Ташино Стадо2007-10-27T10:09:08+0200LifeTypeCopyright (c) tashatag:www.blog.rs,2007-10-27:12828Dok ne popuca staklo…2007-10-27T10:09:08+02002007-10-27T10:09:08+02002007-10-27T10:09:08+0200 Gazim,
Jedino me trazi mrak
Ocima utrnulim od nesanice,
Da li se smejem ili vristim,
Umrlim korakom po vlaznom asfaltu ostavljam tragove…
...tashahttp://tasha.blog.rs/blog/tasha
Pesme
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">Gazim,</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">Jedino me trazi mrak</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">Ocima utrnulim od nesanice,</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">Da li se smejem ili vristim,</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">Umrlim korakom po vlaznom asfaltu ostavljam tragove…</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-size: small; font-family: Times New Roman"> </span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">Oprosti ljuta sam,</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">Jer necu oterati kisu iz dlana.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">Svet je sabijen izmedju malodusja</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">I reda letenja aviona…</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-size: small; font-family: Times New Roman"> </span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">Kamencici nanizani oko vrata</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">Prsti promrzli dok palim cigaretu,</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">Nema leta…</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">Pod plastom trazim zaklon od vetra</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">Prepustam se snovima kao davljenju…</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-size: small; font-family: Times New Roman"> </span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">Moras me jako stisnuti,</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">Jako,</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">I voleti otvorenih ociju</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">Dok ne zavristim,</span></p>
<span style="font-size: 10pt; font-family: Arial">Dok ne popuca staklo…</span>
tag:www.blog.rs,2007-10-26:12830Do petka...2007-10-26T20:16:25+02002007-10-26T20:16:25+02002007-10-26T20:16:25+0200 Upravo sam izasla ispod tusa…ko zna koliko sam bila tamo. Sat,
dva, mozda i vise…Volim kada mi se vrela voda sliva niz nago telo.
Zatvorim oci i samo stojim tako i disem. Volim ...tashahttp://tasha.blog.rs/blog/tasha
Ljubav
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-family: arial"><span style="color: #00007f">Upravo sam izasla ispod tusa…ko zna koliko sam bila tamo. <span>Sat,
dva, mozda i vise…Volim kada mi se vrela voda sliva niz nago telo.
Zatvorim oci i samo stojim tako i disem. Volim paru koju vrela voda
ostavlja za sobom, taj dokaz vremenski. Volim da kada izadjem iz kade
nadjem ogledalo, na ormaricu u kupatilu, zamagljeno...prekriveno
misterijom. Volim da predjem rukom preko istog tada i da ugledam
sebe...Obicno tu ispred njega stojim sama. Ono zuri u mene i ja u
njega...dugo...</span></span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-family: arial; color: #00007f"> </span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-family: arial"><span style="color: #00007f">Cesto
u poslednje vreme, dok praktikujem ovaj ritual, zamisljam kako stojis
pored mene. Mozda, cak i dopustam da ogledalo izbrises i ti...cudno
je...to da se nikada nije desilo, a opet, imam sliku u glavi. Kako je
surovo sto sam toga ostala uskracena do sada...</span></span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-family: arial; color: #00007f"> </span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-family: arial"><span style="color: #00007f"><span>Mislim
da mi telo jos uvek isparava od vreline...koza mi je roze boje. Odavno
nisam videla svoju kozu ovoliko belu, kao sada, tj. od kada sam na ovom
ostrvu. </span><span>Postala je bezivotno-prozirna.
Nekako jezivo, mrtvacki bela. Moram da joj dam privida i malo
zivosti...praznjenje bojlera je za sada jedini uspesan nacin...ali i
sebican...volim tu vrelu vodu...Ne verujem da sam sa tobom ikada
dovoljno dugo ostala pod tusem. Znas, onoliko dok ti se jagodice na
prstima ne smezuraju...i sve pore na telu otvore...Nikada dovoljno...</span></span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-family: arial; color: #00007f"> </span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-family: arial"><span style="color: #00007f"><span>Sedim,
u sobi je potpuni mrak. Jedino svetlo je priguseni plavicasti odsjaj
ekrana racunara...senke na mojim prstima…Pokusavam veceras da ostanem
budna. </span><span>Imam osecaj da nesto morem da
zapisem. Me ne, jos bolje, zelim! I nisam lenja ovaj put...Zato pisem,
letim, pokusavam da stignem svaku iskru koju moj mozak ispali. Belezim
sve...i nije me stid...i ovako sam gola. Doduse postaje
hladno...trebalo bi da se obucem, ili bar ogrnem bade mantil...Volim
bade-mantile, narosito one velike, frotirske sa kapuljacom. Volim da se
jos mokra, onako uparena umotam u isti, zavalim u krevet i opet
disem...Kad malo bolje razmislim, ja strasno volim da disem. Ne verujem
da iko daje dovoljno znacaja toj zivotnoj funkciji kao ja. Dapace, ne
verujem da sam je ikada smatrala zivotnom funkcijom?! Zaboga, ja
stvarno volim SAMO da disem. </span>I to je to. To je kraj, to je i
pocetak…Volim svoju ruku na tvom stomaku...kako voajerski docekuje i
ispraca vazduh iz tvojih pluca…ne suvise blizu, a ni previse daleko…</span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-family: arial; color: #00007f"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-family: arial"><span style="color: #00007f">Svrbi
me nos…mrzi me da se pocesem. Pustam osecaj da traje. I ovako nema
nikoga da me udari tri puta po ruci. Koliko je suludo sto bih volela i
da osetim da me udaris?! Da li ja stvarno bih sa tobom probala sve?
Udahnula sam. Bas onako duboko, pomalo tesko i setno. Ne secam se da
sam udahnula ovako ikada sa tobom. A i zasto bih? Nije bilo razloga.
Znam kako volim da disem sa tobom...kada me iznenada stegnes, oboma dah
zastane...cula se nakostrese, pogledi sretnu...sve gori...i dalje ne
disem...Ok, izdahnula sam...radim jos uvek...pitam se da sam sat, da li
bih ikada pokazivala tacno vreme?</span></span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-family: arial; color: #00007f"> </span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-family: arial"><span style="color: #00007f">I
dalje sedim...to je vise suvise nego ocigledno. Pricala bih ti...o
bitnim i nebitnim stvarima, o tome zasto su meni bitne i zasto nikada
ne pricam o njima...osim sa tobom. O nama ti ne bih pricala. Ne umem.
Ne umem da pretocim u reci nesto, nesto sto i srce zbunjuje
svakodnevno. Nesto sto je toliko svoje da mu ne trebam ja da bih ga
ucinila stvarnim. Ili mozda gresim? Mozda ga samo ti i ja svojim
prisustvom cinimo stvarnim. Toliko, da je mitoloske prirode? Opet, to
mu daje prizvuk proslosti, a ja vetrove iz tih krajeva nikada nisam
volela. Nikada...nikada ti nisam pevala pod prozorom. A tako sam silno
zelela...a znala sam i sta bih...</span></span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-family: arial; color: #00007f"> </span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span style="font-family: arial"><span style="color: #00007f">Ustala sam. <span>Odgegala
sam se do susedne sobe. Pokupila cigarete. Opet sedim. Sada i
pusim...drustvo mi pravi dim...znas li da je plavicaste boje? </span></span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-family: arial; color: #00007f"> </span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-family: arial"><span style="color: #00007f">Sebicno
sam podelila sa cigaretom tisinu u svojoj sobi. Bez reci, bez lupkanja
mojih umornih prstiju po dirkama. Tisini i dalje prekida samo povremeni
okasneli putnik, koji juri kuci niz moju ulicu. Simpatcna je ovo ulica.
Ne, nije lepa. Daleko je od toga, ali u svoj toj svojoj pustosi i
obicnosti ima neku draz. Ima stanicu autobusku pod mojim prozorom. Ali
retko ima ljude...mozda vikendom po koji i zaluta...Sinoc sam
bezuspesno trazila ljude po ulicama vracajuci se sa drugog kraja grada.
Sedela sam naslonjena na prozor, praznog nocnog autobusa i gledala
opustosene ulice ovog velegrada. Tuzno je to...a ima ih toliko...ili je
to mozda pravo lice ovog grada? Senke se i ovako ne vide nocu...</span></span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-family: arial; color: #00007f"> </span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-family: arial"><span style="color: #00007f">Ne
verujem da cu jos dugo izdrzati. Obamrla sam. Telo mi je umorno, a
mozak vapi za tisinom. Samo njega veceras nisam uspela da napijem. On
je ostao trezan i pri cistoj sveti...opet dao izjavu za javnost...da
voli...vanzemljaka, crno-belog sa svoje planete. Mozda me i uhapse i bace
u tamnicu, ako vec nisam tamo...Svaki zlocin, kazu, pocinjen je iz
ljubavi...prema nekome ili necemu...moj zlocin je izgleda, ljubav
sama...</span></span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-family: arial; color: #00007f"> </span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-family: arial"><span style="color: #00007f">Zagrlicu
te...dozvolicu sebi da te imam. Prepusticu ti se i izbrisati se sa
spiska stanovnika ove planete, koja nema sarene oci...tvoj miris je
afrodizijak...eh, da i to smo nasledili od zivotinja. Tesko je to
priznati...Poljubicu te sada...</span></span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-family: arial; color: #00007f"> </span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-family: arial"><span style="color: #00007f">Gubim se lagano...</span></span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin: 0cm 0cm 0pt; line-height: normal"><span><span style="font-family: arial; color: #00007f"> </span></span></p>
<span><span style="font-family: arial"><span style="color: #00007f">Do petka...</span></span></span>
tag:www.blog.rs,2007-10-26:12809Tisina...2007-10-26T05:37:04+02002007-10-26T05:37:04+02002007-10-26T05:37:04+0200 Jednom ce neko da udje u moje reci, ja to ne zelim. Ne pisem da bih se spas'la, radije bih nocas cutala sa tobom... Izabrala sam tebe, izmedju hiljadu drugih da bih bila sigurna u svoj ...tashahttp://tasha.blog.rs/blog/tasha
Ljubav
<div><span style="font-size: 10pt; line-height: 200%; font-family: Arial; color: #333333">Jednom ce neko da udje u moje reci, ja to ne zelim. <br />Ne pisem da bih se spas'la, radije bih nocas cutala sa tobom... <br />Izabrala sam tebe, izmedju hiljadu drugih da bih bila sigurna u svoj poraz, </span></div><div><span style="font-size: 10pt; line-height: 200%; font-family: Arial; color: #333333">da bih se spasla od tisine... <br />Lepse je biti ocajan nego ravnodusan...</span></div>
tag:www.blog.rs,2007-08-02:8259Moj zivot kao pletenje...2007-08-02T18:31:12+02002007-08-02T18:31:12+02002007-08-02T18:31:12+0200 Moj zivot je zaista nista vise od obicnog pletenja. Mozda je takav bilo koji drugi zivot. Pletenje - pocnes, pletes vredno i naporno red po red, petljas, paras, mesas vunice i taman kad mislis ...tashahttp://tasha.blog.rs/blog/tasha
Svastara...
<p class="MsoNormal"><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small">Moj zivot je zaista nista vise od obicnog pletenja. Mozda je takav bilo koji drugi zivot. Pletenje - pocnes, pletes vredno i naporno red po red, petljas, paras, mesas vunice i taman kad mislis da ces uspeti uglaviti rukav, neko tvoj rad raspara, ili shvatis da je taj rad upravo izasao iz mode. Ili ako cak i uspes da pletenje privedes kraju, tada shvatis da moras poceti jos jedno pletenje, jer ono postaje rutina i ti zapravo dovedes sebe u fazu da vise ne mozes da zivis bez pletenja i tada svaki dan pocinje da ti lici na pletenje. Pocnes da trosis neverovatne sume novca na modne casopise koji propagiraju pletenje i rucni rad, pocnes da sa prijateljima diskutujes o tome ili da razmenjujes mustre, pocnes da sakupljas vunuce svih mogucih boja i dezena, zatim nastavis da pletes sebi, svojim ukucanima i bliskim prijateljima. Prepustis se toku vremena i pletes li pletes. Zaboravis na sve ostale radosti zivota. Zaboravis na svoj unutrasnji glas razuma koji te zove da se vratis pameti. Ne. Ti ga ne slusas. Ti pletes i pletes. Drugi ljudi se vencavaju i radjaju decu, ali ne i ti. Ti pletes. Ljubomorne zene ubijaju svoje neverne muzeve - ti pletes; neko ti se udvara - ti ga i ne primecujes - pletes; umiru ti daleki rodjaci, ali ti ne odlazis na sahrane jer nemas vremena - pletes. U svetu upravo pocinje III Svetski Rat, a ti pletes ko lud da stvoris zalihe vune i pletiva za teske ratne dane i naravno, pletes. Ceo svet se jebe sve u sesnaest, ali ne i ti- ti pletes.</span></span></p><p><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">I taman kada uvidis da to mozda ne vodi nicemu, (vuna je sve skuplja i skuplja); taman kad shvatis da vise nema novih modela, (nemas vise novca za casopise o pletenju), ti odlucis da uradis nesto prkosno. Istog momenta shvatis da ti je vec 55 god, a da iza sebe nisi ostavio nista i odlucujes da iz temelja promenis sve. I tada naravno ucinis ono cemu se niko ne bi nadao. Pocnes da heklas. Naravno pod uslovom da si u medjuvremenu shvatio da su igle za pletenje ili kukicenje tvoj zivot i da ti trebaju ko narkomanu fiks. U suprotnom, poceces da trosis novac na razne sezonske popust - sopinge u nadi da ces time zaboraviti pletenje. Ali kako vreme prolazi, (a ti se trudis da se skines s' pletenja jer shvatas da to vodi ludilu), dolazis do zakljucka da ti pletenje nedostaje kao nikad u zivotu. Ti zapravo pocinjes da sanjas da pletes. I danju i nocu ispred sebe vidis samo igle, igle, igle...</span></span></p><p><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">Tvoji prijatelji sanjaju da skoluju decu u inostranstvu, ali ne i ti. Ti sanjas da pletes. Ceo tvoj zivot je pletenje. Cela tvoja filozofija pocinje i zavrsava se pletenjem. Postanes toliko opsednut pletenjem da ljude oko sebe vidis u obliku stringle od vune (deblje), ili u obliku igala za strikanje (mrsavije). Tada shvatas da si na samom dnu i jednog jutra vristeci trcis neuropsihijatru, kojem placuci ispricas o svom problemu zavisnosti od pletenja. On te tesi i govori da u zivotu ima i vecih problema zavisnosti, (zavisnost od tkanja, zavisnost od aranziranja cveca, zavisnost od sivenja, zavisnost od pravljenja tapiserija), i nudi ti idealnu terapiju. U tom trenutku se zahvaljujes nebesima sto za tebe ima leka. Suze radosnice ti kvase lice i jedva cekas da potrosis sav svoj novac na novi lek. Tvoja nada u zivot bez pletenja se polako obistinjuje. Ti zapravo pocinjes da verujes da snovi mogu postati stvarnost. </span></span></p><p><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">24 sata kasnije tvoja kuca je preplavljena tonama svilenkastog konca raznih pastelnih boja. Osmeh sa tvoga lica i mir u tvojoj dusi niko ne moze oduzeti. Ti sedis i zadovoljno vezes li vezes i cekas dan kada ces umreti. </span></span></p><p><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">U jednom trenutku pomislis kako tvoja vlastita sebicnost nije dovoljna sama po sebi, pa se bacis na izradu prirucnika, knjiga, udzbenika i nastavnih pomagala koja mogu da se koriste u buducoj nastavi pletenja koju zelis da tvoji potomci, ili aktuelne politicke stranke sprovedu kao obavezan predmet u svim skolama:</span></span></p><p><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">- Savremeno Pletenje</span></span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px"> <br /></span><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">- Savremeno Evropsko Pletenje (knjiga I II III)</span></span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px"> <br /></span><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">- Savremeno Pletenje s' uvodom u kukicenje</span></span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px"> <br /></span><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">- Uvod u Pletenje</span></span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px"> <br /></span><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">- Metodika pletenja</span></span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px"> <br /></span><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">- Anglisticko pletenje</span></span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px"> <br /></span><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">- Savremeni francuski bod</span></span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px"> <br /></span><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">- Drevne egipatske mustre </span></span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px"> <br /></span><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">- Istorija pletenja</span></span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px"> <br /></span><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">- Pletenje drevnih civilizacija</span></span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px"> <br /></span><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">- Pletenje za decu</span></span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px"> <br /></span><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">- Knjiga pletenja za decu do 15 god., u slikama</span></span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px"> <br /></span><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">- Avanture jedne igle za pletenje ...</span></span></p><p><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px">Ko zna sta bi nam i sam Sekspir ostavio da je umeo da plete. Zamisljam Hamleta, zene Vindzorske, kralja Lira ili ledi Magbet u elizabetanski istrikanim odelima. Engleska vuna - dobar kvalitet - jake boje. Ofelija bi zaista bila polaskana da joj je tvorac ispleo kakav dzemper od angore. Danska je ipak hladna zemlja...</span></span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13px"> </span></p>
tag:www.blog.rs,2007-07-06:7216Čuvar snova...2007-07-06T15:00:11+02002007-07-06T15:00:11+02002007-07-06T15:00:11+0200 Zvao se cuvarem tudjih snova. Dok su ulice spavale, gasio je lampe da im ne narusavaju san. Dok su lampe spavale, molio je ulice da se utisaju, da ih ne probude. On je bio budan. Samo ...tashahttp://tasha.blog.rs/blog/tasha
Svastara...
<p class="MsoNormal"><span>Zvao se cuvarem tudjih snova.<br /> Dok su ulice spavale, gasio je lampe da im ne narusavaju san.<br /> <br /> Dok su lampe spavale, molio je ulice da se utisaju, da ih ne probude.<br /> <br /> On je bio budan.<br /> <br /> Samo je to bio. Vecito budan. Cuvar tudjih snova.<br /> <br /> Pokusavao je da nacrta zatvorene oci. Pokusavao je da komponuje melodiju sna.<br /> Pokusavao je. Bez uspeha...<br /> I dalje...iz noci u noc...<br /> <br /> Njegove su oci bile otvorene. Njegov je dan bio dug. Njegova ceznja beskrajna. Na svetu nije bilo nikoga sem spavaca.<br /> <br /> A jedna budna ruka koja bi ga primila u zagrljaj, znacila bi sve. Jednu budnu ruku nije mogao da nadje.<br /> <br /> Predavao se. Nije vise brinuo za tudje snove.<br /> <br /> Promenio je ime. Nije zeleo, nije mogao vise.<br /> <br /> Sedeo je i gledao tacku na horizontu. Dugo. Kroz svetlost, rosu, oblake, gledao je tacku na horizontu.<br /> <br /> Dok jednog dana nije shvatio da je i ona, sve ovo vreme, kroz istu svetlost, kroz istu maglu, kroz iste oblake, gledala u istom pravcu.<br /> <br /> Gledala je istu tacku na horizontu, istim budnim ocima.<br /> <br /> Odmah joj je rekao sve. Bio je svestan tuge i nade, radosti i neverice nastanjenih u njegovom glasu.<br /> <br /> Ona je i dalje gledala svoju tacku na horizontu.<br /> <br /> Ponovio je.<br /> <br /> Trebalo mu je tako malo. Njena, budna, ruka, zagrljaj... I dostigao bi taj, tako nedostizan, san.<br /> <br /> Napeto je posmatrao.<br /> <br /> Njene su oci, samo na trenutak, ozivele.<br /> <br /> Lice se opustalo.<br /> <br /> Ruke su klonule.<br /> <br /> I Ona Je,<br /> Vecito Budna,<br /> Bas U Tom Trenutku Njegove Nesanice...<br /> Zaspala.<br /> <br /> <br /> </span></p>
tag:www.blog.rs,2007-07-06:7215Povratak otpisanih...2007-07-06T05:09:03+02002007-07-06T05:09:03+02002007-07-06T05:09:03+0200 Kao prvo verovatno moram da se izvinem svima sto sam nestala bez traga i glasa. (kao da vam je uopste stalo:)) Elem, s obzirom da je vas virtuelni prijatelj trenutno u potpunom haosu, sto ...tashahttp://tasha.blog.rs/blog/tasha
Ljubav
<p>Kao prvo verovatno moram da se izvinem svima sto sam nestala bez traga i glasa. (kao da vam je uopste stalo:)) Elem, s obzirom da je vas virtuelni prijatelj trenutno u potpunom haosu, sto vremenskom, sto prostornom, nadam se da cete mu oprostiti...</p><p>Zasto me nema? Ne stizem...I kad imam vremena, ne mogu da smirim prste da ne izlupaju nesto po tastaturi reda radi. Zivot mi se lagano pretvara u pakao, a zamislite NEMA BEBE :) Dakle nije ni to. Verovatno sam samo ja i moja neopisiva lenjost problem. Valja, takvi smo mi lavovi...sto rece moja majka, koja je jedno vreme morala da zivi sa dva ovakva "jebo vas ko vas napravi takve!". Zena je potpuno u pravu...</p><p> </p><p>Dakle, s obzirom da zivim u trulome kapitalizmu, i pokusavam da se prilagodim svim njegovim pravilima, trpi moje slobodno vreme i zadovoljstvo...desava se...</p><p> </p><p>Ali evo, ako mi pomogne jos malo ovog razuma sto mi je preostalo, uz malo podrske, potrudicu se da vas obradujem bar jednom nedeljno sa po nekom toplom i smislenom recju...do tada, zelim vam slatke snove gde god bili...</p><p> </p><p>Tash </p>
tag:www.blog.rs,2007-06-01:6005Momenat kada su stale ljuljaske…2007-06-01T10:54:01+02002007-06-01T10:54:01+02002007-06-01T10:54:01+0200 Sedim u jedan sat po ponoci u basti, iza stare vremesne kuce i slusam zricke. Svetla neona zamenila svece, a poglede zarobilo nebo. Sedim i potvrdjujem postojanje sebe. Njisem se lagano ...tashahttp://tasha.blog.rs/blog/tasha
Ljubav
<p class="MsoNormal"><span>Sedim u jedan sat po ponoci u basti, iza stare vremesne kuce i slusam zricke. Svetla neona zamenila svece, a poglede zarobilo nebo. Sedim<span> </span>i potvrdjujem postojanje sebe. Njisem se lagano u ritmu srca i uzivam...</span></p><p class="MsoNormal"><span>Vise nego tuce brojeva i ti si tu...</span></p><p class="MsoNormal"><span>Glup razgovor, krajnje glup, uzivamo i u tisini osmeha. Reci su nebitne, srca govore za sebe...prica plovi...I opet reci povremene, neverica i delirijum srece...Danas, da danas ce se sve vratiti na svoje, moje i tvoje...Osecam te svakim treptajem tvojih glasnih zica. Osecas me svakim mojim bezuspesnim pokusajem da produzim razgovor. Kome se i ti smejes i mene bodris...da trajemo...</span></p><p class="MsoNormal"><span>Moram reci i rekoh “cao”. Jedan klik i promena trake. Evo mene ponovo u praznoj basti pod, sjajem sveca, zamisljena vise nego obicno, pitam se...? Da li dovoljan samo glas da pokrene ljuljasku srece...?</span></p>
tag:www.blog.rs,2007-06-01:6006Razdvajanje mitova na kikiriki i suncokret2007-06-01T01:17:50+02002007-06-01T01:17:50+02002007-06-01T01:17:50+0200 Dan koji je prethodio najdužoj noći na svetu je bio predug… Činilo mi se da šta god uradila, nisam nikako mogla da ga se otarasim. Nije mi to uspevalo ni sa mojim roditeljima, ...tashahttp://tasha.blog.rs/blog/tasha
Zivot...
<p class="MsoNormal">Dan koji je prethodio najdužoj noći na svetu je bio predug… <span>Činilo mi se da šta god uradila, nisam nikako mogla da ga se otarasim. Nije mi to uspevalo ni sa mojim roditeljima, koji su zaposeli jednu sobu u stanu i odande gundjali kroz zatvorena vrata...</span></p><p class="MsoNormal"><span>Opet sam zaspala obučena... Prvo sunčano jutro posle nedelju dana sivila. Nervozno klatim i cupkam nogama, hladno mi je. Nasuprot moje hladnjikave prevelike sobe, na poslu imam slučaj podivljalog radijatora, koji je objavio viteški rat zimi u sred proleća. </span>Jako je simpatičan, zovem ga Milan Toplica. Mogu da mu pridjem samo u bikiniju. A mozda je, jednostavno, perverzan?</p><p class="MsoNormal"><span>Svakodnevno se susrecem sa antropomorfozom neživih stvari i elemenata. Šta to govori o ovom svetu ako niske strasti jednog neuspelog eksperimenta Prirode imaju tako dalekosežan uticaj? Sigurna sam da je i to opisano negde u Bibliji...</span></p><p class="MsoNormal"><span>Uprkos sebi, smešim se sve šire kako mi Sunce ulazi u sobu. Do njega nece stići nijedna ljudska glupost. Eto, takvog jednog Boga bih mogla da volim. Uradio je šta je uradio (baš da vidim nekog drugog da uradi deseti deo toga), sve vreme zabavljen sopstvenim erupcijama. Da se okrenem lepšim mislima ovog lepog jutra. Ljubavi, na primer.</span></p><p class="MsoNormal"><span>Prolazna pojava (sležem ramenima i klatim prekrštenim nogama). Ali, slepci kakvi jesu, ljudi propuštaju sustinu: treba pažljivo odvojiti svoje emocije od objekta ljubavi. Kao što je onomad Zla Maćeha bacila proso Pepeljugi da se zabavlja trebljenjem, umesto da nadobudna i naivno puna mašte sanja o Princu kome treba žena za ženske duznosti. <br />Zla ili ne, Maćeha je sasvim opravdano primenila odličnu vaspitnu metodu, i za uzvrat dobila samolepljivu etiketu od strane Društva za Zaglupljivanje Mladih Žena i Devojčica (DZMZD) kao bastion Zlobne i Zavidljive Žene (ZZZ). Nad kojom je ipak trijumfovala Ljubav (LJ)! (Molim publiku da ovde složno prevrne očima, s leva na desno).</span></p><p class="MsoNormal"><span>I ja bih trebalo da se pomerim sa kreveta i konačno krenem na posao. Da je Pepeljuga pažljivije trebila proso, i da joj je u posetu dosla jedna druga Dobra Vila, naprednija u svakom pogledu, ona bi na kraju ipak otisla na Bal, provela se bogovski i vratila kuci bez Princa, ali sa obe cipelice...</span></p><p class="MsoNormal"><span>I tako raščlanismo Ljubav od njenog Objekta. Uz nešto sile i blago ubedjivanje, ali vredelo je. Za ovako korisnu delatnost treba sačekati kraj cele afere. Ima se više vremena, plus i najgore osećanje gluposti se najbolje leči manuelnim radom. Od sačuvane Ljubavi moze se napraviti nešto lepo i beskorisno, a od Objekta? Od Objekta se pravi odlična turšija. Ja sam čuvena domaćica, verujte mi na reč. Iza mene se pruža neprekinuta linija domaćica sve do matrijarhata, kad su se žene bavile pametnijim stvarima. Ali to je mit za drugu pricu. Ova ima poentu: 'Volite slobodno koga god hoćete, ionako će svi završiti u turšiji'...</span></p><p class="MsoNormal"><span>Funky ritam iz zvučnika mojih kola i Sunce u mojoj kosi su zavodljivi. Nebo je bezobrazno plavo. Objekat je u turšiji. I šta sad? Staviti ga na policu, sa nalepnicom 'Ne diraj, neukusno' ili ga ostaviti mojoj budućoj deci u nasledje, pa neka ga oni izbace kad budu prebirali po mojim stvarima?</span></p><p class="MsoNormal"><span>Gladna sam...</span></p><p class="MsoNormal"><span>Bgd 22.4.2004.</span></p>
tag:www.blog.rs,2007-05-27:5864povratak iz mrtvih...2007-05-27T16:29:41+02002007-05-27T16:29:41+02002007-05-27T16:29:41+0200 cao narode, kao sto vidim niste me se uzeleli, stvari i dalje teku svojim tokom i bez mene:) lepo je to i tako i treba. ja samo da se prijavim malobrojnom auditorijumu, da zbog boravka u rodnoj ...tashahttp://tasha.blog.rs/blog/tasha
Svastara...
<p>cao narode,</p><p>kao sto vidim niste me se uzeleli, stvari i dalje teku svojim tokom i bez mene:) lepo je to i tako i treba. ja samo da se prijavim malobrojnom auditorijumu, da zbog boravka u rodnoj grudi poslednjih par dana nisam bila prisutna i obecavam skoro javljanje i izvestavanje sa kratkog, ali dinamicnog boravka u nasem lepom glavnome gradu...</p><p> </p><p>do skorog pisanja... </p><p> </p><p>tasha </p>
tag:www.blog.rs,2007-05-21:5669Smisao života...2007-05-21T11:48:46+02002007-05-21T11:48:46+02002007-05-21T11:48:46+0200 Smisao zivota se moze definisati kao vecno "bauljanje" na staklenim nogama u zelji da dohvatis sve sto je nejasno i sto nema neku preciznu formu tj. upravo ono sto nisi nikada mogao ...tashahttp://tasha.blog.rs/blog/tasha
Svastara...
Zivot...
<p class="MsoNormal"><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13.3333px; line-height: 15px">Smisao zivota se moze definisati kao vecno "bauljanje" na staklenim nogama u zelji da dohvatis sve sto je nejasno i sto nema neku preciznu formu tj. upravo ono sto nisi nikada mogao da nadjes ni u jednom prirucniku, knjizi, ono sto nikada nisi mogao da cujes ni od jednog mudraca, ono sto si uvek i samo ti pomislio da uradis a nikad se nisi usudio jer to nikada niko, (ili jako mali broj ljudi), nikada nije uradio pre tebe. Smisao je u stvaranju neceg sasvim novog i originalnog?!</span></span></p><p class="MsoNormal"><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13.3333px; line-height: 15px">Smisao zivota je postavljanje sopstvenih pravila po kojima ces da se vodis, ali znaces da je to ono sto si ti hteo i nikada neces doci u situaciju da zbog toga zalis jer si ti, i jedino ti bio kreator sopstvenog puta.</span></span></p><p class="MsoNormal"><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13.3333px; line-height: 15px">Sve sto je vec unapred sazvakano i oprobano od strane drugih nam daje iluziju smisla jer i u tom slucaju, na kraju krajeva, mi smo samo obicni konzumanti necega sto je vec vidjeno, oprobano. Da li ikada imas osjecaj da si i sam proizvod besmisla, jer si od rodjenja pa do dana danasnjeg svoj zivot prepustio nekom drugom da ga vodi: porodici, drzavi, rodbini, normama i pravilima, drustvu, okruzenju, medijima itd.</span></span></p><p class="MsoNormal"><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13.3333px; line-height: 15px">Ne, smisao neces naci cak iako ti budes prvi koji je nesto probao.</span><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13.3333px; line-height: 15px"> </span></span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13.3333px; line-height: 15px">Zbog toga covek najzad nije srecan ni kad kupi auto veci i bolji nego sto je imao, kad kupi kucu vecu nego od one koja mu je potrebna, kad proba sve ono sto mu je drugi vec stvorio, kada pocne da gomila bilo sta i sto je najgore ostavlja u zalihe sve ono sto mu mozda nikada nece ni biti potrebno.</span></span></p><p class="MsoNormal"><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13.3333px; line-height: 15px">Smisao se nalazi onoga trenutka kada budes sam taj koji je stvorio nesto sto nikada niko nije do tada, kad si rekao nesto sto niko nije rekao do tada, kada si pomogao coveku a da od njega nista nisi ocekivao zauzvrat...</span></span></p><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13.3333px; line-height: 15px">Umetnici, stvaraoci, naucnici i svi drugi koji su doprineli stvaranju necega su najcesce bili najmanji konzumenti svega sto je bilo stvoreno ili sto su oni do tada stvorili. </span><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13.3333px; line-height: 15px">Oni su formulu smisla upravo pronasli u stvaranju neceg novog sto bi ljudima (konzumentima) bar na trenutak zivot mogao uciniti lepsim. Njima je ta "ljudska satisfakcija" upravo davala najveci smisao.</span></span><p class="MsoNormal"><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13.3333px; line-height: 15px">Zamisli Ajnstajna u ferariju, Nikolu Teslu u vili sa 30 soba, Ivu Andrica kao vlasnika broda, cak verujem da ni sam Hitler megaloman nije glavnu inspiraciju svojih niskih pobuda nalazio u posedovanju svih tih ljudskih zivota, sudbina i teritorija, vec upravo u teznji za osvajanjem (ta teznja bi se u njegovom slucaju mogla nazvati smislom) iako sam sigurna da je on bio svestan svoje destruktivnosti, jednostavno nije mogao da radi nista bolje jer je to "oruzje" koje je posedovao bilo ono sto mu je Bogom dano, jednostavno nije imao izbora.</span></span></p><p class="MsoNormal"><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13.3333px; line-height: 15px">Smisao jeste u kreiranju svog sopstvenog zivota na nacin na koji ce tebi i tvojoj dusi najvise prijati, pa cak iako se kosi sa drugima, to je ono u cemu si ti nasao smisao...</span></span></p><p class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13.3333px; line-height: 15px"><br class="khtml-block-placeholder" /></span></p><p class="MsoNormal"><span class="Apple-style-span" style="font-size: 13.3333px; font-style: italic; line-height: 15px">Prepiska sa dobrim prijateljem nekih davnih godina...</span></p>