Sunčana ulica

Other kind of to-do

artesque — Wed, 17 Mar 2010 22:51:09 +0100

Impossible is nothing

artesque — Wed, 17 Mar 2010 22:44:38 +0100

Ništa drugo

artesque — Thu, 05 Nov 2009 22:28:35 +0100

Nije važno šta se dešava u svijetu, nije važno šta će biti sutra, važan je ovaj čas blaženstva bez misli... Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj, ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova, ali ova nikada više. Nikada: jedina konačnost. Prvi put znam šta je sreća, osjećam je, vidim, mirišem. Nikog drugog osim nas nema. I ima sreća. ♥

Umijeće malih koraka

artesque — Tue, 03 Nov 2009 20:19:06 +0100

Ne molim Te, Gospodine, za čuda i viđenja, nego za snagu u svakodnevnom životu. Nauči me umijeću malih koraka.
Učini me sigurnim u razdiobi vremena. Obdari me osjetljivošću da odredim što je veoma važno, a što manje važno.
Molim Te za razum da odredim suzdržanost i mjeru, da kroz život ne klizim, već da razumno određujem dnevni raspored, da zapazim svjetlost i vrhunce, da s vremenom na vrijeme nađem vremena za ljepotu, umjetnost i kulturu.
Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i budućnosti ne vode daleko. Pomozi mi da dobro djelujem neposredno, da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji.
Sačuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro proticati. Obdari me trijeznom spoznajom da su teškoće, neuspjesi i udarci stalni pratitelji života - uz koje rastemo i zrijemo.Podsjeti me da srce često zamućuje razum. U pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji će mi strpljivo reći istinu.
Uvijek ću Tebi i ljudima pustiti da mi govore. Istinu ne možemo reći sami sebi, ona nam biva kazivana. Ti znaš koliko nam treba prijateljstvo. Daj mi da budem dorastao tom najljepšem, najzahtjevnijem i najosjetljivijem daru.
Daj mi dovoljno mašte da u pravom trenutku, na pravu adresu uputim paketić dobrote uz popratno pismo ili bez njega.
Stvori od mene čovjeka koji će brazdati duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su "ispod".
Oslobodi me straha da propuštam život. Ne daj mi ono što želim, već ono što mi treba.
Nauči me umijeću malih koraka.

Antoine de Saint-Exupéry

Raduj se

artesque — Sun, 01 Nov 2009 19:12:56 +0100

Ovo je meni prišapnuo persijski pesnik Saadi:

"Bio sam jednom nesrećan što nemam cipela. Onda, prolazeći pored vrata džamije u Damasku, videh čoveka koji nema noge."

Raduj se što si živ, sine moj. Mnogi uopšte nikad nisu ni rođeni.

Svako na svetu ima po jednu dužnost koju nikada nije imao niko drugi. Odgonetaj je odmah. Nemoj da dočekaš godine, da staneš nasred sveta i pitaš: šta ću biti? Najteža zagonetka je detinjstvo, ali ono jedino ima odgovor.

Raduj se što si dete. To je velika stvar.

I ponavljaj u sebi, ponavljaj jednu jedinu ozbiljnu opomenu među svim igrama:

"Stići će samo onaj koji ide."

{Raduj se, Miroslav Antić}

{Saadi}

Sloboda

artesque — Sat, 31 Oct 2009 23:16:44 +0100

- Čovek nije drvo i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vezujući se za jedno mesto, čovek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne i sam sebe plaši neizvesnošću koja ga čeka. Promena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposesti njegov osvojeni prostor i on će počinjati iznova.

Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovek trpi ili napada.

Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promeni mesto i nametnute uslove. Kuda i kako da ode? Nemoj da se smešiš, znam da nemamo kud. Ali možemo ponekad stvarajući privid slobode. Tobože odlazimo, tobože menjamo. I opet se vraćamo, smireni, utešljivo prevareni.

- Ako je vraćanje cilj, čemu onda odlaženje?

- Pa u tome i jeste sve: vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tačke za koju si vezan, ne bi voleo ni nju ni drugi svet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigde. A nisi nigde ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš. A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš.

Meša Selimović, Derviš i Smrt

Sasvim običan dan

artesque — Fri, 30 Oct 2009 23:38:31 +0100

- Mama, jesi li prevela onaj rodni list?

- Pa, i jesam i nisam.

- Jedva čekam da čujem.

- Moj sine, čekala čitav dan, okamenila. I, trc-mrc, prevedu ti oni njega!

- Znači, prevela si ga.

- Ama nisam! Stavim ja list u tašnu, najljepša fala, doviđenja. Dođem kući, otvorim: kad on moj sine na francuskom!

- Pa što si ga prevodila na francuski?

- Đavo će ga znati! Šta ja znam moja! Ta beli ne mislim ić u Francusku!

- Dobro, jesli li ih nazvala?

- Jašta sam. Ti ćeš mene učit. Nazvala ja, saću reko nekom i od tave držak, e čuj francuski.

- I, šta je bilo?!

- Aha! Dokle sam... I nazovem ti ja njih, nahorozim se. Kadli, nećeš! Puste mi sevdalinke na telefon!

- Ahahaha! Šta ti?

- Nalijem sebi jednu ljutu i zapjevam s Himzom.

- Koja je bila?

- Oj Safete, Sajo, Sarajlijo.

Početak

artesque — Thu, 29 Oct 2009 23:18:54 +0100

Blog će biti pogled iz mog ugla. Uskoro. Ovaj post je samo onako testni.