niksic
http://niksic.blog.rs/blog/niksic
niksic2026-06-09T10:30:55ZLJUBO ČUPIĆ
http://niksic.blog.rs/blog/niksic/generalna/2009/11/30/ljubo-cupic
<p>Bez njega se ne može zamisliti nijedna istorijska čitanka. Nijedna
priča o otporu naroda. Nijedna balada o smrti radi života. Njegova
fotografija sa strelišta je obišla svijet. Njegovom osmijehu su se
divile generacije. Bez tog osmijeha udžbenici istorije bi nam bili
siromašniji, mnogi ne bi znali kako se prkosi smrti i kako se
neprijatelju treba nasmijati u lice... <br />Riječ je o legendarnom Čedomiru - Ljubu Čupiću. Narodnom heroju.
Čovjeku koji se otvoreno smijao smrti i osmijehom pobijedio svoje
ubice. O njemu je dosad napisano mnogo tekstova, mnogo stihova
"strijeljan je u maju 1942. godine u Nikšiću, nakon divljačkog mučenja
u zatvoru. Kao komandant i komesar čete imao je junačko držanje.</p><p><img src="http://profile.ak.fbcdn.net/object3/893/51/n26579495968_1560.jpg" border="0" width="200" height="293" /> </p>Generalna2009-11-30T21:37:39ZniksicManastir Ostrog
http://niksic.blog.rs/blog/niksic/generalna/2009/11/30/manastir-ostrog
<p><strong>Manastir Ostrog</strong> je manastir Srpske Pravoslavne crkve smješten uz skoro vertikalnu liticu, visoko na planini Ostroška greda u Crnoj Gori. Posvećen je Svetom Vasiliju Ostroskom.</p>
<p>Nalazi se nadomak Niksica
i smješten je u okomitoj stijeni, sa koje se pruža pogled na ravnicu
Bjelopavlića. Osnovao ga je hercegovački mitropolit Vasilije u 17. vijeku. On je tu i sahranjen i proglašen svecem čudotvorcem. Tijelo mu počiva u civotu u pećinskoj crkvi. Sam manastir je obnovljen 1923-1926. godine, poslije požara, kojeg su bile pošteđene pećinske crkvice. One predstavljaju glavnu spomeničku vrijednost.</p>
<p><em>Crkva Sv. Vavedenja</em> (u donjem manastirskom nivou) je oslikana freskam krajem 17. vijeka. <em>Crkva Sv. Krsta</em> se nalazi u gornjem manastirskom nivou i nju je živopisao majstor Radul
prilagođavajući freske prirodnom obliku stijena. Oko crkve su konaci i
zajedno čine objekat skladno sjedinjenim sa prirodnim ambijentom.
Manastir Ostrog spada među najposjećenije na Balkanu. U njega dolaze vjernici svih religija iz svih krajeva svijeta.</p><p>
2005. godine je između donjeg i gornjeg manastira podignuta i crkva
svetog mučenika Stanka u kojoj se čuvaju njegove ruke. Mučenik Stanko
je bio čoban koga su Turci ubili</p><p> </p><p><img src="http://www.montenegrohotels.org/pics/gallery/ostrog-v.jpg" border="0" width="579" height="600" /> </p><p> </p>Generalna2009-11-30T21:24:23ZniksicJezero
http://niksic.blog.rs/blog/niksic/generalna/2009/11/30/jezero
<p> </p><h3>
Krupac - "Nikšićko more"
</h3>
<div> Jezero
Krupac je najljepše nikšićko izletište koje pruža mnogo a posebno u
ljetnjim mjesecima: toplu i čistu jezersku vodu, hladovinu topola,
obližnja igrališta, mogućnost vožnje skutera, glisera, pedolina,
kajaka, barki, skijanja na vodi, organizacije odbojkaških, košarkaških
ili vaterpolo utakmica, pecanje...
<br />
<br />Ljeti je otvoren plažni "Ski bar" koji je postao izuzetno atraktivan i omiljeno mjesto za večernje izlaske.
<br />Otvoren je i restoran "Plaža" koji svojim ugodnim ambijentom i
ljubaznim osobljem pruža gostima izuzetan doživljaj i prijatne
trenutke.</div><div> </div><div> </div><div> </div><div><img src="http://static.panoramio.com/photos/original/24380658.jpg" border="0" width="604" height="483" /></div><p> </p><p> </p>Generalna2009-11-30T21:06:01ZniksicSki centar Vucje Niksic
http://niksic.blog.rs/blog/niksic/generalna/2009/11/30/ski-centar-vucje-niksic
<p><span class="style67"><span class="style57 style97">SKI CENTAR VUČJE</span></span><br /> <span class="style57 style90">Vučje
– ski centar u Crnoj Gori udaljen je oko 20-ak kilometara od Nikšića u
pravcu Žabljaka na nadmorskoj visini većoj od 1.300 m. <br />
Nalazi se na padinama visoravni Krnovo.<br />
<br />
Put do Vučja vodi preko Goranskog, Ravnog, Stabana, Stabanskih jezera i kanjonom Komarnice.</span></p><p><img src="http://labosta.files.wordpress.com/2009/01/vucje-1112.jpg" border="0" width="774" height="600" /> </p>Generalna2009-11-30T20:42:57ZniksicVitomir Vito Nikolic
http://niksic.blog.rs/blog/niksic/generalna/2009/11/30/vitomir-vito-nikolic
<p class="style58"> <strong>VITOMIR VITO NIKOLIĆ </strong></p><p><br /> (1934 – 1994)<br /><br /><br /><br /><br /><img src="http://i1.tinypic.com/8f4xjyp.jpg" border="0" /><br /></p><p> </p><p>Život
nije mazio pjesnika Vita Nikolića. Porijeklom Nikšićanin, rođen je
1934. godine u Mostaru, gdje mu je otac bio u vojnoj službi. Rat je
presjekao njegovo djetinjstvo. U aprilu 1941. sa porodicom je izbjegao
u Nikšić. Bio je svjedok dosad najstrašnijeg rata, stradalnik u
godinama kada se uče slova. On i njegov drug Nikola našli su bombu.
Vitov dvanaestogodišnji brat je dotrčao, uzeo bombu i bacio je. Ali,
ona je udarila u neko drvo i eksplodirala. Vito je zadobio lakše
povrede, a brat i drug su poginuli. Italijani su 1943. godine ubili
Vitovog oca. Neko vrijeme Vito je živio kod tetke u Mostaru, pa je
otuda opet morao bježati u Nikšić. A kad se rat završio, on i njegovi
vršnjaci slične sudbine okupili su se u domovima za ratnu siročad.
Kasnije će Vito u stihovima progovoriti o toj generaciji koja je morala
da shvati - "u jednom dobu kad se teško šta shvata, kako nam niko ne
može vratiti ni mrtvu majku, ni oca, ni brata". <br /><br />Možemo li da
shvatimo šta znači taj osjećaj o kome priča Vito, kako je najteže u
domu bilo to kada drugovima stignu pisma, paketi ili posjeta, a njemu
ništa, niko! Ili, kad kaže: "Ja nikada ne mogu imati velikih prohtjeva,
većih od tri obroka dnevno i tople sobe!" <br /><br />Siromaštvo je
dostojanstveno podnosio. Pošto nije imao stan, jedno vrijeme je noćio
pod stepeništem, zatim u željezničkom vagonu. U tako teškim životnim
uslovima, razbolio se i postao česti gost sanatorijuma. Četiri godine
bio je vezan za bolesničku postelju. Već od rođenja zadojen čemerom,
nije se predavao. Sav u bolu, nadanjima i iščekivanjima, živio je ipak
svoj život. <br /><br />Prve zbirke pjesama "Drumovanja" i "Sunce, hladno
mi je!" Vito je štampao o svom trošku. Iako u skromnoj opremi, bile su
tražene i rado čitane. Najčešće su ih kupovali prijatelji sa kojima je
provodio kafanski život. <br /><br />Stalno je bio u sukobu s vlašću,
odležao je neko vrijeme i u zatvoru, ali su ga pojedinci iz te vlasti i
štitili. Vjera Kovačević, tadašnji sekretar Opštinskog komiteta u
Nikšiću, obezbijedila mu je garsonjeru. <br /><br />Iz Nikšića se preselio
u Titograd (današnju Podgoricu) i zaposlio se u redakciji "Pobjeda".
Njegove reportaže "Crnom Gorom putem i bespućem" su, u stvari, priče. <br /><br />Ponekad
je Vito priređivao književne večeri u kafanama, pred brojnom publikom
koju je on znao da razgali i uzbudi svojim stihovima. <br />Pisao je i pjesme za djecu, od kojih su se neke našle u čitankama za osnovce. <br /><br />Vitove
pjesme često se recituju u kafanskom štimungu, jer su većinom nastale
za kafanskim stolom. I danas je hit pjesma Mikija Jevremovića "Pijem".
Vito Nikolić je otkrio da su to njegovi stihovi, presavio je tabak i
podnio tužbu zbog plagijata. Suđenje je bilo interesantno za novinare i
čitalačku publiku, ali su se njih dvojica brzo pomirili na sudu.
Zahvaljujući njihovoj "koprodukciji" dugo vec pjevušimo pjesmu "Pijem".
<br /><br />Kad god pročitamo nevelik pjesnički opus Vita Nikolića ne
možemo se oteti utisku da se radi o autentičnom pjesniku, liričaru sa
spontanim izrazom, u čijim pjesmama ima puno sjete, gorčine, lične
tragike i sugestivne slikovitosti. <br /><br />Vito je prestao da drumuje
1994. godine ("Pustite me, pustite da odem, bez pitanja kako i zašto i
dokle, drumovi uvijek nekuda vode, a ja sam nomadskom gladju
proklet."), a njegova poezija prihvaćena je u narodu i nastavlja da
živi... </p><p class="style58"> </p><p class="style58"> НЕДЈЕЉА У ГРАДУ Н </p>
<p>Тумара градом недјеља,<br />
иде од куће до куће,<br />
ко да је слуачјно наљегла,<br />
па не зна шта ће ни куд ће. </p>
<p>Застане испред излога,<br />
да тобож косу поправи,<br />
а отуд нема никога<br />
да је бар оком поздрави. </p>
<p>У крчми нађе тишину,<br />
на тргу, опет, тишина,<br />
празнују људи празнину <br />
и свуд је само празнина. </p>
<p>Тумара градом недјеља,<br />
тек да вријеме убије;<br />
ко да је грешком наљегла<br />
па сад би некуд - што прије. </p>Generalna2009-11-30T20:23:31ZniksicMiladin Sobic- Umjesto gluposti
http://niksic.blog.rs/blog/niksic/generalna/2009/11/25/miladin-sobic-umjesto-gluposti
<strong>Миладин Шобић</strong> (рођен <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1956" title="1956">1956</a>. у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Никшић">Никшићу</a>) је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Црна Гора">црногорски</a> музичар, композитор и текстописац. Активно се музиком бавио почетком 1980их у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Југославија">СФРЈ</a>, а нарочито популаран је био у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Црна Гора">Црној Гори</a>, где је рођен, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Босна и Херцеговина">Босни и Херцеговини</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Хрватска">Хрватској</a>, где је студирао.<p>Рођен је у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Никшић">Никшићу</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1956" title="1956">1956</a>. године. Ту је завршио средњу школу, у којој је почео да пише и компонује своје прве песме. Након средње школе одселио се у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Дубровник">Дубровник</a>, где је уписао факултет за туризам.</p>
<p>У студентским данима је написао своје најпознатије песме. Године <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1975" title="1975">1975</a>.
снимио је свој први сингл „To сам ja“/„Зазвони звоно“. Песма „То сам
ја“ или „Соната“ је постала незванична студентска химна у Дубровнику
1975. године. Годину дана касније на музичком фестивалу „Омладина '76.“
у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Суботица">Суботици</a>
освојио је друго место са песмом „Дај нам неба“. У сарадњи са
клавијатуристом Габором Ленђелом и студијским музичарима, издао је два
албума, „Ожиљак“ (Дискотон 1981) и „Умјесто глупости“ (Дискотон 1982).
Такође је снимио и трећи албум, „Барутана љубави“ који никад није
објављен. Након смрти своје сестре, Шобић је престао да се бави музиком
и повукао се из јавног живота. Након тога, вратио се да живи у свој
родни град, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Никшић">Никшић</a>. Иако се причало о Шобићевом повратку, он се никада није вратио музици. Тренутно живи и ради у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Италија">Италији</a>.<object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/G50QBJiy2Mc" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/G50QBJiy2Mc" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p>Generalna2009-11-25T22:46:36Zniksic"DEMOKRATIJA"
http://niksic.blog.rs/blog/niksic/generalna/2009/11/25/demokratija
<h1>Kim Džong Il: Svetsko prvenstvo na TV-u samo ako pobedimo</h1>
<div id="autor"><br /><span> </span></div>
<em>Lider
Severne Koreje Kim Džong Il je zabranio emitovanje Svetskog prvenstva u
fudbalu 2010. godine osim u slučajevima u kojima nacionalni tim pobedi,
piše "Telegraf". </em>Džong Il je naredio državnoj televizijskoj stanici da ne emituje
utakmice uživo, već da prikazuje samo najzanimljivije detalje i golove
sa utakmica u kojima Severna Koreja trijumfuje.Ovo znači da 99 odsto stanovništva zemlje, koja broji oko 29 miliona
ljudi, neće znati ko je pobedio u Južnoj Africi, osim ukoliko pobeda ne
pripadne Severnoj Koreji, čije se šanse procenjuju na 350:1. <br />
Utakmice drugih zemalja biće zabranjene za emitovanje, a čak i delovi
severnokorejskih utakmica biće podvrgnuti strogoj montaži, kako bi se
osiguralo da njihov tim izgleda bolje od drugog. <br />
Takođe, svi navijači suprotnog tima biće zamagljeni, kao i reklame na stadionima, preneo je "San".
<br />
<br />
"Kao i nad svim drugim, režim će imati kompletnu kontrolu i nad
Svetskim prvenstvom", rekao je Majk Brin, autor čuvene knjige "Kim
Džong Il: Dragi vođa Severne Koreje".
<br />"Severna Koreja neće platiti prava na emitovanje, što znači da
neće moći da prikazuje utakmice uživo na državnoj televiziji.
Verovatnije je da će preuzeti snimke od Južne Koreje i podvrći ih
žestokoj montaži, kako bi odgovarali režimu", ukazao je on.
<br />
Brin je istakao da će samo vladajuća elita, koja ima pristup satelitskim kanalima, moći da prati utakmice drugih zemalja.
<br />"Većina populacije će morati da se zadovolji jednostranim
prikazima, nekoliko časova, možda čak i dana, nakon utakmice. Svaki
poraz biće ignorisan ili mu neće biti pridavan značaj. Ukoliko Severna
Koreja ispadne, biću iznenađen ukoliko se uopšte pomene Svetsko
prvenstvo", zaključio je Brin.
<br />
<br />Ovo je prvi put da se Severna Koreja kvalifikovala za Svetsko
prvenstvo nakon 44 godine. Poslednji put ova zemlja je igrala u
Engleskoj 1966. godine, kada je pobedom nad Italijom rezultatom
1:0 stigla do četvrtfinala.
<p> </p>Generalna2009-11-25T22:29:34ZniksicNiksic
http://niksic.blog.rs/blog/niksic/generalna/2009/11/25/niksic
<meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="Content-Type" /><meta content="Word.Document" name="ProgId" /><meta content="Microsoft Word 11" name="Generator" /><meta content="Microsoft Word 11" name="Originator" /><link href="/C:%5CDOCUME%7E1%5CVladimir%5CLOCALS%7E1%5CTemp%5Cmsohtml1%5C01%5Cclip_filelist.xml" rel="File-List" /><link href="/C:%5CDOCUME%7E1%5CVladimir%5CLOCALS%7E1%5CTemp%5Cmsohtml1%5C01%5Cclip_editdata.mso" rel="Edit-Time-Data" />
<style>
v:* {behavior:url(#default#VML);}
o:* {behavior:url(#default#VML);}
w:* {behavior:url(#default#VML);}
.shape {behavior:url(#default#VML);}
</style>
<xml>
<w>
<w>Normal</w>
<w>0</w>
<w>
<w>
<w>false</w>
<w>false</w>
<w>false</w>
<w>
<w>
<w>
<w>
<w>
<w>
</w>
<w>MicrosoftInternetExplorer4</w>
</w>
</xml><xml>
<w deflockedstate="false" latentstylecount="156">
</w>
</xml><style>
</style>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 0.5in"><span style="font-family: 'Century Schoolbook'">Grad Nikšić,
drevna Anderba, Anagastum, Onogošt zasnovan je u rano antičko doba. Antičke
nazive Anderba, Anagastum i Onogošt naslijedilo je današnje ime Nikšić, nastalo
kada se u ove krajeve iz južnog primorja naselilo pleme Nikšić.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-family: 'Century Schoolbook'">Danas je to grad čija opština broji
oko 100 000 stanovnika. Najveći industrijski i univerzitetski grad u Crnoj
Gori. </span></p>
<p align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"><span style="font-family: 'Century Schoolbook'"> </span></p><img src="http://www.yu-mp3.com/modules/4nAlbum/album/gradovi/Niksic_nocu.jpg" border="0" width="439" height="380" /><br /><p align="center" class="MsoCaption" style="text-align: center"><span style="font-family: 'Century Schoolbook'"></span></p>Generalna2009-11-25T21:49:05ZniksicČestitamo!
http://niksic.blog.rs/blog/niksic/generalna/2009/11/05/cestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.Generalna2009-11-05T07:39:44Zniksic