timski rad

Sazrevanje ideje, korak 4.

Posle objektivnog razmatranja, analiziranja podataka i kompletne situacije, potrebno je da prođe neko vreme da bi se sve informacije slegle. U tim trenucima je potrebno izvršiti distanciranje sebe od prethodnih aktivnosti. Jednostavno, ne treba o tome razmišljati. Ovaj korak se ne sme nikad preskočiti, jer čak i onda kada pomislimo da nam je rešenje na dohvat ruke, može biti greška...

U ovoj situaciji treba pustiti podsvest da radi, ne sme biti tenzija, atmosfera mora biti relaksirana, ne treba pričati o zadatku, već o nečemu lepom-doček Nove godine, na primer, ili leto 2010-te?

Korak 3. Razmatranje

Stigosmo i do trećeg koraka. Posle odmrzavanja i akumulacije, potrebno je izvršiti razmatranje i analizu. U ovom koraku je potrebno izvršiti analizu podataka, zatim grupisati informacije i na kraju, treba formirati celine koje imaju smisla.Osnovna svrha ovog posla je klasifikacija i pojednostavljenje. Klima mora biti analitička, ali je prisutan i kritički način razmišljanja. Kao osnovni cilj nameće se objašnjenje formulacija, odnosno, treba sa razumevanjem definisati ključne pojmove, identifikovati obrasce i razjasniti veze koje se dešavaju, tako da sve bude jasno i da nema nedoumica.

Donošenje odluka, korak 2

KORAK 2. AKUMULACIJA

U koraku 2 treba prikupiti informacije o problemu, konkretne činjenice i opredeljenja. Potrebno je voditi računa da se u ovom koraku ne analizira niti rešava problem, već se to radi kasnije. Prvo se sprovodi individualna, a zatim timska akumulacija kako bi se stvorila zajednička osnova informacija potrebnih za dalji rad.

Klima: Nije ocenjivačka. Poželjna ja raznolikost.

Ciljevi: Prikupiti informacije vezane za temu i izgraditi zajedničku osnovu podataka i informacija.

Smernice: Izvršiti individualnu i timsku akumulaciju. Individualna akumulacija se vrši u tišini; u timskoj akumulaciji se iznosi po jedan iskaz u jednom trenutku. primenjuju se pravila "desne strane", reč prvo dobijaju učesnici koji se nalaze sa desne strane onog koji vodi sastanak...

Donošenje odluka, korak 1.

U procesu donošenja odluka postoji tri grupe aktivnosti (donošenje odluka, konkretizacija odluka i prihvatanje odluka) i osam koraka (po teoriji Isaka Adižesa).

KORAK 1. ODMRZAVANJE

U toku koraka 1 komentariše se razmišljanja ili očekivanja prisutnih vezana za ovaj sastanak ili bilo šta drugo što bi relaksiralo učesnike i psihološki ih pripremilo za zajednički rad. Odmrzavanje se uvodi da bi se smanjila nepotrebna tenzija i otklonio skepticizam i evantualno nezadovoljstvo koje prigušuje kreativnost. Ma koliko izgledalo nepotrebno, nikada ne treba preskakati odmrzavanje.

Klima: Relaksirana, nije ocenjivačka

Ciljevi: Prilagoditi se ambijentu i učesnicima, upoznati se sa temom i zagrejati se za nju; Usredsrediti se na "situaciju ovde i sada" i na zadatu temu. Priznati, a zatim otkloniti zbunjenost i nejasnoće oko predstojeće etape rada ukoliko postoje.

Principi timskog rada 2. deo

Proces održavanja sastanka je unapred definisan. Svi učesnici sastanka moraju biti obučeni za timski rad, zadatak mora biti svima jasan, osoba koja vodi sastanak mora biti obučeni integrator, svako ko traži reč mora je i dobiti, ali ako će biti kratak i jasan. Koji fizički uslovi mogu zadovoljiti pogodnu atmosferu za sastanake? Raspored sedenja treba biti polukružni, za vreme rada nema pušenja, jela niti pića, dozvoljena je samo voda, temperatura u prostoriji mora biti prilagođena intelektualnom radu, radna soba ne treba da je suviše velika, niti suviše mala u odnosu na tim, kako bi se učesnici osećali prijatno i bili radno raspoloženi. I na kraju, proces donošenja odluka je veoma bitan, ali o njemu ću drugom prilikom...

Principi timskog rada 1. deo

Da bi timski rad bio uspešan, potrebno je uvažavati određene principe. Sastanci treba da počnu na vreme, ali i da se završavaju u dogovoreno vreme, bilo bi poželjno na istom mestu i naravno, trebaju biti unapred zakazani. Imajući u vidu Adižesovu teoriju timova, dolazim do zaključka da je "capi" neophodan svo vreme, zna se ko koga zamenjuje ( zamena se dešava u izuzetnim situacijama ), nema kasnijih dolazaka niti ranijih odlazaka, a sastanci se ne otkazuju i ne odlažu...

Neka mala, ali važna pravila za stvaranje pozitivne klime u timu

Za uspešan timski rad potrebno je jedinstvo različitih stanovišta i ideja. U svakom sistemu je vidljivo prisustvo entropije, ali je cilj da se ona svede na najmanju meru, koja ne može ugroziti rad tima. Pojedici će želeti da se istaknu i stalno će tražiti reč, što može smetati ostalim članovima tima. Kod komuniciranja između diskutanata bitno je voditi računa o načinu iznošenja sopstvenih stavova, te umesto faza koje polarizuju, treba koristiti fraze koje integrišu. Na primer, umesto izraza " Ja se ne slažem ", treba reći " Imam drugačiji stav", ili " Imam još jedan predlog ", umesto " To ne valja " , treba reći " Informacije koje su mi poznate ne pokazuju ono što je rečeno ", umesto pomalo iritirajućeg pitanja " Šta to znači ?", bilo bi poželjno reći " Da li si mislio da kažeš...?" ili "Da li pod tim podrazumevaš ?" ...

Osnovne prednosti uvođenja timskog rada

Mišljenje stručnjaka je da timski rad ima sledeće dobre karakteristike:
veća motivisanost zaposlenih, povećan nivo njihove produktivnosti, kao i veće zadovoljstvo, unapređenje poslovnih veština zaposlenih i povećana fleksibilnost organizacije. Znači, prednosti timskog rada su lako uočljive i kompatabilne sa definicijom menadžmenta koju je dao jedan od tvoraca modernog menadžmenta P. Drucker: "Menadžment predstavlja usmeravanje i obezbeđivanje sprovođenja efektivnog i efikasnog korišćenja raspoloživih resursa radi postizanja željenog cilja ". Dilema je otklonjena, prednosti timskog rada u odnosu na rad pojedinca je jasna...

Pojedinačni ili timski rad?

Postavlja se dilema da li pojedinac može odgovoriti na zahteve poslovnog okruženja ili je timski rad poželjan? Da li je sastavljanje tima gubljenje vremena ili mudro iskorišćeno vreme? Međutim, čim se malo razmisli o tome, dolazi se do zaključka da " dve ili više glava bolje misle nego jedna ". Rad u timu čini posao interesantnijim i dovodi do zadovoljenja socijalnih potreba zaposlenih. Dodatno, rad u timu kreira vrstu socijalnog pritiska u smislu očekivanja da svaki njegov član poveća napor kako bi se ostvario cilj tima.

Uvod o timskom radu

Malo je trendova koji su toliko uticali na zapošljavanje i rad kao što je to slučaj sa masivnim pokretom uvođenja timova na radna mesta. Taj prelazak sa „raditi sam“ na „timski rad“ zahtevao je od zaposlenih da kooperiraju, dele informacije, suočavaju i prevazilaze razlike, kao i da sublimiraju individualne interese zarad većeg dobra – dobra tima . Sve je je to rezultiralo unapređenjem poslovanja, što i jeste primarni cilj postojanja preduzeća.