domestic cat
http://leklerk.blog.rs/blog/leklerk
<p>necenzurisani pogledi jedne domaće mačke dok sjedi na prozoru i gleda napolje..</p>
<p>Follow @iRmjau</p>
leklerk2026-05-14T21:37:45ZKad je Proleće hodalo
http://leklerk.blog.rs/blog/leklerk/proba/2016/04/03/kad-je-prolece-hodalo
<p> <img class="alignnone size-full wp-image-158" src="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2016/04/3506ca6073fc341d1576684295c21c89.jpg?w=900" border="0" alt="3506ca6073fc341d1576684295c21c89" width="736" height="470" /></p><p> </p>Microscope image of plant vascular bundles under differential stain, B. Charnley 1999
<p> </p><p>Jednostavno je početi. Samo načiniš pokret. Jedan. I to je to. Taj
pokret ima svoj početni položaj, središnjicu i kraj (ne nužno na
početnoj poziciji); i to su ti već tri pozicije jednog pokreta, skoro pa
tri različita položaja tijela koja čine pokret. Jedan- dva- tri. I
opet. Glava gore. Jedan, dva, tri. Malo življe. Jedan. Dva. Tri. Sa
setom, jedan-dva-tri. Lepršavo. Idemo. Je’n, dva, tri. I opet. ..-dva.
tri. Tako je, samo nastavi. Spusti ramena. Laktove gore. Jedan…..i
jedan-dva-tri.</p>
<p>Pokret je izdvojen. Jedan. Naizgled.Možeš ga sagledati, hronološki,
ontološki, estetski, poetski. Samo pokret. Samo jedan. Na jedan, dva,
tri…i… ali ne zavaravaj se. Nijedan pokret nije ostrvo sam za sebe
cjelina, svaki je pokret dio kontinenta… i nek mi oprosti stari ribar na
parafrazi, ali čista metafizika je to. Trojstvo u Pokretu biva.
Početak, središte i kraj.</p>
<p>A onda ne htijući, iz tijela se pomalja…želja. Pokret rađa pokret. To
je kao lavina.Jednom samo pokreneš se i kao Perpetum mobile nastavljaš
da se gibaš. Različito osciliraš. Amplitude ponekad se približavaju +/-
beskonačno, ali nezaustavljivo pokretom zaražen bivaš.</p>
<p>Ne, nije to smrtna bolest, ali se smrću završava. Paradoks nije, a
nije ni filozofija. Jednostavno: Pokret je Život. I tad živim bivaš kad
se krećeš. Miljama svoje kose možeš opasati svijet. Tvoji prsti rastu i
milimetrima nadoknađuju godine. Oči ti se kreću po ovom divnom šarenom
svijetu, nezaustavljivo pratiš pogled svoj. Kreću ti se misli brže od
Vasione. Kreće se Život u tebi. Životom pokrenut bivaš.</p>
<img class="alignnone size-full wp-image-154" src="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2016/04/native-american-great-spirit-pictograph-jo-ann-tomaselli.jpg?w=900" border="0" alt="native-american-great-spirit-pictograph-jo-ann-tomaselli" width="599" height="900" />Native American Great Spirit Pictograph by Jo Ann Tomaselli
<p>Pokret je sjeme plesa. Rodiš se sa tim potencijalom da na muziku
svoga srca plešeš. Da juriš i spotičeš se na “jedan je’n-dva, bum
bu-bum,…”. Da gaziš preko svojih želja, posežeš za zvijezdama, da crtaš
stopalima mandale, mravljim licem da se načiniš, da tapkaš u mjestu dok
ne podigneš silnu prašinu, da visiš i letiš, da puziš i ruješ, da guraš i
odustaješ, sitno i široko, van ritma i u saglasju sa svim, da probaš
sve što dosegnuti možeš, da prevrneš, otkotrljaš, okreneš svoj svijet
oko sebe u pirueti zaborava, da iznova počneš.</p>
<p>Rodiš se pokrenut životnom silom i praćen muzikom tijela i pjesmom tvojom i onih koji te ljube.</p>
<img class="alignnone size-full wp-image-161" src="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2016/04/hazupaj.jpg?w=1244" border="0" alt="hazupaj" />Magnified Grasspogledi2016-04-03T22:06:24Zleklerk"Bus stopes - life goes"
http://leklerk.blog.rs/blog/leklerk/proba/2016/02/19/bus-stopes-life-goes
<p>SKICA SCENARIJA ZA BUS-STOP<br /> "Bus stopes - life goes" <br /> </p><p>Priča 1*</p><p> Ljetni je dan. Sunčan. Tramvajska stanica na Topčideru. Sve je vrlo
zeleno unaokolo. Momak i djevojka stoje. Nose rančeve na leđima. On
ispod miške nosi i gužvu od ćebenceta i nekih stvari zamotanih u kesu.
Ona u ruci drži buket poljskog cvijeća. Bili su na izletu. Čekaju
gradski prevoz. Osim njih nema nikoga. On priča o iseljenju, radnoj
vizi, ona ćuti i sluša. On u priči nigde ne pominje da vodi i nju. Ona
st<span class="text_exposed_show">oji sa buketom ispred njega pognute
glave i sluša. Odjednom prekida njegov monolog usred rečenice: -"Udaj se
za mene." </span></p><p><span class="text_exposed_show">On je gleda zabezeknuto, ne govori ništa.</span></p><p><span class="text_exposed_show">-"Udaj se za mene"
ponavlja ona stojeci tako pred njim sa buketom poljskog cveća.</span></p><p><span class="text_exposed_show">-"Kad?", pita on.</span></p><p><span class="text_exposed_show">-"Sad. Odmah."</span></p><p><span class="text_exposed_show">On je posmatra. Gledaju se u oči. Ona
progovara:- "Za mesec- dva i beba.."</span></p><p><span class="text_exposed_show">-"Da, taman pred kraj
avgusta..".</span></p><p><span class="text_exposed_show"> U kadar ulazi u krupnom planu tramvaj. Ne čuju se
ljudi, samo zvuci otvaranja i zatvaranja vrata. </span></p><p> </p><p> </p><p>Prica 2.</p><p>Jesenji dan. Gradski prevoz. Stakla zamagljena.
Napolju se sliva kiša u vodopadima. Tramvaj pun putnika. Krupni plan
nogu u čizmama i cipelama kako ulaze i izlaze iz busa. A onda su tu i
kišobrani, torbe, slušalice. Tamne boje jakni i kaputa. Kroz gužvu se
probija stariji čovjek sa ribarskim šeširom na glavi, prosjedom bradom, žutosmeđim kaputom i lanenim pantalonama. Oko vrata ima zlatnu cipelu.
Sjeda pored j<span class="text_exposed_show">edne žene i počinje da
priča. [sad ide njegov standardni dijalog o cipelama i ljudskim bangavim
nogama]...nisam smislila sta se sve desava tu u busu..bilo mi je
zanimljivo da on silazi iz prevoza na onoj istoj stanici iz prve priče i
odlazi u kućicu koja se nalazi na toj </span></p>pogledi2016-02-19T20:43:29ZleklerkReQ’iem
http://leklerk.blog.rs/blog/leklerk/dance-pilgrim/2016/02/11/req-iem
<p style="text-align: center"><img class="alignnone wp-image-40" src="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/08/430246_10150748470496340_617666339_11573051_1751666998_n.jpg?w=368&h=360" border="0" alt="430246_10150748470496340_617666339_11573051_1751666998_n" width="245" height="240" /></p>
<p>Proganja me prošlost. Plešem sa Senima. Čitam zapise neke davne mene za koju sam smatrala da je poznajem.</p>
<p>Proganjam prošlost tražeći u njoj odgovore jer ne vidim Stvarnost.</p>
<p>Misleći da je gotovo, napustila sam tijelo. Malodušno sam otkrila put ka propadanju.</p>
<p>Jednog dana sam se probudila a moja tvrda koža sa tabana se
oljuštila. Gotovo. Nema više. Ja ne mogu ispočetka da plešem i da trpim
žuljeve koji pucaju jedni preko drugih tvoreći vremenom kožu tvrdu
toliko da sam po usijanom asfaltu onog otoka hodala tog ljeta. Otpala,
ogulila se, nestala. Nemam ja više volje. Ležim tupo, koliko je moguće
tupo ležati i izgledati tako. Pocepane patike i izguljene čarape bez
prstiju me gledaju. Ne mogu opet tim putem ići. I di ću stići? Di sam
krenula plešući tim podovima plesnih dvorana, kotrljajući se po njima,
sklizavajući niz zidove, grleći se sa telima, razmenjujući znoj, voleći
telo, plešući telo,…</p>
<p><img class=" size-full wp-image-19 aligncenter" src="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/07/copy-of-dscn3652.jpg?w=900" border="0" alt="Copy of DSCN3652" width="546" height="457" /></p>
<p>Ljubljena moja stopala. Oplakujem ih sad jer su prošla kroz golgotu
noseći mene, moju tešku težinu, otežalu od nadanja i strahova. Stopala
moja što su pustila korenje u unutrašnjost Majke i dotakla središte
Svega. Teška, opiruća, inertna, a onda tečna, klizeća, stopljena sa
Jedinstvom. Afričko bubnjajuća, ogoljena do kosti, stopala moja koja u
ritmu ljube zemlju. Moja haotična svemrdajuća stopala koja teku brzacima
i slivaju se slapovima. Uranjaju i poleću preko zraka svjetla da zagrle
zrak. Lepršava, moćna, krilata. Tiha, nežna, podržavajuća stopala što
me grle svojim prisustvom i znaju kako mi je jer i ona… i ona su ja.</p>Dance Pilgrim2016-02-11T18:54:18ZleklerkLJUBAV
http://leklerk.blog.rs/blog/leklerk/licna/2016/01/23/ljubav
<p>Imaš moje srce i moju dušu</p><p> kao da imaš dobro skrojen kaput</p><p> </p><p>Ja imam tvoje oči i tvoje ruke</p><p> kao da sam rođena sa njima</p><p> </p><p>Naše prijateljstvo</p><p> kao kalemljena biljka</p><p> od te dvije čudne sorte</p><p> raste i buja u erupciji životnosti</p><p> nosi i nas van one planete</p> koju mu prvobitno namjenismo<p> </p><br /><p>(25.08.2013.) ....mom Chovjeku s ljubavlju Patric</p>licna2016-01-23T22:23:46ZleklerkPlima
http://leklerk.blog.rs/blog/leklerk/proba/2016/01/23/plima
<p>Vatra me napustila.</p><p> U vodi sam i tonem. </p><p>Oko mene zeleni mulj, prigušeni zvuci, pokoji sunčev zrak što se probija prelomljen. </p><p>Osijećam kako je voda gušća od ičeg što sam dosad iskusila; pokreti usporeni, misli nedovršene. </p><p>Ulažem ogroman napor da održim red. </p><p>Koji red? </p><p>Za koga ja to redarim? </p><p>Napuštam ugovorene sastanke, pravim rupe u kalendaru, pretjerujem sa hranom i pićem, </p><p>dajem cigaretama svaki slobodan dio pluća. Odlazim na reku i slušam cvrčke, gledam oblake i njušim kišu. </p><p>Voda postaje sveobuhvatna sila i na nebu i na zemlji, </p><p>ruši brane i plavi ona područja duše koja dugo nisu plakala.</p>pogledi2016-01-23T22:18:54ZleklerkPoj
http://leklerk.blog.rs/blog/leklerk/proba/2016/01/23/poj
Zimski dan. Sunčan. Košava prebira kosti. Sitno veze mraz po izloženoj koži.<br />A tamo dole na dnu ulice naspram groblja, u zavetrini od gradske buke, poput ljudi, drveće je pjevalo.<br />Vjetar je svirao strune spleta grana. Cvilila su stabla dok se krta drvena kičma povijala.<br />Pjesma stabala je bila moćna i opijajuća stvar.<br />Eh, da mi je pustopoljinama sad koračati. Nekim nepreglednim sjevernim šumama. Vukovim stopama. Njušeći plijen.<br />Da mi je trčati dok snijeg pršti pod šapama. <br />Slušati život uspavan ispod kore. Čuti žubor vode zamrznut pod snijegom.<br />Biti slobodan.<br />Šumski stvor.pogledi2016-01-23T22:18:04ZleklerkVérité
http://leklerk.blog.rs/blog/leklerk/proba/2016/01/23/v-rit
<p>Ništa mi tvoje<br /> nedostajati neće<br /> kad odeš i odneseš<br /> parčiće svog života<br /> Ništa mi nedostajati neće<br /> jer ništa tvoje nemam<br /> Nosiš svoje srce<br /> kao puž kućicu<br /> umotano u meke reči<br /> u osmehe<br /> u davanja<br /> traženja<br /> zbegove<br /> Ništa što odneseš<br /> neće mi ostaviti prazninu<br /> Neće biti dana budućih<br /> što tetoše me sivilom<br /> Kad odeš<br /> Kad ne dođeš</p><p> </p>pogledi2016-01-23T22:16:12ZleklerkuMeni
http://leklerk.blog.rs/blog/leklerk/dance-pilgrim/2015/11/26/umeni
<p>Jednostavno ne postoji ništa kao poniranje u sebe.</p>
<p>Ja samo zatvorenih očiju zbilja plešem. Kad napravim barijeru od
očekivanja stvarnosti i kad potonem u svoje tijelo kao u gust želatin.
Mogu namirisati putanju kose dok se okrećem oko svoje ose kao galaksija.
Prsti su veliki čvornati praoci drvenastih rođaka i razlistavaju se dok
ih zvijezde dozivaju. Kukovi mućkaju neku lavu. Kolena odskaču. Stopala
su mačija. Dah je zvučna kupka moje duše.</p>
<p>Ja samo zatvorenih očiju zbilja mogu pustiti svoj ples iznutra da se
probije u nezdravo grbavim obličijima, da pređe u lelujanje da me obori
na zemlju.</p>
<p>Ja samo zatvorenih očiju vidim svoj Ples, duboko mu se klanjam iskreno zahvalna.</p>
<p>Ja samo zatvorenih očiju plešem ono što ni u snovima ne smijem
izreći. Plešem Sebe, onu mene koju nije briga šta drugi misle o njoj jer
Drugi ne postoje. Postoji samo Ples i postojim samo Ja. To su dva
kovitlaca istog Univerzuma.</p>
<p><img class="alignnone size-full wp-image-74" src="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/10/1456577_249602681855990_904370119_n.jpg?w=900" border="0" alt="1456577_249602681855990_904370119_n" width="488" height="700" /></p>Dance Pilgrim2015-11-26T22:56:48ZleklerkDar Lirike
http://leklerk.blog.rs/blog/leklerk/dance-pilgrim/2015/10/13/dar-lirike
<p>Nisu babuške, a ni oni slojevi luka što ljuštimo. Ne. Nije to tako
jednostavno za opisati. To je nekako kao da ponireš u dubinu mora, roniš
na dah u tamnu modrinu i shvatiš da roniš među zvezdama, da je oko tebe
Svemir.</p>
<p>Ove jeseni me plesne radionioce ljuljaju u ritmu Lirike, rekli bi
jednostavno je to, lako…lirika, lakoća, pure joy, milina… i ja sam
mislila: “Eh, moj omiljeni ritam sve nekako teži vazduhu” …ali jebeš ga-
nije!</p>
<p>Lirika je ono što sebi dozvoljavamo. Lirika je davanje. Lirika je ono
što dozvoljavamo drugima. Lirika je blagostanje. Lirika je ono što
dopuštamo da bude vidljivo. Lirika je uživanje u životu i dijeljenju.</p>
<p>…ali, koliko ima dijelova mene što neotkriveni čekaju, da li čekaju,
da li sam ih ostavila u namjeri da im se vratim ili sam ih napustila da
ih više nikad ne vidim? Da li je moguće biti zatvoren, držati se da nema
ničeg više od onoga što vidiš sad i da neće ni biti, ..ima li?</p>
<p>Koliko i da li postoji način da se ja sebi svidim, da li moram da se
svidim? Mogu li da se volim i da se ne sviđam sebi? Mogu li ljubav
toliko raširiti da voli i neprihvatljivo? Mogu li?</p>
<p>Mogu li sebi dozvoliti biti slaba, biti nježna prema sebi, biti
poslušna? Biti mala, preplašena i voljeti sebe takvu; ne sažaljevati i
tražiti samilost, no prihvatiti to što jeste u meni i oko mene.</p>
<p><a href="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/10/dsc09804.jpg"><img class="size-medium wp-image-82 aligncenter" src="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/10/dsc09804.jpg?w=338&h=450" border="0" alt="DSC09804" width="225" height="300" /></a></p>Dance Pilgrim2015-10-13T22:55:03ZleklerkKako to izgleda?
http://leklerk.blog.rs/blog/leklerk/dance-pilgrim/2015/10/02/kako-to-izgleda
<p>Prošle godine me prijateljica pitala: “Ćao Irma, htela sam da te
pitam da mi daš više informacija o 5 ritmova. Kako izgleda, koliko često
se održava , u kojim prostorijama, koliko traje jedan termin i ostalo?
:-* ”</p>
<p>Pa, mili bože, kako ja da odgovorim na to pitanje?</p>
<p style="text-align: center"><a href="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/10/jessica-chen-dance-shot__-paul-dimalanta.jpg"><img class="alignnone size-medium wp-image-69" src="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/10/jessica-chen-dance-shot__-paul-dimalanta.jpg?w=450&h=300" border="0" alt="Jessica Chen Dance Shot__ Paul Dimalanta" width="300" height="200" /></a></p>
<div class="attachment-info">
<div class="details">
<div class="filename" style="text-align: center"><em>[jessica-chen-dance-shot]</em></div>
</div>
</div>
<p>Jedne noći sam sela i počela sve onako u jednom dahu:</p>
<p>” Kako izgleda čas 5ritmova? pa to nije čas…nema učenja …postoji 5
osnovnih ritmova koji su paralelni sa našim emocijama, rimtovima
prirode, elementima…</p>
<p>ali zapravo kako izgleda kad dođeš da plešeš:</p>
<p>prvo se obučeš slojevito, i poneseš neklizajuće čarape ili plešeš
bosa jer želiš da osjetiš svaki pregib svog stopala i istražiš na koje
sve načine možeš da dotakneš zemlju… a ovaj trenutak je činjenica da
si ti u svom tijelu a ne u svom umu <span class="wp-smiley wp-emoji wp-emoji-smile">:)</span>
i da si došla da plešeš …muzika kreće … prvo pokrećeš stopala,
istražuješ šta sve možeš s njima… krećeš s njima kroz prostor,
poskakuješ, kliziš, šta god, dodaješ kolena, menjaš pomoću kolena
razine na kojima plešeš ..čučneš, ustaneš, klekneš, legneš, ….ritam se
menja i sad si u kukovima…noge i dalje rade svoje uspostaviš to
povezivanje sa izvorom, sa tlom koje te drži i koje te vraća u ovaj
trenutak…</p>
<p style="text-align: center"><a href="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/10/craig-tracy-american-body-art-illusions-painter-tuttart-24.jpg"><img class="alignnone size-medium wp-image-71" src="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/10/craig-tracy-american-body-art-illusions-painter-tuttart-24.jpg?w=375&h=450" border="0" alt="Craig Tracy - American Body Art Illusions painter - Tutt'Art@ (24)" width="250" height="300" /></a></p>
<div class="attachment-info">
<div class="details">
<div class="filename" style="text-align: center"><em>[Craig Tracy – American Body Art Illusions]</em></div>
</div>
</div>
<p>stopala i kolena se pokreću a kukovi hvataju ritam i mrdaju se levo i
desno i gore i dole…oslobađa se karlica i krećeš i istražuješ u kojim
sve smerovima i ritmovima možeš njom da plešeš ..</p>
<p>.. . ako su stopala i zemlja bili povezivanje sa Majkom zemljom i
sa tobom u ovom trenutku- sa ženskom tečnom energijom- onda su kukovi
Vatra…</p>
<p style="text-align: center"><a href="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/10/24362_361111426239_21060931239_4726796_7732844_n.jpg"><img class="alignnone size-medium wp-image-70" src="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/10/24362_361111426239_21060931239_4726796_7732844_n.jpg?w=450&h=450" border="0" alt="24362_361111426239_21060931239_4726796_7732844_n" width="300" height="300" /></a></p>
<p>kukovi su stakato muška energija…</p>
<p>ritam nastavlja dalje…celo telo pleše, noge su u pokretu, kukovi i
tvoje srce su u pokretu, sad još samo da oslobodiš glavu…da prestaneš
da misliš da li nešto radiš dobro, kako izgledaš, šta rade drugi, da li
je pesma glupa…sve to isključi ..a kako tako što ćeš da pokreneš
glavu,…ritam je sad već pomalo divlji, pomalo afričko bubnjajući,
pomalo te tera da mrdaš noge, kukove, … da skakućeš da mlatiš glavom
slobodno…</p>
<p><a href="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/10/haos.jpg"><img class="size-medium wp-image-73 aligncenter" src="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/10/haos.jpg?w=450&h=447" border="0" alt="haos" width="300" height="298" /></a></p>
<p>telo pleše haos…to je ritam vode, ritam kreacije, kad dozvoljavaš
da sve iz tebe izađe na površinu, sve ono što cenzurišeš svaki
dan..i pokret i glas…i smeh i suze sve je dobrodošlo…</p>
<p>nakon haosa…ako dozvoliš da sve otpustiš i da svakim delom tela
otplešeš sve što si držala u sebi.. nastupa lirični ritam, muzika je
lepršavija lakša, ruke se uključuju u ples, vode te u plesu… lakoća,
smeh, element vazduha.. i ritam teče dalje…</p>
<p style="text-align: center"><a href="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/10/1456577_249602681855990_904370119_n.jpg"><img class="alignnone size-medium wp-image-74" src="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/10/1456577_249602681855990_904370119_n.jpg?w=314&h=450" border="0" alt="1456577_249602681855990_904370119_n" width="209" height="300" /></a></p>
<p>poslednji u nizu je ritam duboke tišine kad te u plesu vodi
dah…pratiš dah i iz njega ističu pokreti, koji se ponekad toliko umire
da ti se čini kad gledaš da plesač stoji i ne pomera se…ali ples sa
dahom je ponekad sav na unutra…</p>
<p style="text-align: center"><a href="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/10/n21060931239_2294271_3118603.jpg"><img class="alignnone size-medium wp-image-77" src="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/10/n21060931239_2294271_3118603.jpg?w=450&h=300" border="0" alt="n21060931239_2294271_3118603" width="300" height="200" /></a></p>
<p>i to je val</p>
<p>Jasno ti je da nema koreografije i da te niko ne uči šta treba da
radiš ..samo te vodi u istraživanje tebe same, a tvoje je da budeš
prisutna u svom životu ;) j<span style="line-height: 1.5">edino je
važno da budeš prisutna u svom telu da osećaš koji ti se delovi
pokreću u plesu a koji ne.. da budeš svesna otpora koji ti stvara um,
da osvestiš koji su ti pokreti prirodni a šta “u životu ne bi” smela da
odplešeš…”</span></p>
<p style="text-align: center"><a href="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/07/photo-0148.jpg"><img class="alignnone size-medium wp-image-16" src="https://dancepilgrim.files.wordpress.com/2015/07/photo-0148.jpg?w=450&h=338" border="0" alt="Photo-0148" width="300" height="225" /></a></p>Dance Pilgrim2015-10-02T22:54:16Zleklerk