Kontra-nebuloze

Пријемни у Земуну

Ево како ће изгледати пријемни испит за средње школе из математике, општина Земун, година 2020. Нема шта, ово је већ у наставном плану и програму!

1) Мали Аца има четири грама кокаина. Ако 1/8 прода Зеки за 5 евра а 1/4 Гоксију за 10 евра, колика је улична вредност онога што му остаје?

2) Бели добија 2000 евра за украдени BMW, 1000 за украдени Голф 5 и још 2500 за Ауди А8. Ако украде један BMW и 2 Голфа 5, колико Аудија треба да мазне да би имао укупно 9000 евра?

3) Киза је добио 6 година за убиство, а од наручиоца је добио 10 000 евра. Ако његова жена троши 100 евра dnevno, колико пара ће му остати кад се изађе из ћузе?

Додатно питање: Колико времена ће још морати да лежи ако убије кучку која му је потрошила паре?

4) Шоми је украо Ганетов Кавасаки. Док Шоми бежи брзином од 100 км на сат, Гане вади утоку. Ако му треба 7 секунди да извади утоку, репетира је и испали, колико далеко може да стигне Шоне док га овај не обори?

5) Ако је укупан просек оцена из хемије у једном одељењу 2,00, и ако Ђоле звекне наставници 3 шамара, за колико ће cе повећати просек оцена на следећем часу?

Malo o golfu

Otupite sa stilom

U poslednje vreme prosto se divim crnoj kutiji koja nam plasira sadržaj kakav nam je potreban. Tu su dvorovi, tu su farme, tu su crne hronike i još sijaset veoma interesantnih emisija. Ali, znamo svi da je čovek veoma znatiželjan, pa mu domaći sadržaj obično neodgovara. Šta ima „preko“?

Discovery je posebna priča, ima veoma kvalitetnog sadržaja, ali ima i teškog trash-a. Ima tu i raznih planet programa koji objašnjavaju sve i svašta, i onaj, kako se zove... MTV. Kralj medju programima, glavni kuvar debilizama koji može da gleda samo odredjena sorta ljudi.

Mnogo bogat čovek ima kuću. Kamerman dodje u kuću i biva nahranjen fekalijama zato što je dotičnog buržuja prekinuo u glancanju svog četrnaestog poršea, ali ga on ipak pusti uz neodobravanje. I onda reši da mu pokaže svoje carstvo. Koja je poenta ovoga?

Jasno je meni da ljudi vole da vide šta se dešava u tudjem dvorištu, takodje mi je kristalno čista informacija da treba s vremena na vreme „napariti“ oči kojekakvim luksuzima, ali sve ima svoju meru.

Skoro sam primetio da neki Američki celebrity ima desetak televizora u svom toaletu. To objašnjava tako što, kad vrši veliku nuždu gde god da se okrene može da vidi svoje spotove, emisije, ili šta već. Svaka čast, bravo za tebe. Vlasnik jednog poznatog časopisa narodu šalje poruku da je sasvim ok živeti sa četiri 40 godina mladje devojke u vili na pola miliona hektara sa zoološkim vrtom, pećinom sa džakuzijem i voznim parkom od ko zna koliko ljutih mašina. Omladino, ugledajte se na mene i budite kao ja. Jasno kao dan.

Da se razumemo, svi mi želimo bogatstvo, moć i slavu. Ali da li je neko bivšeg dilera droge koji sada ima hotel umesto svoje kuće kako je on do toga došao? Jok. Da li je neko pitao gore pomenutog čiku kakav način života on vodi? Ne baš. Bitno je da svi oni imaju bazene para i trude se da to prikažu kad god stignu. Ja verujem da je većina tih osoba kvalitetna u smislu nekog obrazovanja i odnosa prema životu, ali to nije ono što može da se zaključi iz emisije koju sam pomenuo. Znači, MTV Cribs je još jedna u nizu emisija koje služe isključivo za ispiranje glave. Po meni, TV je jedna veoma zeznuta naprava.

Imamo tu sreću (?) da ne živimo u blagostanju pa nam mozgovi još uvek nisu isprani ovakvim sadržajem, mada je bilo sličnih pokušaja koliko se sećam. Ali zaboga, ne može kuća Mileta Kitića da se poredi sa placem omanje države koju poseduje 50 cent. Kada bude došlo do toga (za jedno stotinak godina) onda će neka lokalna šimpanza da se hvali svojim dostignućima pred milionskim auditorijumom. Šta da se radi, i to je pusta moda.

Ne moram da navodim ostale morbidluke koji se daju na muzičkoj televiziji, a koji nemaju veze sa muzikom. Šta je sa onom selekcijom od 3 frajera (ili ribe), skeniranjem njihove posteljine ultra-ljubičastom svetlošću u potragom za raznim izlučevinama, šta je sa praćenjem života porodice jednog jako poznatog pevača i „gegovima“ koji bi nasmejali samo blago zaostalu osobu? To je sadržaj koji Amerima savršeno odgovara. Skoro sam gledao film Idiocracy koji vreoma lepo objašnjava šta bi se dešavalo kada bi ovako nastavili, za nekih 500 godina. Umesto da teži da povećava svoj IQ, čoveg ga uporno smanjuje i povladjuje crnoj kutiji postavljenoj na centar dnevne sobe, dozvoljavajući joj da polako ispira glavu širokih narodnih masa plasirajući degutantne sadržaje. Ranije je muzička televizija bila posvećena muzici, sada je posvećena trećerazrednim budalaštinama. Ali avaj, sve je to show-biznis.

Western - 1. deo, by Jojoba

Popodnevnu tisinu narusavalo je tek poneko njistanje konja u koralu ili dozivanje zedne stoke. Vruci vetar kotrljao je cupave glave tamblvida koje su za sobom necujno dizale tanke linije prasine. Zara je bila nesnosna. Niotkuda zazveckase mamuze necijih teskih koraka. Neko je iznemoglo vukao teske cizme po prasnjavmom putu.

Salun je bio poluprazan. Dvojica Meksikanaca sedela su na kraju sanka i saputala medju sobom. Moglo se razaznati samo shushtavo spansko “s”. Vrata saluna naglo se razgrnushe a u lokal se uvuce misteriozna figura, glave spustene u okovratnik, prasnjave garderobe i ocima sakrivenih u masnu senku velikog kaubojskog sesira. Figura sede za sank, podalje od dvojice iznenadjenih crnpurastih glava. Negde iza uveta izvadi dugacku sibicu shkripnu njome o djon svoje cizme. U zube stavi kratku cigaretu i zapali je. Iz zadnje sobe saluna pomoli se dugajlija bogatih brkova, brzo oko taknog pojasa veze kecelju, sa police hitro uze mesinganu pepeljaru i vestim pokretom je zalete duz citavog sanka. Pepeljara se, klizajuci, u inch zaustavi tik uz lakat novopridoslice. Laganim korakom dugajlija priblizi.

- Strendzeru…

- Tekilu…- promuklim glasom, uzvrati neznanac.

Dugacki lupi debelim dnom case o sank i natochi prelivajuci zuckastu tecnost. Nepoznati se masi dzepa i na povrsinu sanka izvnu nekoliko novcica.

- Kuca casti- rece sanker i namignu Meksikancima koji ne skidase mrke poglede sa pridoslice.

- Bog te blagoslovio Borracho.- odvrati ovaj.

Dugacki se na tren osmehnu, a onda mu grch obuze lice, brk mu se povi na dole, a on se nenametljivo mashi svoje vincesterke, pouzdane prijateljice koja i u svome dremezu uvek bejase spremna da klimne vagu pravde.

- Stranche, znas mi ime?

- Ah, kako ne bih…, ona stara kuja od tvoje majke pricala mi je o svome detetu idiotu dok sam je...

Vincesterka iskochi iz svoga skrovista i za tili cas se nadje prilepljena uz slepoochnicu stranca, oborivshi mu sesir i pokazavsi njegovo suncem ispeklo lice.

- Samo jos jednu rec o mojoj majci...- proshishta dugajlija milujuci oroz dugackim kvrgavim prstom.

Stranac se osmehnu siroko ispljunu cigaretu , i okrete glavu tako da mu nisan puske leze na sredinu znojavog cela.

-Iha Borrachon! Dugo se nismo videli, a ti vec hoces da me se otarasis.

Borracho se zagleda u stranchevo prljavo lice, a onda ga ocito prepozna, jer mu se brkato meksikansko lice razvuce u shirok krezavi osmeh. Gromoglasan smeh prolomi se uspavanim salunom. Stranac se pridruzi.

- Sherife! O kusi psu! Mislio sam da su te crvenokoshci odavno osusili na nekom kaktusu a vrane ti iskljucale oci.

Serif pomeri Borrachovu gvozdenu prijateljicu sa svoje glave. – Ako mi Indijanci nisu dosli glave, ne moras ni ti sada.

Nastavice se...

Oglasi

1. POTREBNA SEKRETARICA ZA RAD U FIRMI, ATRAKTIVNA I SLOBODNIH SHVATANJA.

RADNO VREME - DVOKREVETNO.

2. PRODAJEM MEČKU, 96' GODIŠTE, FUL OPREMA: DAIRE, MOTKA I LANAC.

3. MENJAM PAGAPAGAJA ZELENE BOJE ZA SVINJU OD 120 KILOGRAMA. NAPOMENA: BOJA SVINJE

NIJE BITNA. .

4 PRODAJEM CELOKUPNU ENCIKLOPEDIJU ''BRITANIKA''. NIJE UPOTREBLJAVANA. MOJA ŽENA SVE ZNA.

5. DOBR DAKTLOGRFKINJA TŽARI POASO. TPKAM 30 SOLVA U MINUTI. .

6. MENJAM ZDRAVSTVENU KNJIŽICU ZA ŠTEDNU, POŽELJNO OROČENU. ŠIFRA : ''ZDRAVLJE JE NAJVEĆE BOGATSTVO.'' .

7. MENJAM DVA KANARINCA ZA JEDNU DOBRU ŠEVU.

8. MENJAM TAŠTU ZA KOMBAJN. ŠIFR: ZMAJ ZA ZMAJA

9. PRODAJEM KUĆU NA KLIZIŠTU. POŽURITE, CENA RASTE! JOŠ MALO, PA JE U CENTRU GRADA.

10. Šahista traži partnerku koja zna kako idu sve figure.
Šifra: figure veneris

11. Menjam dečka s motorom za dečka s kolima.
Šifra: dolazi zima

12. Prodajem kravu: crna metalik boja, HI-FI mukanje, spušteno sportsko
vime, prohrom rep i aluminijumska kopita.

13. Devojka, 23 godine, visoka, zgodna, crna kosa, plave oci, uspešno
zaposlena i bogata traži mušku osobu slicnih osobina kojoj bi prodala
deset kubika čamove građe.

14 Ako neko želi da ostavi alkohol i cigare, nek ih ostavi kod mene.
Šifra: Ne biram.

NIštavilo

Ruke su teške, da na oslonac misle,
Noge ukopane u pesak duboko.
Plamičak koji na vetru leluja,
A posmatra ga sivi soko.

Vetar sa sobom strahove nosi,
Uz vetar brže protiče vreme,
Taman kada se zapitaš ko si,
Usne se ukoče i postanu neme.

Tišina i pesak, oblici razni,
Veliko svetlo, drhtavo ništavilo.
Čekamo da se plamičak ugasi,
I to je jedno jedino pravilo.

Malo o filmovima

Upozorenje: Ko nije gledao filmove koje ću pominjati neka ne čita nastavak teksta. Ozbiljno, nemojte.

U poslednjih par dana sam pogledao za mene priličan broj filmova, i sve sam nekako bukvalno shvatio. Da li je to zato što me ne drži koncentracija ili zato što me filmovi nisu oduševili ne znam, ali ovako sam ja video celu priču;

Avatar. Ljudi su stoka kao i obično, i umesto da su otišli u Afriku da se iživljavaju nad nekim plemenom oni su to malo smućkali i ubacili priču iz Surogata, te su se podelile strane. Nadrkani general koji hoće da sruši sve pred sobom i nakupi se neke ultra-moderne rude, i par optimista koji su bili uvereni da mogu da pobede vojsku sa lukovima i strelama. Glavni lik se zaljubljuje u lokalnu vanzemaljku (ili je zemljanka beše?) i napravi joj dete, ali pošto on nije on, već je on on u telu plavog izroda tu nastaju problemi. Dobro na kraju pobedi, glavni glumac se seli u telo plavog džina i cmače se sa svojom curom srećan i zadovoljan. Izmedju naravno ima brda pucnjave i napetosti. Ne shvatite mepogrešno, oduševljen sam filmom.

Four Lions. Ne znam odakle da počnem. Nisam gledao ništa gore jako dugo. Tri imbecila i genije hoće da se dignu u vazduh i spremaju se ceo film za to, džihad i ostalo. Nikako im ne polazi od ruke pošto je teško raditi sa kretenima, te na kraju uspeju da se pokokaju ali ni blizu spektakularno kao što su planirali. Nekome je film komedija, meni teško djubre.

Expendables. Silvester nam je pokazao šta znači ona "Krvi do kolena, limfe do članaka". Ne, ali stvarno. Otišli njih petorica na neko ostrvo da spasu neku curu od kandži lokalnog narko-boss-a(koji je ranije radio za CIA-u), kad tamo naleteše na 2,500 vojnika. Majku mu, stvarno im nije ostalo ništa drugo no da ih sve pobiju kao zečeve. Pucnjava kreće od samog početka filma, a završava se 15 sekundi pred kraj. Dijalozi su kvazi-komični, taman kako treba. Svaka čast, postignut je željeni efekat!

To je to za sada, gledao sam još finih i ne tako finih filmova, ali o njima drugi put.

Prozna igra

Na blogu Filoblogija je pokrenuta vrlo zanimljiva igra, Prozna igra, koja je mene oduševila i morao sam nastaviti jednu od priča, priču broj 2:

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Bilo mi je zlo - užasno zlo od tih dugotrajnih muka, a kad su me napokon odvezali i dopustili mi da sjednem, osjetio sam kako gubim svijest. Osuda - strašna osuda na smrt - bila je posljednja razumljiva rečenica koja mi je doprla do ušiju. Nakon toga glasovi inkvizitora kanda su se rastopili u nejasan žamor. To mi je izazvalo u glavi pomisao na revoluciju.

Stolica je bila prikovana za patos ali sam i dalje imao utisak da se vrtim sa njom po prostoriji, težak vazduh parao je moje nozdrve i podsećao me na mučninu koju sam želeo da zaboravim. Bol je i dalje bio jak, nisu uspeli da me slome ali su davali sve od sebe, pljuvali su po meni kao po poslednjoj džukeli, ne znam ni sam zašto. To što sam uradio bilo je iz čistog zadodoljstva...

Nakon pola sata, možda više, ponovo sam se probudio. Svi su bili tu osim dželata, ali se po šaputanju prisutnih moglo reći da i on ubrzo stiže. Okrenuo sam se oko sebe i video beli mantil, tako poznat iz nekog razloga. Čovek je stajao i posmatrao me, a po njegovom držanju sam zaključio da mi je ostalo još jako malo pre nego što ubode iglu u moju venu i smeje se dok gubim svest. Nisam to hteo da dozvolim.

-„Dokle ovako?“, pitao sam ga

-„Dok ne zaboraviš apsolutno sve što se tamo desilo“, odgovorio je čovek u mantilu i teatralno zapalio cigaretu.

Pokušao sam da počupam kaiševe na stolici ali sam bio previše slab, jedino što sam dobio je smeh prisutnih. Mislio sam na nju, hteo sam da ostanem budan zbog nje, jer bi ona to cenila. Jedini put kada sam se borio to je bilo upravo zbog nje. Imao sam utisak da mi glava puca poput porcelana, sive tačke su mi igrale pred očima, ali sam i dalje sedeo na istoj drvenoj stolici, bespomoćan kao štene. Još jedan ubod igle i stvarno ću sve zaboraviti, čovek u mantilu nije ni najmanje lagao.

I šta će oni dobiti time što ću ja da zaboravim tih desetak minuta svog života? Apsolutno ništa osim ličnog zadovoljstva. Dok sam se borio sa ovom mišlju začuo sam prigušene korake, obraćanje po tituli i srce je krenulo jače da mi lupa. Koliko god se trudio da ne pokažem strah odavale su me kapljice znoja na čelu i ubrzano disanje. Nije još kraj, ali nije ni daleko. A onda je ona ušla u belu, previše osvetljenu prostoriju:

-„Drago mi je da se držiš, ali od toga nemaš ništa. Zašto se ne prepustiš?“

-„Samo me ubodi pa da završimo sa tim.“

-„Kako ti kažeš...“

Nisam mislio, ali taj poslednji ubod mi je veoma prijao. U glavi sam osetio neku toplinu, neko olakšanje jer znam da će ovo biti zauvek izbrisano iz mog sećanja. Ne samo ovo, već i ceo moj život. I sve zbog nje, i tih desetak minuta...

Umetnost

Rusi su pomalo bolestan narod. Ima jedna jako zanimljiva pesma. Dečija je! U slobodnom prevodu glasi ovako:

"... Deca su našla u polju bombu. Zadivljena tim otkrićem uzeli su je i prenosili iz ruke u ruku. Deka je to gledao sa trema smejući se i klackajući se u stolici. Igrala su se deca danima, dok jednog dana granata nije eksplodirala. Dugo, dugo su letele ruke i noge, a deka je i dalje sa osmehom posmatrao sve to i klackao se u stolici..."

Savršena pesma za pred spavanje?

A čuo sam da je jedan pesnik pisao o kravljem lešu koji se raspada, i nakon strofa i strofa opisivanja detalja uporedio ženu sa istim tim lešom. Ljubavna pesma...

Da li umetnost treba da ima granice?

Krugovi u žitu #2

Inspirisan komentarima sa prošlog posta, moram da nastavim sa ovom temom. I dalje neke stvari ne štimaju, a raštimovane pojmove nikako ne volim.

Npr, nismo se uopšte posvetili svrabu u levom dlanu! Kao što reče zalutala, ona uvek dobije neke novce kad je svrbi levi dlan. Ja imam drugi problem. Kada me zasvrbi rožnjača tokom punog meseca leti nadjem neke pare :-) Zalutala, samo imaš sreće, nema to veze sa dlanovima...

Ako pomenemo prolazak ispod merdevina nešto tu nije u redu. Dobro bre sreću mu poljubim, pa oni jadnici što su pravili merdevine mora da su umirali kao blesavi... Već sam pominjao ogledala, crne mačke, šta još imamo... Jedenje sa noža! E to podržavam. Verujem da je to neka majka izmislila da joj deca ne bi jela sa noža i posekla se. Kažu da te tada prati nesreća ne znam koliko, ali ovo u principu ima mnogo opravdanije razloge.

Cicilz je rekla nešto za sedenje na ivici stola. I to podržavam vala. Šta bi bilo kada bi se prevrnula zajedno sa stolom? Mislim da je i ovde prste umešala neka zabrinuta majka... Dajte još neke primere, ja uživam u analizi ovoga :-)