Omladino, budi se! :)

U zdravom telu zdrav duh! Uh!

Brz život, brza hrana! Sve manje vremena da se posvetimo zdravoj ishrani odnelo je svoj danak! Kada pogledate svet oko sebe videćete da je veliki procenat ljudi koji imaju višak kilograma! Da se razumemo! Ne govorim o tome koliko to estetski lepo ili ružno izgleda, to je stvar ukusa, a o ukusima ne treba raspravljati. Najbitnije je na koji način to neko ume ili ne ume da iznese. Ovde prvenstveno govorim o lošem uticaju na zdravlje. Zanimljiv je podatak da svaki kilogram preko idealne telesne težine smanjuje životni vek za mesec dana. Da bih vas još više uplašila nabrojaću oboljenja do kojih je vrlo moguće da će doći ukoliko se ne vodi računa o zdravoj i umerenoj ishrani. A to su: hipertenzija (povećan krvni pritisak), kardiovaskularna i cerebrovaskularna oboljenja, hiperholesterolemija (povišen nivo holesterola u krvi), dijabet, karcinom, artritis, oboljenja žučne kese, Picwikov sindrom (dolazi do srčanog udara u snu), poremećaji digestivnog trakta, komplikacije u trudnoći, psihički poremećaji... Spisak je podugačak! Znam šta ćete sada reći! "Mladi smo, nama se to ne dešava!" Svi se mi nadamo dugom i lagodnom životu, a to nam neće doći samo od sebe. Potrebno je na vreme početi voditi računa o sebi i svom telu. Zanimljv je i primenjiv slogan "Jabuka na dan = lekar iz kuće van!" Svakom prija šetnja, a samo pola sata na dan mnogo znači za vaše zdravlje. Kada kažem šetnja ne mislim na odlazak do autobuske stanice, na šetnju po centru da bi se obišli svi butici, itd. Govorim o šetnji u kojoj ćete se fizički umoriti, a psihički odmoriti nerazmišljajući ni o čemu...

Par korisnih saveta za lako pamćenje

Koliko ste se puta našli u situaciji da učite, čitate, a jednostavno vam ništa ne ulazi u glavu! Ja mnogo! Dešavalo mi se da pola dana provedem ispred knjige, a da nisam uspela da pročitam i zapamtim bar delić onoga što sam pročitala! Neko najbolje uči uz muziku, neko mora sve da zapiše... Postoji li neki univerzalan način za vežbanje memorije? Ako želimo da imamo dobru memoriju, moramo da je održavamo i usavršavamo. Evo par saveta koji će vam pomoći da maksimalno iskoristite svoje pamćenje, a mnogim će studentima pomoći da polože predstojeće ispite...

Pamtimo samo ono što razumemo! Da bismo zapamtili neku lekciju, moramo prvo da je razumemo. To je bezbroj puta eksperimentalno dokazano: ako nastavnik traži od učenika da pročitaju neki tekst, trudeći se pri tom da razumeju njegov smisao (recimo, da pronađu odgovarajuće sinonime za pojedine reči), a zatim da pročitaju drugi tekst, ali da se ne trude da shvate smisao, nego samo da pronađu greške, oni će mnogo bolje zapamtiti prvi nego drugi tekst. Postoji, dakle, samo jedan način da se lekcija zapamti: treba je pažljivo pročitati, odgonetnuti pravi smisao pojedinih reči i preformulisati teške, nerazumljive rečenice. To je trud koji moramo da uložimo ako hoćemo da je zapamtimo. U protivnom, vrlo brzo ćemo zaporaviti „naučeno“ gradivo.

Ponavljanje olakšava pamćenje...Ovo je jedno od osnovnih pravila. Primer: „pčela“. Značenje ove reči nam je poznato zato što smo se mnogo puta sreli sa ovim insektom. I to još u najranijem detinjstvu: u parku, u dečjim knjigama, emisijama na TV... Kao posledica toga, reč „pčela“ je utisnuta u našem pamćenju. Isto važi za gradivo. Lako ćemo ga zapamtiti ako smo slušali predavanje, pa onda pročitali lekciju iz udžbenika, uradili propratna vežbanja i odgovorili na pitanja... Sve su to ponavljanja koja podstiču memoriju i olakšavaju učenje.

Učenje napamet nije gubljenje vremena! Učenje napamet je dugo bilo zanemareno. Mislilo se da je takav način učenja gubljenje vremena. To je velika šteta, pošto ono poboljšava takozvanu leksičku memoriju, koja nam omogućava da se setimo kako se reči izgovaraju. Možda nam memorisanje imena ili godina iz lekcije iz istorije izgleda kao gubljenje vremena, ali to je veoma korisna vežba za mozak. Osim toga, tako zapamćeni podaci nam omogućavaju da budemo precizniji prilikom izlaganja naučenog gradiva.

Efikasne metode za poboljšavanje memorije. Memorija je, slikovito rečeno, nalik na komodu sa fiokama. Ono što tražimo lako ćemo naći ukoliko znamo u kojoj je fioci. Zato povezujte pojmove koje želite da memorišete sa bojama, oblicima ili brojevima, tražite reči koje se rimuju, smišljajte pesmice... Rezimirajte gradivo koje želite da naučite! Postoje dve vrste memorije: dugoročna i kratkoročna. Pre nego što dospe u dugoročnu memoriju, zapamćeni „materijal“ mora da prođe kroz kratkoročnu. Ali, u njoj može da se zadrži samo mali broj elemenata. Zato je najbolje da se lekcija podeli i sažme. Treba napraviti kratak rezime, sa naslovima, podnaslovima i po nekoliko ključnih pojmova za svaki deo. Kad napravite takvu „podlogu“, treba samo da pročitate lekciju još jednom ili dvaput i detalji će se bukvalno „nalepiti“ na tako pripremljeno „platno“.

Uz radio ili u tišini? Istraživanja pokazuju da se efikasnost pamćenja smanjuje za 40-60 odsto ako se uči uz radio. Dok čitamo lekciju, aktivna je leksička memorija, ali na nju istovremeno deluju i reči pesama koje do nas dopiru s radia. Pošto mora da radi dve stvari istovremeno, memorija drastično gubi na efikasnosti. Međutim, ako slušamo instrumentalnu muziku, to se neće odraziti na proces učenja, pošto leksičku memoriju ništa neće odvraćati od gradiva koje želimo da zapamtimo.

Eto, nadam se da će pomoći...

Eh, taj studentski život... :)

Svako vreme nosi svoje. Ovo naše vreme donelo je jedan sasvim nov životni stil i ritam. Upravo takav ritam života stvorio nam je i nove poroke i loše navike koji su nam se sad već uvukli duboko pod kožu. Da bi smo lakše prebrodili krize podležemo lakim rešenjima za opuštanje koji naravno vuku za sobom određene posledice po naše zdravlje. Mislimo da smo mnogo pametni, a zašto onda pravimo gluposti? Opravdanje: mladost - ludost.

Duvan. U mom okruženju 90% ljudi puši cigarete. Velik je to procenat. Ja lično ne pušim, ali iz iskustva onih koji puše kažu da nema ništa lepše i slađe nego zapaliti cigaretu posle određenih radnji... Intenzivno se puši u vreme nekih psihičkih napora, kao što je na primer učenje. Hvala Bogu, pa ispitni rok svako malo. Za vreme pauze između predavanja, hoćete da izađete na svež vazduh, a ne možete da se probijete do njega jer ispred faxa masa studenata liči na jednu veliku pušnicu! Zašto se ljudi odlučuju na ovo, ne znam. Verovatno iz pomodarstva, radoznalosti... Ne mogu da prebrojim koliko sam puta u svom životu videla onu sliku crnih pluća. Upozorenja su svuda, verovatno se zato oguglalo na njih.

Alkohol. Hm... Mnogi će reći dragocena tečnost. Ume da opusti živce, slažem se. Alkoholizam je gruba riječ da se nosimo sa tim. Niko nije premlad ili prestar da ima problem sa napijanjem. I nije važno koliko dugo pijete ili šta pijete. Već je bitno šta vam se događa. Evo 12 prostih pitanja da vidite da li imate problema sa alkoholom. Ako odgovorite sa DA na bilo koje od ovih pitanja možda je vreme da se ozbiljno zapitate kako alkohol utiče na vas.

Da li piješ zbog problema, da se opustiš?

Da li piješ kada si besan, ljut na druge ljude, tvoje prijatelje, roditelje?

Da li više voliš da piješi sam, radije nego sa drugima?

Da li tvoje ocene na fakultetu počinju biti lošije? Da li zabušavaš na poslu?

Da li si ikad pokušao da prestaneš piti ili piti manje - i nisi uspeo?

Počinješ li da piješ ujutro, prije fakulteta ili posla?

Ispijaš li pića naglo?

Da li ikad imaš gubitak pamćenja tokom opijenosti?

Da li lažeš u vezi svog pijenja?

Da li ikad upadaš u nevolje kada si pijan?

Da li se napiješ kada piješ čak i kada misliš da se nećeš napiti?

Da li se osećaš cool kada imaš svoje piće?

Droga. Opet nešto tako poznato loše, a tako zastupljeno među omladinom... Nažalost, svako od nas se sigurno bar jednom susreo sa osobom koja ima problema sa ovim porokom, bolešću. Ne želim da nabrajam šta sve ona nosi, svakako je to već svima poznato, ali moram da naglasim da mi nije jasno zašto se neko svesno upušta u sve to i zna šta će na kraju prouzrokovati?! OK, u životu treba sve probati, sve videti, ali ovo je jedina stvar za koju sam rekla "Verovaću drugima na reč, neću je sama probati."

Volite li sebe?

Sigurno je svako od nas bar jednom stao pred ogledalo i kritički se pogledao... Ovo je skroz prirodno, čak, biću slobodna da kažem, poželjno.

Vreme je takvo da nam mišljenje diktira neko sa strane, uglavnom su to slobodni mediji. Kriterijumi su nam nametnuti, a da toga nismo ni svesni! A sve je počelo iz pubertetskog doba, vremena kada se počinjemo formirati kao ljudi. Tema je već malo izlizana, ali da bi se nešto promenilo na bolje neophodno je konstantno podsećati na katastrofalno stanje javne scene na kojoj su prisutni samoprozvani estradni umetnici, političari i njima slični. Nažalost, ono što se može nazvati komercijalom jesu razni tekstovi pesama u kojima se propagiraju pogrešne životne vrednosti. To je glavni razlog zbog kog ne volim i ne slušam novokomponovanu domaću muziku. Dešava se naravno da ponekad odem na mesta gde se pušta takva muzika, jer društvo je veliko i sasvim je prirodno da postoje različite želje i mora doći do kompromisa. Ali ono što tamo mogu da vidim jesu devojčice, stavljam naglasak na deminutiv, koje liče i podsećaju jedna na drugu. Na neki način ih razumem. Teško je izdvajati se iz gomile, biti nešto drugo, biti poseban. Jer ipak, onome što svako od nas teži jeste da ne bude odbačen od svoje okoline. Samo je svemu tome potrebno dati svoj neki lični pečat...

Mislim da je cilj svega biti iskren prvenstveno prema sebi, a posle i prema drugima. Izbegavam da vreme provodim sa ljudima koji su toliko drski da me gledaju u oči i lažu i još pri tom misle da im verujem. Nema ništa gore od toga. Poznajem par hroničnih lažova! Toliko su navikli na laganje, da su u stanju da mi jednu istu priču ispričaju u različitim vremenskim periodima i sa različitim završecima. Ne mogu da razumem takvo stanje svesti. Jedino što može da mi objasni takvo ponašanje jeste nemogućnost prihvatanja samog sebe i svojih sopstvenih misli. I zato ponavljam, potrebno je povremeno se pogledati u ogledalo i prihvatiti realno stanje!

Kulturno se uzdižimo!

Pre par godina sam na televiziji gledala jednu emisiju u kojoj su deci u obdaništu postavili pitanje: "Gde živi kultura?", a jedan mališan je kao iz topa odgovorio: "U KONTAJNERU!". Simpatično, ali, nažalost, skroz tačno!

Ova toliko široka oblast ne može biti zanemarenija! Opravdanje bi bilo da živimo u nekoj ruralnoj sredini, gde nije lako dostupno pozorište, bioskop, itd. Ali ovako... Nema opravdanja! Ne može se čak ni navesti kao razlog finansijska situacija. Za jednu predstavu u pozorištu ne treba izdvojiti više nego za jedan prosečan noćni izlazak. Ali problem nastaje kada smo svi navikli na jeftine vidove zabave, kao što je sedenje ispred televizora ili računara po nekoliko sati, odlazak u kafanu... Upravo sam pogledala na sat i shvatila da sedim pred monitorom čitavih 4 sata! Što je mnogo, mnogo je! Za to vreme mogla sam pročitati dobar deo neke kvalitetne knjige, odgledati neki dobar film, dokumentarac, bila šta što u sebi ima neku edukativnu notu. Doduše, nisam baš ni ovako bacila to vreme, ali uvek mi pažnju skrenu neki totalno nebitni detalji i malo po malo prođe 4 sata... Npr. volim da odem u pozorište. Ali ne mogu da se pohvalim da idem često. Poslednje što sam pogledala bila je drama A.P.Čehova "Ivanov" i oduševila sam se! Iskreno je preporučujem kada se pojavi na repertoaru SNP-a.

Takođe, u ovoj temi bih izdvojila i kulturu lepog ponašanja! Da li zbog brzog života, koji izaziva neke frustracije kod ljudi, ili jednostavno zbog nedostatka vaspitanja, sve više se susrećemo sa bahatošću i drskošću. Kada ste poslednji put videli da neko mlado čeljade ustane starijoj gospođi u autobusu? Kada vam se poslednji put desilo da vam se kaže "Izvini" kada vas neko na ulici udari ramenom? Kada vam se prodavačica ljubazno osmehnula i rekla "Izvolite!"? Primera je stvarno dosta, a svi znate o čemu pričam... A za lepo ponašanje potrebno je samo malo strpljenja i razumevanja...

PS Ukoliko ima zainteresovanih, mogli bi da organizujemo neku grupnu posetu pozorištu. Ko je za neka se javi. Evo i linkova:

http://www.snp.org.rs/

http://www.pozoristemladih.co.rs/

http://uvszinhaz.co.rs/index_sr.php

pa izaberite nešto...

Volontirajmo!

U našoj zemlji reč volontiranje i sve što ona znači i nosi sa sobom nekako nije baš prihvaćena... Šta više, obično se javlja zajedno u rečenici sa "Nisam lud...". Ja lično mislim da je ideja generalno super! Iako sam koncept volontiranja asocira na zadovoljstvo samo u jednom pravcu, smatram da ovo ipak nije tačno. Mislim da svako ko se imalo potrudi i ima malo dobre volje u sebi može da pronađe neku ličnu satisfakciju u svemu ovome. Postoje razne organizacije koje se bave organizovanjem volontiranja, koje može da se dešava u našoj zemlji i inostranstvu. Mene je lično zainteresovalo upoznavanje novih ljudi, vežbanje stranih jezika, putovanje i obilaženje raznih zemalja. Ovo poslednje me je posebno zainteresovalo, jer mala je verovatnoća da bih bila u mogućnosti da o svom trošku obilazim druge zemlje. Trenutno postoji mnogo organizacija koje se bave organizovanjem volonterskih kampova. I sama se interesujem da učestvujem u jednom. Na raznim forumima sam naišla na razna iskustva, većinom su bila pozitivna, ali se desilo da budu i negativna. Kako sam ja po prirodi optimista, veći utisak su na mene ostavili pozitivni komentari. Ideja je još zanimljivija ukoliko postoji prijatelj koji je zajedno sa mnom spreman na ovakvu avanturu. Potrebno je naglasiti i to da se na ovaj način stiče značajno iskustvo, koje ne mora nužno biti povezano sa strukom kojom se bavite, a obično i nije, ali svakako obogaćuje čoveka u duhovnom smislu. Takođe, ono što je jako bitno jeste da se na ovaj način podstiče proaktivnost u čoveku.

Zaposlenje mladih

Kao jedan od najvećih problema prilikom inicijalnog traženja zaposlenja od strane istih kada se u oglasima za posao traži od potencijalnog zaposlenog da ima iskustvo u radu u trajanju od godinu i više dana. Veliki je problem što na većini fakulteta i u srednjim školama ne postoji dobro organizovana i osmišljena praksa, ili je u najgorem slučaju ni nema. Novi sistem školovanja predviđa ovaj problem, međutim on ne nailazi na dobar odziv kod samih poslodavaca. Veliki je broj mojih prijatelja koji su se susreli upravo sa ovakvim problemom. Takođe, javlja se problem kod samih omladinaca. U zemlji u kojoj je sistem pravih vrednosti u velikoj meri loš i izveštačen, teško je probuditi želju kod mladih da nešto promene kod sebe samih, teško im je probuditi želju da budu samoinicijativni.Kao jedan od uzroka kojim se objašnjava velika stopa nezaposlenosti mladih spominje se slab proliv direktnih stranih investicija, koje bi dalje trebalo da omoguće otvaranje novih radnih mesta. Takođe, veliki je broj mladih koji nemaju četvrti stepen stručne spreme, ovaj procenat iznosi čak zapanjujučih 60%. Da bi se nešto promenilo na bolje neophodno je izvesti prolagođavanje postojećeg školskog sistema potrebama tržišta rada. Kada ovo nije ostvareno generiše se neupotrebljiva radna snaga, koja dodatno opterećuje državni budžet, koja opet ide na teret državnih obveznika, iliti zaposlenih lica, što dalje uzrokuje druge probleme. Nezadovoljstvo mladih izazvano je u velikoj meri nemogućnošću da se reši njihovo stambeno pitanje, a samim tim i samostalnost. Po nekim ispitivanjima, čak 70% uzrasta od 21 do 30 godine živi sa svojim roditeljima. Neophodno je da mladi osete i da imaju potrebu za samostalnim životom. Kada pogledam svoj slučam, pomislim kako imam dobe i požrtvovane roditelje, koji se trude da mi obezbede neki prosek, a koji je u većini slučajeva veći od mogućnosti većine mojih vršnjaka. Ja sam im na tome beskonačno zahvalna, ali ne mogu da se ne zapitam da li su me oni dovoljno pripremili na ono što me čeka kada oni više ne budu mogli da me izdržavaju. Raduje me to i daje mi nadu što sam počela da razmišljam o tome, a to je već pola uspeha. Zapravo, ne mogu da dočekam da završim studije i počnem ja njima da pomažem i uzvraćam svu poklonjenu pažnju, pa makar to bilo samo u vidu toga što više nisam na teretu njihovog budžeta.

Omladino, budi se! :)

Pružila mi se izuzetna prilika da učestvujem u kreiranju lokalnog akcionog plana za mlade. Iskreno, pomalo sam skeptična koliko će to sve zapravo imati efekta na stvarno poboljšanje situacije mladih u našoj zemlji, ali svakako se mora odati počast ovom pomaku, s’obzirom na to da još u 2005. godini nije postojala prava strategija koja bi počela da rešava aktuelne probleme. Značajno je to što su u pravljenje plana direktno uključeni mladi, kojih se to direktno tiče i koji znaju da definišu probleme, ali nažalost nisu u mogućnosti i da ih reše, jer deo toga ne zavisi od njih.Takođe, kao jedan od velikih problema javlja se tkz. „odliv mozgova“ iz zemlje. Da bi se ovo sprečilo neophodno je zadovoljiti potrebe mladih. Strateška briga o mladima i njihova participacijanerazdvojno su vezani jedno za drugo. Poražavajući je podatak da je u periodu od deset godina, od 1990. do 2000. godine, Srbiju je napustilo preko 500.000 mahom mladih i obrazovanih građana. A od početka XX veka, po nekim istraživanjima stručnjaka, Srbija je izgubila preko 12.000.000.000. evra. Iako je tačnost ovih podataka pod smnjom, cifra koja se spominje dovoljno je velika da se mora alarmantno reagovati. U XXI veku, odliv mladih ljudi je i dalje u manjoj meri aktuelan, ali ne gubi na značaju, s’toga se mora što pre početi delovati. Problemi mladih najviše su vezani za nezaposlenost, rešavanje stambenog pitanja, koje je povezano sa prethodnom stavkom i koje pretstavlja nezanemarljivu posledicu iste, zatim obrazovanje, kultura, zdravlje, učestvovanje u donošenju odluka, itd... Iako je ovo pitanje stalno prisutno u svim vrstama medija i u našem neposrednom okruženju, a čije posledice svi mi osećamo, neophodno je konstantno podsećati, jer će se samo tako uspeti nešto promeniti. Neophodno je delati, još više nego pričati, ali bar nešto za početak od mene...