bica

Napokon...

Nikada se nisam broju 8 obradovala kao danas; ispunjen zadatak, 8 *log***...ufff...pufff...napokon; cesto se desava da dobijamo zadatke koji nam se ne dopadaju, ali sta je tu je..."sto se mora, nije tesko"; e pa lazu, tesko je...tj meni je ovo bilo tesko, smorno, nepotrebno; ali eto, svemu dodje kraj, pa i mom neuspelom blogovanju...ln blogeri i vidimo se mozda u nekom drugom internet dvoristu :)

Haustor-Sal od svile

Sal od svile

Ja sam bio pogresan
Kad sam ti stavio ruku na rame
Tamo je drzao dugo
I govorio rijeci

Ja sam bio pogresan
Kad sam trazio da mi kazes
Koja si strana
Postoje pravila igre
Ti znas da ne mozes sama

Ispod svih tih zastava
Sto vijore svud oko nas
Ne postoji mjesto
Gdje mogla bi stati
Visoko dignuti ruke
I pjevati nasu pjesmu
I pjevati nasu pjesmu.

Protiv volje umijesan
U staru zavjeru strana
U staru zavjeru nada
Ja sam jednoga dana
Slucajno nasao put
Ispod svih tih zastava
Sto vijore ...

Kapi s oboda
Sada padaju na uze i gun
Ja sam slobodan
Neka s moga vrata vijori sal od svile ...
Kapi s oboda
Sada padaju na uze i gun
Ja sam slobodan
Neka s moga vrata vijori sal od svile ...

Nick Cave-Into My Arms

Into My Arms

I don't believe in an interventionist God
But I know, darling, that you do
But if I did I would kneel down and ask Him
Not to intervene when it came to you
Not to touch a hair on your head
To leave you as you are
And if He felt He had to direct you
Then direct you into my arms

Into my arms, O Lord
Into my arms, O Lord
Into my arms, O Lord
Into my arms

And I don't believe in the existence of angels
But looking at you I wonder if that's true
But if I did I would summon them together
And ask them to watch over you
To each burn a candle for you
To make bright and clear your path
And to walk, like Christ, in grace and love
And guide you into my arms

Into my arms, O Lord
Into my arms, O Lord
Into my arms, O Lord
Into my arms

And I believe in Love
And I know that you do too
And I believe in some kind of path
That we can walk down, me and you
So keep your candlew burning
And make her journey bright and pure
That she will keep returning
Always and evermore

Into my arms, O Lord
Into my arms, O Lord
Into my arms, O Lord
Into my arms

The Stranglers - Golden Brown

Golden Brown

Golden brown texture like sun
Lays me down with my mind she runs
Throughout the night
No need to fight
Never a frown with golden brown

Every time just like the last
On her ship tied to the mast
To distant lands
Takes both my hands
Never a frown with golden brown

Golden brown finer temptress
Through the ages she's heading

West
From far away
Stays for a day
Never a frown with golden brown

Never a frown
With golden brown
Never a frown
With golden brown

Jinx-Ruke

Ruke

Daleko od mraka
Sakrio si me
Daleko od svijeta koji nestaje
Daleko od sunca
Daleko od sna
Ti si bio ja
Ti si bio ja

Laz je bilo sve, laz je bilo sve
Ove noge vode me
Ove oci tebe ne vide
Ove ruke mogu sve

Ove usne mogu sve
Ljubiti i reci ne
Ove usne mogu sve
Ljubiti i reci ne
Hvaliti, podvaliti
I biti tu kad vratis se

Ove noge vode me
Daleko od istine
Ove noge vode me
Daleko od istine
Ova glava bori se,
Ove oci vide sve

Laz je bilo sve
Daleko od istine
Daleko od tebe
Ove noge vode me
Ova glava bori se
Ove oci tebe ne vide
Ove ruke mogu sve

Ne mogu, ali moram...

Pišem blog, piše on mene...očigledno nisam bLogomdana...ili je problem u moranju; kad god nešto moram, a ne radi mi se, sačekam što bi babe rekle „5 do 12“, tako i sada, minuti lete, vremena sve manje, kapci sve teži, glava prazna, ali moram...

Ko kaže da nije teško biti fin?

Sedim u svom stanu i ne čujem svoje misli, a kamoli drugaricu koja deluje poput nemog filma, otvara usta ali njen glas nadjačava Ceca koja zaurlava iz komšijskog stana, dok joj ekipa daje podršku arlaukanjem, lupanjem po stolu i pokojom razbijenom čašom; slave nešto, tj raduju se, sve ne verujem...razmišljam kako neću da budem nervozni skot i ubeđujem samu sebe kako će uskoro nastati tišina ili će se bar utišati; ali na moju nesreću, posle Cece trči Seka ili već neka paćenica koja kukuleče nad svojom propuštenom prilikom da se „dobro“ uda, dok kune „koleginicu“ koja joj je zauzela mesto suvozača u njegovom mercedesu...a ja mislim, jadna im majka svima...i tako to traje, i traje, kraj se ne nazire, a tek je kasno popodne; ustajem, obuvam se, preskačem stepenike do njihovog legla i zvonim, ali niko ne otvara, utišale su muziku, čuče, ćute i čekaju da odem; vraćam se u svoju jazbinu potpuno iznervirana, bezobrazlukom, nevaspitanjem, njihovim ludilom koje je meni nepoznato...elem, nije mi bilo teško, nađem broj telefona žene koja je vlasnik stana, pošto su dotične gospođice podstanari i nazovem ženu; razgovor počinje mojim izvinjavanjem što je uznemiravam i nastavlja se obrazloženjem neželjene situacije, da bi se završio mojom molbom da nazove devojke i objasni im da nisu na livadi, nego u zgradi gde žive i neki drugi ljudi i da bi bilo više nego poželjno da smanje muziku i malo se utišaju; naravno, ona ih pozove i nakon toga javlja meni kako je jedna od podstanarki postala ponosna tetka i kako eto „malo“ su veseliji nego inače, i uz neprestano izvinjavanje me moli da zaboravim taj nemili događaj; na šta joj ja odgovaram da je to sve lepo i divno, ali one se ponašaju svaki drugi dan kao da su postale „tetke“, tj imaju potrebu da se „vesele“ ne birajući vreme; ali ok, spuštam slušalicu u nadi da će se bar malo utišati...no, ništa od toga, kao da ih je to motivisalo da se još pojačaju; prošlo je više sati od početka njihove „radosti“ i moje golgote, tj tačno je 00:30; nema mi druge nego da se obratim „organima“ reda; pozivam čika policajce koji na moje iznenađenje stižu za 15 min i rešavaju nemilu situaciju...posle 10 min natezanja sa devojkama, muzika je ugašena, ne čuje se lupanje...tišina, napokon...

Internet junky-globalizacija, telekomunikacija, informacija...masovna asimilacija...internet grupacija

Besomučno sedenje za računarom, dok blejim po beskrajnoj internet livadi, nateralo me da pitam sveznajući Google ko su internet junky; ljudi koji provode više od 6h dnevno na internetu, koji se tresu od same pomisli da im je modem trokirao, koji ne mogu da prihvate činjenicu da je monitor otkazao poslušnost u nedelju popodne i sl. se nazivaju zavisnici od interneta i računara.

Kod nas, tj u Srbiji se malo pisalo o tome, tj većinom je reč o novinskim člancima i temama na forumima, dok je veoma malo statističkih podataka, istraživanja, kao i institucija koje su se pozabavile ovom tematikom; pretpostavljam da kod nas brojčano stanje zavisnika od interneta nije još alarmantno kao u razvijenijim zemljama tipa Kine, Velike Britanije i drugih gde se ovom temom bave kako privatne, tako i državne institucije.

Jedina institucija, barem koju sam ja našla, naravno na internetu, je Defektološko savetovalište "Entera"; s obzirom da se bave problemom internet zavisnosti, imala bih zamerki na sam sajt, koji je prilično siromašan i osim osnovnih informacija, tj. kako da stignete do njih, ne daje značajan info o samoj tematici, ili su moja očekivanja bila velika.

Ono što "Entera" i sl. izvori (izjave pojedinih psihijatara i psihologa) navodi kao osobine i navike zavisnika od interneta, meni više liči na latentnog, nekontrolisanog šizofrenika iz trećerazrednih filmova, ali valjda oni znaju...

Par godina igram jednu browser igricu, reč je o strategiji koja je koncipirana na timskom radu, taktiziranju, trudu, ponekad i fizičkim naporima (potrebno je ustati u 4h ujutru ne bi li iznenadio uspavanog protivnika, na svu sreću nije često)...ljudi na koje sam tamo naišla su slični mom okruženju u rl; imaju neki svoj mikrokosmos; posao, navike, porodicu, prijatelje i ne bih mogla reći da su usamljenici sa viškom slobodnog vremena; ali takođe, svi imaju neku ludu potrebu da su svaki dan na netu, igrica i komunikacija između igrača (skype, msn) im oduzima i ne baš malo vremena; ono što svi oni spominju veoma često, tako da dovodi u sumnju da je reč o šali, je da su zavisni od interneta, a da li su?

Svi imamo neke navike, ili neka sitna zadovoljstva, da li je to ispijanje kafa dok palamudite sa prijateljicama, ili gledanje neke serije, možda štrikanje, džogiranje...iliti sedenje za računarom, smrtno ozbiljnog lica dok kujete zavere i bijete bitke u cyber svetu, ne bi li pobedili nekog Djuru iz Norveške; ispitivanje lokacije na koju nameravate da otputujete, „skidanje“ filma, muzike, raspravljanje po raznim forumima ili pak blejanje po facebook-u, za moju malenkost potpuno ista stvar kao i navike zlih jezika koji tvrde da su računar i internet „đavolje sprave“.

Mada, možda ja ne vidim čistu sliku, možda mi je internet pomutio um...možda...