Bankarstvo

Blog na novoj adresi!!!!

, 05 2011 14:27:00 +0200

Naredni postovi će biti na sledećoj adresi:

http://bankarstvo.wordpress.com

Pregovori najvećih banaka sa NBS i Vladom RS

, 03 2011 00:03:25 +0200

Grejs period- Period u kojem se raspolaže kreditom ali se ne počinje sa otplatpom., kako glavnice tako i kamate. Kamatna stopa je različita za kredite sa grejs periodom i za one bez njega.

U poslednje vreme se sve više priča o grejs periodu, naročito posle sastanka najvećih banaka koje posluju u Srbiju i drže 70% tržišta. Svi učesnici su se složili da treba vršiti reprogram kredita, a naročito za one klijente koji su ostali bez zaposlenja kao i oni koji su prezaduženi. Pod prezaduuženi misli se na one koji imaju više od 50% zaduženosti u odnosu na lična primanja, to se najčešće događa kod smanjenja ličnih primanja nakon početka otplate kredita, čelnici vlade su predložili da se u reprogram uključe i svi građani koji imaju dugoročne kredite, uglavnom one sa stambenim kreditima. Ova ideja mogla bi najviše da pomogne onim klijentima koji su pre par godina uzimqali stambene kredite indeksirane u Švajcarskim francima u međuvremenu vrednost CHF je porasla a samim tim i rata za otplatu, i korisnici takvih kredita su se našli u problemu, mogu se svrstati i u grupu prezaduženih, ako se uzme da su se u startu zadužili maksimalno. Predlog banaka je bio i da se u toku grejs perioda građani koji su ostali bez posla oslobode plaćanja kamate i rate a oni koji se svrstavaju u grupu prezaduženih odnosno oni koji su prekoračili propisan limit odnosno od 30% ili 50% sve zavisi da li su u pitanju stambeni krediti ili ne.

Banke su predložile sledeće mere:

Grejs period od 2 godine

Pomoć ptrezaduženim i korisnicima kredita bez posla.

Sve vrste stambenih kredita se uključuju u program

Jedan od predoga je i da grejs period ne važi za subvencionisane kredite i keš kredite, kao i za dugovanja po karticama i tekućim računima.

Naravno i smanjenje obaveznih rezervi banaka kod NBS

Da li treba uvesti i grejs period za dugovanja po tekućim računima u narodnu zvana ‘’dozvoljeni minusi’’ najpopularnija vrsta zaduživanja među građanima Srbije, ali naravno i najskuplja, odnosno banke kada se gleda godišnja kamata određuju najveću kamate. Neki vid grejs koji bi se ogledao u tome da se ne obračunava kamata u određenom periodu, ova vrsta odlaganja verovatno pomoglo velikom broju klijenata koji su korisnici ovog najpopularnijeg zaduženja.

Subvencionisani krediti - povoljnija ili komplikovanija opcija

, 31 2011 15:15:41 +0200

Država je i ove godine odlučila da nastavi sa podrškom u vidu pružanja subvencionisanih kredita, kako za građane tako i za privredu. Kada su u pitanju krediti namenjeni građanima, prema mišljenju naših posetilaca, najpopularniji su potrošački i stambeni subvencionisani krediti. Za tu namenu je ove godine izdvojeno 1,4 milijarde za potrošačke kredite, odnosno 1,6 milijardi za stambene kredite. Bitno je naglasiti da u slučaju subvencionisanih kredita osnovno propisane uslove od strane države banke preuzimaju i dopunjuju svojim specifičnim uslovima. Na građanima je da na osnovu analize celokupne ponude odluče da li će za svoje potrebe odabrati komercijalni kredit, ili kao dodatnu opciju kredit sa subvencijom od strane države. Samo naglašavanje da postoji učešće države u kreditu trebalo bi biti potvrda da se radi o povoljnijoj opciji. Ali, da li je u stvarnosti tako? Uzimajući u obzir da postoje različiti kriterijumi za procenu povoljnosti kredita, koji zavise od slučaja do slučaja, kao i različiti prioriteti od strane samih građana prilikom razmatranja ponude dobijaju se veoma različiti zaključci. Kako celokupnu ponudu komercijalnih kredita možete pogledati na našem portalu Banke:online/ u ovom istraživanju ćemo se fokusirati na bitne detalje iz ponude najtraženijih subvencionisanih kredita. Dakle, kako biste uzeli u obzir i ove kredite kao dodatnu opciju bitno je da pre svega sagledate osnovne uslove i ukoliko ih zadovoljavate možete dalje krenuti u detaljniju analizu i odabir najpovoljnijeg kredita za vas. Za subvencinonisane stambene kredite bismo izdvojili ograničenja koja se odnose na starost podnosioca zahteva od 23 do 45 godina, visinu zarade koja može biti maksimalno do 120.000 RSD (što se odnosi i na korisnika kredita i na bračnog druga), opterećenje zarade može biti 50% (što se odnosi i na zbirna primanja supružnika). Takođe, korisnici ne smeju imati u vlasništvu stambeni objekat niti stambeni kredit u korišćenju. Krediti se mogu koristiti i za novogradnju, a korisnik mora prijaviti prebivalište na adresi kreditirane nekretnine i ista se ne sme dalje izdavati. Ovi krediti se odobravaju na 30 godina uz mogućnost da banka opciono može dodati i grejs period (poček) od 12 meseci. Iznos kredita je maksimalno 100.000 EUR. Bitno je takođe naglasiti da je ove godine smanjeno učešće države sa 20 na 15%, a razliku u visini učešća ćete najbolje uočiti preko primera u nastavku, na iznos kredita od 50.000 EUR: Kako, prema mišljenju naših posetilaca, kamatna stopa ostaje jedan od osnovnih parametara za odabir kredita iste vam navodimo u nastavku. U ovom slučaju nema velike razlike jer je najviša kamatna stopa ograničena na šestomesečni EURIBOR + 4.9%. Ali je svakako pohvalno to što postoje i banke koje su spremne da ponude povoljnije uslove, tako da u tabeli u nastavku možete pogledati kako su banke koje učestvuju u ovom programu prilagodile ovaj uslov prema svojoj ponudi. Potrošački subvencionisani krediti se mogu koristiti za kupovinu proizvoda domaće proizvodnje i to: poljoprivredne mehanizacije, nameštaja, građevinskog materijala, kućnih aparata, računara. Rok na koji se odobravaju je od 13 do 36 meseci. Minimalni iznos kredita je 30.000 RSD, a maksimalni i do 2.000.000 RSD. Kamata se kreće od propisane NKS od 7,5%, do EKS u rasponu od 7,69 – 8,32%. Kako bi se potvrdila kupovina odgovarajuće robe u roku od 150 dana od dana isplate kredita je potrebno dostaviti potvrdu o kupovini u vidu fakture i garantnog lista. Ukoliko predmet kupovine odgovara nameni ovog kredita ova opcija svakako predstavlja značajnu pogodnost u odnosu na uslove klasičnih komercijalnih kredita ove vrste. Tekst preuzet sa www.banke.online.rs

Čekovi

, 26 2010 02:00:41 +0200

Početkom devedesetih godina čekovi su bili jedni od najzastupljenijih načina plaćanja, zbog hiper inflacije. Danas posle toliko godina čekovi su i dalje u upotrebi doduše smanjenim intenzitetom i u manjem broju ali se i dalje koriste, predhodnih godina od kada su uvedene kreditne kartice, čekovi polako prestaju da se upotrebljavaju. Sa pojavom krize koja se kako na svetskim tako i na našim domaćim prostorima znatno oseti, građani se vraćaju korišćenju čekova radi kupovine na rate, većina njih je spremna da odgovori ''Nema kamate'', to navode kao jedan od bitnijih osnova zbog čeka se češće odlučuju na čekove nego na kreditne kartice kao način plaćanja. Tačno je da dolazi do problema kada ček dospeva uglavnom korisnici vode računa ali postoje i oni koji nisu toliko ažurni i dospevajne čeka im pravi probleme, a naročito ako ne uspeju jedan pokriti a drugi već stigne, ovo možemo nazvati lošom stranom ovakve vrste odloženog plaćanja.

Kreditne kartice su savremenije i praktičnije od samih čekova, ali ono što pravi razliku među ova dva sredstva plaćanja jeste kamata, koja iznosi oko 2% na mesečnom nivou naravno na korišćen iznos.

Ministarstvo finansija krajem oktobra najavilo je izmenu Zakona o čeku jer se smatra da plaćanje na odloženo ne može biti kreditni instrument, ali kako je najavljeno ne će biti ukidanja čekova. Koliko bi to uticalo i ovako na malu i slabu platežnu sposobnost građana. Kakve će ove izmene zakona imati posledice po kupovinu na odloženo plaćanje i da li će izdavanje samih čekova postati rigoroznije ostaje nam da sačekamo kraj oktobra i sami se uverimo!

Pad referentne kamatne stope

, 30 2009 21:15:34 +0100

''Smanjenje referentne kamatne stope'', ove godine je dosta ovakvih naslova bilo po novinama a i na internetu. Referentna kamatna stopa je od početka godine pala za 7.75%, odnosno početkom ove godine ova kamatna stopa je iznosila 17.75% a danas iznosi 10%. Građani su se ponadali da bi sa padom referentne kamatne stope pale i kamatne stope za gotovinske kredite, međutim ovo se nije dogodilo, manje više ove kamatne stope su ostale nepromenjene. Moram napomenuti na visinu kamatne stope utiče i niz drugih faktora kao što su: Premija rizika i zemlje i komitenta, nivo obaveznih rezervi, kao i necenovna ograničenja banaka a to su povećanje broja žiranata ili ograničavanje visine kredita. Početkom sledeće godine se očekuje pad premija rizika pa bi to ''povuklo'' za posledicu i pad kamatnih stopa za gotovinske kredite, naravno ovo su samo predviđanja vreme će pokazati da li su pravilna ili ne.

Da li kreditne kartice služe nama ili mi njima?

, 18 2009 18:16:24 +0100

Prevozeći se do fakulteta u javnom prevozu čujem razgovor dve osobe o minusima na računima, dozvoljenim limitima, premošćavanju kreditnih kartica, i počnem da razmišljam koliko su ljudi kod nas zavisnici upravo od ove vrste bankarskih usluga, slobodno to mogu nazvati vrzino kolo, poznajem i sam osobe koje imaju problem sa minusima na računima. Sve je to lepo uzmeš karticu sa dve plate (ili više) i unapred potrošiš, međutim treba to otplaćivati, ali nije problem ako je to samo jedna kartica, od jedne se kreće, zatim ide druga, treća, keš kredit da se izmire dugovi sa postojećih kartica, tome nema kraja, da li ljudi u ovo ulaze zbog malih plata a skupih potreba, prvenstveno mislim na porodične osobe? Istini na volju najviše korisnika kreditnih kartica ima među samim bankarskim službenicima, to me i ne iznenađuje oni najbolje znaju koliko mogu to iskoristiti al ne verujem da i oni imaju meru možda na početku misle da mogu to kontrolisati ali vremenom se i oni uvlače u sve ovo. U Americi se ovo naziva bolešću odnosno osobe koje su u ovo upletene nazivaju se bankoholičarima, imaju i svoj sajt gde raspravljaju o najpogodnijim kreditnim karticama i uslugama (bonusima) koje dobijaju za uzete kartice, kod njih je i drugačija situacija nego kod nas odnosno banke da bi privukli klijente da se odluče baš za njihove usluge daju razne poklone neretko ti pokloni su i u novcu npr. od 200 dolara za uzetu karticu, ali takođe kod njih je i održavanje istih kartica besplatno. Ne mogu ni zamisliti da kod nas banke daju novčanu nadoknadu za određene kartice kakve bi onda gužve nastale i redovi ispred istih. Neke akcije se naziru ne baš iste kao u Americi ali slične videćemo kako će sve to da se nastavi i da li će ljudi postati sve veći zavisnici od dozvoljenih minusa na kreditnim karticama.

Subvencionisani krediti i uticaj EURIBOR-a

, 18 2009 02:04:51 +0100

Subvencionisani krediti kod nas su posebno interesantni, verovatno zbog sve boljih uslova koje korisnici dobijaju ali isto tako i zbog niskih kamatnih stopa, sve zavisi od vrste subvencionisanih kredita kamatne stope se kreću od 4.5% za subvencionisane kredite za automobile pa do 6% za sub. Kredite za investicije. Još jedna vrsta kredita koji su možda i najpopularniji kod nas a to si subvencionisani krediti za stan, o njima se ovih dana u medijima dosta pričalo, a sve u susret odluci da vlada subvencioniše stambene kredite, i to su subvencionisali kredite u vrednosti od 100 hiljada eura uz vremenski period otplate do 30 godina, na ovu vrstu kredita imaju pravo osobe mlađe od 45 godina, a za maksimalan kredit od 100 hiljada eura pravo stiču osobe čija je mesečna zarada minimum 120 hiljada dinara.Ono što valja napomenuti mada i banke su dužne same da istaknu kako će se kretati kamatna stopa sa promenom Euribora za vreme isplate duga kretati, većina njih i naznači taj VEOMA bitan detalj. Kako su posledice ekonomske krize vidno uticale na evropsku privredu samim tim i Euribor je došao do rekordno niskog nivoa, pad euribora počeo je krajem 2008 godine. Tada je iznosio 5,43% da bi prema sadašnjim podacima njegova vrednost bila 1,22%, zbog tako niskog Euribora i kamate su nešto niže. Ovaj detalj možda je i najbitniji korisnicima koji planiraju da uzmu subvencionisan kredit za stan, jer će njega otplaćivati duži vremenski period. Prema predviđanima evropska privreda u narednom periodu počeće da izlazi iz krize samim tim to će se odražiti i na rast Euribora. Detaljnije informacije što se tiče ove vrste kredita možete pogledati na sajtu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.