Snovi

Saveti za zdravo spavanje drugi deo

Koristite se svetlom kako biste namestili svoj telesni sat
Svaki ljudski organizam ima neku vrstu unutrašnjeg sata koji pomaže pri regulsanju spavanja. Taj sat vrlo je osetljiv na svetlo i tamu. Svetlo govori našem telu da počinje aktivna dnevna faza. Kada ujutru ustanete pokušajte da upalite svetlo ako nema prirodnog upalite veštačka.

Dremanje može ometati spavanje
Možda su Englezi imali dobru ideju sa tea time-om u popodnevnim satima kada po prirodnoj stvari lagano postajemo pospani. Neki ljudi mogu sebi priuštiti kratko popodnevno dremanje i normalan večernji odlazak na spavanje. Ako imate problema sa večernjim spavanjem svakako izbegavajte popodnevno dremanje. Ako baš morate dremati pokušajte to da činite u ranijim popodnevnim satima i nikako nemojte dremati duže od pola sata.

Alkohol, kafa i pušenje
Alkohol smanjuje kvalitet spavanja. Mnogi ljudi misle da čašica alkohola pre spavanja pomaže kako bi lakše zaspali. Iako ćete možda brže zaspati, alkohol smanjuje kvalitet spavanja i može dovesti do buđenja tokom noći. Kako biste izbegli ovaj efekat, klonite se alkohola par sati pre odlaska na spavanje.

Kafa

Možda ćete se iznenaditi kada saznate da može da stvara problema sa spavanjem čak i 10-12 sati nakon konzumacije. Ako ste baš veliki ljubitelj kafe i ne možete bez nje, nikako je nemojte više piti nakon ručka, samo ujutru.

Pušenje izaziva problema sa spavanjem na više načina. Nikotin je stimulans koji ometa san.

Saveti za zdravo spavanje

Poboljšajte svoje dnevne navike
Kako stvari koje radite tokom dana mogu uticati na Vaše spavanje? Bolje spavanje kreće sa pozitivnim dnevnim navikama. Primarno od vežbanja ili hrane i pića koje konzumirate.

Svakodnevna vežba, osim što poboljšava zdravlje uglavnom olakšava spavanje i samo usnivanje. Ne morate biti profesionalni sportista da bi vežbanje u velikoj količini uticalo na Vaš san, dnevno je potrebno od 20 minuta fizičke aktivnosti. Vežbanje se preporučuje ili rano ujutru ili kasno popodne. Nikako nemojte vežbati pre spavanja jer vežba stimulira telo, što dovodi do povišenja telesne temperature a to nije dobro ako želite da spavate, jer je smanjena telesna temperatura povezana sa spavanjem.

Malo Interesantnih činjenica vezanih za spavanje

1. Najduže zabeležen san trajao je 18 dana, 21 sat i 40 minuta. Tokom snimanja zabeležene su halucinacije, paranoja, zamagljene vizije, nerazgovetni govor.

2. Zapravo je nemoguće reći da li je neko budan bez medicinskog nadzora. Ljudi mogu spavati otvorenih očiju bez da su toga zapravo svesni.

3. Sve manje od 5 minuta vremena potrebnog da biste zaspali znači da ste zapravo lišeni sna. Najidealnije vreme je između 10-15 minuta, što bi značilo da ste dovoljno umorni da biste duboko spavali ali ne toliko izmoreni da ste celi dan pospani.

4. U prvoj godini života deteta roditelji su lišeni 400 do 750 sati sna.

5. Jedno od najboljih predviđanja insomnije u budućem životu jeste prekidanje spavanja zbog neprestanog buđenja tokom noći koji se neizbežni kada imate malu decu.

6. REM spavanje javlja se u periodu od 2 sata tokom noći, obično započne 90 minuta nakon što ste zaspali.

7. Snovi, osim što dolaze u REM stanju spavanja, također se pojavljuju u NONREM fazama spavanja. Također je moguće da nećete niti jedan trenutak svog spavanja zapravo sanjati.

8. Snovi koji se događaju u REM –u karakteriziraju bizarne radnje, ali non-REM snovi su ponavljajući, sa vrlo malo slikovitosti – npr. Tokom sna neprestano postoji sumnja da ste negde ostavili telefon.

9. Niko nije siguran da li druge vrste sanjaju ili neke imaju cikluse spavanja slične ljudima.

10. Slonovi spavaju stojeći tokom non-REM spavanja ali leže dok su u fazi REM spavanja.

11. Snovi možda nemaju nikakvu svrhu ali su značajni suproizvodi 2 evolucijske prilagođenosti – spavanja i svesti.

12. Sedamnaest sati kontinuiranog nespavanja dovodi do umanjenja radnog svojstva ekvivalentu od 0,05% alkohola u krvi.

13. Izlaganje raznim zvukovima tokom noći može potisnuti funkciju imuniteta iako spavač nije budan. Neuobičajeni zvukovi tokom prvog i zadnja dva sata sna imaju najveći razorni efekt na spavački ciklus.

14. Neki lekovi ( kao npr barbiturati) potiskuju REM spavanje što može biti štetno ukoliko se piju na duži period.

15. Konzumacija alkohola može pomoći da lakše zaspite međutim to će biti lagano dremanje i nećete ništa sanjati.

16. Nakon 5 noći ne spavanja, tri alkoholna pića ostaviti će isti efekt na telo kao i 6 pića kad ste naspavani.

17. U proseku, ljudi spavaju u proseku tri sata manje od ostalih životinja kao šimpanze i babuni, koji spavaju prosečno 10 sati.

Šta je nesanica ili insomnia?

Najveći uzročnik nesanice jesu stres tj. nekakvi problemi koji nas previše opterećuju, preterana konzumacija alkohola, cigareta i kafe pre odlaska na spavanje. Posledice nesanice nikako nisu povoljne za opšte stanje organizma, nesanica izaziva razdražljivost i iscrpljenost što dovodi do smanjene koncentracije čak i za obavljanje nekih najjednostavijih osnovnih radnji i zadataka.

Zašto hrčemo?

Za početak napomenimo da je hrkanje u većini slučajeva vrlo opasno jer tako telo ulaže puno veći napor za pravilno disanje. Hrkanje je simptom koji se više pojavljuje kod ljudi koji imaju kratak i širok vrat jer mišići ne mogu da odorže svo salo dok spavamo. Hrkanje se pojavljuje kada se mekano tkivo na nepcu previše opusti što remeti normalan ulazak vazduha u grlo. Problem sa hrkanjem se obično i povećava sa godinama pa na hrkanje najviše utiče oblik i veličina tela.

Spavanje je stanje promenjive svesti potrebno svakom ljudskom organizmu kako bi se odmorilo

Telu je san potreban kako bi se ojačao imunološki sistem te kako bi regenerisali nervni sistem. Količina sna potrebna za oporavak organizma je vrlo individualna i razlikuje se od organizma do organizma.

Napoleon je npr spavao samo 4-5 sati dnevno dok je Leonardo da Vinci spavao sveukupno jedan i po sat na način da bi ga razdelio na spavanje od 15 minuta svakih 4 sata. No razlika nije samo u vremenu provedenom u spavanju već i u vremenu koje je potrebno da bismo se razbudili i postali svesni. Neka istraživanja pokazuju da je svaki deseti čovek budan samo minutu nakon buđenja, dok je velikoj većini potrebno od 15-30 minuta da postanu svesni za orijentaciju.

No najveća i najzanimljivija razlika jeste u tipovima spavača i načinima spavanja. Najviše ljudi u proseku spava uvek na desnom boku ( čak njih 33%), malo manje 20% na levom boku dok je 20% spavača okrenuto na trbuhu a 11% na leđima.

Malo zanimljivosti o spavanju

Vreme provedeno u spavanju može uticati na telesnu težinu ljudi, ukazala je jedna studija. Studija načinjena na osnovu analize ljudi koji žive u selima, ima rezultate slične kao i studije sprovedene u gradskim i prigradskim područjima: nedovoljno spavanje može imati ulogu u povećanju stope gojaznosti među stanovništvom SAD. Istraživači ukazuju da kratko spavanje može uticati na nivo dva hormona koji kontrolišu težinu: na smanjenje nivoa leptina - hormona povezanog sa osećajem sitosti, i na povećanje nivoa grelina - hormona povezanog sa osećajem gladi.
Nil D. Kohatsu, epidemiolog iz Zdravstvene službe Kalifornije u Sakramentu, i njegovi saradnici zainteresovani su za proučavanje seoskog stanovništva zbog toga što je stopa gojaznih među njima viša i jer su način života, ishrana, fizička aktivnost, radno vreme i spavanje drugačiji nego kod stanovnika gušće naseljenih oblasti.

To je prvo istraživanje ikada koje je procenilo odnos između trajanja spavanja i indeksa telesne mase (BMI) seoskog stanovništva. BMI predstavlja odnos težine i visine, pri čemu je 20-25 normalno, 25-30 je teško, a preko 30 se smatra gojaznim.

Istraživači su na uzorku od 990 zaposlenih odraslih žitelja sela u poljoprivrednom delu savezne države Ajova, utvrdili postojanje direktne povezanosti između visokog BMI i manje spavanja. Prosečan BMI bio je 30,24 među onima koji su spavali manje od šest sati dnevno, a 28,25 među onima koji su spavali duže od devet sati.

Kohatsu i saradnici pretpostavljaju da „umerena, ali trajna promena trajanja spavanja može imati klinički značajan uticaj na težinu”. Oni, međutim, priznaju da njihova studija nije dokazala da skraćeno spavanje prouzrokuje debljinu.

Deciji snovi

Snovi dece su jako interesantni i značajni. Deca sanjaju (sećaju se) od treće godine. Snovi nerođene dece su isprepletani sa snovima njihovih majki i to je jedan od oblika njihove komunikacije. Snovi dece su mnogo "čistiji" i izražajniji od snova odraslih jer su nerazvijenom dečijem mozgu potrebni čistiji podaci za izbor i oformljenje fizičkh događaja. Deca u budnom stanju često nastavljaju igre koje su započete u snu.

Deca mogu u budnom stanju "čuti" reči koje će tek biti izgovorene satima ili danima kasnije. Realnosti im se mešaju pa se još ne snalaze. Mogu sanjati da su svoji mama, tata, sestra ili brat, učitelj, ptica ili pas, mogu videti ili čuti bića iz duhovne dimenzije i zato se često plaše snova i duhovne realnosti iz koje su došla i s kojok još imaju jake veze koje im nisu razumljive.

Nesvesno se uvek seća svetih pradavnih događaja (pogotovu ako su dugo i od mnogih naglašavani i akumulirani), ma koliko bili čudni i nerealni u fizičkom smislu. Ako je dete imalo teško detinjstvo ispunjeno strahom, a zbog jake veze sa nesvesnim u to doba, često se događa da kasnije preko snova dobija kompenzaciju, pa je takve snove moguće (relativno lako) protumačiti. Deca često sanjaju životne situacije i probleme svojih roditelja, kućnih ljubimaca pa i biljaka.

Jung je posvećivao veliku pažnju dečijim snovima i održao je četiri seminara na ovu temu.

Kreativni snovi

Preko ovakvih snova možemo doći do rešenja nekog problema ili bar dobiti ideju za put i način delanja. U ovu grupu snova spadaju i oni snovi koji nas ohrabruju da počemo da se bavimo nečim novim, sasvim različitom od dotadašnjeg interesovanje i zanimanja.

Evo nekih Interesantnih primera:

Nils Bor je još kao student sanjao strukturu atoma koju je otkrio mnogo godina kasnije. On je u jednom snu-viziji dobio sliku palanetranog sistema s glavnim osama i putanjama.

Džon fon Nojman, nekome ne tako poznati matematičar i začetnik računarske nauke, često je u snu dobijao neka rešenja, ponekad je pisao i teoreme. Slično je radio i Anri Poenkare, koji je u snu pisao "vođenom rukom" i rešavao matematičke probleme u vezi s automorfnim funkcijama.

Kanadski fiziolog Banting, dobitnik nobelove nagrade za pronalazak insulina (1923), u snu je dobio 3 rečenice-uputstva, koje su mu tačno opisale šta i kako da uradi da bi dobio lek koji spašava živote šećeraša širom sveta.

Veliki ruski naučnik Mendeljejev u snu je dobio sliku Periodnog sistema elemenata-tog magičnog rasporeda u mozaiku prirode, u snu je međutim sve bilo obrnuto, kao slika u ogledalu.

PROVERITE TEORIJU

Da lakše uđete u lucidne snove, treba u budnom stanju odabrati dva mesta koja znate i volite, pa pred spavanje sugerisati sebi da ćete biti budni i svesni u snu, da ćete leteti i da će se radnja sna odigrati baš na tom mestu. Tada se može javiti problem s otvaranjem očiju u snu. Naime bojaćete se da otvorite oči iz straha da se stvarno ne probudite. ZA ovaj problem ne postoji neko opšte rešenje, već se on rešava individualno.

Ne treba se razočarati ako u ovome ne budemo odmah uspešni.

Bilo bi praktično da jedno od mesta koje ste odabrali bude stan nekog vašeg prijatelja (koji neće pomisliti da ste poludeli) u kojem će on na određeno mesto (koij ste prethodno videli, dodirnuli...)

staviti neki karakterističan predmet koji se inače tu ne nalazi. Vaš zadatak u snu je da odete na to mesto i vidite koji je predmet u pitanju.

Posle buđenja treba to da napišete i opišete predmet pre provere s prijateljem.

Preko ove ili neke slične vežbe razvijaju se unutrašnja čula, vidovitost i telepatske sposobnosti. Treba da se naučimo da , bar ponekad, budemo svoj vodič kroz san. Ne treba verovati onima koji kažu da to mogu samo odabrani, svi to mogu, neko lakše i brže a neko...kao i za sve ostalo. Mi same sebe odabiramo ili odbacujemo. Niko drugi to ne može da uradi umesto nas.