A Mesec pojma nema...

Da vam kažem (starim blogerima)

mesecina — Sun, 26 May 2013 20:07:31 +0200

Dragi moji,

Setim vas se često. Neki stari komentar mi padne na pamet, šala, savet ili lepa misao…Onako, lepo vas se sećam. Svakog posebno. Sećam se topline koja me je dočekala na blog.rs-u kada sam kao klinka počela da pišem. Ta toplina mi je toliko bila potrebna. Zahvalna sam jako, da znate.

Sada se nalazim u periodu kada mi se čitav svet menja, ne znam više gde je gore, a gde dole. Pomaže mi kad se setim bloga, kad čitam neke stare (vaše) postove. Užasno mi nedostajete, zaista. Da, svi vi. Domaćica posebno.

Samo sam htela da znate. Da mi značite, da mi je drago što smo se družili. I da, iako ste vi mene možda zaboravili, ja vas neću.

Sanjarenja, Roksana, Pričalice, Baladaševiću, Anam, Mandrače, Stepski, Vesela, Una, Šuki, Krilaanđela, Poluuspavanka, Talas, Nesanice, Jovane, Nastasija, Lady, Beliočnjače, Marcoantonie, Djuro, Boki, Mimče, Tužna, Sopran, Malaino, Cicilly, Sammy, Gastro…

…od srca vam želi sve najbolje vaša Mesečina.

Izvinjavam se ako sam nekoga zaboravila.

Kad neko ostavi trag....

mesecina — Tue, 14 May 2013 18:29:35 +0200

...ne da se zaboraviti. A nje cu se rado sećati, jer je trag dobrote i ljubavi najtrajniji.

"svaki rastanak je korak bliže novom sastanku. samo je pitanje da li ćeš sresti koga ti poželiš. ili nekog ko je poželeo tebe.
Prijatno!"

Reči su suvišne. Ostaje samo ova tišina.

Domaćici, s ljubavlju.

Moja priča?

mesecina — Thu, 02 Feb 2012 22:10:56 +0100

Zaboravi da negde na svetu postoje tvoji muževi,
i moje žene, i postelje u kojima su snovi - zanat.
Danas će drumovi biti za mene i tebe pruženi
daleko negde u nepovrat.

Možda smo nas dvoje rođeni zato da tuda odemo,
da ti milujem kosu i budem nežan prvi,
pa posle da jedno drugome malo lepoga prodamo
za jeftin honorar ljubavi i skroman bakšiš krvi.

Nikad zbog tebe neću ići da tražim rum,
ni da napišem najbolju pesmu kraj čaše.
Ne plači za mnom kad se vratiš niz drum.
Ne maši ... ni ja neću da mašem ...

Mika A.

Januar.

mesecina — Sun, 22 Jan 2012 00:26:27 +0100

"Najbolje je bilo kad se spuste roletne,
krpama zapuši zvono,
ubaci telefon u frižider
i ode se u krevet jedno 3-4 dana.

A najbolje posle toga bilo je
što nikome nikada nisam nedostajao." - Bukovski

Moja priča.

mesecina — Sun, 25 Dec 2011 20:44:57 +0100

Bilo je to jedno umorno i hladno jutro. On ju je čekao u njihovoj ulici. Dah mu je treperio u vazduhu ostavljajući jedva vidljiv trag u mlečnoj magli koja se bila spustila te noći. Videla ga je još iz daleka i znala da je to on. Ko je drugi lud da po ovom vremenu stoji na ulici?

Lišće joj je šuštalo pod nogama. Tako je znao i on da dolazi. Plašio se sve do prvog šuma da se predomislila, da ga ne želi više, ali sada je bio siguran: to je njen korak. Već se smešio zamišljajući je kako hoda užurbano i smotano.

Sve su se bolje ocrtavale siluete. Odjednom je bila tu, bacila mu se u naručje i stegla ga jako. Osećala je vrelinu njegovih obraza, mekoću usana, prepoznavala je taj dodir, a ipak mu je nesigurno prošaputala ime, kao da hoće da proveri da je to stvarno on.

"....Leden si." Držali su se za ruke.

"I ti si isto, J. Hajdemo odavde." - odgovorio je.

Vatra je gorela u malenom ognjištu i bacala blagu svetlost. Bila je mala i jednostavna, skoro prazna, sa velikim prozorima. Pored prozora bio je sto i na njemu uvele ruže sa prosutim suvim laticama.

Na podu se prostirao udoban tepih, a u uglu se nalazio veliki sanduk koji je služio za odlaganje posteljine. Samo kreveta nigde nije bilo. Uzeli su par ćebadi i prostrli po podu, blizu vatre. Bilo joj je i dalje hladno pa je on na tren otišao do susedne prostorije i vratio se sa dve šolje. Seo je pored nje i pružio joj jednu.

"Mmm, kuvano vino.." - rekla je, spustila šolju i poljubila ga.

"Ludo, pa tebi sam ga doneo!" - smejao se.

"Ne treba mi vino. Dodji..." - rekla je približivši mu se - "Zagrli me."

Noć se spuštala. Vatra je dogorevala, a vino se već odavno ohladilo. Kiša je počinjala. Niko nije primetio. Nije bilo satova da ih opomenu. Ni ljudi. Ni strahova. Samo njih dvoje i jedan sasvim običan jesenji dan u kome su se držali za ruke.

Živeli!

mesecina — Wed, 07 Dec 2011 21:10:53 +0100

Nemam nameru da budem gruba niti da vređam, ali ne umem drugačije da se izrazim.

Ljudi su glupi. Prazni. Nesvesni onog što ih okružuje. Nesvesni koliko mogućnosti i lepota pruža to što si čovek, a ne guska.

Ja, večiti pesimista i depresivac, verujem u to.

Toliko lepih knjiga, filmova, pesama, pozorišnih predstava. Toliko spomenika, ulica, parkova, građevina. Toliko različitih ljudi. Neko je tu bio pre nas, možda i ostavio neki trag.

Treba videti, proći, upoznati, probati, dodirnuti, osetiti. Samo što za to treba i malo srca.

Lakše je biti prazan. Lakše je biti nepismen i glup. Lakše je upoređivati se sa lošijim od sebe.

Jadno i jeftino - tako svi prolazimo. Taman kako smo zaslužili.

Čast boljima. Verujem da ih ovde još ima.

Zanimljiva misao

mesecina — Sat, 03 Dec 2011 19:50:33 +0100

"Ko voli, tih je. Odzvanja samo prazna posuda." - William Shakespeare

Не треба ми наслов.

mesecina — Mon, 28 Nov 2011 14:35:22 +0100

Тачка се ставља на крају сваке реченице. Требало би измислити нешто веће за оне важније ствари, да се зна кад је крај.

А песма је лепа...

Nedelja.

mesecina — Sun, 13 Nov 2011 19:49:48 +0100

Čudan je ovaj život. Nekih ljudi nismo svesni. Prolaze godine, a blizina udaljava. I onda dođe neki trenutak kad nešto daleko postane blisko. Ali samo na tren. To prođe, stvari se vrate na staro...Ja bih ipak da se sećam svega. Negde treba pronaći i tu veru u ljude...

Toliko knjiga, toliko priča stvarnih i izmišljenih, a nismo ni za milimetar bliže nekim odgovorima.

Koliko straha može da stane u obične, ovozemaljske grudi?

Gde je granica?

Preživeti trenutak, kažu da je sve u tome.

A šta ću kad taj trenutak prođe?

Odsutna.

mesecina — Thu, 10 Nov 2011 19:42:18 +0100

Nedostaje mi nešto, samo nisam još sigurna šta to. Malo Novog Sada, malo samoće...rešilo bi, možda. Do tada, još jedan isti dan. Pa još jedan...i još jedan...

Pesma mi je legla. :)