Sport za svakoga

AIKIDO

, 22 2009 14:36:32 +0100

AIKIDO KLUB "NOVI SAD''

, 22 2009 14:21:51 +0100

Hrana za mozak

, 21 2009 22:35:13 +0100

Najbolja hrana za mozak
Osećate se umorno, iscrpljeno, malaksalo i istrošeno, a hranite se zdravo i redovno koristite vitamine. Možda je problem u tome što ne hrana koju unosite u organizam ne hrani vaš mozak. Svakog dana mozak uzme čak 25 procenata kalorija koje hranom unesete u organizam. Zbog toga je veoma bitno da vodite računa o namirnicama koje jedete, kako bi mozak dobro funkcionisao. Ako se budete pridržavali svih saveta, bićete puni energije, osećaćete se zdravije i bićete mnogo bolje raspoloženi.

Masti
Mnogi nutricionisti veruju da su upravo masti te koje kontrolišu raspoloženje i hrane moždane ćelije. Ipak, previše zasićenih masti može da izazove zapušenje na aortama, što za posledicu ima bolest srca. Pri tome, ako je aorta u mozgu zapušena, posledica toga može da bude šlog.
Ipak imajte na umu da dnevni unos masti ne bi smeo da bude veći od 35 procenata tokom dana, kako savetuje Svetska zdravstvena organizacija. takođe imajte na umu da postoje zdrave i nezdrave masti. Ove prve unosite u organizam, a ove druge izbegavajte koliko god možete. U zdrave masti spadaju omega tri masne kiseline i polunezasićene masti, dok u masti koje se ne preporučuju spadaju zasićene masti koje se najčešće nalaze u pohovanim jelima, kolačima, tortama, margarinu i pitama od mesa.
Proteini
Proteini su veoma važni jer upravo oni prenose sve poruke mozgu. Mnogi neurotransmiteri su sačinjeni od aminokiselina, koji su sastavni deo proteina.
I ovde imajte na umu da ne treba preterivati. Dakle dovoljna vam je jedna porcija proteina u toku dana.
Najbolje bi bilo da je uzmete tokom doručka ili ručka.

Najbolja hrana za mozak
Masna riba - losos, sardine, plava riba, koja sadrži omega tri masne kiseline, veoma je važna za funkcionisanje mozga, a istraživanja su pokazala da jačaju koncentraciju i povećavaju budnost.
Zeleno lisnato povrće - neka istraživanja su dokazala da ukoliko tokom dana pojedete od jedne do tri porcije zelenog povrća (kao što je spanać, zelena salata) doći će do usporenja demencije.
Jaja - ovo je bogat izvor aminokiselina koji je potreban vašem mozgu da biste dobro pamtili.
Pernata živina - sadrži tirosin koji mozak koristi za pravljenje dopamina i noradrenalina, važne neurotransmitere koji poboljšavaju koncentraciju i mentalnu budnost.
Soja - nedavna istraživanja pokazuju da isoflavoni (prirodni ostrogeni koje sadrži ova biljka) mogu da imaju pozitivne efekte na poboljašnje memorije.
Jagode - Jagode takođe sadrže dosta flavonoida koji poboljšavaju memoriju.
Avokado - je bogat vitaminom E, koji je najvažniji vitamin za memoriju.
Jabuke - smatra se da sadrže guercitin, koji pomaže u sprečavanju Alchajmerove bolesti.
Banane - su bogat izvor karbohidrata, a takođe podižu i nivo seratonina, koji se smatra odgovornim za dobro raspoloženje.
Golica - sadrži elemente koji su od vitalnog značaja za koncentraciju, budnost i motivaciju.
Crveno vino - u principu, najviše vam pomaže da se opustite jer deluje kao dobar relaksant. Ovo vino je bogato antioksidantima i flavonoidima, a skorašnja istraživanja pokazuju da može da spreči i Alchajmerovu bolest.
Maslinovo ulje - Ako u salatu dodate malo zdrave masti, to jest maslinovog ulja, pomoći ćete vašim organima da apsorbuju više antioksidanata iz povrća.
Žitarice - sadrže vitamin B u dovoljnim količinama koje su bitne za kognitivna dejstva mozga i memoriju.
Dijetetski proizvodi - sadrže triptofan koji u telu oslobađa seratonin i kalcijum koji jača kosti.
Lešnici - sadrže vitamin E koji usporava starenje ćelija mozga. Takođe su bogati nezasićenim masnim kiselinama koje su dobre za arterije i protok krvi.
Slatki krompir - Sadrži betakaroten, pa je značajan borac u borbi protiv slobodnih radikala.

Šest pravila kojih treba da se pridržavate
Trudite se da imate pet obroka dnevno i da se u svakom od njih nađe voće i povrće.
Zamenite beli hleb, kolače, keks, smeđim pirinčem i slatkim krompirom.
Imajte u svakom obroku proteine, a crveno meso svedite na minimum. Dobri proteini su riba, jaja, mleveno meso, lešnici, tofu i dijetetski proizvodi.
Pijte dosta tečnosti. Tečnost pomaže u apsorpciji vitamina i minerala, održava hidrataciju i povećava koncentraciju. idealno bi bilo ako biste unosili od šest do osam čaša tečnosti dnevno.
Svake nedelje u barem jednom obroku pojedite ribu.
Što se alkohola tiče konzumirajte ga u preporučenim količinama, to jest 14 promila za žene i 21 promil za muškarce. Pomoći će vam da spavate bolje i galva će vam biti „čistija“...Ovo za alkohol zvuci smesno,ali tacno je....:D

Biografia Brusce Lee-a

, 21 2009 22:25:13 +0100

Biografija

Rođen je u San Francisku a odrastao u Hong Kongu. Brus Li je najviše zapamćen po tome što je popularizovao kineske borilačke veštine u zapadnom svetu. Njegovi filmovi producirani u Hong Kongu i Holivudu su podigli tradicionalni honkonški borilački film na novi nivo popularnosti i ugleda.

Jedno od njegovih najvećih dostignuća proističe iz zalaganja za oslobađanje borilačkih veština od krutosti i ograničenja koje pripadanje određenom stilu pretpostavlja. On sam je koristio elemente uzete iz različitih borilačkih veština i koristio ih u svom jedinstvenom načinu borbe. Ovaj pristup je bio prvi korak u stvaranju današnjih mešanih borilačkih veština (Mixed martial arts).

Brus Li je počeo da izučava borilačke veštine u ranim tinejdžerskim godinama (14), pod učiteljem Jip Manom (Yip man). Na ovaj korak ga je navela tuča u kojoj je prošao neslavno. 1959. godine Brus se potukao sa sinom pripadnika čuvene bande Trijada. Zabrinut za sinovljevu bezbednost otac ga je poslao u Ameriku. Brus je tamo završio srednju školu i dobio diplomu tehničke škole Edison. Zatim je upisao filozofiju na Univerzitetu Vašington, gde je upoznao buduću ženu Lindu sa kojom je imao dvoje dece, Šenon (Shannon) i Brendona (Brandon).

Idealna ishrana za tinejdžere

, 21 2009 22:16:21 +0100

Malo-malo pa čujete: "U tvojim godinama treba da jedeš ovo", "U tvojim godinama ne treba da jedeš ono", popriličnu gomilu saveta u vezi sa ovom ili onom namirnicom. Ono što retko čujete jeste konkretan predlog kako bi trebalo da izgleda vaš jelovnik - kakvi bi trebalo da vam budu doručak, ručak i večera, pa da sadrže sve te silne hranljive sastojke koje bi trebalo da unesete, a da nemaju ono štetno što ne bi valjalo da jedete. Evo jednog takvog jelovnika. Dajemo vam uputstva šta otprilike treba da se nađe u doručku, ručku ili večeri, pa možete da iskombinujete da ne biste stalno jeli jedno te isto.

Doručak: dobri su crni ili polucrni hleb ili pecivo, može i sa dodatkom mekinja. Žitarice kao "musli" (jer ih tako kombinujete nekoliko, a sve su korisne) u voćnom soku, mleku ili jogurtu. Može i kornfleks kombinovan sa suvim voćem, jednom bananom, kašikom pšeničnih klica i mlekom od soje. Jabuka je korisna pre ili posle obroka - dobro se kombinuje sa ostalim namirnicama, hranljiva je i lako se vari. Super su i sveže voće i voćni sokovi (sokove ne treba dodatno zaslađivati šećerom).

Ručak: što raznovrsniji, pošto vam je to najveći obrok u toku dana. Dobra je sveža salata od obojenog povrća (što šarenije, to bolje - paradajz, crvena paprika, cvekla, šargarepa), a dobri su i kupus i zelena salata. Prijaće vam, naročito po ovom hladnom vremenu, i supa ili čorba od raznog povrća. Potrebni su vam i belančevine i energija - prvo ćete najbolje dobiti od posnog mesa, ribe ili soje, a drugo od suvog povrća, sočiva ili krompira.

Večera: ne treba da vas optereti, jer ćete onda loše spavati, ali ne treba ni da idete u krevet gladni, jer ćete se u toku noći buditi od gladi i ujutro ustati malaksali. Možete koristiti mleko i mlečne proizvode, jaja ili čorbu od povrća.

Prijatno!

ISHRANA DECE U DRUGOJ GODINI ŽIVOTA

, 21 2009 21:30:26 +0100

Količina hrane

Količina hrane se znatno smanjuje u ovom periodu, jer je rast usporen a počinje faza motornog i psihičkog razvoja deteta. Dete počinje da se kreće i zato mu je potrebno više raznovrsne hrane koja će mu obezbediti potrebnu energiju, minerale i vitamine.

U drugoj godini života neka deca već imaju “redovne obroke“ a neka se još uvek prilagođavaju novom načinu ishrane. U svakom slučaju prilikom hranjenja dete ne treba terati da pojede celu količinu pripremljene hrane, već nuditi manje količine više puta u toku dana. Treba mu ponuditi raznovrsnu i kvalitetnu hranu i pustiti ga da samo izabere šta i koliko će da jede. Hranu koju odbija ponuditi neki drugi put.

Uvođenje novih namirnica u ishranu

U prvoj polovini druge godine života u ishranu deteta postepeno se uvode neke nove namirnice koje sadrže alergene. Ove namirnice mogu izazvati pojavu atopijskog dermatitisa (alergije) tako da je neophodno uvoditi samo po jednu namirnicu nedeljno, i koristiti je tri do četiri dana, da bi u slučaju pojave alergije znali o kojoj se namirnici radi.

Zdravo svima

, 21 2009 17:54:11 +0100

Cao,ja imam puno korisnih stvari o zdravom zivotu.Zdrav zivot mogu da vode svi.Nije bitno koliko imate godina,ili gde zivite.Na mom BLOG-u imace te dosta zanimljivih i korisnih saveta.Moj cilj je da vam pokazem kako da zivite zdravo,ne remeteci svoj dnevni mir.Svi mi znamo da je zdravlje neophodno za nas i nase bliznje,e pa nadam se da ce vam moji saveti biti od koristi...