zwerg

zwerg http://zwerg.blog.rs/blog/zwerg zwerg 2026-05-14T05:27:38Z O iznenađenjima... http://zwerg.blog.rs/blog/zwerg/generalna/2023/10/06/o-iznenadjenjima... Inspirisana Dijaninom pričom počela sam da razmi&scaron;ljam o iznenađenjima... Dijana je želela da proslavi divan dan, ali nije imala nikakve konkretne planove ni želje. Želela je samo da bude iznenađena. Nikada nisam volela iznenađenja. Ali valjda kako se s godinama mi menjamo tako nam se menja i ono &scaron;ta volimo. Postoje tako neke stvari koje ja radim po inerciji, eto tako jer sam ih nekad volela, radila... Tu ba&scaron; dolazi do izražaja onaj bik u meni. Samo neka je bez promene... Ali kako sam ja sve vi&scaron;e osoba koja obožava promene, tako sam izgleda zavolela i iznenađenja. Mada nisam do sada razmi&scaron;ljala o tome. Razmi&scaron;ljam o tome &scaron;ta nam je uradilo ovo moderno doba. Sad verovatno zvučim kao da imam sto godina, ali meni i deluje kao da je toliko pro&scaron;lo otkad živimo ovaj moderni život. Da se razumemo, ja vrlo volim određene stvari koje nam je donelo ovo vreme ali i dalje &bdquo;patim“ za nekim starim. Sećam se onog perioda kad smo pravili poklone jedni za druge, kad smo crtali čestitke ili satima birali &scaron;ta da poklonimo nama dragoj osobi. Satima smo birali jer smo želeli da tu osobu obradujemo, da joj poklonimo ne&scaron;to &scaron;ta ona voli. Danas ba&scaron; i nemamo toliko vremena da biramo poklone, obično se to radi u hodu, usput svratimo do radnje i uzmemo &bdquo;ne&scaron;to na brzinu“... Ali nije ni do poklona. Do vremena je. Do prioriteta. Do onoga čemu (kome) dajemo sebe. Ja sam npr osoba koja voli da kupi i po&scaron;alje cvet osobi koju volim. Ja i dalje pravim čestitke za Novu godinu (OK, sad pravim digitalne, ali ipak pravim)... i dalje imam momente kad kažem svojim ljudima koliko ih volim i koliko sam srećna jer ih imam... Ova dana&scaron;nja priča je pokrenula gomilu misli u mojoj glavi. Gomilu pitanja. Danima već razmi&scaron;ljam o okruženju. Kažu &bdquo;ti si prosek 5 osoba koje te okružuju“. Moje pitanje vama – jel vam se dopada prosek koji ste? Generalna 2023-10-06T22:16:40Z zwerg "I opet ću da odem u Grčku, da produžim život makar za 5 dana" http://zwerg.blog.rs/blog/zwerg/generalna/2023/07/16/i-opet-cu-da-odem-u-grcku-da-produzim-zivot-makar-za-5-dana Mislim da postoji dva tipa ljudi. Oni koji sledeće putovanje planiraju čim se vrate sa jednog i oni koji sve to rade malo spontanije, u minut do dvan’est Ja ba&scaron; i nisam sigurna koji sam tip. Koji si ti tip? Ranije sam mnogo volela da skitam, da u nedogled istražujem. Mislim, volim i sada ali ne&scaron;to se tu promenilo. Ranije mi je bilo bitno samo da odem negde… a sad mi je bitno i gde sam oti&scaron;la... Drugarica mi pre neki dan reče da sam s godinama sve vi&scaron;e tipičan bik (ne, nije mislila po tvrdoglavosti već po hedonizmu). Ne znam, ali nekako volim da mi je tu neka borova &scaron;uma, ne tako fensi plaža ali opet neka sa udobnom ležaljkom. Da je pomalo divlja, a opet ne toliko divlja da mogu dobiti svoju dozu kafe... Ma volim da mi je udobno i onako ba&scaron; taman. Ali postoje ta neka mesta koja možda nemaju sve ovo &scaron;ta sam iznad navela, ali imaju ne&scaron;to drugo. Ne znam ja da defini&scaron;em to ne&scaron;to drugo... ni ne može se definisati. To je ono ne&scaron;to &scaron;to se oseti. Samo eto tako izazove neke žmarce, naježi kožu, pokrene lavinu osećaja zahvalnosti &scaron;to se ba&scaron; tu nalazim. Ako mene pitate, miris grčkog mora i energija tih mesta uvek odrade veći deo &bdquo;posla“... Tako je ove godine spontano &bdquo;odrađen posao“ i odluka pala da se deo leta provede na grčkom ostrvu Rodosu. Iako sam već bila na Rodosu pre 9 godina, jedva sam čekala da sletim. Nisam od onih ljudi koji vole da puste utiske da se slegnu. Vi&scaron;e volim da sa istom euforijom prenesem odmah... mada verujem da će utisci da se slegnu tek kad sledeći put budem na primorju... O Rodosu bih imala toliko toga reći da se &bdquo;brinem“ da se ovaj post ne pretvori u čitavo poglavlje... &Scaron;to se same organizacije puta tiče, videla sam da mnoge agencije imaju Rodos u ponudi. Ima i dosta opcija za samostalno organizovanje (u tom slučaju bi valjalo da to uradite nekoliko meseci unapred). Iako smo mi i&scaron;li preko agencije(i zadovoljni smo), uvek radije biram samostalno organizovanje. Verujem da svi Rodos vezuju za Kolos sa Rodosa (jedno od sedam svetskih čuda). Sama činjenica da je grad Rodos pod za&scaron;titom UNESCO-a govori dosta o njegovoj vrednosti. Ukupna dužina ostrva je oko 220km. Ako imate prilike, iznajmite auto ili koristite bus koji vozi do svih mesta koje ne smete propustiti ako ste na ostrvu. Krenula bih od onoga &scaron;ta se meni najmanje dopalo a to je najjužnija tačka ostrva i mesto po imenu Prasonisi. Ako volite surf onda bi vas ovo mesto očaralo. Pre nego &scaron;to sam prvi put oti&scaron;la na Rodos negde sam pročitala da se tu spajaju dva mora u jednom trenutku u toku dana. Naravno da sam u glavi imala full scenario kako je to moćno ali zapravo je ni&scaron;ta … U povratku odavde smo isključili navigaciju i malo se “gubili” po ostrvu. Idealna prilika da se uđe malo u unutra&scaron;njost ostrva i prođe kroz maslinjake. Sad mislim da bih mogla da pređem na ono &scaron;ta mi se najvi&scaron;e dopalo (i prvi put i ove godine takođe) , a to je tkz. belo selo, Lindos. Ljudi moji, kakvo je to mesto… Ako bi trebalo da se odlučite za samo jedno mesto koje biste posetili tokom boravka na ostrvu, onda to definitivno treba biti ovo selo. Pre nego &scaron;to se skrene sa glavnog puta i uđe u selo, naletećete na jedan parking gde svi staju da se fotkaju i uživaju u prvom susretu i pogledu na Lindos. Na ulasku u selo će vas dočekati magarci. Preslatki su. Možete ih samo pomaziti ali i koristiti kao prevozno sredstvo do Akropolja koji se nalazi iznad sela. Za ovo sam saznala pre nego &scaron;to sam prvi put i&scaron;la na Rodos i tada sam imala želju da to i probam (iako sam i tad imala osećaj da je to mučenje za životinje). Tad mi je tata ispričao priču da su magarci životinje koje vole da ne&scaron;to čine za čoveka jer se tako osećaju korisnim. Takođe su poznati i kao “skupljači” negativne energije. Nakon &scaron;to se pozdravite sa magarcima nastavljate dalje kroz selo. Ulice su uske i u&scaron;u&scaron;kane, prepune zanimljivih radnjica i suvenira.Ovde bih vam predložila da besciljno lutate ulicama I eventualno napravite pauzu u nekom od preslatkih kafića/lokala. Na vrhu sela videćete stepenice koje kroz &scaron;umicu vode do Akropolja odakle se pruža predivan pogled. Mnogo toga istorijskog je izgorelo, tu su samo ostaci ali vredi popeti se do gore (ako ste ljubitelj istorije, informi&scaron;ite se o turama i detaljima kako biste čuli različite zanimljivosti) Svako ko je posetio Lindos, verujem, da će podeliti moje odu&scaron;evljenje. Lindos takođe ima i slatke plaže. Od grada Rodosa spu&scaron;tajući se dalje u smeru prema Lindosu postoji gomila predivnih plaža. Da se ovaj post zaista ne bi pretvorio u čitavo poglavlje, pre nego &scaron;to zavr&scaron;im i sumiram, pomenula bih jo&scaron; Stari grad u gradu Rodos. To je definitivno jo&scaron; jedna stvar koja se mora naći na listi svakoga ko dođe na ostrvo. Nisam sigurna dal je lep&scaron;i noću kad je pun ljudi i svetla ili danju kad se vidi svaki njegov kutak i svo cveće. Moje odu&scaron;evljenje je ba&scaron; ogromno. Sva ta energija kojom me  grčko primorje napuni... Pre nego &scaron;to ostavim moje favorite, složila bih se sa čuvenom &Scaron;urdinom rečenicom iz kultne serije &bdquo;Vruć vetar“ -> ... &bdquo;I opet ću da odem u Grčku, da produžim život makar za 5 dana, da me opali sunce ono južno, da me pomiluje onaj njihov vruć vetar“ -       Grad Rodos (stari grad, luka Mandraki, Kolos sa Rodosa) -       Lindos + Akropolj -       Plaže: Tsambika, Anthony Quinn Bay, Lindos, Afandou – ove su se meni svidele najvi&scaron;e, ali pored ovih ima jo&scaron; plaža -       Ako volite izlete -> Symi – preslatko mesto… vraćala bih mu se iznova kao i Lindosu Za sad stajem ovde i ostavljam vama da stvorite neke svoje utiske i odu&scaron;evljena...  Generalna 2023-07-16T18:18:46Z zwerg Srećna Nova Godina / Godina u znaku spontanosti http://zwerg.blog.rs/blog/zwerg/generalna/2023/01/02/srecna-nova-godina-godina-u-znaku-spontanosti Pa zdravo dru&scaron;tvo, Srećna nam Nova 2023.godina, želim nam dobro zdravlje, mnogo radosti, ljubavi, putovanja i para. Verovatno sam vi&scaron;e puta do sad ponovila koliko volim decembar i koliko uživam u svim radostima koje decembar donosi. Prvi put se desilo da nisam imala neki naročit osećaj 31.12., nisam imala nikakav osećaj da MORAM odraditi sve i sva&scaron;ta pa čak ni da moram da zavr&scaron;im vision board pre isteka 2022. Ceo dan sam bila prepu&scaron;tena osećaju i radila ba&scaron; ono &scaron;ta mi se u datom trenutku radilo. Čak sam malo i dremnula tokom dana. Zapravo sam bila jedna totalno netipična JA. I mogu vam reći da mi se dopalo. Ne znam kako je kod vas, ali ja sam znala neretko da nabijem sebi pritisak ako ne odradim ono &scaron;ta sam planirala, ako kojim slučajem ne bih oti&scaron;la na dogovorenu kafu ili iskočila iz bilo čega &scaron;ta sam za taj dan planirala. I da, sve se kod mene godinama unazad vrtelo oko te reči &bdquo;PLAN“. Duže vreme (možda i jednu deceniju) ja radim dva posla. Zapravo, to sam osvestila tek pre malo jače od godinu dana. Pored svog regularnog posla ja držim časove nemačkog jezika. I kad god bih nekom to pomenula, uvek bih rekla &bdquo;E imam čas“, nikad ne bih rekla &bdquo;Radim“. Časove nikad nisam doživljavala kao posao, nekako su postali sastavni deo mene. I vrlo sam srećna jednim delom zbog toga &scaron;to mogu da zaradjujem od nečega &scaron;ta ne doživljavam kao posao. I moguće je da ću u nekom trenutku i živeti od toga. Ali s druge strane sam se malo &bdquo;pogubila“ zbog ta dva posla i svega onoga &scaron;ta ja želim da radim/u čemu želim da uživam sa strane. Da bih sve mogla da imam morala sam se naučiti da budem prilično organizovana, a to je značilo da moram imati PLAN. Odlično je biti organizovan. Tad skontate da dan može da traje vi&scaron;e od 24h. Ali nemojte zaboraviti da se organizujete i oko sebe. U početku sam mislila da je sasvim dovoljno &scaron;to sam tefterisala čak i vreme za sebe, vreme za kafenisanje i sl. Al’ sam ba&scaron; na tom putu izgubila sve čari spontanosti. Iza&scaron;la bih ja na kafu, pro&scaron;etala Kalemegdanom, oti&scaron;la na masažu ali ponekad ba&scaron; u trenutku kad bih radije radila ne&scaron;to drugo ili bila negde drugde. A eto, oti&scaron;la sam jer sam se tako organizovala 2 nedelje ranije... Možda nekom to super odgovara, &scaron;to se mene tiče, nije bilo OK. Vremenom sam izgubila sebe, smanjila osećaj radosti oko odredjenih stvari kojima ba&scaron; fali spontanost, vi&scaron;e sam se umarala (psihički) i bap, odjednom su časovi postali posao koji mi je sve teže padao... Ove godine obećavam sebi da ću biti spontanija. Dozvoliću sebi da radim ono &scaron;ta mi pokreće radost. Dozvoliću sebi i da ni&scaron;ta ne radim. Hodaću bosa po travi. Viđaću ljude koje volim i koji mi prijaju. Dopustiću novim ljudima da uđu u moj život. Promeniću sve ono &scaron;ta mi tro&scaron;i energiju a nikako ne puni rezervoar. Potrudiću se da svesno biram čemu dajem važnost, pažnju, energiju, vreme i sebe. Davaću sebe sebi. A ponekad ću i ostaviti sebe na miru. Jedno vreme sam imala jako lepu naviku, nekad bih pisala, a nekad i razmi&scaron;ljala i osve&scaron;ćivala sve ono na čemu sam zahvalna. Sve ono &scaron;ta imam/koga imam. Možda je kli&scaron;e ali stvarno radi posao. Stvarno probudi ono ne&scaron;to lepo u stomaku. Nije da to ne praktikujem i sad, ali mogla bih da uvedem u dnevnu rutinu. Neće da &scaron;kodi Generalna 2023-01-02T20:15:59Z zwerg Decembarska radost http://zwerg.blog.rs/blog/zwerg/generalna/2022/12/06/decembarska-radost Kontam da postoje dva tipa ljudi. Oni koji su ludi za decembrom i prazničnom euforijom i oni drugi koji su ludi zbog istog. Ja spadam u ovu prvu grupu. Ne znam tačno &scaron;ta je to u decembru, ali ja ga obožavam. Mislim da bih decembar mogla da opi&scaron;em kao najradosniji mesec u godini. Iako je poslednji dan u mesecu, na mene utiče vrlo pokretački. U decembru sam vrlo motivisana za mnogo toga. Nekad mi se de&scaron;ava da me sa svih strana obuzme motivacija, pa vrlo lagano propustim da sve to i iskoristim i/ili pretočim u akciju. Ovog decembra sam pokrenula izazov (za sebe a i za sve vas koji želite da mi se priključite) i re&scaron;ila da mi ovaj mesec bude mesec radosti. Živimo ba&scaron; brzo i postajemo sve vi&scaron;e skloni tome da sve i svakoga uzimamo zdravo za gotovo. I za čas se pretvorimo u Grinča koji ne samo da negoduje prazničnu atmosferu već postaje dzangrizav po pitanju svega i svačega. Koliko puta vam se desilo da ste rekli da nemate vremena da se javite nekom na telefon, da nemate vremena da skoknete na kafu sa prijateljima, da nemate vremena da vežbate ili jednostavno le&scaron;karite i zevate u plafon? Ja sam vam od onih ljudi koji su &bdquo;300 na sat“, uvek u nekim akcijama, u gasu sa prividnom brigom o sebi. Kad bi me neko pitao kad sam poslednji put uradila ne&scaron;to za sebe, dala sebe sebi, verovatno bi mi trebalo malo vremena da se prisetim tog momenta. A svi koji me dobro poznaju, znaju da je to nimalo tipično za mene. Ja sam neko ko voli da voli sebe. Ja sam vam neko ko sam sebi po&scaron;alje cveće, pro&scaron;eta do neke slatke kafeterije i uzme kafu za poneti... neko ko ode na masažu... Verujem da će me mnogi razumeti a i složiti se sa mnom da je čoveku lako da skrene s puta i poremeti svoj ritam u kom se najbolje oseća samo zbog brzine života i grada. Ba&scaron; nekako lako dozvolimo brzini da nas obrlati i uzme pod svoje. I da se vratim na onaj moj decembarski izazov. Ovog decembra sam re&scaron;ila da iskoristim svu ovu prazničnu euforiju, svu lepotu decembra kao i motivaciju koju donosi decembar i pokrenem radost (sad zvučim kao reklama za Coca Colu – oduvek sam obožavala njihove reklame). Svakog dana ću se truditi da pronadjem i najsitiniju radost u &scaron;oljici kafe, &scaron;etnji kroz Knez Mihailovu, posećivanju svih onih kafića koji odi&scaron;u prazničnom atmosferom, popiću toplu čokoladu a i po neki punč. Davaću sebe sebi a i voljenima. A i vas pozivam da se uključite, da pokrenete radost, uživate u kafi, toploj čokoladi, kuvanom vinu ili punču. Da se srećemo u okićenim kafeterijama i lokalima, da damo sebe sebi i voljenima. Ionako smo svi na dru&scaron;tvenim mrežama, pa hajde da ih ispunimo rado&scaron;ću. Kažu, sve &scaron;ta se deli to i raste. Pi&scaron;ite mi ako imate jo&scaron; neke predloge i koristite #decembarskaradost da pratim va&scaron;e uživancije   Do skorog čitanja, Grli vas Marinien Generalna 2022-12-06T20:59:36Z zwerg Jedan maleni, šareni grad i duša "na punjaču" http://zwerg.blog.rs/blog/zwerg/generalna/2022/08/20/jedan-maleni-sareni-grad-i-dusa-na-punjacu   Kad pomislim na leta svog detinjstva obuzme me neka nostalgija. Nostalgija ne samo za tim vremenom, za ljudima koji vi&scaron;e nisu fizički sa nama, već i za pravim letom. Kad pomislim na ta leta, mogu da razumem ljude koji kažu da vole leto. Znate ono kad je 30 stepeni toplo, a uveče vam za &scaron;etnju treba ne&scaron;to &bdquo;za preko“. Ali ni tih leta vi&scaron;e nema...  Ne znam, nisam neki fan leta. Uh, naročito ne leta na beogradskom asfaltu.   Ali sad ne želim da kukam i žalim se na temperaturu već bih da vam pričam malo o jednom magičnom mestu. O mestu na koje sam pobegla od beogradskog asfalta. Ove godine sam osetila veliku potrebu za morem. Bila mi je potrebna &scaron;etnja pored mora, da udahnem morski vazduh, da osolim kosu...  Vrlo brzo smo re&scaron;ili gde idemo. Dvoumili smo se, možda čak i &bdquo;troumili“, ali je moj dragi na kraju re&scaron;io da mi ispuni želju i odemo u Pargu. S obzirom na to da je on tamo već bio, ja sam dobila i super vodiča, koji em poznaje mesto, em poznaje mene. I pre nego &scaron;to smo stigli tamo, ja sam bila dosta informisana i upućena u to kakvo je to mesto. Jedina stvar na koju nisam bila spremna, iako sam znala &scaron;ta me čeka, je put do te čuvene plaže Valtos. E ako do sad nisam verovala u karmu, sad definitivno verujem. Ljudi moji, pa kakav je to kardio.  Ali da se vratim na Pargu. Parga se nalazi blizu Preveze (ukoliko letite avionom, ovde ćete sleteti. Ovde ćete sleteti i ako letite za Lefkadu). Moj prvi utisak je bio odu&scaron;evljenje bojama. Jedan mali, živopisan gradić sa preslatkim uličicama, tavernama i lokalima koji se postepeno &bdquo;dižu u visinu“. Prva dva-tri dana sam se zaustavljala na svakom koraku, jer sam na svakom ćo&scaron;ku nailazila na ne&scaron;to slatko. Nebitno da li je to niz radnjica sa suvenirima ili cveće u predivnim bojama, ali u tim ulicama vam sve mami pogled.   Sve te ulice vode ka malom trgu koji se pruža duž obale. Ceo centralni deo grada je u stepenicama koje vode do Venecijanske tvrdjave. E tu se morate popeti. Bila bi velika &scaron;teta da propustite pogled sa tvdjave. S obzirom da sam imala dobrog vodiča, koji zna koliko sam te&scaron;ka kad je hrana u pitanju, uspela sam da okusim grčku kuhinju i to u jednom starom, porodičnom restoranu sa tradicijom i preukusnom hranom. Da li biste mi verovali kad bih vam rekla da se za mesto u tom restoranu čeka red u ulici? Da, toliko je dobro da ljudi stvarno čekaju da bi dobili mesto. Naravno da sam i ja čekala. Dok čekate sto, domaćin vas posluži čuvenim grčkim pićem. A kad smo dočekali sto, pored fenomenalne hrane uživali smo u domaćem belom vinu. Najbolja su ona vina bez etikete, koja porodica pravi za sebe a nesebično deli sa nama.  Kao neko ko nije ba&scaron; veliki fan jutra, super mi je godilo &scaron;to na plaži ima brdo preslatkih kafe-restorančića. Nimalo mi nije smetalo &scaron;to je svako jutro izgledalo isto -> odradimo ozbiljan kardio do plaže, zauzmemo neku slatku ležaljku, po mogućstvu &scaron;to bliže moru i pravac na kaficu sa pogledom. Da je do mog dragog, ovo bi sve radili oko 9h ali medjutim ... bilo je malkice kasnije. Ne znam &scaron;ta ali ima ne&scaron;to u moru, u talasima, u njegovom zvuku. Pet-&scaron;est dana mi je bilo dovoljno da se restartujem i napunim du&scaron;u. Nekad mi se čini da du&scaron;u nedovoljno &bdquo;kačim na punjač“. Volim ovakva mesta koja me bace na razmi&scaron;ljanje i nakon punjenja vode odmah u akciju. Svako putovanje donese ne&scaron;to, oplemeni nas i obogati za bar jedno saznanje, kontanje ili bar onaj jedan &bdquo;AHA-momenat“. Ili nam spontano nametne neko pitanje. Za ovo letovanje od Parge sam dobila nekoliko &bdquo;toga“, ali bih izdvojila jedno pitanje koje bih volela da svakog dana postavim sebi. -> Radi&scaron; li ne&scaron;to &scaron;ta ti du&scaron;u kači na punjač? Ma i momenata je previ&scaron;e divnih koje sam ponela sa sobom. Galerija u telefonu mi je puna i jedva čekam da podelim sa vama jo&scaron; neke predivne trenutke i preslatka mesta (za uživanje u istim zapratite me na instagramu: @marinien_ ) A ono &scaron;ta bih vam savetovala ako budete i&scaron;li u Pargu – lutajte, gubite se po uličicama, popijete domaće vino i mnogo uživajte u bojama. Do sledećeg posta...Grli vas Marinien    Generalna 2022-08-20T16:00:56Z zwerg Pet minuta ili čitava večnost http://zwerg.blog.rs/blog/zwerg/generalna/2022/08/06/ma-je-l-to-vec-proslo-15-godina... Mislim da je ove godine 15 godina kako piskaram ovde. Po&scaron;to sam ja neko ko ba&scaron; voli glorifikaciju, pomislila sam, možda bih mogla proslaviti. Ali s obzirom da u poslednje vreme uop&scaron;te nisam aktivna ovde koliko bih to htela, mislim da je ponovno aktiviranje najbolji način da ovaj jubilej proslavim.Ovo mesto ovde je uvek bilo ne&scaron;to samo moje. Mnogo ljudi koji me poznaju ni ne znaju da ja tu kao ne&scaron;to piskaram. U početku je tu bila neka na&scaron;a blog ekipa i mi smo čitali jedni druge. Kako je vreme prolazilo, ja sam i dalje piskarala uglavnom za sebe, bez ikakvog odredjenog smera. Uvek sam volela to, samo moje mesto gde mogu da na&scaron;krabam po neku stranu, gde ni&scaron;ta ne mora da ima smisla a jo&scaron; manje da bude povezano jedno sa drugim.Pisala sam ono &scaron;ta mi je tog trenutka bilo na du&scaron;i, u mislima. Nekad su prsti sami kuckali a um se otvarao.Neki to nisu mogli da shvate, neki čak nisu imali ni priliku da pročitaju.Ovih dana dosta razmi&scaron;ljam o blogu. Aktivirala sam se na instagramu i ba&scaron; se raspi&scaron;em ispod slika.Podsetila sam se koliko volim ovo, koliko uživam dok pakujem tu neke reči.Ba&scaron; sam požela da vratim sebi ovu rutinu, da vratim sebi ovaj osećaj, ovog nekog leptira u stomaku koji vileni dok ja pi&scaron;em.Čitam svoj poslednji post ovde. I vidim da sam obećala neko pisanje o veri i o slučajnostima. Sećam se te večeri dok sam pisala poslednji post, kakav je to rat misli bio u mojoj glavi.I sad bih vam sva&scaron;ta ne&scaron;to piskarala i rekla. I ba&scaron; je super osećaj.Sve je počelo onog momenta kad sam re&scaron;ila da počnem da delim s ljudima sadržaj. Postoji toliko toga &scaron;to želim da vidite i da pročitate. Postoji toliko mesta koja želim da zajedno obidjemo.Razmi&scaron;ljam o vremenu. Sećate se onog momenta kad za 5 min treba da zvoni za kraj časa i nikako da prodje. Ili kad u teretani radimo neku vežbu koja nam ba&scaron; i nije omiljena – ja mislim da tih 5 min ne traje isto kao npr 5 min kad snooze-ujemo budilnik ili uživamo u najlep&scaron;em pogledu.Isto je i sa dragim ljudima.Kažu da po toj prolaznosti vremena, odnosno trajanju tih 5 minuta, možemo znati koliko zapravo uživamo i volimo to ne&scaron;to &scaron;ta radimo.Kad se dohvatim tastature ili sveske i olovke tih 5 min ba&scaron; prekratko traju. Mislim da sam ovim sama sebi dovoljno rekla. Do sledećeg posta...Grli vas Marinien Generalna 2022-08-06T14:27:29Z zwerg Restrikcije http://zwerg.blog.rs/blog/zwerg/generalna/2020/11/23/restrikcije Uh, &scaron;to ja volim ovo doba godine. Volim kad krene novembar, pa sezona slava. To kod mene znači samo jedno, zagarantovano sam u Kragujevcu, mnogo uživam sa porodicom, uglavnom ja ne&scaron;to izvoljevam, vazda sam ne&scaron;to htela, vazda je dan počinjao sa čuvenom &bdquo;aj da napravimo neki plan“  A sad imam i podr&scaron;ku, moju sestričinu koja će, čini mi se (nadam se da moja sestra ovo neće pročitati), da me nadma&scaron;i u izvoljevanju i akcijama - oh, Bože, pr&scaron;tim od ponosa (tetke će razumeti)Neću mnogo pričati o tome koliko je ova godina drugačija – zar i nije poenta da nam godine u životu budu drugačije? Zamislite da su nam godine iste, da svakog dana iznova živimo isto... Hm, kad malo razmislim, nije daleko od istine. Vi&scaron;e me brine ova činjenica nego ovo &scaron;to cele ove godine živimo... Malo sam ove godine poranila, obično ovo radim u decembru, ali &scaron;ta je pa isto ove godine. Naizgled jedna godina puna restrikcija, a ustvari puna akcija. Svaka restrikcija donela je bar po jednu akciju, donela je bar po jednu novu osobu, bar po jednu odluku. Prva restrikcija mi je donela vreme. Ne&scaron;to najvrednije &scaron;to sam u tom trenutku mogla da dobijem.Počela sam da se vraćam mnogim &bdquo;stvarima“ za koje sam mislila da sam ih prerasla. Skontala sam da definitivno postoje &bdquo;stvari“ koje se ne mogu prerasti, kao i one koje se ne smeju nikako prerasti. Volim ovu lepotu jezika: jedan jezik ne dozvoljava dve negacije jer time jedna potire drugu, dok u na&scaron;em jeziku važi zlatno pravilo &bdquo;&scaron;to vi&scaron;e to bolje“ Malo sam digresirala, ali nećete mi zamerite. Eto &scaron;ta se de&scaron;ava kad ne pi&scaron;em neko vreme, izazovem rat svojih misli. Misli ratuju jedna sa drugom, bore se za prevlast. Mada nije ni to tako lo&scaron;e, zdrava konkurencija je dobra stvar.  OK, da se vratim na &bdquo;stvari“ koje se nikako ne smeju prerasti, neću se vraćati na duplu negaciju u jeziku Ne sećam se da li sam ikada pisala o tome, ali počela sam da piskaram jo&scaron; u nižim razredima osnovne &scaron;kole. Umi&scaron;ljala sam da sam mnogo dobar pisac. Sećam se svojih prvih priča a jo&scaron; vi&scaron;e se sećam ozarenih lica svojih roditelja i babe, moje Bukice, koji su me sa odu&scaron;evljenjem slu&scaron;ali kao da slu&scaron;aju najpopularnijeg pisca dana&scaron;njice. Jedna od najbitnijih &bdquo;stvari“ je ta potpora koju dobijamo od malena. Neverovatno je koliko nas to defini&scaron;e u životu, koliko nam olak&scaron;ava dalji rad i veru. Super je imati ideju I želju, ali vera je ta koja nas vodi do akcije I discipline bez kojih nema ni&scaron;ta. Znači, vera. Mogla bih nekad malo vi&scaron;e vremena da posvetim veri. Razmi&scaron;ljam kakva bi vera bila kao osoba. Uf, evo je jedna agresivnija misao koja poku&scaron;ava da preuzme vlast. -          Draga vero, molim te sačekaj malo, posvetiću ti vremena, obećavam. Da se vratim na restrikcije I sve ono &scaron;to su mi donele. Donele su mi vreme. Njavredniji poklon. Iako sam dobila vreme, ja sam zastala. Uradila sam ba&scaron; ono &scaron;to mi je dugo trebalo. Stala sam. Nije to bilo kočenje odjednom, ne verujem da bi to bilo dobro za moj unutra&scaron;nji motor... opet ću digresirati ali ne možemo a ne pomenuti mnogo bitnu odluku i akciju da krenem na put &bdquo;postanite aktivan vozač“ – ba&scaron; sam ponosna na sebe, jo&scaron; jednom sam ba&scaron; ponosna na sebe – bravo, Maki Elem, stala sam. Kočenje je i&scaron;lo prilično sporo ali čemu žurba. Eto i to sam naučila. Čemu žurba – svi vi koji me duuugooo poznajete, ne brinite, niko me nije oteo. Onog trenutka kad sam ja stala, tad je sve počelo da se kreće kod mene. U moj život su se pojavljivale nove ideje, nove akcije, novi ljudi. I sve je dolazilo nekako iznenada. Možda I ne ba&scaron; iznenada. Čini mi se da se sve pojavilo ba&scaron; onda kad bih se zapitala. I evo je jo&scaron; jedna misao koja bi da se izbori za svoje mesto. Pita me da li zaista verujem u slučajnosti... Ali morala bih prvo ispo&scaron;tovati veru, obećala sam joj, pa onda slučajnostima mogu dati vlast. Mislim da je ovaj moj motor zaslužio odmor, čini mi se da mi je rat misli sagoreo dosta kalorija – a kažu da se valja odmoriti. Pa ako kažu, idem ja onda da probam da ih poslu&scaron;am a vama ostavljam da razmi&scaron;ljate o restrikcijama, &scaron;ta nam donose a &scaron;ta ondnose (možda ba&scaron; ono &scaron;to nam treba). I znate &scaron;ta, dobra vest je da sami možemo kad god želimo da ih sebi uvedemo      Generalna 2020-11-23T13:43:33Z zwerg 2019., potrudi se da ispuniš zadatak http://zwerg.blog.rs/blog/zwerg/generalna/2018/12/30/2019.-potrudi-se-da-ispunis-zadatak Sad je to već postala tradicija, da mi čak ni dobar uvod nije potreban. Možda ne tako duga tradicija, ali dovoljno duga da kad dodju ovi poslednji dani u decembru u meni se pojača ta želja da sedim kod kuće i &bdquo;čukam“ u komp, da sumiram godinu. A sad imam i novi kompjuter J Prvi put sam samoj sebi kupila kompjuter. &Scaron;to se tiče tih tehničkih stvari uvek je neko bio tu da to zavr&scaron;i umesto mene. Moje je bilo da kažem &scaron;ta želim, možda nekad dodam neki dinar i to je sve. Puf, komp spreman za kori&scaron;ćenje je na stolu. Ne kažem da ne uživam u tome ali život nekad poželi da se malo poigra i da nam pokaže da može i drugačije. A kad nam život servira neku igru na sto, prosto ne možete a da se ne igrate. Volim igre. Ali ova koju mi je život bacio na sto me ba&scaron; nije odu&scaron;evila na prvu, ali čim sam je prihvatila kao I svaku drugu igru, u početku ne tako zanimljivu, postalo je drugačije. Ba&scaron; sam se zaigrala. I igram se I dalje. Odlično je, moram vam reći. Ne uvek tako lagano, ali dobro je. Op&scaron;te je poznato koliko ne volim analiziranje. Kakvo svesno gubljenje vremena. Ali volim argumente. Sećam se kad smo bile mladje, sestra i ja bismo morale tati da argumentujemo svaku na&scaron;u &bdquo;veliku“ odluku, za&scaron;to bi trebalo to ne&scaron;to da dobijemo. Bilo je zabavno. Čini mi se da nas je tata tako naučio mnogim vrednostima, naučio nas da je razdvojimo bitno od nebitnog, stvarno potrebno od hira ... Dooobro, oook, nije kao da smo odmah to i u praksi naučile J Ali kad je neko odmah skontao i primenio su&scaron;tinu svega onoga &scaron;to su nas roditelji (a i svi/sve ostali/ostalo) učili. I ne kažem da jo&scaron; uvek apsolutno primenjujem taj dobar metod argumentacije kad su neke stvari u pitanju, ali radim na tome... malkice… Dakle, 2018a je tu jo&scaron; 2 dana pa je red da je ispratimo kako dolikuje. Ufff, kakva godina. Daleko bolja od prethodne, ali definitno da nije bilo prethodne ova ne bi bila ovakva. I polako počinjem da shvatam onu rečenicu koja me je oduvek nervirala, da se sve de&scaron;ava sa razlogom. Ovu godinu ću pamtiti po nekoliko ba&scaron; lepih stvari tj de&scaron;avanja tj osećaja. Pamtiću je po leptirićima. Pamtiću je po lupanju srca, po svemu onome &scaron;to je moj leptirić vratio kod mene. Zapravo na &scaron;ta me je podsetio. Pamtiću je po zaljubljivanju, najlep&scaron;em osećaju na svetu i onoj predivnoj iskri u očima koju zaljubljivanje nosi. 2018u ću definitno pamtiti i kao godinu kad sam krstila mog malenog mi&scaron;a. To je osećaj koji se ne zaboravlja. Moje mezimče, Lenka, je ove godine postala djak prvak. Napravili smo prvi korak u svet predivnih mogućnosti I izazova. Ove godine sam nakon dužeg vremena promenila posao. Ovaj posao mi je doneo nova iskustva, nova učenja ali ono najbitnije doneo je predivne ljude u moj život. To su ljudi koji čine da se svakog dana osećam kao deo ekipe, ljudi sa kojima se svakog dana smejem, od kojih svakog dana učim ne&scaron;to. Zahvaljujući tim ljudima na&scaron;la sam novu opsesiju, Thor-a J Čini mi se da sam ove godine provela najvi&scaron;e dana (do sad) u mojoj voljenoj Nemačkoj. Ponovo posetila najdivniji grad na svetu, Hamburg. Napravila velike odluke. Wow, kakva godina. Bilo je tu jo&scaron; brdo nekih de&scaron;avanja I momenata ali kad bih sve navodila mislim da ovaj post ne bi imao kraj. Ljudi koji me poznaju znaju da volim da podsećam ljude koliko ih volim, da im posvećujem vreme I pažnju (jer ko bolje od mene zna koliko je pažnja bitna :p ) I da im se zahvaljujem. Tako da bih sad htela da se zahvalim svim divnim ljudima koji su I dalje u mom životu, svima koji su iz njega oti&scaron;li (imali ste svoju epizodnu ulogu sa razlogom). Hvala svim momentima, osećajima, mestima koju su skockali moju 2018u. Pa, draga moja 2019. sa nestrpljenjem te čekam. 2018a ti je zadala lep zadatak, potrudi se da ga ispuni&scaron; ;) Generalna 2018-12-30T13:09:42Z zwerg Ma daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi http://zwerg.blog.rs/blog/zwerg/generalna/2018/07/11/ma-daj-okreni-taj-ringispil-u-mojoj-glavi Ovih dana dosta razmi&scaron;ljam o luna parkovima. Ne znam da li je to zato &scaron;to sa Lenkom često idem u luna park ili je ne&scaron;to drugo u pitanju, ali kao da je i bitno. Znate da ba&scaron; i ne volim da analiziram. Lenka mi je omogućila da se vratim u onaj period kad bismo seli na vrte&scaron;ku i odlepr&scaron;ali ko zna kuda. Sećam se da je najteža odluka tad bila da li ćemo se zavrteti na poniju, jendorogu ili nekoj drugoj predivnoj životinji. Nekad pomislim &scaron;ta nas sad sprečava da izaberemo neku predivnu životinju na vrte&scaron;ci života i zavrtimo se... Ipak u luna parku najvi&scaron;e volim ringi&scaron;pil. Znate onaj momenat kad je neko od prijatelja iza vas pa vas u toku vožnje jako odgurne (prvenstveno da biste uhvatili lutkicu kojom dobijate nagradnu vožnju) – jaoj, taj momenat je neprocenjiv. Potrudiim se ja da uhvatim lutkicu, ali ipak onaj osećaj kad poletite ... Ringi&scaron;pil mi je uvek predstavljao neko uzbudjenje. Radovala sam se čak i stajanju u redu, jurenju slobodne &bdquo;stolice“... Ali onaj osećaj kad me ringi&scaron;pil zavrti... Ja sam od onih ljudi koji &bdquo;zadržavaju“ stvari koje vole, pritom ne mislim na materijalne. Dobro, ne samo na materijalne :) Volim uspomene ali volim da zadržim i one osećaje koji ne&scaron;to izazovu u meni. Već sam vam nekoliko puta pričala o važnosti leptirića u mom životu, tako da verujem da znate o čemu pričam. E sad, jedan od tih super strava osećaja izaziva i ringi&scaron;pil. Ali kako sam ja sad kao odrasla pa ne idem ba&scaron; toliko često u luna parkove (hvala mojoj Lenki na svakom odlasku u isti) ja moj ringi&scaron;pil imam u glavi. Jedno vreme sam malkice zaboravila na njega, ali se pojavio neko ko je ponovo zavrteo taj ringi&scaron;pil u mojoj glavi i odjednom mi je Bala&scaron;ević i&scaron;ao na repeat. I &scaron;to bi rekli &bdquo;svaka mu je ka’ Njego&scaron;eva“, pogadja Djole direkt. Moj duh je odjednom izleteo iz boce, obojio moj svet nekim super &scaron;arenim bojama. I ba&scaron; kao neki super zanimljivi &scaron;areni leptirić zavrteo ringi&scaron;pil u mojoj glavi. ... i tako ja opet imam onaj isti osećaj koji je ringi&scaron;pil uvek pravio kod mene. I tako se ja opet vozim na ringi&scaron;pilu. I dalje je taj momenat neprocenjiv. I dalje letim... Generalna 2018-07-11T01:38:53Z zwerg Leptirići http://zwerg.blog.rs/blog/zwerg/generalna/2018/04/28/leptirici Konačno je proleće stiglo. Mada nisam ba&scaron; sigurna da li je ovo proleće ili samo odskočna daska za leto ali svejedno uživam. Ne znam za vas ali ja proleće vezujem za boje, za lale i za neizbežne leptiriće. Izgleda da su leptirići kod mene bili malo nestrpljivi pa su stigli pre proleća, ali svakako i dalje lete. Razmi&scaron;ljam o toj nestrpljivosti. Ranije sam bila prilično nestrpljiva. I sad ponekad osetim tu neku zunzaru koja se trudi da me podseti kako je biti nestrpljiv. Ko bi rek’o da ta mala zunzara može tako da nervira. Muva k’o muva. Samo se vrti i izludjuje. Ja sam od onih ljudi koji veruju da svi imamo neko svoje mesto i vreme. Svako od nas ima svoj sat. I apsolutno ni&scaron;ta i niko ga ne može (a i ne treba) požuriti. Moje mesto je moj cilj do koga idem prolazeći kroz najrazličitija mesta, upoznavajući najrazličitije ljude. Svi ti ljudi, sva ta mesta su deo moje životne slagalice. I svaki sledeći deo je prilično neizvestan. Jedino u &scaron;ta se uzdam je emocija. Znate ono kad vam zatreperi sve u vama, kad se leptirići toliko zaigraju da ni sami ne znate otkud sad da se &bdquo;jave“, za&scaron;to se toliko smejete ili za&scaron;to vam oči sijaju. Obožavam taj osećaj. Već nekoliko meseci ga imam. Jaoj koliko je predivan. Moji leptirići su se zakačili za mene i vode me. Ja ih pratim i svidja mi se put kojim me vode. Ne mogu vam reći da nema prepreka na tom putu, ima ih ali svejedno, moji leptirići su toliko zabavni i slatki i vode me ka mom mestu, da tamo budem ba&scaron; u moje vreme. Jer oni znaju. A ja im verujem. Generalna 2018-04-28T21:59:26Z zwerg