"Nasha" Engell

, 21 2007 00:56:48 +0200

Relativno jednostavan dan. Dan bez nekih pretenzija ka istoriskom udzbeniku. Skoro bash nishta ni na zatuplujucoj televiziji. Na nama nacionalnom "kanalu" neka ski skakaonica, dok na drugoj televiziji bolesna domaca serija(pretpostavljate kojoj). Jednom rechiju- "jalov dan". Pisati o njemu bilo bi ravno posmatranju mecha u bochanju* lokalnih penzionera. (*bochanje- igra u kojoj se baci prvo mala loptica a onda svi bacaju svoje drvene, vece da se naguze shto blizhe ovoj prvoj)

Ali nekoliko dana pre beshe bash interesantno.

Pre jedno nedelju dana, dobijem neki mail za telefenski razgovor putem interneta. Sve ja to instaliram i udesim i krenem da se przhim. Odem na "serch your friend" i krenem da trazhim neki meni interesantan nick. Ubrzo, nadjem neku 'Engell'. Pochnem da razmishljam i da zamishljam lepu, andjelastu zhenku iz porodice ljudi. Bacim je u kontakt i pozovem ne bi li chuo neki mili glasic i ne bi li se kanda zabavio.

   -ja     Hallo. My name is Marjan.
   -ona    Chshkkghhgrrr
   -ja       Do you hear me?
   -ona    chhsss #%%43## HHshhsskhknghr..... YES!
   -ja     E super!

   Tu mi zapochesmo prichu, a ista se razvi u drugarski chat. U medjuvremenu, devojka reche da je iz Djakovice. Pazi molim te! Od celog sveta naidjem na muslimanku i to sa Kosova. Hmmm... No dobro. Nije mi ni smetalo jer nisam neki nacionalista i bash niko mi nije zaginuo u ovom zadnjem, a ni u prethodnom ratu, tako da sam na neki nachin i ravnodushan. Ali, sve bi to bilo ok da se nije pojavio neki gruboglasi mamlaz, inache njen stariji brat koji poche da mi se na..bava srpske majke, babe, sestre i josh po koje chega shto mi se hvata za kvaku. Saslusham ja njega bez upadanja u rech, jer tako sam uchen, pa narvno pochnem ja. Opsujem i ja njemu onako znalachki sve po redu i po spisku, zatvorim program, ugasim komp i odem kod Marija* na kafu. (komshija sa treceg)

Od tad, "gubavac" ne prestaje da me uznemirava i trazi verbalni fight. Od "Engell" ni traga ni glasa. Mora da joj je u najboljem zabranio prilazak rachunaru. A ja mu udovoljim po nekad, javim mu se. Chak i meni, ponekad, kad ispliva losh dan na poslu ja pozovem njega pa mu odbrusim po koju. Mogu da vam kazem da deluje. Izgleda shashavo, ali mene ledja vishe ne bole.

Eto. Pa probajte i vi.

Chemu ovo

, 20 2007 00:42:45 +0200

Nisam bash ni siguran zashto pishem ovako neshto. Trenutno ne vidim svrhu otvaranja ovog bloga. Niti gajim neka teshka ubedjenja da zhelim da me svi chitaju, a teshko da i imam mnogo pametnih stvari da kazhem. Verovatno i zbog toga se radi o "LAPRDIShTU".

Pretpostavljam da mnogo chitalaca obilazi ove blogove. Pretpostavljam da vam se i vid pokvario. Mnogi od vas verovatno preskachu neke svoje bitne obaveze da bi bulaznili uz ko zna chije tekstove. Dokaz za to jeste i ovaj moj prvi post koji ce dobiti i svoju prvu publiku posle "submit-a", a ne vredi ni pishljiva boba.

AJd' uzdravlje!

Ugchevo laprdishte

"Nasha" Engell

Chemu ovo