markol

Future of Internet and mobile phones

, 24 2009 16:46:26 +0100

O dinamicnom razvoju telekomunikacija je bilo recu u predhodnim tekstovima. Neverovatna brzina razvoja prosto je fascinira ljude sirom sveta. Ovde ce biti prikazano par video zapisa koji se odnose na ono sto nas ocekuje u buducnosti kada su u pitanju mobilni telefoni i internet.

Morph tehnologija

Prema izjavama kompanije Nokia morph tehnologija ce omoguciti da mobilni telefoni pruze mnogo vise mogucnosti korisnicima u odnosu na danasnje mobilne uredjaje.

Ovi uredjaji, koji ce da koriste fleksibilnije i transparentnije materijale, posedovace manje baterije koje ce biti moguce brze puniti, trajanje ce biti duze i omogucice koristenje solarne energije za punjene.. Integrisani senzori pruzace mogucnost da nesto vise naucimo o nasem okruzenju.. Automatsko ciscenje ce biti samo jos jedna od neverovatnih opcija koje ce biti pruzene korisniku..
Ovako nesto, po onome sto se moglo cuti iz kompanije Nokia, mozemo ocekivati oko 2016. godine..

Internet

Sledeci video zapis ukratko prikazuje znacajna dostignuca u ovoj oblasti, konurentsku borbu Microsofta, Googla i Amazona, udruzivanje Googla i Amazona, kao i ono sto nas tek ocekuje u ovoj oblasti..

Ericsson-ova istrazivanja

, 24 2009 16:02:52 +0100

U današnje vreme oblast telekomunikacija predstavlja jednu od najvažnijih i najdinamičnijih oblasti razvoja, koja je fokusirana na fiksnu i mobilnu telefoniju, kao i Internet. Ubrzani razvoj sve čvršće povezuje ove tri tehnologije u jedno globalno komunikaciono polje. Zbog toga je neophodno za sve velike kompanije, u koje spada naravno i Ericsson, kao najveći snabdevač telekomunikacionom opremom na području jugoistočne Evrope,imaju jasnu viziju budućeg razvoja tehnologije u ovoj oblasti, kao i razvoja tržišta. Detaljni podaci o zastupljenosti fiksnih telefona, raširenosti mreže mobilne telefonije, kao i populacija koji koristi Internet predstavljaju veoma dragocene podatke jer omogućavaju strateško planiranje. U situaciji velikih ulaganja, prave odluke su od presudne važnosti jer obezbeđuju kontinuirani rast i prisustvo na tržištu.

Kompanija Ericsson, kako bi dosla do dragocenih informacija, obavila je obimno istraživanje tržišta u četiri države jugoistočne Evrope: Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji i Grčkoj. Poduhvat je vodila Ericsson-ova laboratorija i grupa za poslovni konsalting.

Cilj istraživanja bio je pre svega analiza zastupljenosti određenih tehnoloških rešenja i razumevanje navika krajnjih korisnika, kao. Da ovakav vid istraživanja tržišta nije nista novo u ovom polju, ukazuje cinjenica da je kompanija Ericsson tokom proteklih deset godina obavila preko 20 hiljada intervjua sa korisnicima telekomunikacionih usluga u 25 zemalja i na 4 kontinenta.

Ono sto je bitno istaci u vezi ovoga poslednjeg istrazivanja, koje obuhvata pomenute četiri zemlje, jeste da su podaci do kojih se došlo pozitivni. Ovi podaci ukazuju dna to da su u našoj zemlji komunikacione tehnologije solidno prihvaćene, u poređenju sa okruženjem, i da u nekim aspektima prednjačimo u regionu.

Prema istraživanju, 89% ispitanika u Srbiji ima pristup fiksnoj telefonskoj mreži, što našu zemlju postavlja ispred Grčke sa 81%, Bugarske 68% i Rumunije sa 50%. Za raširenost fiksne telefonske mreže verovatno možemo zahvaliti velikim ulaganjima Telekoma Srbija u dugogodišnjem periodu. Zastupljenost desktop računara u Srbiji značajno je porasla u zadnje dve godine, dostigavši 46%, dok je prisustvo kablovske televizije na nivou od 42%.

Kada je u pitanju kablovska televizija, u odnosu na našu zemlju Rumunija je znatno više uložila u razvoj ove mreže, procenat dostiže za nas neverovatnih 79%. U podacima nije jasno naznačeno da li je u pitanju samo „čista” kablovska televizijska mreža ili pak složenija tehnologija koja će kroz isti medij u jednom trenutku propustiti Internet. U tom slučaju insistiranje na ovoj mreži je razumljivo, jer će ona u jednom trenutku značajno umanjiti potrebu za fiksnom telefonskom mrežom. Zastupljenost kablovske televizijske mreže u Bugarskoj dostiže solidnih 70%, i dalje znatno više nego u našoj zemlji.

U slučaju zastupljenosti Interneta podaci su jednako interesantni. U našoj zemlji dial-up vezu još uvek koristi 27% domaćinstava, dok su te vrednosti za Bugarsku (12%) i Grčku (17%) znatno niže. Istraživanje je takođe pokazalo da interesovanje za brzi pristup Internetu značajno raste. U Srbiji 27% ispitanika koristi Internet na redovnoj bazi, dok su te vrednosti u Grčkoj (25%) i Rumuniji (26%) nešto manje. Što se tiče brzog pristupa Internetu, cifre pokazuju da u ovom regionu tek sledi dinamičan razvoj, jer u našoj zemlji svega 7% domaćinstava ima ovakvu vrstu komunikacije, dok je 17% izjavilo da želi i da očekuje dobijanje širokopojasne konekcije. U Grčkoj je prisustvo brzog pristupa 7%.

Zanimljivi su podaci koji se odnose na razloge za dobijanje brzog Interneta, prema kojima je najpopularniji VoIP servis, tj. telefoniranje ka fiksnoj telefonskoj mreži, dok su korisnici u našoj zemlji na drugom mestu zainteresovani za video telefoniju i Internet televiziju. Zanimljiv je podatak da u Grčkoj vlada vrlo veliko interesovanje za online pristup resursima lokalne uprave.

Naravno, mobilna telefonija je neizbežan deo savremenog telekomunikacionog okruženja, tako da je istraživanje obuhvatilo i taj aspekt. Prema podacima, SMS i MMS poruke vrlo su popularne kod nas, i to primetno u odnosu na okruženje, dok je 33% ispitanika u Srbiji zainteresovano za video mobilnu telefoniju.

Istraživanja kompanije Ericsson nisu od koristi samo operatorima mobilne telefonije i Internet provajderima, već i široj IT zajednici, koja znatno preciznije može da sagleda predvidljive tendencije budućeg razvoja ovog sektora. Veća zastupljenost komunikacionih tehnologija ima primetan uticaj na ekonomska kretanja u regionu.

4G U SRBIJI

, 22 2009 22:43:21 +0100

4G KOD NAS

Domaći operateri ne planiraju ni testiranje, a kamoli uvođenje mreža četvrte generacije. Ali to ne znači da ne prate razvoj i iskustva onih zemalja koje postepeno planiraju i otpočinju probne instalacije. Prema mišljenju domaćih mobilnih operatera LTE (Long Term Evolution) se izdvaja kao tehnologija koja će biti implemetirana u mrežama sledeće generacije.

Prema jednoj od najpoznatijih svetskih kompanija iz oblasti mobilnih komunikacija-Ericsson-koja je i dobavljač tehnologija i usluga telekomunikacionih operatora, sve ukazuje na LTE kao buduću tehnologiju. LTE predstavlja logičan nastavak razvoja GSM, CDMA, WCDMA (2G i 3G) mobilnih mreža. U Srbiji 2007. godine uvedena je 3G mreža na osnovu WCDMA standarda. Neophodno je obezbediti veću pokrivenost kako bi usluge koje nudi 3G mreža bile dostupne široj populaciji.

RATEL nije nadležan da određuje tehnologije koje će se primenjivati. Izbor pravog trenutka za prelazak na nove tehnologije određuju sami operateri. Naravno, sve to zavisi od niza faktora kao što su: njihov razvojni plan, stanja na tržištu, potreba korisnika... Pored toga, u RATEL-u smatraju da u Srbiji ima još mnogo prostora za razvoj 3G mreža i usluga, te zbog toga se ne očekuje implementacija 4G tehnologija u neposrednoj budućnosti. Ukoliko je za primenu nove tehnologije potrebno koristiti nove frekvencije, odluku o načinu dodele frekvencija donosi nadležno ministarstvo, a RATEL ce provesti postupak.

logičan zaključak koji se nameće jeste da se u kratkoročnim planovima domaćih operatera može očekivati rad na vaćoj 3G pokrivenosti. U nekim dugoročnim planovima može se očekivati LTE, odnosno sledeći korak razvoja postojeće mreže...

4G

, 22 2009 01:36:08 +0100

4G predstavlja četvrtu generaciju mobilnih mreža, odnosno naslednika predhodnih 2G i 3G standarda. Sistemi četvrte generacije bi trebalo da unaprede postojeće komunikacijone mreže i da obezbede siguran IP baziran prenos mnogo većim brzinama u odnosu na predhodne generacije.

Postoji značajna dilema koja se odnosi na tehnologiju za mreže četvrte generacije. Veliki konkureti su WiMAX i LTE.

Za devedesete godine je karakteristična GSM tehnologija, već početkom 21. veka javlja se UMTS, dok za koju godinu već očekuje se novi naslednik a konkurenti su WiMAX i LTE. LTE predstavlja nastavak postojećih 2G i 3G mreža, dok WiMAX predstavlja nadgradnju bežične računarske mreže.

WiMAX tehnologija je već dostupna u pojedinim zemljama, a primena je počela 2006. godine nakon velikog uspeha WiFi standarda. U komparaciji sa WiFi, WiMaX ima prednosti u većem dometu baznih stanica i garantovanom kvalitetu prenosa. Zasnovan je na IEEE 802.16e standardu i omogućava pristup internetu velikom brzinom, VoIP, video pozive, kao i osstale zahtevane servise. Vremenom pojavio se i jedan problem koji se odnosi na maksimalan protok podataka koji ne može biti veći od 70Mbps.

Sa druge strane LTE nudi nekoliko važnih prednosti za korisnike i mobilne i mobilne operatore Jedan od zahteva pri projektovanju standarda je preuzimanje podataka brzinom od barem 100 Mbps, a LTE tehnologija dozvoljava i preko 200 Mbps; testirana je na 150 Mbps. Pored toga, RAN (Radio Access Network), tj. kašnjenje, biće manje od 10 ms, a trenutno je oko 60 ms. Podržana je i fleksibilna širina propusnog opsega, od 1,4 MHz do 20 MHz, a LTE podržava i FDD (Frequency Division Duplex) i TDD (Time Division Duplex). Sve to čini ovaj standard pogodnim za mobilnu upotrebu, što će biti velika prednost u budućnosti jer se upravo u mobilnom sektoru očekuje mnogo veće korišćenje širokopojasnog Interneta.

Možda je najvažnije to što LTE podržava sve pređašnje standarde, pa će svi stari tmobilni uređaji ostati u funkciji. LTE predstavlja naslednika 3G tehnologije jer predstavlja nadgradnju UMTS tehnologije. Najave su da se krajem 2010. godine očekuje prva primena LTE mreža...

Mobilne komunikacije sledeće generacije (prelazak na 4G)

, 05 2009 02:39:35 +0100

Mobilne komunikacije sledeće generacije (prelazak na 4G)

GSM mreže predstavlja dominantan svetski standard u oblasti mobilne telefonije. Pojava prelaznih tehnologija, od druge ka trećoj generaciji mobilnih mreža, predstavlja veoma značajan trenutak u razvoju savremenih mobilnih komunikacija. Uvođenje tehnologija kao što je GPRS od velike je važnosti, jer se operateri jasno usmeravaju ka težnji povećanja efikasnosti prenosa podataka. Od posebnog značaja jeste, svakako, prelazak sa tehnike prenosa komutacije kola na komutaciju paketa. Na ovaj način paketskim prenosom omogućuju se znatno veće brzine prenosa.

Bazični koncepti usluga su zajednički drugoj i trećoj generaciji. Ali mehanizam prenosa kao i korisnički aparati, odnosno terminali i sami interfejsi znatno su unapređeni sa 3G. Aplikacije napravljene za web i korporativne Internete su ključni izvor mobilnih aplikacija 3G. Ljudi će birati da priđu informatičkom autoputu putem mobilnih pre nego putem personalnih računara. Najveći broj mobilnih korisnika će koristiti Internet drugačije nego korisnici personalnih računara: opredelće se pre za kratke poruke i brze transakcije pre nego za komotno pretraživanje.

Postoji snažna uzajamna interakcija izmedu potreba za razmenom informacija i ubrzanog razvoja bežičnih komunikacionih sistema, tako da je prelaz sa 2G na 3G mobilne sisteme u toku, a uveliko se radi na razvoju koncepata 4G tehnologije. Bežični sistemi treće generacije obezbeđuju mobilnim korisnicima veliku brzinu prenosa podataka, do 2 Mb/s i podršku za široki opseg multimedijalnih servisa, uključujući glas, podatke i video. Za sisteme četvrte generacije očekuju se brzine prenosa podataka preko 100 Mb/s i daleko efikasnija integracija razlicitih vidova bežicnih komunikacija.

Zbog deficitarnog propusnog opsega u okviru frekvencijskog spektra bežicnih sistema, a radi obezbedivanja zadovoljavajućeg kvaliteta servisa, potrebno je poboljšati postupke za efikasno korišćenje ograničenih resursa. Četvrta generacija sistema će obuhvatiti sve sisteme različitih mreža, biće interoperabilna sa 2G i 3G sistemima, širokodifuznim, kao i sa širokopojasnim satelitskim sistemima, a u osnovi će predstavljati potpuni, IP-bazirani Internet.

Azija je najdinamičnije tržište za novu generaciju mobilnih komunikacija. Istraživanja se fokusiraju na arhitekture otvorene bežične platforme, koje se tiču adaptivne modulacije i kodiranja, otvorenog širokopojasnog bežičnog jezgra, otvorene pristupne platforme mreži okosnici, spektralne efikasnosti i povećanja kapaciteta itd.

Da bi se prognozirani trend u razvoju novih tehnologija u celini ostvario, od novih mobilnih sistema se očekuje da podrže integrisane servise govora, podataka, multimedija u realnom vremenu, za potrebe audiovizuelnih komunikacija i prenosa podataka velikim brzinama. Uspeh mobilnih sistema druge generacije u prošloj dekadi podstakao je proizvodače i ubrzao tehnološki razvoj mobilnih sistema treće generacije (3G). Dok su 2G sistemi bili osmišljeni da prenose govor i malu količinu podataka, 3G sistemi su projektovani da obezbede servise za veću količinu i brži prenos podataka.

Sledeću generaciju bežicnih mreža, koja bi trebala da zameni 3G sisteme, predstavljaju mobilni sistemi četvrte generacije (4G), za koje postoji mnogo kompleksnih definicija. Sistemi 4G predstavljaju trenutno već prepoznatljiv okvir i izazov su za istraživačke timove vodećih svetskih kompanija (Motorola, Qualcomm, Nokia, Ericsson, Sun, HP, NTT DoCoMo i dr.), sa dinamikom realizacije zavisnom, pored ostalog, od ostvarenih očekivanja u vezi sa 3G.

Sa sadašnje tačke gledišta, 4G mobilni sistemi će se zasnivati na kombinaciji postojećih i novih tehnologija, ili na isključivoj primeni novih tehnologija, koje će biti u stanju da ubrzo omoguće brzine prenosa podataka do 100 Mbit/s. Takođe se predviđa da će u okruženju više radio pristupa glavnu ulogu imati koncept softverski definisanog radia.

Da bi se podaci prenosili pomenutim brzinama (100 Mb/s) 4G mreže moraće da imaju znatno veći propusni opseg od današnjih. Svaki 4G kanal zauzimaće spektar širine 100 MHz. Velike brzine postavljaju pred inženjere nove probleme, jer će biti podložnije smetnjama usled interferencije sa signalima odbijenim od zgrada, uzvišenja i drugih objekata u blizini korisnika. Mreža 4G uglavnom će se zasnivati na bežičnom komuniciranju i prenosu podataka. Pored znatno veće brzine u odnosu na mreže prethodne generacije, ona će ponuditi i znatno jeftinije usluge. Mogućnosti njene primene takođe će biti višestruke. Zahvaljujući prenosu audio i video sadržaja komuniciranje će se obavljati daleko kvalitetnije.

Još na početku razvoja ove mreže (2002. godine) planirano je da se sa uvođenjem otpočne 2005. godine, dok je puna komercijalizacija planirana za 2010. Međutim, najnoviji planovi pokazuju izvesne promene u strategiji. Sredinom 2005. uvedena je prelazna 3,5G mreža kao nadogradnja na postojeću 3G mrežu. Ona je povećala brzinu prenosa podataka oko 35 puta u odnosu na mrežu treće generacije (14 Mb/s download i 2-4 Mb/s upload). Snizila se i cena za trećinu, uz minimalne promene infrastrukture. Posle ovoga napravljen je postepeni prelaz na 4G mrežu.

EDGE

, 05 2009 02:28:12 +0100

EDGE

EDGE (Enhanced Data for Global Evolution) je nova tehnologija koja omogućava GSM operaterima da koriste postojeće GSM frekvencijske opsege (900, 1800, 1900 MHz) za pružanje multimedijalnih usluga na bazi IP-a brzinama do 384 kb/s. Cilj nove tehnologije je da se povećaju brzine prenosa i iskorišćenost spektra i da se omoguće nove aplikacije i poveća kapacitet sistema.

EDGE može biti uveden na dva načina:

(1) kao nadogradnja GPRS sistema i

(2) kao nadogradnja sistema baziranog na komutaciji kanala.

Osnovna razlika između ranijih tehnologija i EDGE tehnologije je što EDGE uvodi novu tehniku modulacije i novo kanalsko kodiranje, pa u principu, zahteva male promene u hardveru i softveru u odnosu na postojeću GSM/GPRS arhitekturu. Dakle, pod pretpostavkom da je već implementiran GPRS, potrebno je izvršiti hardverske izmene u radio delu (baznim stanicama i kontrolerima baznih stanica), pri čemu je potrebno i izvesno replaniranje mreže (snaga, pokrivenost, raspodela frekvencija, upravljanje GSM kanalima) i određene softverske izmene u preostalom delu mreže izuzimajući SGSN i GGSN. GPRS i EDGE imaju različite protokole u delu baznih stanica, dok se u preostalom delu mreže koriste isti protokoli. Dakle, EDGE u suštini najviše izmena donosi u delu baznih stanica i otuda ga je mnogo lakše uvesti nego GPRS.

Kod EDGE sistema jedan vremenski kanal može podržati više korisnika. Ovo omogućava veći kapacitet saobraćaja za servise govora i servise podataka. Takođe, lakša je koegzistencija circuit-switched i packet-swiched saobraćaja. Isti radio resursi su efikasnije iskorišćeni.

Brzina od 384 kb/s se često koristi u vezi sa EDGE. Naime, ITU je definisao ovu brzinu kao graničnu da bi se ispunio IMT-2000 standard. Ovo odgovara 48 kb/s po vremenskom slotu, podrazumevajuci terminal sa 8 vremenskih kanala.

GPRS

, 05 2009 01:51:35 +0100

GPRS

U standardnoj GSM mreži prenos podataka vrši se preko circuit switched data (CSD) GSM servisa. Ovo znači da se konekcija koristi tokom celokupnog trajanja sesije, čak i dok se podaci ne prenose. Nasuprot tome, GPRS - General Packet Radio Service , koji je startovao 2000. godine, koristi tzv. packet switched data (PSD) tehniku prenosa. Dok je kod CSD prenosa radio kanal između tačaka A i B duž koga može biti više čvornih tačaka sve vreme zauzet, to nije slučaj kod PSD, naime jedan radio kanal može se deliti između više korisnika, a paketi podataka se isporučuju onda kada je to potrebno pri čemu se ne zauzima ceo kanal. Tako teorijski jedna mobilna stanica može koristiti do 8 vremenskih slotova.

GPRS je, dakle, standardizovani packet switched data (PSD) servis za GSM, koji omogućava prenos podataka i pristup paketskim mrežama. Dakle, GPRS na postojeću GSM mrežu dodaje paketsku komutaciju koja omogućava slanje paketa podataka radio interfejsom i to brzinom od 115 kb/s. Ovaj standard nije razvijen samo za GSM mreže, već je razvijena i varijanta koja se primenjuje za američki TDMA IS-136 sistem.

GPRS je, kako se često naziva, "druga i po" generacija mobilne telefonije. Eksperti smatraju da uvođenje GPRS-a predstavlja mnogo važniji korak nego prelaz sa GPRS-a na treću generaciju mobilnih sistema, jer predstavlja novu, paketski orijentisanu tehnologiju koja po prvi put u potpunosti omogućava funkcionalnost mobilnog Interneta. On zamenjuje CSD i SMS servise. Njegove ključna karakteristike su:

veća brzine prenosa,
neprekidna priključenost na Internet (always on),
nove i kvalitetnije aplikacije, što praktično znači da je moguće korišćenje svih opcija koje današnji fiksni Internet pruža (E-mail, Web pretraživanje, Internet četovanje, .FTP (File Transfer Protocol) servis itd.)

Kod GPRS sistema se uspostavlja Internet Protocol (IP) konekcija sa kraja-na-kraj, od mobilnog terminala (MS - Mobile Station) ka Internet Service Provider (ISP) serverima i na taj način se omogućuje mobilno korišcenje Interneta. Pri tome, GPRS radio kanali se dodeljuju korisniku samo kada se podaci primaju ili šalju. Radio kanal nije unapred dodeljen MS-u, već kada MS generiše paket podataka, mreža ga prosleđuje ka dostavnoj adresi preko prvog slobodnog radio kanala. Pri tome, nekoliko GPRS korisnika mogu da dele jedan kanal na osnovu dinamičke alokacije resursa. Zato korisnici GPRS sistema mogu biti on-line a da pri tome konstantno ne okupiraju radio kanal, pa se i naplata korišcenja GPRS servisa može vršiti na osnovu količine primljenih i/ili poslatih podataka.

GPRS koristi zajedničke fizičke resurse u koegzistenciji sa postojećim CSD GSM-om, ali na mnogo efikasniji način. Zapravo, GPRS predstavlja ekstenziju GSM arhitekture. Uvodjenje GPRS sistema ne zahteva novo frekvencijsko planiranje, vec se koriste postojece GSM frekvencije. Uvodjenjem GPRS sistema u GSM sistem, moguće je koristiti i CSD i PSD komunikaciju, a funkcije paketskih podataka ne ometaju CSD servise podržane u GSM sistemu.

Tehnologije na prelazu od 2G ka 3G mobilnim sistemima (2.5G)

, 05 2009 01:46:13 +0100

Tehnologije na prelazu od 2G ka 3G mobilnim sistemima (2.5G)

Ograničenja koja su imali prve generacije mobilnih sistema (analogni sistemi sa malim kapacitetom mreže, ograničena zona pokrivanja, brojni nekompatibilni standardi u Evropi i svetu itd), podstakla su razvoj sistema druge generacije koji se pojavljuju početkom 90-tih godina i koji su zasnovani na digitalnoj tehnologiji.

Četiri osnovna svetska standarda koji su korišćeni kod druge generacije digitalnih celularnih sistema su:

- GSM (Global System for Mobile Communications) tj. globalni sistem za mobilne komunikacije, uveden je 1992. godine i to je prvi komercijalni digitalni standard.

- TDMA (Time Division Multiple Access) ili, kako se još naziva, IS-136 ili TDMA IS-136 je sistem sa višestrukim pristupom na bazi vremenske raspodele kanala koji se obično predstavlja kao digitalni standard Severne Amerike mada je on razvijan i u Južnoj Americi, Aziji i Istočnoj Evropi.

- CDMA ili IS-95 je baziran na "uskopojasnoj" (kaže se uskopojasnoj zbog ograničene količine informacija koja može proći kroz ovu mrežu) CDMA (Code Division Multiple Access) tehnologiji tj. tehnologiji sa višestrukim pristupom baziranim na raspodeli kodova. Koristi se uglavnom u Južnoj Koreji i Severnoj Americi.

- PDC (PersonalDigital Communications) je sistem personalne digitalne komunikacije koji predstavlja osnovni digitalni standard u Japanu.

Svi ovi standardi podržavaju prenos podataka brzinom od 9,6 Kb/s.U samom početku standardizacije GSM mreža je projektovana da podrži govorni servis. Servisi prenosa podataka su počeli da se primenjuju kasnije (npr. Fax servis je otpočeo 1994., a SMS 1996. godine). Kako se mobilna mreža na tržištu javlja kao konkurent fiksnoj mreži, a korisnici servisa prenosa podataka sve više zahtevaju mobilnost, poslednjih godina se operatori mobilnih mreža u razvoju usmeravaju prema mobilnim sistemima koji omogućavaju efikasan prenos podataka. Uloga prenosa podataka je posebno naglašena razvojem računarskih mreža i masovnim korišcenjem Interneta.

Prenos podataka ne zahteva sinhronizaciju izmedu izvora informacije i prijemnika informacije, dakle moguće je prihvatiti značajnije kašnjenje u prenosu; moguće je koristiti sisteme sa čekanjem. Karakteristika bežičnog prenosa je da postoji primetno kašnjenje u prenosu signala kako zbog različitih dužina puteva propagacije signala, tako i zbog primenjenih metoda modulacije signala. Međutim, zbog same prirode informacije, ova karakteristika bežičnog prenosa bitno ne utiče na kvalitet prenosa podataka. Za prenos podataka karakteristično je da se značajna količina informacija šalje u vrlo kratkom vremenskom periodu (paket podataka). Veličina paketa podataka i brzina prenosa tog paketa zavise od raspoložive širine frekvencijskog opsega za datu komunikaciju. Osnovno ograničenje za bežični prenos je ograničena širina frekvencijskog opsega.

Međutim, prenos podataka je veoma osetljiv na bitske greške, što postavlja stroge zahteve pred mrežu i posebno terminale korišcene u bežičnom prenosu podataka.

Tržište mobilnih komunikacija pratilo je trend porasta zahteva za prenosom podataka i zahvaljujuci tome, u okviru sistema druge generacije razvili su se i sistemi poboljšane odnosno usavršene druge generacije. Često se mogu sresti i oznake 2G+ i 2G++ koje označavaju sisteme koji su razvijeni na osnovu standarda 2G sistema i koji predstavljaju prelaznu fazu ka sistemima treće generacije.

Kada se radi o GSM sistemima, u cilju povećanja protoka podataka razvijena su tri standarda na putu ka trećeoj generaciji i to:

1) High Speed Circuit Switched Data (HSCSD)

2) General Packet Radio Service (GPRS)

3) Enhanced Data rates for GSM Evolution (EDGE)