SF PRIČE

ČOVEK - Igor Borić

Poslednji je lezao i osecao kako umire. Smrt je nailazila u talasima poput plime. Znao je da nakon sledeceg talasa vise nicega nece biti.

Dize galavu i usmeri pogled prema zvezdama toliko drugacijim od onih sto ih je gledao dok je bio mlad.

"Jos samo malo, nocas, da pokusam. Ne smem ostati poslednji, ne sme sve umreti sa mnom"

Glava mu klonu i on osta mirno lezati cekajuci.

* * *

Najstariji su hitali sa svih strana, zureci u Kucu. Dolazili su uciti. Znali su gotovo sve sto se moze znati. Ipak su ucili. Poceli su davno pre nego sto se Poslednji rodio. Nisu ucili razmisljati ni raditi: to su znali predobro - ucili su osecati.

* * *

Okupili su se u tisini oko Poslednjeg, dajuci mu poklone koji mu nisu trebali jer je imao sve, osim vremena. Poklone koji nisu ni njima trebali jer su imali sve, pa i vreme. To je biolo nesto od onog sto su naucili, osecali su da moraju na neki nacin iskazati postovanje prema Poslednjem; jer, voleli su ga.

Cutali su i slusali ga.

- Covek, covek je kao reka ponornica. Neuhvatljiv je i nedokucljiv. Vuce snagu iz svoje dubine, iz cele zemlje, a zatim ruseci planine izlazi, siri se i polako tece noseci zivot. To nije slabost, to je dobrota, to je snaga, to je Covek.

Dugo je pricao, celu noc. O coveku, ljubavi, sreci.

Pred sam kraj noci najstariji od Najstarijih kleknu pred njega i upita:

- Poslednji, da li si ti covek?

- Nisam - odgovori on. - Ja sam samo Poslednji, ti si covek, vi svi ste ljudi i zauvek to morate ostati.

Starac se sa naporom uspravi, obuhvati pogledom dvoranu punu sjajnih metalnih telesa.

"Ne", pomisli, "nisam ni poslednji."

I umre smeseci se ljudima.

MI ILI ONI - Slobodan Ćurčić

Izronili su iz subsvemira u kvadrantu SEG 907088, i po prvi put se nasli u prostoru koji su insektaneri kontrolisali. Komodor Bruner je naredio okupljanje Prve Ekipe na komandnom mostu. Prva Ekipa je bila sastavljena od probranih, kondicioniranih pilota, koji su se mnogo puta dokazali u besomucnom i nemilosrdnom ratu ljudi i Insektanera.

Komodor Bruner je bio snazan covek, odlucnih crta lica, kao isklesan od mramora. Celicno sive oci su brzo preletele po likovima ispred njega. Dvadeset i cetiri pilota, ponos nosaca lovaca "Iravadi", dvadeset cetvorica koji su trebali da izvedu gotovo nemoguc zadatak.

"Ovde ste jer je trenutak dosao" progovorio je komodor Bruner "Znam da je svima vama poznato ko su insektaneri i koliko je Zemlja imala gubitaka u ratu koji se vodi dva veka bez prestanka. Ovo nije pitanje prestiza, momci, ovo je klasicno i jedinstveno pitanje: mi ili oni! Odlicno znate sta vas ocekuje ako im zivi padnete u ralje. Zato ni vi nemojte da imate milosti!

"Kuda letimo?" upitao je najstariji medju p;ilotima, Irving Tempel.

"Nalazimo se u blizini Tau Ceti i koristimo je kao zastitu" nastavio je komodor da objasnjava "Zvezda je izmedju nas i njihovih prvih predstraza. Ali, necemo dugo moci da ostanemo nevidljivi. Insektaneri jos nemaju mogucnost leta kroz subsvemir, i to je nasa velika prednost. Sa druge strane, njihova reprodukcija je cudovisna i oni brzo nadoknadjuju svoje gubitke.

"Prokleti insekti!" psovka je skliznula sa usana Gordona Makova. Jos nije zaboravio pogibiju najboljeg prijatelja, cija je letelica bila unistena u nemilosrdnom obracunu kod Sigme Lava "Kad ce vec nasi naucnici da konstruisu dovoljno mocno oruzje da ih zbrisemo iz vasione, komodore?"

"To je i moja prokleta zelja" odvratio je Bruner "Mozda ovo sto posedujemo na 'Iravadiju' predstavlja pomak napred..."

Svi su napregnuto ocekivali nastavak. Bruner klimnu.

"Da, vi ste odredjeni da svojim lovcima napadnete tri njihove satelitske baze, koje su predstraze jedne od njihovih planeta, Kobrusa. Nas brod 'Iravadi' koristice paniku koju ce vas napad da izazove, i prodrece u orebitu Kobrusa i zasejace planetnu atmosferu smrtonosnim virusom, za koji nasi naucnici veruju da moze da unisti insektanerske larve. Ako im sagorimo porod, iseci cemo im i mogucnost da se enormno brzo razmnozavaju i tako nadoknadjuju sve gubitke koje im nanesemo, prokleti bili! Da ponovim: sada sedate u vase dzetove i napadate sve tri satelitske baze. Podeljeni ste u tri grupe: Plavi Jedan, i tako dalje do osam, Zeleni Jedan i dalje, i Beli Jedan i dalje do osam. Vodje eskadrona su Makov, Tempel i Cang. Ima li pitanja?"

Niko nista nije upitao. Svi do jednog su zeleli samo da uzlete sa "Iravadija" i jurnu u napad. Bruner klimnu.

"Na izvrsenje! I neka su zvezde sa vama!"

Piloti pozurise ka lansirnim rampama. Gordon Mikov uskoci u sediste svog astro dzeta i prekontrolisa aparaturu. Navukao je kauzer kacigu na glavu, prikljucio potiljacnu vezu sa kompjuterom, osetio jos jednom kako mu ubrzanje siklja kroz neuronska cvorista. Identicno osecanje su imali i svi ostali piloti, ukljucujuci i Tempela i Canga.

"Plavi Jedan, kreci!"

Makov pritisnu tastaturu i astro-dzet siknu kao usijani mlaz elektrona u bezvazdusni prostor. Okolno crnilo ga na mah upi u sebe. Jos jednom je postao masina, istovremeno i deo mnogo mocnije, zemaljske sile uzvracanja. Jedan po jedan, pripadnici njegovog ekskadrona su izletali iz doka i svrstavali se u pravilnu formaciju oko njega. Zatim su izleteli Zeleni Jedan i ostalih sedam dzetova. Na kraju i Beli eskadron. Makov ukljuci vezu.

"Govori vodja Plavi Jedan. Ovo su poslednja uputstva za Plavi eskadron. Cilj: kvadrant SEG 9070881, prva insektanerska satelitska oruzana stanica. Udaramo kad ja dam znak.Budite pripravni. Komunikacija prestaje za 14.077,00 vremenskih jedinica. Kraj."

Jedan po jedan potvrdise da su primili poruku. Makov je znao, bas kao i Bruner na "Iravadiju", da su svi iz tri eskadrona spremni za udar. Mocni nosac je vec uzimao napadni kurs, cekajuci da iznenadni udarac astro-dzetova neutralise satelitsku odbranu Kobrusa.

I kao strelovi orlovi na Zemlji, astro-dzetovi jurnuse na postaje Insektanera. Zraci smrti su nasumicno poceli da sevaju oko njih, kada su ih radari dubinskog osmatranja registrovali. Makov je sa uzivanjem, delom svesti, zamisljao kakva panika sada vlada na satelitima Insektanera. Premalo, pomislio je, premalo vremena za bilo kakvu ozbiljniju odbranu. Automatski su topovi sa satelita dejstvovali, ali piloti astro-dzetova nisu uzvracali, sa ciljem da se maksimalno priblize neprijatelju.

I udar je dosao iz kosmicke tame, kao zestoki tresak zvezdanog malja! Iz topova na astro-dzetovima pocese da bljeste ubistvene i razorne energetske munje. Kao osice su obletali satelite i razarali odbranu. I prvi je buknuo narandzastim plamenom, drugi i treci satelit se pretvorise u bljestave lopte unistenja i smrti. Procep je bio napravljen, a mocni nosac "Iravadi" je imao otvoren put ka orbiti i atmosferi planete Kobrus.

Sedamsto pedeset bombi napunjenih smrtonosnim virusom istovremeno je lansirano u atmosferu Kobrusa sa nosaca "Iravadi". Jedna po jedna su eksplodirale na nebu planete, u razlicitim vremenskim intervalima, i mocni brod je mogao da se povuce. Jedan po jedan astro-dzetovi su pristajali na dokove. Nosac je ubrzavao, pripremajuci se za prodiranje u subsvemir i nestanak iz opasnog podrucja. Komodor Bruner je bio zadovoljan obavljenim zadatkom. Osim u jednom. Prokleto dobro je znao da rat sa Insektanerima jos nije zavrsen.

ZEMLJA - Uroš Kuzmanov

Daleko u svemiru, skoro u centru galaksije CTS288 nalazio se jedan sistem dve zvezde oko kojih su kruzile 4 planete. Na najudaljenijoj od njih vec 200 miliona godina postoji i zivi negde oko 150 milijardi visokointeligentnih bica sa svojom civilizacijom. Izgledom su slicni ljudima, cak su se nekada i ponasali kao ljudi. Medjutim...

...vreme cini svoje, i oni su, tokom svojih 200 miliona godina evolucije, sazreli, “odrasli” i postali svesni svoje situacije. Svi su bili zaljubljeni u nauku, a narocito u svemir i astronomiju. Prvih 100 miliona godina su evoluirali, skoro do izgleda kakav su sada imali, a drugih 100 miliona godina su proucavali svet oko sebe. Jedna posebna grana njihove vrste razlikovala se od ostalih po tome sto su ziveli preko 10000 godina, dok su obicni pripadnici njihove civilizacije ziveli samo do 1000 godina. Oni su bili pisari, zaduzeni za sakupljanje i evidentiranje svih otkrica njihove civilizacije. Poslednjih 300 hiljada godina u modi je bilo otkrivanje nivih civilizagija, i grupa inteligentnih bica i putovanja sirom svemira. Njihova visokorazvijena tehnologija i nauka, i svenirski brodovi koji su isli brzinama vecim od brzine svetlosti uticali su na to da svakodnevno stizali neverovatni izvestaji o novootkrivenim civilizacijama ili skupinama manje ili vise razvijenih oblika zivota na razlicitim nivoima inteligencije.

Jednom se tako desilo da je u jedno njihovo pristaniste za svemirske brodove uplovio jedan brod koji je bio u dalekoj cetvorokrakoj spiralnij galaksiji sa zadatkom da otkrije nove i proveri stanje ranije otkrivenih oblika zivota. Kapetan broda je sa postovanjem stao ispred visokog pisara za kojeg je ovo, posle 9000 godina zivota, bilo rutinski posao. Pisar je ravnidusno pogledao kapetana i upitao ga:

-Dakle?

Kapetan je poceo da izlaze pisaru celokupan dnevnik putovanja i otkrica sa tog puta. Pisar je pazljivo zapisivao osobine svake otkrivene skupine inteligentnih bica, gde se nalaze u svemiru, u galaksiji, sa tacnim koordinatama njihove maticne zvezde u trenutku otkrivanja, i jednacinu kretanja celog sistema, kako bi ih mozda kasnije ponovo pronasli. Pri kraju izlaganja, kapetanu je blesnuo sjaj u oku, i on je pazljivo upitao pisara:

-Da li se secate, iz prica starijih, onog sukoba oko pitanja razvoja neke male civilizacije, koja je pre 1000 godina tek bila u zacetku, bas iz ove galaksije iz koje se ja sada vracam, iz sistema jedne zvezde sa 9 planeta?

-Da, da, secam se – ravnodusno je odgovorio pisar.

-Zanimljive su bile diskusije o tome kako ce se oni dalje razvijati – nastavljao je kapetan.

-Pa, s obzirom na to da smo, za vreme mog zivota, evidentirali jos 150 takvih civilizacija sirom svemira, ne znam sta je toliko zanimljivo u vezi sa njima.

-Znate, ja se upravo vracam iz njihovog sistema!

-E, to je vec nesto – zainteresovanije rece pisar – i, dakle, da li ima nekih promena?

-Jos kakvih, razvili su jedan od zadovoljavajucih vladarskih sistema slican nasem, i ima is skoro 7 milijardi, a u nauci su ostvarili ogroman napredak za tako kratak period; otkirli su 4 od 7 dimenzija, skoro su pronikli u tajne osnovnih cestica od kojih je sve izgradjeno, otkrili su i elektricnu energiju, ali i mnoge druge izvore energije. Takodje sam uocio i veliku jezicku i kulturnu raznolikost.

Pisar se prvi put nasmesio. Uzeo je jednu malu knjizcu u koju su zapisivane sve uspesne civilizacije i upitao kapetana svemirskog broda:

-A kako se oni zovu. Mislim da bih mogao da ih i ovde evidentiram?

-Oni sebe nazivaju “Zemljanima”

-Pisar je nesto poceo da sara po svojoj knjizici, a ta zvrljotina je u stvari bila rec “Zemljani”.

-Slobodni ste – rece kapetanu broda. Ovaj je napravio tradicionalan pokret pozdrava i krenuo ka portalu do svog broda.

-Cekajte! – pisar zamisljeno doviknu kapetanu trenutak pre nego sto je ovaj nestao.

-Kazite mi, da li su otkrili nuklearnu energiju, i tajne neutrona i protona?

-Da, svakako – uz smesak odgovori kapetan.

-A gde vrse eksperimente i probe? – upita pisar.

Kapetan mu kao iz puske odgovori: -Pa tu, na svojoj planeti, na Zemlji.

-Dobro, slobodni ste – rece pisar, i dok je kapetan odlazio napolje pisar je uzeo svoju knjizicu sa uspesnim civilizacijama i presarao rec “Zemljani”

-Ah, ta jadna stvorenja – tiho je prokomentarisao dok mu se priblizavao kapetan drugog pristiglog broda.

POSLJEDNJI - Fritz Leiber

"Vremensko putovanje je zavrseno," prosapta zamrljan, proziran covjek, ne boreci se vise protiv zagrljaja sablasnog stroja.

"Zasto?" upita Posljednji njezno.

"Jer se nema vise nikuda ici."

"Crni Zid?" rece Posljednji.

Zarobljeni covjek klimne i fini pijesak sa dna doline uskovitla se kroz njega. "Cak ni dan udaljenosti kroz proslost," tiho odgovori, "niti sat u buducnost. Vrijeme se steze u nistavilo..." Njegov slabasni glas umukne i pijesak prohuja kroz njega.

Posljednji, kome je sada ime u potpunosti odgovaralo, ustane, znajuci da je dugo ocekivani trenutak stigao. Njegovo je lice bilo zavrsetak svih lica, najizrazenije, najjednostavnije i najzagonetnije lice evolucije. Na cadjavo crnom nebu nekoliko je zvijezda crvenkasto svjetlucalo. Pod nogama, tamni je pijesak lezao poput mekog plasta, pokrivajuci ne stjenovitu jezgru planeta, vec ono sto je nekad bio najcvrsci umjetni planet.

Posljednji je bio vrlo umoran i osjecao se potpuno istrosenim. Znao je da je svaki atom u njegovom tijelu, kao i svaki atom u suzavajucem svemiru, obiljezila i iskoristila svijest onoga, kojem je jedno od imena covjek.

Dolina u kojoj se nalazio bila je pretrpana vremenskim strojevima, stebrenim i nejednako osvjetljenim, koji su se razbacano protezali kroz vise trenutaka nego sto je sadasnji, nasukani na Crni Zid koji su krenuli istraziti, a koji se sada zatvarao od pocetka prema kraju.

Posljednji je takodje posjetio dolinu sa svemirskim strojevima, sto su se uzdizali prema nebu i koji u svojim zavrsnim, gotovo trenutnim prelazima preko zavoja i zaokreta u savijenim dimenzijama nisu pronasli nikakav zivot, a Crni Zid se urusavao. Zavirio je i u dolinu metalnih mozgova, ciji su svjetlucavi umovi putovali kroz beskonacne mogucnosti i nisu naisli vise odgovora. Polako je lutao kroz vilinsku dolinu espera, savrsenih telepatskih bica cije su misli putovale kroz veliki unutrasnji svemir svijesti i volje, ne otkrivajuci nista osim duboko urezanih tragova. A sada su sve doline bile tihe.

Posljednji, osjecajuci kako se sve oko njega steze u maternicu, jasno reece: "Crni Zide, necu plakati pred tobom. Borio sam se protiv tebe, prihvatio sam tvoj izazov, pomogao sam da svemir ucinimo jedinstvenom, velikom bijelom rijeci sto je stala nasuprot tvome nistavilu, oh Zide."

I na njegovom licu se pojavi njezan, smion i vragolast osmjeh dok su se zvijezde gasile poput zeravice, a vrijeme se stezalo u jedan trenutak i misao se zatvorila sama u sebi i to je bio kraj.

DOKAZ TEOREME - Brankica Kranjac

NEW YORK TIMES
10.12.2156.

TEOREMA DOKAZANA!

- Posle 20 godina konacno dokazana teorma velikog matematicara Luperta.

- Najzad je moguce putovanje u daleki svemir!

- Zagonetne jednacine omogucavaju bezbedan povratak brodova za putovanja od mnogo svetlosnih godina.

NEW YORK TIMES
10.1.2179.

BROD JE SPREMAN

- Novo doba je pred nama

- Svemirski brod za daleka putovanja je spreman

- Bezbedan povratak omogucen Lupertovim jednacinama

- Datum lansiranja je odredjen

- Brod ce nositi naucnikovo ime

BRODSKI DNEVNIK
320. DAN GODINA 7.

Poceli smo kocenje. U narednih 4 sata dospecemo u Suncev sistem i ugledacemo Zemlju. Posada je ushicena.

BRODSKI DNEVNIK
01. DAN GODINA 01.

Dospeli smo u suncev sistem, ali ne nas; Veliki Lupert je pogresio; Teorema ipak nije dokazana.

NAJKRACA SF PRICA NA SVETU

Dolaze...