Ostati svoj

Iskoristi priliku!

, 08 2012 09:22:45 +0100

Life time opportunity - zašto life time? Jer iz korena menja život.

Koliko puta se javlja u životu? Jednom, ako imate pameti i sreće možda i više puta.

Zašto jednom? Ako nemate petlju da je zgrabite i ako je propustite verovatno vam se neće više ni ukazati druga šansa ili će se ukazati a vi nećete biti u stanju da je prepoznate jer ćete i dalje maštati o onoj koju ste prethodno propustili...

Zašto više puta? Ako ste vredni, uporni, radni, reagujete na promene oko vas sigurna sam da će se javiti više puta i da će bar jedna biti iskorišćena.

Petlja – (guts) neophodna za svakoga ko želi nešto više.

Nešto više – kvalitetniji život, bolji posao, zdravlje,fantastičnu porodicu....

E sad, da krenemo iz početka.

Ovih proteklih par meseci sam uočila u svom okruženju ono što su verujem mnogi od vas uočili. Ljudi se plaše promena, plaše se bilo kakvih promena, da li na bolje ili na gore, sve jedno.

Da ne zalazim sad u psihologiju čoveka i ispitujem dubine tih strahova, preneću samo ono što vidim oko sebe.

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Pre neki dan odoh na testiranje za posao, te naravno tamo bi još nas par, pa se razgovor sam od sebe zapodenuo, svi u istom sosu, svi želimo to radno mesto.

Komšnica na stolici do moje krenu da priča o tome kako je završila faks, sve redovno u roku, ekonomija, sa ok prosekom, pa je eto iskreno verovala da će se zaposliti u nekoj KOMPANIJI a ne u OVAKVOJ firmi.

Iskreno, ja za malo ne padoh sa stolice, al ne od hladnoće već od čuda. Morala sam da pitam : „A u kakvoj KOMPANIJI si mislila da ćeš raditi?“

„Pa, znaš u nekoj K O M P A N I J I !!!“ , ne znam mislim se al bolje da zaćutim da ne bih još svašta nešto rekla...

Aman, komšinica ima jedno 25/26 godina maksimalno, zdrava,prava mogla bi volu rep da iščupa.

Dođem ja kući i razmišljam se šta je ona mislila pod tim kompanija, verovatno Naftagas, Telekom, ili nešto tome slično misim ja... Pitam ove moje po kući šta oni misle. Kaže mama verovatno državna, kaže momak sigurno negde gde će da radi ništa, a da ide na posao još ako može da bude i plaćena, kaže tata:

„Neće ta,sine moj, nigde da radi“ meni sad nije jasno, kako bre neće nigde, vidiš da hoće u toj kompaniji??? Aj ti to tata pojasni,molim te.

Pa sine moj da bi radio u kompaniji jednog dana moraš da grabiš ili na žalost da imaš veze kod nas, a ta očigledno nema veze čim je došla na testiranje, do sad bi već radila, jel? Što jest,jest.

„E vidiš a s obzirom na stav neće ni da grabi.“ U pravu tata nema šta.

Tu sad ja stavim prst na čelo i razmislim, kako se bre tako mlada devojka a već takav stav, još školovana i videla što bi se reklo dalje od svog nosa.

I onda se zapitam, da li sam još čula sličnih priča u poslednje vreme i ispadne da jesam, sednem lepo pa na papir stavim otprilike broj ljudi koji imaju sličan stav u poslednjih 6 meseci,uh mnogo...

Eto najjednostavnijeg mogućeg razloga zašto imamo hiljade zaposlenih na državnim jaslama, zašto nam privreda ne cveta, zašto sede kući i pletu ( da bar pletu pa neke koristi), zašto su kafići puni ko brod, a škole prazne.

Odlutah. Uglavnom drmnulo me to saznanje baš u glavu.

Iskreno se divim svim ljudima koji su se odvažili da naprave korak dalje zarad svoje karijere, onima koji su se trudili i radom postigli šta su postigli ( bez obzira na visinu njihovog dostignuća), svima onima koji su prošli kroz put samostalnosti i onima koji znaju šta znači zarađen hleb.

Svima onima koji su došli do KOMPANIJE na način koji ima sumnjivo poreklo mogu samo jedno da kažem:

Ne znaju šta su propustili, ne znaju divotu poziva kada vam saopšte da ste dobili posao ili koliko se radujete kada vas neko iskreno preporuči zato što ste dobar radnik i zato što stvarno vredite.

Svima koji su u potrazi za poslom mogu da kažem : ne odustajte! Iskreno verujem da se upornost isplati i iskreno verujem da ćete pronaći ono što tražite!

PS. Mladu damu iz teksta nisam videla u sledećem krugu,verovatno se prepoznalo njeno razočarenje što nisu KOMPANIJA.

Facebook to je internet, jel da?!

, 29 2012 10:53:49 +0100

Ovih dana na ulicama Srbije možete čuti na svakom koraku reči kao što su : lajkovanje, šerovanje,postovanje. Ne, nije to nikakav novi talas uličnog jezika, ovo su reči koje se odnose na Facebook. Prvo ga je prepoznala i usvojila mlađa populacija, jer je interesantan, možeš za kratko vreme svašta novo da naučiš, možeš da širiš krug poznanika i prijatelja, možeš da zaviriš u nove zemlje, kulture. Da li ?

Internet ovih dana u Srbiji doživljava ekspanziju, samo ono što bi trebalo da nas zabrine je na koji način. Da li vaši prijatelji, porodica znaju koje su prave mogućnosti Interneta ili im se sve svodi na korišćenje Facebook-a? Prema nedavnim statističkim podacima oko 3 miliona državljana Srbije ima nalog na Facebook-u, znatno više nego u susednim zemljama. Treba li ovaj podatak da nas ohrabri ili ne? Da li imate među poznanicima nekoga ko je otvorio mail samo da bi mogao otvoriti nalog na Facebooku? Hajde da na trenutak zaboravimo Facebook korisnike i osvrnemo se na kompletnu sliku interent scene kod nas.

Pojedinačni korisnici intereneta se povećavaju i to je svakako pozitivna promena.Do pre par godina ADSL interent je bio misaona imenica u ruralnim delovima Srbije,međutim danas je postao široko rasprostranjen i dostupan skoro svakom domaćinstvu. Ova činjenica utiče i na kvalitet interent scene, jer je lakše umrežiti se sa većim brojem ljudi, doći do mogućnosti da se odlične ideje iznesu na svetlo dana, dobiti sugestije i kritike pa samim tim i raditi na poboljšanju kvaliteta. Upravo zbog sve šire rasprostranjenosti interenta javlja se sve veći broj blogova raznovrsnih sadržaja, jača interent zajednica i stvara se atmosfera koja vas inspiriše da i sami počnete zauzimati mesto na internet klupi i učiti, čekati, posmatrati, vredno raditi dok jednog dana ne sazrete i uključite se u život zajednice, možda baš u neku akciju kao što je ova proteklih dana pokrenuta od strane Istoka Pavlovića (www.istokpavlovic.com) i Milana Strongmena Jovanovića (kolumnista dnevnih novina Kurur) koja ističe da huliganstvo nema granica i da ga treba suzbiti ma gde počinjalo. Upravo kroz jednu ovakvu akciju možemo ispitati snagu zajednice, opipati njen puls i videti kako funkcioniše. U znak protesta protiv huligana i njihovog ponašanja posle utakmice održane na Spensu u Novom Sadu i haosa koji je nastao posle toga pokrenuta je ova akcija za samo par minuta, kako reče Istok. Akcija se veoma brzo proširila ne samo po Srbiji, već i po Bosni, Hrvatskoj i ostalim zemljama regiona.Da li je potrebno posebno naglašavati da je uspešnost ove akcije zavisila ne samo od osoba koje su je pokrenule već i od jačine interent zajednice. Upravo ovakve akcije pokazuju mogućnosti koje nam danas pruža internet samo ako znamo da ih pravilno upotrebimo.

Bilo bi neodgovorno govoriti o kvalitetu intertnet scene a ne spomenuti tzv. „profesionalne korisnike“ koji se pojavljuju svakim danom u sve većem broju, pri čemu mislim na različite vrste kompanija koje shvataju i koriste prednosti društvenih mreža, te ih koriste kako za oglašavanje tako i za prikazivanje načina poslovanja, traženja novih kadrova ali i privlačenja novih korisnika bilo da su u pitanju uslužna ili proizvodna preduzeća , jer gledajući sa stanovišta potrošača lepo je kada svakog dana možete videti šta se dešava sa vašim omiljenim proizvodom ili kako banka čiji ste korisnik želi da vas sačuva kao klijenta. Posmatrano sa strane kompanije, pružaju vam se mogućnosti da komunicirate sa svojim klijentima, shvatite njihove potrebe i reagujete u vrlo kratkom roku. Postoji velika verovatnoća da komuniciranje kroz društvene kanale između kompanija i korisnika njenih usluga ili proizvoda može uticati na njeno kotiranje na berzi, odnosno na cenu akcija. No, o tome neki drugi put, to je zasebna tema.

Da zaključimo, pred nama je još dosta posla na opismenjavanju nacije po pitanju upotrebe interneta, iako su već sada vidljivi pomaci. Članovi interent zajednice Srbije u ovom cilju žele i trebaju da se udruže i naprave još značajnije pomake nego danas, a verujem da će se i kretati u tom pravcu, jer nema lepšeg osećaja nego znanje preneti drugima.

Za kraj evo i jedne šaljive podele

Korisnike intereneta kod nas možemo podeliti na sledeće:

- Facebookaši : kategorija osoba koja interent poistovećuje sa Facebookom

- Youtubaši : korisnici koji provedu barem 5 sati dnevno gledajući klipove na YouTubu

- Profesionalci : u ovu grupu spadaju osobe koje znaju moć i drugih društvenih mreža,te su aktivni korisnici i Twittera,Google+,LinkedIn-a i koriste svaku moguću priliku da vam to natrljaju na nos te vas prosto bude sramota ako nemate nalog na svakoj mogućoj mreži i aktivno ga ne koristite, i ne samo to nego stičete utisak da oni osim što se aktivno koriste svim mogućim društvenim mrežama stižu i imate zavidne karijere koje se dešavaju u realnom svetu. Prosto vam dođe da se zapitate da li oni to plaćaju nekog samo da im postuje na svim nalozima?!

- Igači : poseba kategorija korisnika Facebook-a koja ga koristi isključivo za igranje igrica i osim toga internet je glupost za njih.

Kako da iskoristite društvene mreže u potrazi za poslom?

, 20 2012 08:43:44 +0100

Verujem da je na ovu temu napisano veći broj članaka,no ja htedoh da vam kažem iz ličnog iskustva kako možete pokušati da iskoristite svoje prisustvo na društvenim mrežama (Twitter,Facebook,LinkedIn) u potrazi za poslom.

Da krenem redom:

Twitter - verujem da većina vas zna šta je i kako funkcioniše, u slučaju da još niste aktivni korisnik evo korisnog linka za vas, pisao je Istok Pavlović ,veoma jednostavno samo probajte, u početku se možda baš nećete snaći odmah ali vremenom postane sastavni deo dana.

Nego,kako može pomoći?

Prvo,tamo možete pronaći dosta ljudi koji postuju oglase samo treba obratiti pažnju na #posao hastag,te na taj način možete dobiti informacije u realnom vremenu,a ne za 5 dana kada izađe u nekim dnevnim novinama ili slično....

Drugo, ako želite da se bavite na primer marketingom,prodajom,PR, programer ste ili već nešto slično na Twitteru možete pronaći interesante ljude iz vaše oblasti te početi da ih pratite i naučiti dosta toga iz njihovih tekstova na blogu,linkova koje oni preporučuju itd.

Treće, znam dosta ljudi koji Twitter samo posmatraju,bukvalno posmatraju. Ovaj tip "korisnika" voli da gleda šta se tamo dešava,ko šta postuje,interesantni su im određeni ljudi,na ovaj način kažu "žele da budu u toku sa dešavanjima" ali nikada nisu tvitnuli ništa,ama baš ni jednom. E sad,poenta Twittera je da budete vidljivi pogotovo ako na taj način želite da vas neko primeti i možda eventualno preporuči nekom za određeni posao. Što prosto znači TVITAJ!

U početku verovatno će vam biti malo čudno dok se ne naviknete da treba sve da sabijete u 140 karaktera ali ubrzo će postati verujem jedan od vaših omiljenih načina iskazivanja onoga što imate da kažete!

E sad,ono o čemu morate da vodite računa je da ako želite da koristite nalog samo u određene svrhe onda nemojte da tvitate svašta.

Na primer,moj nalog je privatnog karaktera.Osim što pratim oglase ja njega koristim i da iskažem emocije,pronađem savet,istažim mogućnosti za neku dobru knjigu ili literaturu,tražim preporuke ili slično, a ponekad jednostavno komuniciram sa ljudima eto tako jer želim.

Poenta: Twitter može biti korisno oruđe u traženju posla ako znate pravilno da ga koristite.

Facebook verujem da većina vas koji ovo čitate imate otvoren profil na Facebooku,kao i da većina vas je nekad, negde već pročitala tekst o tome na koji način koristit profil kvalitetno.Ja bih vam samo napomenula par stvari:

- nemojte postovati ono što će za 5 minuta,sat vremena ili deset dana delovati smešno ili glupo;

- kad postujete ako niste zaposleni ili niste u nekom privatnom biznisu vodite računa o tome da jednog dana će neki poslodavac možda doći u situaciju da pregleda vaš profil pa će ona slika iz kafane gde ste mrtvi odvaljeni od života sa polu zakopčanim pantalonama značajno da ugrozi vaše izglede za zapošljavanje, a bogme i vašu reputaciju u firmi jednog dana ako postanete neki od šefova;

- ako ste tužni,usamljeni,ceo svet vam se raspada idite u kafanu, na živu muziku, pozovite prijatelje pa njima kukajte (zato i služe ) nemojte to objaviti da vidi svih vaših 1670 "prijatelja" na FB, možete doći u situaciju da vas neko lepo unsubscribe a možda inače imate nešto lepo i pametno da kažete nego vam se omaknu i ovi patetični statusi malo češće;

- ako igrate igrice napravite sebi listu,grupu ljudi koji takođe igraju igrice i nemojte smarati ostale ljude.Ja ih igram i razumem vas u potpunosti, ali oni koji ne igraju nema potrebe da vas brišu iz prijatelja ili blokiraju jer ste ih smorili. Oni koji ne igraju : BLOKIRAJTE!

Facebook se sve češće i češće menja pa vodite računa da pratite promene,štitie svoji privatnost i ne pravite gluposti

Facebook to vam je samo jedan jako dobar adresar sa slikama i podacima o ljudima,privatnim podacima. Kada ga shvatite na pravi način može vam doneti mnogo toga lepog, a ako ga ne shvatite može vam doneti i po koju nevolju.

LinkedIn ovo je mreža koja se kod nas u Srbiji najmanje koristi. Odgovor na pitanje zašto po meni leži u sledećem: ovo je profesionalna mreža.

Ne mislim da imamo malo profesionalaca već naprotiv,ali profil na Linkedinu treba da vam bude profesionalan.

Ovo je jedan,po meni,odličan profil,a kada vidite čime se Jasmina Krstic - Latinovic bavi shvatićete koliko to znači njenom poslu.

Na sličnu temu je pisala i Sandra Zmua čije inače mišljenje veoma poštujem,te i vama preporučujem.

Takođe evo i par tekstova koji govore o sličnim temama:

Kako zapošljavati preko LinkedIna i Facebooka?

Kako LinkedIn pomaže u Biznisu? (za one koji žele da se samozaposle)

i malo šale za kraj Kako izgleda idealan profil radnika?

Verujem da ću još pisati o zapošljavanju,pa eto onda do čitanja.

Iz prve ruke - šta se desi kad odeš na razgovor za posao loše pripremljen/na?!

, 25 2011 20:53:17 +0200

Ovih dana se nalazim u nekom prostoru između odbrane master rada i traženja posla,a naravno kao i svaki sudent u Srbiji radim sve što se raditi može i zahvaljujući svemu ovome dolazim u situaciju da posle posla od 7 do 14 h odlazim na razgovor za neki drugi posao u 15 h.

Ne bih želela da imenujem kompaniju u koju sam išla da "tražim" posao,reći ću samo da je veoma poznata,sa veoma lepom zgradom u centru našeg grada i naravno da više nije u vlasništvu našeg naroda,već je privatizacijom otišla u ruke inostranih investitora,što podrazumeva razgovor na engleskom jeziku.

Ono što je takođe veoma bitno napomenuti je da je taj dan napolju bilo oko 37 stepeni i da je gorelo sve bukvalno. Ja posle onog mog osmočasovnog posla krećem peške (velika greška) do mesta gde ću obaviti razgovor.Obukla sam se pristojno što po meni podrazumeva košulju i pantalone,zatvorene cipele,urednu kosu i diskretnu šminku (šminka -opet greška - otopila sam se do cilja).Moram samo da napomenem da sam na ovaj razgovor otišla po preporuci (ne vezi) i da nemam pojma sa kim tačno treba da razgovaram (opet greška) jer mi niko nije rekao,a ja ludača nisam ni pitala.

Kao što ste do sada primetili napravih ja već u startu grešaka dosta.

Došla sam na vreme i pre vremena. Udjoh unutra da ne umrem na suncu i da sačekam gospodina koji je sa mnom trebao da prisustvuje razgovoru za posao,on bi trebao da bude moj nadredjeni,čije ime znam a prezime sam zaboravila (opet greška) jer svaki put kada me pozove predstavi se imenom,bez prezimena,a ja imam jako lošu memoriju po pitanju imena i prezimena,lik uvek zapamtim a ime nikad (na ovom ću poraditi to je sigurno). Dodje gospodin i krenusmo u kancelariju gde treba da sačekamo izvesnog gospodina br. 2 koji će biti presudan za ovaj intervju. Gospodin broj 2 je u gužvi i kasni,prodje 3... 3 i 15,ništa... 3 i 30 ništa... 3 i 40 eto njega,izvinuo se što kasni,ma opušteno ja samo imam zakazano kod zubara u 17 h a malo sam se i ulepila pa bih ono bar da operem zube pre zubara.

Krenusmo svi zajdeno ka kancelariji gde će se obaviti ispitivanje (tako sam se osećala) kad ono tamo prava aristokratska kancelarija (nas na faksu učili da tako izgledaju kancelarije kad kompanija uđe u aristokratsku fazu životnog ciklusa. Tepisi vuneni Dijana Stara Pazova,nije reklama,samo pretpostavka,lakirani sto od punog drveta jedno 5 metara dug,fotelje haos ludilo.

Ja sedoh na prvu stolicu do vrata,nas tako učili da je po bontonu osim u slučaju ako ti ne ponude drugo mesto,kad dolaziš negde prvi put sedneš najbliže vratima (ako niste znali) ja lepo sela uspravno,on (gospodin 2. se zavalio). Krenu tu ispitivanje svojim uobičajenim tokom sa standardnim pitanjem "Kažite nam nešto o sebi" o naravno nije bio problem,mogu ja o sebi da pričaaaaaam i pričaaaaam,al ne volim,no dobro. E sad tu do izražaja dolazi još jedna u nizu grešaka nisam ponela svoj CV na engleskom,odnosno nisam ponela nikakav CV.Ne zato što ja ne znam da treba da ponesem nego zato što sam dan ranije kada su me pozvali da mi saopšte da će razgovor biti "Sutra u 3" pitala da li ja treba da se pripremim na bilo koji način i kakav će to razgovor biti moj budući nadređeni je rekao "Ma kakvi,to je opušten razgovor,samo da te upozna,čista formalnost" Ok,mene su učili da verujem ljudima dok se suprotno ne dokaže,te ja tako poverovah (opet greška). Verujte mi uvek,ali UVEK sa sobom nosite svoj CV. Što bi rekle ove iz Top Modela bez buka,štikli i veša neutralne boje nikud,e to vam je to!

Ajd,sad šta da se radi,pričam ja tu ko navijena,sve do momenta dok gospodinu 2 nije palo na pamet da mi da kejs. Ili što bi mi rekli zadatak,kuku lele! Pa gde zadatak,pa ja nisam u stanju dva i dva da saberem posle osmočasovnog brbljanja i 30 minutnog hoda po vrelini.

Period izmedju postavljanja zadataka i mog kapiranja šta treba stvarno da uradim je poootraaaajaaaao,ali stvarno. Meni se čini da je trajao 2 i po sata. Joj glavo plava,pa obruka se na sva usta. Fora je u tome što sam i sama bila u prilici da budem na intervjuima za posao sa poslodavčeve strane i znam kako to loše izgleda kad se pogubite na najjdenostavnijem mogućem zadatku,odnosno ne da je fora u tome nego mi je to još donelo dodatnu nervozu.

Dođoh ja do željenog rešenja,ali o tada gospodin 2 je već maltene ležao u onoj fotelji,došlo mi da mu kažem "Ako ste umorni možemo mi i sutra nastaviti" . Aman ljudi možda sam ja blesava,ali nije to profesionalno,pokazao mi šta misli o meni i o tom razgovoru za posao,samo što nije zaspao. Međutim,ne lezi vraže,skrenušmo mi na drugu temu kad gospođici meni iz usta,ja stvarno ne znam kako,izlete ime mog budućeg nadređenog,bez prezimena.Uffffff! JOooj! Obrukah se totalno! Pogleda me gospodin 2 kao da sam poubijala sve žive u zgradi.E pa draga moja,mislim se lepo si se se sredila. Brzinom svetlosti ja tu nastavih njemu da objašnjavam zašto sam idealan kandidat za poziciju (mada realno u očima mu vidim da džabe pričam) kad postavi on meni jedino pitanje na koje sam odgovorila bez razmišljanja ko iz topa,jer na žalost ne znam da lažem. "Na osnovu ovog intervjua da li bi ste vi sebe zaposlili?" pita, ja "NE!". Mislim da se malko nasmejao ili mi se bar učinilo. Što? E pa zato što ne bih,ali stvarno ne bih.

Prema tome da vam dam par saveta,ovako iz prve ruke :

1. Nikad,nikud ali NIKAD bez CVija.

2. Kad krenete na razgovor uskladite osim garderobe i mozak sa sobom.

3. Viziti karte uvek pri ruci (vaše naravno)

4. Nikada umorni na razgovor,čak i kada mislite da nije težak/bitan i sl.

5. Uvek ali obavezno uvek se pripremite za razgovor,pogotovo ako idete preko nekoga,da ne obrukate sebe i njega

6. Ako imate insajderske informacije iz neke kompanije ne obraćajte baš previše pažnje na njih,možda potiču od glasina.Oslonite se na ono što nađete na netu,to je mnogo bolje.

Da vam kažem,kada sam izašla napolje bila sam jako besna i umorna.45 minuta razgovora još na jeziku koji vam nije maternji. Dduše otišlasam pravac kod zubara pa su me anestezirali te mi bilo svejedno što u međuvremenu nisam stigla da se situširam i što sam ispala nedaj bože nikom budala.

Kad već imate priliku,učite na mojim greškama i sretno! :)

Sopstveni domen

, 13 2011 11:19:59 +0200

Samo da vam svima javim od sada sve tekstove vezane za prodaju o kojoj toliko želim da pišem možete čitati na mom blogu

http://djurovski.com/

Unapred moram da se izvinem zato što nema puno tekstova (ima samo jedan) ali u fazi sam pripreme još par i nadam se da ću u međuvremenu uspeti i da savladam wordpress (nije teško ali zahteva vreme kog je sve manje ),te da će blog iz dana u dan postati sve zanimljiviji i korisniji!

Hvala svima koji su me pokrenuli da konačno uradim ovu stvar!