Zlostavljanje u porodici

Kompjuteri

Reinstalacija i instalacija Windows operativnih sistema,instalacija programi i igrica, analiza, antispy, antivirus, backup, internet, nadogradnja, umrežavanje, dolazimo.0659913248

Majka decu terala u krevet kod ljubavnika

BAČKA PALANKA - Kada sam saznao šta su učinili mojoj deci, hteo sam da ih ubijem. Oboje - i svoju ženu i tog čoveka. Ja bih preklao samo da se nisam plašio zatvora. Jer, ko bi mi onda osmoro dece hranio - još na vratima govori ekipi „Blica“ Toša Pejčić, čija je supruga Veronika pre nekoliko dana u Okružnom sudu u Novom Sadu nepravosnažno osuđena na osam godina zatvora jer je pomogla svom ljubavniku Karlu Čehu da seksualno zlostavlja njene dve maloletne ćerke. Istom sudskom presudom Čeh je osuđen na deset godina zatvora.

U sudskim spisima piše da su Čeh i Pejčićeva gotovo godinu dana zlostavljali Ž. P. i M. P., devojčice koje su tada imale 14 i 13 godina i koje su rešenjem nadležnih službi proglašene decom ometenom u razvoju. U nekoliko navrata, od decembra 2003. do novembra 2004. godine, kada je igrom slučaja ovaj zločin otkriven, Pejčićeva je primoravala ćerke na bludne radnje sa Čehom svaki put kada on nije mogao da ima odnos sa njom. Posle zlostavljanja zadržavali su ih u sobi dok su oni imali odnos. Nastranost Čeha i Pejčićeve išla je toliko daleko da je majka gledala odnos svoje uplakane starije ćerke sa Čehom, a potom uklanjala dokaze da muž to ne bi otkrio. Ovi stravični događaji odigravali su se u kući porodice Pejčić u Bačkoj Palanci.

Davila ćerku

Starija devojčica Ž. P., sada šesnaestogodišnjakinja, kaže da je Čeh često dolazio u njihovu kuću.

- Tata je bio na poslu, a braća i sestre napolju. Mama je tada terala sestru i mene na terasu da gledamo da se tata ne vrati, a ona je sa njim išla u sobu. Jednom sam rekla tati da mama dovodi nepoznate muškarce i ona je posle toga pokušala me udavi. Strina je došla i spasla me. Jednog dana, stajale smo na terasi a ona je bila sa tim čovekom u sobi. Izašla je i uhvatila me za ruku. Rekla mi je da idem u sobu. Nisam htela, počela sam da plačem. Ona me je gurnula u sobu kod njega. Zatvorila je i držala vrata. Ja sam plakala. Vikala mi je da budem mirna ili će me udaviti - priča devojčica.

Dok priča, ne plače. Samo obara glavu. Ni sama ne zna koliko je puta ponovila ovu priču policiji i socijalnim radnicima. Govori s pauzama, uz brižan pogled prema ocu koji steže pesnice od besa. Ona je, kako sama kaže, pet puta bila primorana da zadovoljava nastrane seksualne želje ljubavnika svoje majke.

Zlostavljanje devojčica dešavalo se dok je Toša Pejčić bio na poslu. Da bi izdržavao osmoro dece, tri devojčice i pet dečaka, radio je i po dvanaest sati u komunalnoj službi.

Često je pila

- Nisam ni slutio šta se dešava. Jednog dana devojčice su se posvađale preda mnom oko nekog dečaka iz škole. Nisam mogao da verujem kada su u svađi počele da pričaju šta su im Vera i taj čovek radili. U momentu sam poželeo da ih ubijem. Uzeo sam devojčice za ruku i otišao u Centar za socijalni rad, a potom smo otišli u policiju. Nisam mogao da slušam njihova svedočenja, nisam imao snage. Čuo sam kasnije od advokata i radnika da je sa starijom ćerkom imao odnose, a da sa mlađom nije išao do kraja. Skidao ju je u gaćiće i milovao. To što me je žena varala, nije vredno pomena, ali to što je njima radila, nikada joj neću oprostiti - priča Toša Pejčić.

Kaže da nije bila najbolja majka i da nije brinula o deci. Znao je da ona pije i da starije ćerke tera da rade po kući.

Pritisak okoline

- Obično bi sela u fotelju, prekrstila noge i terala decu da rade. Ipak, nisam ni sanjao na šta je sve spremna. A mogla je sa nama da živi kao kraljica. Ne mogu da shvatim šta je uradila porodici. Ljudi me zaustavljaju na ulici i pitaju kako su deca. Svi nas čudno posmatraju - kaže Toša Pejčić.

O kaznama koje je izrekao sud Pejčić ne zna šta da kaže. Dodaje da on nije sudija i da sudija valjda najbolje zna. Ali kaže kako svi misle da je deset i osam godina zatvora malo za takav zločin nad decom. On nije imao snage da prati suđenje. Od komšija je saznao da je presuda izrečena.

Čeh, kaže on, ima divnu ženu i sina i njihova je porodica u užasnom stanju posle svega. Nada se da će sada, kada je presuda izrečena, polako početi da se zaboravljaju događaji iz njihove kuće. Planira da proda stan i kupi kuću na periferiji, kako ne bi više bili u centru pažnje.

Mama je od tog čoveka svaki put dobijala 400 do 500 dinara
Ž. P. kaže da je njena majka gotovo svaki put kada je Čeh dolazio bila pijana. Svakodnevno je pila pivo. Često je umela da viče na decu pa i da ih tuče. Zlostavljane devojčice držala je u strahu od batina, tako da nisu smele da se povere ni ocu ni braći. Na njihove suze nijednom nije odreagovala.
- Plakala sam. Mama mi nije pomogla, ona me je ugurala u sobu kada nisam htela da uđem. Taj čovek me nije udarao, ali mi je rekao da će me udariti ako ne budem mirna. Moja sestra kaže da je njoj pretio i pištoljem. Nisam smela ništa nikome da kažem, jer bi me majka udavila - priča Ž. P. i napominje da je majka posle svakog ovakvog događaja od tog čoveka, kako ga ona zove, dobijala 400 do 500 dinara da ćuti.

Zlostavljanje deteta do smrti

Dvoipogodišnji D.M. preminuo je pre tri dana, usled zadobijenih teških telesnih povreda, preloma lobanje i oštećenja mozga.

U policiji kažu da su osumnjičeni naneli dečaku teške telesne povrede zbog čega je D.M. 24. oktobra primljen na Dečju kliniku u Tiršovoj, a preminuo dan kasnije u Urgentnom centru. Policija je uhapsila dečakovog dedu, majku i njenog nevenčanog supruga.

Zbog sumnje da je dete umrlo zbog zlostavljanja i zanemarivanja, policija je istražnom sudiji privela dečakovog dedu Stevana Mirosavljevića, majku Svetlanu Mirosavljević, kao i njenog nevenčanog supruga Ramiza Osmanija, navodi se u saopštenju MUP-a.

Svetlana Mirosavljević, dečakova majka privedena je zbog osnovane sumnje da je zanemarivala i zlostavljala maloletno lice. Niko od komšija porodice Mirosavljević, u naselju Galenika, nije želeo da daje bilo kakve izjave. Ni baba preminulog deteta nije htela da razgovara sa ekipom B92: "Ja se dižem svaki dan u pola 5 ujutru, u 6 krećem na posao, od 6 do 2 može mnogo toga da se desi, što moje oči da ne vide".

Prema nezvaničnoj verziji, dečak je već bio primljen u bolnicu sa povredama, ali niko od odgovornih nije reagovao. U Centru za socijalni rad kažu da slučaj nasilja u porodici Mirosavljević nije bio registrovan, te oni nisu mogli adekvatno ni da reaguju.

Ovo je samo jedan u nizu tragičnih slučajeva, gde su deca postajala žrtve nasilja u porodici zbog toga što rodbina i komšije nisu prijavile slučaj policiji.

Oštar zakonik - blage kazne

Posle najnovijeg slučaja u kome je još jedno jedno dete u Beogradu umrlo od posledica zlostavljanja članova porodice, ministar pravde Zoran Stojković ocenjuje da pooštravanje kazni za takva krivična dela nije jedino što država može da učini u takvim slučajevima. Stojković upozorava da u prevenciju nasilja nad decom mora biti uključen veći broj nadležnih institucija:

"Mi smo zemlja koja ima možda najoštriji krivični zakonik po zaprećenim sankcijama, ali smo zemlja sa najblažom kaznenom politikom, po izrečenim. Ta činjenica govori u prilog onoj tvrdnji da blaga kaznena politika ne ostvaruje ni generalnu ni individualnu prevenciju, ali s druge trane moramo da imamo u vidu da samom kaznom nikada nećete ispraviti i rešiti problem. Kazna treba da bude jedan od elemenata koji treba da dovedu do rešenja problema".

Сексуално злостављање деце

границе - има га у свим земљама, културама, религијама. Под њим подразумевамо било какав сексуални додир или напад на дете од стране било које особе, експонирање гениталија, полна веза, орални секс или порнографија (јавна или "приватна"). Такође, сексуално злостављање подразумева и провокативно облачење и свакоје експонирање које за циљ има подстицај осећаја сексуалности код деце.

Најопаснији, али не и најчешћи облик злостављања деце јесте када изнудилац крадом одабере жртву, киднапује је, и онда сексуално злоставља. Овакво злостављање обично завршава смрћу детета жртве.

Најчешће децу злостављају особе које она знају - бебиситери, породични пријатељи, рођаци, учитељи... Штавише, велики број оних који злостављају су у организацијама или активностима које их доводе у везу са децом.

Они су обично крајње анонимни, наизглед нормални људи, раде са колегама и друже се са комшијама који их сматрају крајње фином и безопасном господом. Често су јако блиски са родитељима жртве и тачно знају да одреде границу до које су сигурни да их дете неће одати. То постижу разним манипулацијама: благонаклоношћу, претњом, стварањем кривице код детета, итд.

Како су деца поверљива и рањива, обично је употреба физичке силе приликом злостављања непотребна. Она чак сматрају да ће на тај начин добити љубав. Деца се уче да не доводе у питање ауторитете - одрасли су увек у праву. Изнудиоци ово посебно злоупотребљавају.

Статистички подаци у САД-у показују да је пре 18. године свака четврта девојчица и сваки пети дечак сексуално злостављан. 90% изнудилаца јесу људи које су та деца познавала и веровала им. 70% су одрасли људи са мaњом од просечне интелигенције, који живе близу својих родитеља или са њима, или они који су толико везани за посао да немају времена за успостављање нормалне везе. 25% су адолесценти, а 5% одрасле жене. Просечна година деце када се она злостављају јесте једанаеста. Реч је само о просеку, а најмлађа злостављана деца нису имала ни пуну годину.

Психолошки профил изнудилаца: То су обично људи без самоуверености. Злостављање им је начин да осете задовољство владањем, господарењем над другим људским бићем. Неки на овај начин доводе у везу љубав и секс. Верују да дете које покаже васпитање, љубазност или приврженост, износи жељу за сексуалним контактом.

Сексуално злостављање је планиран акт који има неколико фаза. Почиње сексуалном привлачношћу жртве. Обично има дечије порнографске слике, које га/је и дефинишу педофилом. Овај тип обично не прелази у следећу фазу док год делују интерни и екстерни инхибитори (оно што задржава, спречава).

Интерни инхибитори јесу ментални фактори који контролишу понашање те особе, који су, у овом случају, знање да је морално погрешно злостављати децу, јер то може изазвати серију менталних и физичких оштећења детета.

Екстерни инхибитори су фактори који су засновани на страху од казне, која би уништила јавну репутацију изнудиоца. Ипак, затворени изнудиоци се након издржане казне не заустављају у злостављању - 38% њих враћа се старој навици.

Једном када ови инхибитори нестану, стрес или досада терају педофиле на следећу фазу у злостављању. Он(а) одлази на места где пуно деце циркулише. Одаберу жртву дете и постепено почињу да контактирају успостављајући пријатељство нуђењем бомбона, вожњом аутом, итд.

Када је сам, педофил мастурбира мислећи на дете и маштајући о сексуалном контакту са њим. После тога осећа кривицу захваљујући интерним инхибиторима, који иако и тада присутни, након неког периода бивају уништени, и тада наступа последња фаза - физички сексуални атак на дете.

Симптоми

Деца која су сексуално злостављена непрестано су у страху, тужна, стидљива и збуњена. Покушавају да имитирају понашање изнудиоца.

Савет за родитеље

Много проблема настаје у животу жртава. Да би се они избегли, и злостављање уопште, родитељи треба да учине све како би се деца осећала сигурна, заштићена, и да им увек пружају подршку, без обзира на то шта су урадила, или им је урађено. Од рођења детета треба радити на изградњи поверења. Не заборавите да је занемаривање деце исто тако облик злостављања.

Muževi i sinovi zlostavljaju žene i majke

Od početka juna 2003. godine do septembra 2008. godine, prema evidenciji subotičkog Centra za socijalni rad, 582 osoba fizički ili psihički je zlostavljao blizak član porodice. Do septembra ove godine pomoć Centra potražile su 64 osobe, 54 žena i 10 muškaraca.

Stručnjaci pretpostavljaju da je porodičnog nasilja bilo više, ali je sve ostalo između četiri zida.

Jedan od poslednjih slučajeva pokazuje o kakvom je nasilju reč.

Zlostavljana je nezaposlena četrdesetogodišnjakinja koja nema podršku roditelja, a čiji je suprug otac jednog od njena dva maloletna deteta. Prema njenim rečima, muž je veoma dobar dok ne popije. Više godina je podnosila nasilje, ali je pomoć Centra za socijalni rad potražila prvi put kada je pijani muž udario i dete koje je pokušalo da je obrani.

Danijela Zvekić, sociolog i rukovodilac službe za planiranje i razvoj u Centru za socijalni rad, kaže da su se nekada žene javljale za pomoć posle sedam godina nasilja i ponižavanja, a sada posle četiri.

- Žrtve i zlostavljači su u proseku stari 37 godina. Najviše porodičnog nasilja zabeleženo je ove godine u vreme godišnjih odmora, vikendom, od 18 do 24 sata. U više od 40 odsto slučajeva nasilnici su muževi, sinovi 13,7 i supruge 5,8 odsto. U odnosu na prethodne godine zabeležen je porast seksualnog nasilja, dok su psihičko i fizičko zlostaljanje podjednako zastupljeni - kaže socijalni radnik Danijela Zvekić.
Ona dodaje da je u većini slučajeva žene trpe jer su ekonomski zavisne i samo u devet odsto slučajeva imaju rešeno stambeno pitanje. Zadobijene povrede nakon fizičkog zlostavljanja su modrice, podlivi i ogrebotine po licu i vratu.

- Bez obzira na posledice i ponavljanje nasilja žrtve se uglavnom vraćaju svojim zlostavljačima. Veoma često imamo slučaj da uloga nasilnika bude prenesena sa oca na sina, kao model ponašanja -kaže Zvekićeva.
Rada Božić, socijalni radnik u Centru za pomoć i podršku porodici, kaže da je sigurna kuća prve stanare primila u oktobru.
- U kući se trenutno nalaze dve žene i troje dece i oni su veoma dugo trpeli psihičko i fizičko nasilje. Nastojimo da ih izolujemo od nasilnika i da ih lišimo svih drugih izolacija kojima su bile izložene - kaže Rada Božić.

Sigurna kuća žrtve prima na 90 dana. Po potrebi ostaju i duže. Stanarima kuće dobijaju informacije o pokretanju krivičnog postupka jer uglavnom ne znaju da je nasilje krivično delo. U trenutku kada žrtva odluči da izađe više ne živi sa nasilnikom, zlostavljači ih progone.

Očevi zlostavljaju, majke prećutkuju

Pedijatri u Domu zdravlja „Zvezdara“ otkrili su prekjuče da devojčica predškolskog uzrasta ima vidljive tragove nasilja po telu. Zbog velike verovatnoće da je reč o fizičkom maltretiranju i zlostavljanju pozvali su policiju. Kako je pokazala mini anketa „Blica“ među beogradskim pedijatrima, s vremena na vreme, svi oni susretnu makar sa sumnjom da su mali pacijenti zlostavljani.

Zlostavljač je najčešće samo jedan roditelj, a ovaj drugi uvek krije „porodičnu bruku“. Kad primeti modrice na detetu, a roditelji joj kažu da im je dete neko prebio u školi ili na ulici, pedijatar Mirjana Mićović odmah poziva policiju. A ako roditelji odgovore da ne znaju šta je bilo sa detetom, ona daje uput za superviziju u Institutu za majku i dete.
- Trenutno sumnjam na incest kod jedne moje male pacijentkinje. Kontaktirala sam članove njene porodice, zvala sam i njenu školu, davala više uputa za pregled kod ginekologa u Institutu za majku i dete, ali je nisu odveli. Primetila sam da me majka izbegava i da vodi dete kod drugog pedijatra. To su sigurni znaci da se nešto dešava. Kontaktirala sam i Incest trauma centar da se informišem o postupcima. Nije jednostavno, pogotovo kada je reč samo o sumnji - ispričala je dr Mićović za „Blic“.
Iskustvo pedijatra Vere Vujović iz DZ „Dr Simo Milošević“ na Čukarici pokazuje da roditelji gotovo nikada ne dovode decu zbog sumnje na nasilje. Najčešće se to slučajno otkrije tokom sistematskih pregleda ili od učiteljice.
- Pre nekoliko dana bio mi je dečak, učenik petog razreda, sa nekoliko modrica. Za svaku je imao objašnjenje kako je zadobio, što mi je bilo krajnje sumnjivo. Imala sam slučaj da sam tokom sistematskog pregleda videla teške modrice na dečaku, koje su nastale zbog žestokih batina. Kako mi je rekao, otac ga je pretukao jer je pukla sijalica. Bilo je neprijatno sa njegovom majkom koja me optužila da se mešam u ono u šta nemam pravo - seća se dr Vujović. Kad posumnjaju na ovakve situacije lekari obaveštavaju socijalnog radnika koji ima pravo da ode u porodicu i raspita se. Ta jedna poseta ne rešava problem, ali, kako tvrde lekari, može da „trgne“ nasilnika.

Ko je nadležan

Kad pedijatar iz doma zdravlja posumnja na nasilje i zlostavljanje najčešće daje uput da se dete odvede u Institut za majku i dete. Problem je što lekar nema mehanizam da roditelje natera da dete zaista i odvedu na takav detaljniji pregled. Obavezno se obaveštava i opštinski centar za socijalni rad, a kod ozbiljnijih povreda odmah se zove policija.

Otac detetu lomio rebra

Bratislav G. (38) iz Niša danima brutalno tukao petogodišnju ćerku

Bratislav G. (38) iz Niša uhapšen je zbog sumnje da je prebio svoju petogodišnju ćerku.

Policija oca sumnjiči da je tokom avgusta više puta tukao devojčicu, a da je 24. avgusta toliko premlatio dete, da je završilo u bolnici sa teškim telesnim povredama opasnim po život.
Lekari Dečje hirurške klinike u Nišu, gde je devojčica primljena u teškom stanju, kod deteta su ustanovili serijski prelom rebara, krvarenje u plućima, naprslu jetru i povredu nadbubrežne žlezde. Da otac zlostavlja dete, prvi je posumnjao njihov stanodavac Milivoje Janković, koji je to i prijavio policiji.
Janković kaže da Bratislava, koji se, kako navodi, nedavno vratio sa odsluženja zatvorske kazne na koju je bio osuđen zbog nekih mahinacija sa vozilima, dugo poznaje i da mu već godinama izdaje stan, ali da ranije nikada nije pravio probleme.

- Devojčicu je u stan doveo početkom avgusta. Nisam ni znao da ima ćerku, a kako sam čuo, dete je bilo kod rodbine, jer se Bratislavljeva žena preudala. U početku je sve bilo u redu. Doduše, retko sam viđao malu, jer ju je Bratislav držao zatvorenu u sobi, ali nisam sumnjao da se nešto sa njom dešava. Pažnju mi je skrenuo komšija, koji je rekao da je dete u modricama i natečeno. Otišao sam kod Bratislava i pitao zbog čega bije dete, a on mi je rekao da je mala pokušala da se obesi. Dete je stvarno oko vrata imalo oderotine, ali nisam poverovao da petogodišnjakinja to može sama da uradi. Upozorio sam ga da devojčicu više ne tuče i da je okupa jer je bila sva prljava - priča Janković. Ali, to upozorenje nije prekinulo zlostavljanje, pa je Janković odlučio da svog stanara prijavi policiji.
- Kada sam sledeći put video dete, izgledalo je kao da je preživelo bokserski meč. Dozlogrdilo mi je i odlučio sam da ga prijavim policiji. Međutim, Bratislav je pobegao pre nego što je policija stigla. Nisam znao gde se nalazi sve dok od policije nisam čuo da je uhapšen - kaže Janković.
Bratislav je uhapšen 28. avgusta kada je njegovo dete završilo u bolnici sa teškim telesnim povredama. U bolnicu ga je dovela tetka, dok se on krio od policije. U policiji kažu da lekari najpre nisu ni slutili da je reč o tako teškim povredama.
- Devojčica je primljena u hitnu hiruršku ambulantu sa povredama po telu. Međutim, kada je urađena dijagnostika, utvrđeno je da mala ima serijski prelom rebara na obe strane tela, krvarenje u levom plućnom krilu, naprsnuće jetre i krvarenje iz leve nadbubrežne žlezde. Kako je bilo jasno da je dete pretučeno, Bratislav je uhapšen - kaže Nebojša Petković, rukovodilac odeljenja za suzbijanje opšteg kriminaliteta u policiji u Nišu.
U policiji kažu da je Bratislav i priznao da je tukao kćer, ali da je tvrdio da je hteo da je kazni jer je nameravala da se ubije!
Sa krivičnom prijavom za nasilje u porodici Bratislav je priveden istražnom sudiji Opštinskog suda koji mu je odredio jednomesečni pritvor. Centar za socijalni rad u Nišu pokrenuo je postupak za zbrinjavanje njegove petogodišnje ćerke.

Otac zlostavljao maloletnu kćer

Ljubljana-Javnost u Sloveniji potresao je zločin sličan "austrijskom monstrumu" Jozefu Friclu. Mediji javljaju da je maloljetnu djevojčicu seksualno zlostavljao otac.
Nakon što je ostala trudna, otac ju je zatvorio u kuću i nadgledao svaki njen korak. Djevojčica ide u jednu od osnovnih škola u Ptuju, u deveti razred. Otac joj je najprije pisao opravdanja za časove fizičkog, a nakon što je trudnoća postala vidljiva, djevojčica nije dolazila u školu tri mjeseca.
Mediji navode da škola o tom odsustvu nije obavijestila policiju, a i da je otac djevojčicu "izveo" iz škole, te da će u školu ići u inostranstvu.
Djevojčica je oca prijavila u subotu, dok je čekala na porođaj u mariborskoj bolnici.
Policajci su njenog oca odmah zatvorili u jedan od mariborskih zatvora, a zbog ozbiljnosti slučaja policija i tužilaštvo daju šture informacije.
Više informacija je medijima dao ptujski centar za socijalni rad, koji je za slučaj zlostavljane djevojčice, prije nedjelju dana, saznao od "nekog građanina".
Mediji navode da ovo krivično djelo neće biti jedino koje će tužilaštvo probati da dokaže ocu djevojčice, naime, centar za socijalni rad se tom porodicom bavio još prije 16 godina, kada je žrtva zlostavljanja bila druga, tada 17 godina stara kćerka.
Zbog toga što tada nije bilo zvanične prijave, a i porodica se preselila u inostranstvo, taj slučaj zlostavljanja je ostao neistražen, zbog čega će sada policija provjeriti da li su žrtve zlostavljanja bile i druge dvije kćeri.
Dokaz
Uprkos tome što je 15-godišnja djevojčica priznala da je zatrudnjela sa ocem, slijede genetske analize, piše portal 24ur i navodi da ocu djevojčice, zbog incesta, prijeti kazna od dvije godine zatvora.*

MUŠKI ZLOSTAVLJAČI

Podaci “Incest trauma centra” u Beogradu govore od 4 osobe koje su preživele seksualno zlostavljanje u detinjstvu, 3 su devojčice, da od 5 počinilaca seksualnog zlostavljanja 4 su muškarci, da u 100 odsto slučajeva počinilac je bio detetu poznata osoba ili da je počinilac bio član porodice - u 92 odsto slučajeva.

- Najčešći vid incesta jeste incest: otac – kćerka. Prosečni uzrast kada se prvi incident zlostavljanja odvijao jeste 7 godina 11 meseci. Više je nego opravdano smatrati da je ova granica umnogome niža. Trajanje zlostavljanja je višemesečno i višegodišnje u 75 odsto slučajeva. Samo u 8 odsto slučajeva prijavljivanje zlostavljanja stiže od strane osoba van porodice – utvrdili su sociolozi ovog centra.

Alarmantan je i podatak da se više od 40 odsto starijih adolescentkinja i odraslih žena obraća za pomoć tek više godina nakon što se seksualno zlostavljanje završilo, dok je u 26,44 odsto slučajeva zlostavljač prema detetu koristio i fizičku silu.

Psiholozi napominju da se neki znaci koji ukazuju na to da se nešto dešava sa detetom mogu primetiti, jer su žrtve zlostavljanja često nepoverljive, imaju strah od ljudi, stide se svog tela ili imaju osećanje krivice.

– Zlostavljači po pravilu koriste takozvane krizne trenutke da bi uradili ono što nameravaju. To su uglavnom vikendi, godišnji odmori, proslave kada je porodica na okupu. Popušta im kontrola pod kojom su bili dok imaju poslovne obaveze i tada isplivavaju morbidni sadržaji. Poznato je da ljudi ne žele da se mešaju u tuđe stvari, ali u ovim slučajevima, ako nešto znaju, moraju da kažu. Ako komšija primeti da dete zlostavlja otac, neka porazgovara sa njegovom majkom i skrene joj pažnju na problem – smatra Marija Dačević, kriminolog iz Beograda.

Seksualnim zlostavljanjem dece se, prema Krivičnom zakonu Srbije, smatra svaka aktivnost i ponašanje odrasle osobe u cilju seksualnog zadovoljenja i uživanja ili primenom sile, nad detetom mlađim od 15 godina. Iako se posledice incesta smatraju doživotnim po žrtvu, zakon rodoskvrnjenje ne sankcioniše naročito strogo - zatvorom do tri godine. Delo zastareva pet godina pošto je izvršeno, a nije otkriveno i prijavljeno.

KUĆNI BOLESNICI

U Srbiji nema preciznih podataka o incestu, ali procene govore da ih ima oko 30 godišnje, ali se vrlo mali broj prijavljuje, jer su počinioci bliski rođaci. Psiholog Aleksandra Janković iz Beograda smatra da su nasilnici alkohličari, ali i poremećene osobe i bolesnici:

–U mnogim slučajevima zlostavljači su u prošlosti i sami bili žrtve koji, zbog takozvanog mehanizma identifikovanja sa agresorom, počinju da se ponašaju kao oni. Često su to tako neupadljivi ljudi, da se i stručnjaci začude kada se sretnu sa takvom osobom. Reč je o ozbiljnom psihopatološkom poremećaju na nivou strukture ličnosti i teško je sa sigurnošću reći šta ih tera da se tako ponašaju.

I Dragan D. (36) iz sela Lubnica kod Zaječara počinio je incest. On je silovao svoju bolesnu maloletnu ćerku M. D. (12). Dvanaestogodišnju devojčicu perverzni otac je u više navrata obljubio, i to u svojoj porodičnoj kući u kojoj živi sa suprugom i još dvoje maloletne dece.

Dragan je u Lubnici poznat pod nadimkom Gromobran, jer je svojevremeno preživeo udar groma. Supruga pritvorenog Varadinka D. rekla je da ona ne zna šta se dogodilo i da jednostavno ne veruje da je njen suprug to učinio kćerki. Varadinka i Dragan imaju još dvoje dece, i to devojčicu koja ide u prvi razred osnovne škole i sina koji pohađa predškolsko.

- Ćerka mi se nikada nije žalila na oca - rekla je Varadinka i dodala. - Ona je bila problematična u školi i ponekad bismo je zbog toga suprug i ja udarili. Ne znam ko je to prijavio policiji i šta se u stvari dogodilo.

Jankovićeva smatra da erotizacija javnih medija i mladih osoba sa jedna strane šire voajerizam, a sa druge pedofiliju, koja prerasta u incest. Silovanje bližnjeg svog se najčešće vrši nad devojčicama, od strane muškarca u kući.

Zvonko Božinovski (37) zvani Lile iz Paraćina osuđen je u Okružnom sudu u Jagodini na 12 i po godina zatvora jer je silovao svoju dvanaestogodišnju ćerku. Božinovski je kritičnog dana ćerku sačekao ispred škole i pozvao je da s njim motociklom pođe do vikendice njegovog prijatelja. Kad su ušli u vikendicu, Božinovski je zaključao vrata i ćerki udario šamar. Zatim joj je naredio da se svuče i legne u krevet.

Septembra 2004. uhapšen je M. S. iz Požarevca jer je u više navrata seksualno zlostavljao svoju ćerku K. S. (11). Incest je otkriven kad je devojčicina majka primetila da dete ima polnu infekciju. Odvela ju je na pregled kod lekara, gde je i otkriveno seksualno zlostavljanje.

Jelena V. ima 55 godina, profesor je u penziji i ne može da zaboravi da je bila žrtva najtežeg nasilja u porodici, incesta. Jelenin otac, inače profesor istorije koristio je svaki trenutak da je pomazi po kosi, rukom pređe preko njenih grudi, poljubi u oko, obraz, a onda i u usta. Kad je Jelena napunila 14 godina, otac joj je dozvolio da u kući, po prvi put, napravi zabavu za prijatelje. Bila je presrećna, ali ne zadugo. Košmar te noći pratiće je do kraja života.

- Otišla sam na spavanje. San me je uveliko savladao, kada sam, jednog trenutka videla oca kako sedi na rubu kreveta. Otkrio je ćebe sa mene i rukom, blago, prelazio preko mog tela, zadržavajući se na grudima. Uplašila sam se. Rekao je: "Budi dobra, neću te povrediti! Muškarci su grozni, samo će hteti da te iskoriste. Tata će tebe da čuva, mazi i pazi". Jedne noći je potpuno poludeo i silovao me. Imala sam 16 i po godina kada mi je otac napravio dete - priča Jelena.

Prema podacima „Incest trauma centra” iz Beograda da je u 39,12 odsto slučajeva incest uradio otac, ali i da je u 53,22 odsto počinilac seksualnog zlostavljanja neko ko predstavlja figuru oca, poput očuha, hranitelja, usvojitelja.

– Većina majki nije svesna da je seksualno zlostavljanje njihovog deteta u toku. Žrtva se često nalazi u veoma delikatnoj poziciji. Recimo, ćerka se obrati majci za pomoć govoreći joj da je otac zlostavlja, ova joj ne poveruje ili, još gore, optuži je da je ona kriva što je zavela oca. Problem je što žrtve incesta dolaze u situaciju da budu „etiketirane” od strane društva. To može svima da se dogodi. Traume žrtve su velike i ostavljaju ozbiljne tragove, čak i ako nije dolazilo do seksualnog odnosa, već samo do dodirivanja. Ukoliko žrtve nisu na odgovarajući način psihološki tretirane, nosiće ogroman teret i mogu da postanu psihološki hendikepirane. Srbija je odavno deo sveta kada je reč o procedurama koje se primenjuju u lečenju ovih ljudi, ali je problem što se, najčešće zbog nedostatka novca, malo rade preventivni programi – kaže Marija Dačević, kriminolog.