Šta se radi...

Ajmo ljudi treba mi još komentara!

Koliko sam video na google-analytics imam samo od 4 osobe zaokruženu komunikaciju, mislim da bih trebalo da imam još 2 što sam danas uradio ali to se ne vidi do sutra. Tako da prionite molim vas na komentarisanje mojih uzbudljivih tekstova! :D

Fjorina: Pet lekcija koje sam naučila u HP-u

Karli Fjorina, nekadašnji predsednik i glavni izvršni rukovodilac
kompanije Hewlett-Packard, gostovala je na američkoj TV mreži CBS i
razgovoru sa novinarima otkrila pet načela (po njenim rečima –
lekcija), koje je naučila za vreme svog boravka na čelu HP-a.

Evo tih načela (lekcija):

1. Vođe stvaraju nešto novo

Rukovođenje predstavlja ostvarivanje prihvatljivih rezultata, u
zavisnosti od poznatih uslova i ograničenja. Želja za promenama mora biti
jača od želje kompanijskih struktura (koja je prirodna) za zadržavanjem
statusa kvo, tako da vodeći rukovodioci moraju imati podršku većine
zaposlenih. Kada sam 1999. godine došla na čelo HP-a zatekla sam
okamenjenu kompaniju koja se plašila promena i koja je zaboravila svoje
početke kada je bila jedan od inovatora i predvodnika tehnološke
revolucije. Hewlett-Packard više nije bio među 25 najinventivnijih
svetskih kompanija, a reklamni slogan "HP-ov način" (HP Way) korišćen je
ne da bi poboljšao rezultate kompanije, već da bi sprečio promene i
uticaj novih ideja. Promene su bile neminovne, tako da sam tražila od
naših inženjera da budu inventivniji. Do 2004. godine uspeli smo da
razvijemo veliki broj patenata, a u vreme mog odlaska, HP se vratio među
prve tri vodeće kompanije na listi kompanija-inovatora.

2. Rukovodilac ne sme da bude zaljubljen u svoje delo

Previše toga je rečeno o mom iskustvu u marketingu. Naravno, bavila sam
se marketingom i prodajom, ali imam iskustva i u skoro svakom drugom
odeljenju koje postoji u velikoj kompaniji. Iako formalno nemam tehnološko
obrazovanje, smatram da je cilj tehnologije da služi korisnicima, a zatim
da ostvaruje zaradu i profit. Tehnološki rukovodioci ponekad zaborave na
korisnike, kao što se to krajem devedesetih godina prošlog veka desilo u
HP-u. To je i bio razlog za naše nazadovanje, koje je poprimilo
dramatičan tok. (Fjorina je 1976. diplomirala srednjovekovnu istoriju i
filozofiju na univerzitetu Stanford. Magistrirala je na poslovnoj školi
Robert H. Smit Univerziteta Merilend i Sloan School univerziteta MIT, a na
rukovodeće mesto u HP-u došla je sa mesta predsednika ogranka Global
Service Provider Business kompanije Lucent Technologies. Taj ogranak je za
vreme njenog rukovođenja zarađivao više od 20 milijardi dolara
godišnje)

3. Konkurencija zahteva donošenje rizičnih odluka

Promene donose rizik koji uvek izgleda realniji od poslovnih rizika koji
mogu nastati ako promena ne bude. Rukovodioci moraju da budu spremni da u
pravo vreme donose odluke, koliko god one izgledale teške. To obično
znači da moraju da sagledaju teškoće i rizike pre nego što oni postanu
očigledni svima. HP-ova kupovina kompanije Compaq je bila opšte
kritikovana, iako mnogi u prvi mah nisu shvatili značaj te odluke. Ipak,
promene koje su se dešavale na svetskom tržištu zahtevale su da
preduzmemo taj korak, uz sav rizik koji takva odluka nosi, kako bi ponovo
zauzeli vodeću poziciju na tržištu.

4. Etika je važna

U poslovanju se često toleriše ponašanje koje je na ivici
prihvatljivog. Kaže se da je to potrebno da bi se ostvarili rezultati, a
kao izgovor se navodi da takvo ponašanje nije izričito nedozvoljeno.
Ipak, takvi potezi deluju razarajuće po kompaniju. Otkazi zaposlenima koji su prekršili norme ponašanja u poslovanju predstavljaju neke od
najvažnijih odluka koje sam ikada donela.

5. Dvadeset prvi vek pripada znanju

Dvadeset prvi vek zahteva drugačije sposobnosti nego što je to bilo u
20. veku, a konkurentnost američkih kompanija nije nešto što treba
shvatiti olako.Moramo realno da sagledamo stanje našeg obrazovnog sistema
i investiramo u njegovu transformaciju. Istovremeno, iako globalizacija
donosi izvesne tegobe američkim radnicima, moramo da priznamo da su naša
bezbednost i prosperitet značajno uvećani zahvaljujući trudu velikog
broja ljudi širom sveta koji doprinose uspehu globalne ekonomije. Moramo
da priznamo da SAD duguju za svoj uspeh velikom broju osoba koje su imale
želju i motiv da dođu u našu sredinu i izgrade bolji život za sebe i
svoje porodice.

Karli Fjorina se nalazila na čelu kompanije Hewlett-Packard od jula 1999.
godine do februara 2005. godine kada je zbog neslaganja sa ostalim
članovima Upravnog odbora HP-a oko plana daljeg razvoja kompanije bila
prinuđena da podnese ostavku. Boravak Fjorine na čelu HP-a, obeležila je
pre svega kupovina kompanije Compaq Computer vredna 21 milijardu dolara.

Čaj - magični napitak

Poreklo čaja

Čaj vodi poreklo iz Azije. Već nekoliko hiljada godina gaji se u Kini, a mnogo kasnije počeo je da se gaji i u drugim delovima sveta. U Evropu prvi čaj stiže 1610. godine brodovima jedne holandske kompanije. U Moskvi počinju da ga upoznaju 1618. godine, kada je poslužen caru Alekseju u kineskoj ambasadi. Do kraja XVIII veka postaje dostupan skoro svima.

Čajevi predstavljaju mešavine usitnjenih ili neusitnjenih biljnih delova, a namenjeni su za unutrašnju i spoljašnju upotrebu.

Svi listovi čaja (osim biljnih i voćnih) potiču od istog grma zimzelene biljke koja ima latinsko ime – Camellia sinensis. Drvo čaja je jako i otporno zimzeleno drvo ili grm, koje može da naraste i do 5m visine, ali proizvođači se trude da njegova visina ne pređe 1m da bi se lakše bralo lišće čaja. Ono treba da bude što mlađe, da bi čaj bio na ceni. Listovi su tamnozelene boje i bez mirisa, dok su cvetovi beli, krupni i imaju vrlo prijatan miris koji podseća na jasmin.

Biljni delovi (biljne droge) koji se najčešće koriste za izradu čajeva su: cvet, list, koren…ali u njima se , pored lekovitih sastojaka, nalaze i balastne materije koje su nepoželjne i mogu umanjiti delovanje lekovitih supstanci (belančevine, masti, smole)

Vrste čajeva

Postoje dve velike grupe čajeva. To su:
-čaj (en. Tea) (koji se dobija od biljke čaj (Camelia (Thea) sinensis ) i
-biljni čaj (herbal tea) koji se dobija od raznih lekovitih biljaka.
Namena i karakter ove dve grupe čajeva je različita. Pravi čaj ima u sebi kofeina i obično se koristi kao stimulativno ili umirujuće sredstvo dok se biljni čaj u najvećoj meri koristi kao lekovito sredstvo narodne medicine.

Osnovne vrste pravih čajeva su:
-crni, koji je potpuno oksidisan i fermentisan i zato ima tamnu boju. Pije se, uglavnom, u Americi i Engleskoj;
-zeleni, nije oksidisan, ima zlatnozelenu boju. Pije se u Aziji, ali i na zapadu, jer je prijatnog ukusa i jako je zdrav;
-“oolang”, predstavlja mešavinu crnog i zelenog.

I zeleni i crni čajevi napici su dobijeni iz sušenog lišća biljke čajevca (lat. Camellia sinensis), ali procesi kojima se dobija konačan proizvod od iste biljke su različiti. Pa tako, ukoliko se lišće biljke Camellie sinensis pre procesa sušenja potpuno fermentiše dobiće se sušeno lišće za pripremanje crnog čaja, ali ukoliko se to isto lišće pre procesa sušenja blanšira odnosno kasnije ne podleže procesu fermentacije dobijamo proizvod za pripremu zelenog čaja.

Neki crni čajevi

English breakfast verovatno jedan od najpoznatijih crnih čajeva. To je mešavina više različitih vrsta crnog čaja, uglavnom cejlonskih, indijskih i afričkih. Ovo je jak čaj i obično se pije sa malo mleka.
Earl Gray još jedna izuzetno poznata vrsta čaja. On se može naći i u varijanti zelenog čaja, ali originalni Earl Gray je crni kineski čaj kome je dodato ulje bregamona. Ima izuzetno prepoznatljivu aromu, miris i ukus i pije se bez ikakvih dodataka (šećera, mleka, limuna itd).

Neki zeleni čajevi

Gunpowder jak kineski čaj kod koga su listići uvijeni u loptice i liče na barut (odatle potiče i ime Gunpowder - barut).
Čaj od jasmina jedan od najpoznatijih zelenih čajeva. Na plantažama čaja se između stabljika čaja sadi jasmin. Vremenom listići čaja upijaju eterična ulja jasmina i tako poprimaju njegov miris i aromu. Često se u kutije ovog čaja dodaju i suvi cvetovi jasmina, međutim njihovo prisustvo je više estetske prirode, jer glavna aroma jasmina dolazi iz eteričnih ulja koja su upili listići samog čaja, tokom zajedničkog rasta na plantažama. Ovo je čaj izuzetno delikatnog ukusa i pije se bez ikakvih dodataka.
Lapsang souchong može se naći i u varijanti crnog čaja. Njegovi listići su sušeni na dimu zapaljenih borovih iglica. Vrlo je prepoznatljiv upravo zato što je dimljen (kao kačkavalj ili šunka).
Japanski zeleni čajevi su malobrojni ali veoma često korišćeni, smatraju se za najbolje i najzdravije čajeve.
Beli čaj: ovo je jedna podvrsta zelenog čaja. Sastoji se od najmlađih vršnih listića koji su još uvek prekriveni belom ili srebrnastom dlakom

Ulong (oolong) - listići ove grupe čajeva prošli su samo delimično kroz proces vrenja. Daleko su manje zastupljeni od crnog i zelenog čaja. Prelivaju se vrućom, ali ne proključalom vodom i neki od njih se natapaju i do 10 minuta. Najpoznatiji ulong čajevi gaje se na Cejlonu.

Kod nas se “čajevi” uglavnom pripremaju od aromatičnih biljnih vrsta. One sadrže etarska ulja, koja , osim što su lekovita, imaju prijatan ukus i miris. Biljni čajevi se proizvode se od cvetova, kore i semenja, a i od raznovrsnog voća. U svom sastavu nemaju kofein pa su pogodni za decu. Ovo je druga velika grupa čajeva koja nema mnogo zajedničkih osobina sa pravim čajevima. U našem narodu reč čaj podrazumeva lekoviti biljni čaj, i on se neuporedivo više koristi od crnog ili zelenog čaja.

Sastojci čaja

Glavni lekoviti sastojci čaja su kofein, teobromin, teofilin, adenin, rutin, etarska ulja… ima joč i gume, dekstrina, masti, voska, belančevina, tanina…
U zelenom čaju ima vitamina C, B1, B2, nikotinske i pantotenske kiseline. Zeleni čaj je snažan antioksidans i primenjuje se u mnogim dijetama, gde treba unositi veću kolicinu tečnosti uz odgovarajuću fizučku aktivnost.
Kofein nadražuje koru velikog mozga, usled čega se smanjuje pospanost , odnosno povećava budnost i povećava psihomotorna izdržljivost. Deluje i na kardiovaskularni sistem ( tako što povećava snagu kontrakcije srčanog mišića), relaksira glatke mišiće bronhija (što ima terapijski značaj), povećava sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu, povećava diurezu.
Predstavnici antioksidanata u čajevima su flavonoidi, a s nutricionističkog gledišta"pravi" se čajevi uglavnom smatraju predstavnicima ovakvih svojstava. Flavonoidina sposobnost antioksidacije je vrlo velika, smatra se da je aktivnost pojedinih biljnih polifenola veća od aktivnosti već dobro poznatih antioksidativnih supstanci - vitamina C i E. Flavonoidi pre svega pozitivno djeluju na funkciju srca, ali i sprečavaju razvoj pojedinih vrsta raka. Osim navedenog, flavonoidi inhibiraju metaboličke reakcije nekih mikroorganizama kao što su npr. Salmonella typhi, Campilobacter jejuni, Campilobacter coli, Helicobacter pylori, Shigella, Clostridium, Pseudomonas, Candida i ostali. Najnovija istraživanja objavljena u američkom časopisu za kliničku ishranu (American Journal of Clinical Nutrition) ukazuju da ekstrakti iz pravog čaja mogu pomoći pri mršavljenju time što ubrzavaju oksidaciju masti.

Priprema

Da bi šoljica čaja mogla da nas okrepi u toku dana, čaj treba pripremiti na odgovarajući, pravilan način:
- INFUZI se izrađuju od biljaka nežnije strukture, koje sadrze termolabilne supstance (etarska ulja). Lako ćete znati od kojih biljaka se priprema infuz, jer kada se biljni delovi aromatičnih biljaka protrljaju prstima, oseća se prijatan miris etarskog ulja (menta, limun). Pripremaju se tako što se biljna droga prelije ključalom vodom, poklopi i ostavi da stoji 10min. Tako se izrađuju infuzi kamilice, nane, žalfije, matičnjaka

-DEKOKTI se izrađuju ekstrakcijom biljne droge na povišenoj temperaturi. Npr.dekokt šipurka se priprema tako sto se droga prelije vodom i ostavi da ključa na povišenoj temperaturi.

-MACERATI se izrađuju ekstrakcijom biljne droge na sobnoj temperaturi. Znači, biljni delovi se preliju hladnom vodom i ostave da stoje na sobnoj temperaturi. Na ovaj način se pripremaju biljne droge koje sadrže sluzi i termolabilne supstance (beli slez).

Metode pripreme:

1) Japanska metoda– prokuvana voda se prohladi na oko 60°, prelije preko čaja i ostavi 3 minuta da odstoji. Ako je čaj previše kiseo, prvu vodu baciti a isti čaj ponovo preliti toplom vodom. Nakon 2-3 minuta servirati.
2) Engleska metoda – jedna šoljica = jedna mala kašika čaja. Listići se preliju vrelom vodom. Nakon 5 minuta čaj se servira.
3) Troprst metoda – za svaku šolju uzeti čaja koliko stane između palca, kažiprsta i srednjeg prsta + jedna merka za čajnik. Sve preliti provrelom ali malo ohlađenom vodom.

Dodaci i korišćenje
Čaj se može začiniti na različite načine: dodavanjem mleka, ruma, limuna, vanile. Najčešće se zaslađuje šećerom ili medom. U Kini i Japanu pije se nezaslađen i bez ikakvih dodataka. Može se koristiti i kao začin. Iz listova se dobija i boja.

Kesice ili listići
Naravno da je čaj u listićima mnogo ukusniji i zdraviji od onog u filter vrećicama, za koje se najčešće koristi čajna prašina. S kesicama se lakše barata, ali su ukus i aroma neuporedivo bolji ako je čaj u listićima.

Čuvanje
Čaj je vrlo osetljiv pa se mora čuvati na hladnom i suvom mestu. Nemojte ga držati pored belog luka, na primer, jer lako prima mirise. Aluminijumske posude koje se mogu čvrsto zatvoriti su idealne.

Pijte čaj stalno i svakodnevno jer:
čaj ujutro budi, osvežava duh i misli, podržava kreativnost i podstiče volju (crni čaj, zeleni čaj, šipkov čaj, voćni čajevi...);
čaj u podne opušta, obnavlja i čisti organizam, olakšava varenje, posebno teško svraljive hrane, vraća organizmu vodu i, uopšte, uz čaj se druži i opušteno čavrlja (maštovite biljne mešavine, voćni čajevi, "čajni kokteli", domaći ledeni čajevi...);
čaj navečer opušta od napornog dana, umiruje, uspavljuje, daje osećaj mira i zadovoljstva, olakšava varenje i osigurava bolji i mirniji san (biljni čajevi, metvica, kamilica, matičnjak ili mešavine...);
čaj zimi greje, opušta, ispunjava duge večeri, pobuđuje volju, daje energiju;
čaj leti osvežava, smanjuje znojenje, osigurava organizmu dovoljne količine vode, vitamina i ostalih mikroelemenata, čisti organizam od toksina, diže energiju, vraća volju... (voćni čajevi, domaći ledeni čajevi, biljni čajevi).

Dejstvo čaja
Znači, čaj suzbija i smanjuje umor i sanjivost, naročito ako je umor nastao zbog umnog naprezanja. Čaj okrepljuje i omogućava bolji rad mišića (refleksi su brzi), što pomaže u svakodnevnom radu sportistima, pilotima, vozačima. Uz čaj se može sanjariti, ali i koncentrisanije vladati duhovnim i fizičkim naporima. On je pomoć pri opuštanju, davalac energije, zdravlja, nacionalno piće, lekovito sredstvo, razonoda, sredstvo za uživanje i druženje.

Investiciono bankarstvo

Tradicionalno se pojmom investicionog bankarstva podrazumeva prikupljanje kapitala i plasman hartija od vrednosti i pružanje brokersko-dilerskih usluga.
Investiciono bankarstvo danas podrazumeva širok spektar aktivnosti. Prilagođavajući se trendovima i potrebama klijenata, investiciona banka pored tradicionalnih poslova svojim klijentima (korporacijama, vladama, lokalnim vlastima) pruža i savetodavne usluge, vrši različita istraživanja za sopstvene i potrebe klijenata, spaja potencijalne partnere. Džon F. Maršal smatra da usled velikih promena u poslednjim decenijama, investiciono bankarstvo možemo definisati kao „sve što investicioni bankari rade”.

Nastanak i razvoj

Investiciono bankarstvo se kao takvo razvijalo u SAD. Smatra se da je prva investiciona banka bila firma iz Čikaga, vlasništvo Herisa i Forbsa, osnovana 1880. godine. Pre ovog perioda su se za prikupljanje kapitala koristile usluge tzv. agenata, pojedinaca koji su se trudili da prikupe traženi novac na sve moguće načine. Kako se ova praksa pokazala kao nedovoljno efikasna, krajem XIX veka agente zamenjuju trgovci akcijama. U istom periodu dolazi do formiranja mnogih banaka, koje deluju kao posrednici između investitora i kompanija kojima je kapital potreban. Tako je 1901. godine, „JP Morgan&Co.” organizovala udruženje koje je prikupilo 1,5 milijardi dolara, u cilju integrisanja velikog broja proizvođača čelika u korporaciju „United Steel Corporation”.
Oktobra 1929. godine dolazi do sloma tržišta hartija od vrednosti i u periodu od 1933. do 1934. godine, predsednik Ruzvelt inicira tri nova zakona – Zakon o hartijama od vrednosti, Zakon o bankama (Glass-Steagel Act) i Zakon o berzama. Predloženim zakonima se reguliše tržište kapitala i osnivaju adekvatne institucije. Zakon o bankama dalje razdvaja poslove komercijalnog i investicionog bankarstva.
Poslednje decenije XX veka karakteriše nagla ekspanzija finansijskog sektora. Razdvajanje komercijalnog i investicionog bankarstva više nije imalo smisla. U SAD, Zakon o bankama je reformisan 1999. godine, čime je otvoren put ka stvaranju bankarskih grupacija.
Investicionim bankarstvom se danas bave sve velike banke – u centru bankarske grupacije se, po pravilu, nalazi investiciona banka. Danas su vodeće investicione banke (tzv. bulge-bracket) Citigroup Global Markets, Credit Suisse First Boston (CSFB), Goldman Sachs, JP Morgan, Lehman Brothers, Merrill Lynch i Morgan Stanley.

Poslovi i aktivnosti investicionih banaka

Kao što je već pomenuto, investiciona banka obavlja ceo spektar aktivnosti. U daljem tekstu ćemo se ukratko osvrnuti na osnovne aktivnosti.

Prikupljanje kapitala i plasman hartija od vrednosti – Investiciona banka se nalazi u ulozi posrednika između vlasnika kapitala i klijenta (kompanije, vlade ili lokalne vlasti) kojem je novac potreban. U tom kontekstu, investiciona banka u ime klijenta emituje akcije, obveznice ili neke druge hartije od vrednosti. Svoju uslugu investiciona banka naplaćuje kroz razliku između kupovne i prodajne cene hartije od vrednosti.

Finansijsko savetovanje – Investicione banke svojim klijentima pružaju razne savetodavne usluge. Primeri finansijskog savetovanja uključuju pružanje aktuelnih informacija investicionim menadžerima, saveta kompanijama o investicionoj strategiji, asistiranje globalnim kompanijama u probijanju na nova tržišta (upravljanje valutnim rizikom) i možda najpoznatiji primer u vezi sa spajanjem i kupovinom drugih kompanija (Mergers & Acquisitions – M&A).

Prodaja i distribucija hartija od vrednosti – Efikasan plasman hartija od vrednosti podrazumeva razgranatu mrežu za distribuciju novonastalih finansijskih instrumenata. Veći deo plasmana novih hartija od vrednosti investicione banke prodaju institucionalnim investitorima (penzioni, investicioni i fondovi osiguranja), te oni zahtevaju poseban odnos. Takođe, mnoge banke razvijaju posebne kanale distribucije preko kojih hartije od vrednosti plasiraju individualnim investitorima. Nastankom interneta, individualni investitori imaju priliku da preko online servisa kupuju hartije od vrednosti.

Trgovina i kreiranje tržišta za hartije od vrednosti – Kao aktivnost podrške plasmanu novih hartija od vrednosti institucionalnim i individualnim investitorima, investiciona banka se na tržištu kapitala javlja i kao tzv. market-maker. U ovoj funkciji, investiciona banka u određenom vremenskom periodu obezbeđuje likvidnost, pružajući u isto vreme i otkupnu i prodajnu cenu date hartije od vrednosti. Sa druge strane, investiciona banka se na tržištu hartija od vrednosti javlja i kao brokersko-dilerska kuća, trgujući i za klijentov i za svoj račun.

Istraživanje – Skoro sve investicione banke imaju odeljenje istraživanja. Analitičari zaposleni u ovom odeljenju prate ekonomske trendove i vesti, hartije od vrednosti pojedinih kompanija ili cele industrijske grane i druge relevantne informacije za potrebe banke i njenih klijenata. Odeljenje istraživanja se može javiti kao aktivnost koja stvara prihod i kao aktivnost podrške. U prvom slučaju, investiciona banka svoje izveštaje prodaje zainteresovanim klijentima, dok kao aktivnost podrške istraživanje ima značajnu ulogu u drugim poslovima banke.

Finansijski inženjering – Finansijski inženjering se može definisati kao razvoj i kreativna primena finansijske tehnologije radi rešavanja finansijskih problema, iskorišćavanja finansijskih mogućnosti i stvaranja dodatne vrednosti. Dekompozicijom, raspakivanjem i kombinovanjem više (delova) različitih finansijskih instrumenata, investicione banke stvaraju nove finansijske instrumente sa određenim promenjenim karakteristikama, prilagođene potrebama klijenata.

Investicioni menadžment – Investiciona banka se često javlja kao organizator i nosilac investicionog fonda. U tom kontekstu, investicioni menadžment (upravljanje aktivom) predstavlja izuzetno važnu aktivnost investicionih banaka, uslovljenu dominantnom ulogom institucionalnih investitora na finansijskim tržištima. Investicioni fondovi kao institucionalni investitori postaju sve značajniji učesnici na tržištu kapitala.

Venture kapital – Pod pojmom venture kapital se podrazumeva rizični kapital, plasiran uglavnom u kompanije koje tek počinju i skoro po pravilu pripadaju industriji visoke tehnologije. Investicione banke se javljaju u ulozi generalnog partnera u „pulu” investitora venture kapitala.

Pored pomenutih aktivnosti, investicione banke se zbog potreba svojih većih klijenata bave i drugim nestandardnim aktivnostima kao što su poslovi kliringa ili poslovi u vezi sa nekretninama.
Kao deo finansijskog tržišta, investicione banke igraju važnu ulogu u mobilizaciji i optimalnom i efikasnom korišćenju finansijskih sredstava. U narednim brojevima ćemo se detaljnije pozabaviti poslovima investicionih banaka.

Članak preuzet iz E-Magazina

Evo jedne verovatno zanimljive knjige...

... koja možda razjasni koje koristi se mogu ostvariti putem bloggovanja :-). Nisam je pročitao, samo me je naslov zaintrigirao...

Link:

http://rapidshare.com/files/160164794/ebook.Blog_Marketing_The_revolutionary_new_method_to_increase_sales_growth_and_profits.0072262516.zi

Jedan apel

Molio bih kolege sa fakulteta da mi ne komentarišu tekst sa naslovom "Čestitamo!", jer mi to ne znači ništa :-P. Molim vas da obratite pažnju da ubacite komentar na željeni tekst u delu za komentarisanje za taj tekst! :-). (Ništa lično, samo video sam da se desilo par puta a rečeno mi je da mi je poslat komentar). Hvala

P.S. Na kraju sam izbrisao tu poruku tako da pomenuta situacija ne može da se desi. I još samo da kažem da ovo više nije apel već samo primedba :-)

Još jedan koristan sajt sa e-knjigama!

U pitanju je sajt sa knjigama na engleskom jeziku (uglavnom). Može se svašta naći, pa i knjige, ovo je za kolege sa inženjerskog menadžmenta važno, koje su navedene u predmetima Novac i bankarstvo, Međunarodne finansije i Portfolio menadžment. Takođe bih preporučio kolegama da pronađu i pogledaju magazin Harvard Business Review koji izlazi mesečno a postavlja se na sajt, a i članke koje objavljuje Harvard Business School.

Link:

http://gigapedia.org/

Socijalni inženjering?

To je veština varanja i ubeđivanja drugih ljudi da daju informacije, novac ili neka druga dobra, koja inače nikako ne bi dali, ili, jednostavno, da urade nešto što "socijalni inženjer" želi, a što oni u normalnim okolnostima takođe ne bi radili.

Suština ove veštine je u lažnom predstavljanju, bilo da se ono odvija u ličnom kontaktu ili putem telefona, faksa, interneta ili nekog drugog elektronskog sredstva. Soc.ing. se, zapravo, ni ne mora direktno lažno predstavljati; dovoljno je da žrtva napada iz nekog razloga pomisli da razgovara sa osobom koja ima pravo da dobije informacije koje traži.

Iako su ove vrste obmanjivanja postojale i ranije (videti film "Uhvati me ako možeš" sa Leonardom Di Kapriom), socijalni inženjering svoj procvat doživljava sa masovnim uvođenjem računara, interneta i, uopšte, elektronskih tehnologija u poslovanje. U pripremnim fazama hakerskog napada, socijalni inženjering je izuzetno važno sredstvo.

A što je najinteresantnije, za napad se, zapravo, ne koriste neke sofisticirane tehničke skalamerije, već najčešće samo običan telefon preko koga se ostvaruje uticaj na žrtvu napada. Cilj napadača uglavnom nije žrtva sama, već neki resursi koji su napadaču interesantni, kao što je, na primer, mogućnost pristupa nekom serveru sa podacima. Staro je pravilo da je u bilo kom sistemu bezbednosti čovek, i samo čovek, najslabija tačka. A to je upravo ono mesto gde se socijalnim inženjeringom deluje, tako da primena čisto tehničkih sredstava za zaštitu (uglavnom) ne pomaže.

Velika baza knjiga na srpskom jeziku za download

Ko voli da čita knjige, a bogami i one u elektronskom formatu postoji vrlo zanimljiv sajt sa bazom istih, a sve su na srpskom ili hrvatskom jeziku. I naravno lista knjiga se relativno često ažurira... Mogu se pronaći razne knjige, kako od klasika pa do stručnih knjiga i rečnika.

P.S. Sve ukupno ima nekih, ja mislim 15 GB knjiga, a što se tiče broja ne znam koliko tačno ima ali ima dosta - ja sve skinuo što ima i pratim kad izađu nove :-)

Evo linka:

http://www.baneprevoz.com/bane/bok/index.php