prolomi celom šumom još jedna duša od bele pare i crnih očiju se pojavi u vazduhu a zatim nestade kao i telo.Laura kleknu pored oltara i poče da ispija slatkasu krv svog roda.Neobično je užuvala u tome.Onda se ponovo okrenu prema Joy.

-,,Pa sada smo ostale samo ti i ja,draga moja....“Reče i zlobno se naceri.

Nevidljiva ruka je uhvati i stavi i spusti ispred nje.

-,,Ti bićeš moj poslednji zalogajčić.....“Reče Laura.

-,,O,nemaš pojma koliko grešiš!“Viknu i otme joj mač.

Laura nije uspela da se pribere,i našla se na žrtvenom oltaru.

-,,Neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!!!!!!!!!!!!!!!!!!!“Glasno se prodra pre nego što ju je Joy obezglavila.Krv je potekla i još više rasplamsala vatru.U vazduhu se pojavi crni dim sa crveni očima.Tada oltar,vatra i mač nestaše.Joy se okrenu i stade da trči ka izlazu iz šume.Trčala je skoro tri sata i na kraju stigla do oboda šume.Polako se pribrala i izašla iz šume.

Poslednji put se okrenula da pogleda šumu.Oči joj se zaplamtaše ljubičastom svetlošću.Još nekoliko trenutaka je posmatrala šumu ljubičastim očima,a onda se okrenula ka svojoj kući,zlobno se nasmejavši....

price

sumarak

Čestitamo!