Filmovi, kikiriki, semenke, zanimacija za oči

Obećanja sebi

, 27 2012 11:39:10 +0200

Dajemo mnogo obećanja u životu i to je sasvim normalno, ljudski je nadati se i želeti pomoći nekom drugom. Problem nastaje sto veći deo obećanja dajemo sebi i opet veći deo tih istih obećanja ne ispunimo.

Nekako je najlakše zajebati sebe. Znate i sami kad uzmete stvar od nekog drugoga, toliko vodite računa o tome da to prevazilazi granice normalnog a prema svojim stvarim se uglavnom ponašamo bahato. Tako je i sa obećanjima koje dajemo sebi.
Od sledeće nedelje krećem na dijetu, sutra upisujem strani jezik, prestaću da pušim, prestaću da grickam nokte ( obećanje koje sebi dajem već godinama ), itd.
Generalno je danas problem što ljudi daju olako obećanja. Realizacija obećanja je ista kao procenat šuta za tri poena nekog osrednjeg igrača. Koliko lako dajemo obećanja još lakše ih zaboravljamo a najgore je živeti u zaboravu.
Sve to kasnije prerasta u neku vrstu odugovlačenja, ako ne završim danas, završiću sutra, ako ne sutra onda prekosutra i tako u nedogled, tzv. Igra bez granica.
Neispunjavanjem tih istih obećanja prema sebi gubimo ljude oko sebe. Kako očekujete da ispunite obećanje nekom drugom kada to ne možete da uradite pred samim sobom.

Dugo sam imao ovakvu vrstu problema i verujte mi dugo sam je negirao. Kažu da je prva faza problema, negiranje istog. Čuo sam to u nekoj od serija koju sam gledao i verujte koliko god glupo zvučalo, upalilo je. Ja i dalje grickam nokte, to stoji a onda se verovatno pitate kako ja mogu da pričam o nečemu što i sam ne poštujem pa odgovor je vrlo jasan, postepeno se postaje šampion. Zašto Još nisam prestao da grickam nokte? Vrlo jednostavno, prešlo mi je u naviku. Najgore je kad loše stvari pređu u naviku. Čovek toga naravno nije svestan i ubrzo shvata da mu je potpuno normalno da radi neke stvari koje su drugim ljudim idiotske.
Na tom mikro primeru sam dosta naučio. Ne kažu za džabe da je navika čudo. Roditelji nudili pare, devojke pretile raskidom, ljudi u autobusu koji skreću pogleda sa tvojih šaka, sve to me nije nateralo da prestanem. Nije da nisam prekidao, bilo je tih trenutaka ali jednostavno brzo je prošlo kad je negiranje prešlo u nesvesnost a onda sve u glupu naviku.

Mnogi citiraju jednu prostu misao, da bi voleo druge moraš voleti sebe. Ako želite da obećavate drugima prvo ispunite obećanja koje ste dali sebi.

Lincoln lawyer

, 02 2012 19:19:33 +0200

Lincoln lawyer je neopravdano već duže vreme skupljao prašinu na polici zaduženoj da me podseća da ne mora uvek da tražim svaki novi film koj se pojavi kad već imam i one stare koji nisu ništa manje dobri.

Malo sam oprezan, glavna rola Matthew McConaughey ( Mick Haller ). Mnogi ga ne smatraju za dobrog glumca ali su žene posle filma Sahara počele stalno da upoređuju svoje jače polovine sa ovim Teksašaninom tako da je posebno muškoj populaciji on još više iritantniji.

Mick Haller je advokat i to uspešan što povlači milion drugih stvari. Pun sebe, uvek kontroliše situaciju. Takvim ljudima je uvek malo pa tako i on komplikuje sebi situaciju tako što se oženio sa tužiocem. Neko bi rekao da je mazohista ali jednostavno funkcionisanje po principu ti hapsiš ja ih vadim napolje nije moglo dugo da opstane.
Zaštitni znak lincoln limuzina sa zanimljivim saputnikom koji mu dodje kao Michael Cane u Batmanu samo sto je crne puti.

Naravno ovo je film i nešto mora da se desi, pa sam se i ja pitao prvih 20 minuta kad će nešto da se desi, bio sam valjda nestrpljiv. Naizgled jednostavan slučaj i mnogo para primoravaju Micka da se opusti i da misli da sve drži pod kontrolom. Kako to već obično biva klupko počinje da se odmotava samo što on ne drži uzicu. Jedan slučaj počinje da se povezuje sa drugim, trećim i situacija počinje da biva sve komplikovanija. Mick nije glup ali to nije dovoljno da se izbavi iz situacije, moraće da donese neke teške odluke kako bi se izbavio iz neprijatne situacije a da i dalje zadrži svoj ugled i naravno posao. Naravno pogađate, trebaću mu magija.

Film je donekle predvidiv ali to nikako ne umanjuje kompletan utisak. Ja bih dodao da je muzika odlična i obavezno obratite pažnju na ovaj mix http://www.youtube.com/watch?v=Va2FPxo8WXc

The Hunger games aka Igre gladnih

, 31 2012 19:23:48 +0200

Petak veče, ali nije GruJ Trebalo bi da izađem ali umesto toga sam završio u bioskopu. Pre toga ljubazno pozovem bioskop da rezervišem karte ali mi žena ljubazno kaže da nema potrebe jer nije kupljena skoro nijedna karta. Ulazim u bioskop i deli me jedan dan da budem Mayor Rode na Foursquare ( stvarno ne znam koga ovo zanima ).

Zaboravio sam da kažem najvažniju stvar, gledao sam film The Hunger games ili bukvalno Igre gladnih. Godina je pitaj boga koja i ceo svet je podeljen u regione. Iz svakog regiona se svake godine biraju po dvoje dece ( muško i žensko ) ali tako da zadovoljavaju raspon godina 12-18. Sve je lutrija i ako izvuku tvoj broj ulaziš u ring, surovo zar ne? Ovde imamo mali problem jer Vaše ime može biti više puta na listiću u Lutriji a to se dešava kad recimo zatražite hranu, koju naravno nemate.

Moram priznati, otišao sam u bioskop bez predznanja, što će reći nisam znao šta da očekujem. Sve što sam uspeo da uhvatim jeste da je ocena na IMDB 7.8 i da je ovaj film za prve tri nedelje prikazivanja na 3. mestu večne liste po zaradi. Ovako gledano rekao bi čovek, dobar film, ne može da omane i tako sam i pristupio.

Ne znam da li je do mene ali iskreno poslednjih meseci ne možete pogledati dobar film u bioskopu. Ništa se nije promenilo ni sa ovim filmom. Ja sam strpljiv čovek i tako je i bilo prvih sat vremena filma ali onda shvatite da od ovoga filma nećete dobiti ono što ste očekivali.

Prozaični likovi, predvidiva i banalna radnja, jeftina objašnjenja. Mogu da kažem da mi je jedina svetla tačka u filmu Stanley Tucci koji je sjajno odradio svoj posao i dobro mu stoji da bude host nekog show programa.

Neko bi rekao da iza ovog filma stoji neka dublja smisao, priča, značenje, možda. Ono što je sigurno i ako postoji onda je to sve loše spakovano i pretočeno na ne toliko kreativan način.

Neću vam savetovati da ne pogledate ovaj film jer ima dosta ljudi kojima se ovaj film svideo ali jedno je sigurno, ne očekujte mnogo.

Ustanička ulica aka Redemption street

, 28 2012 13:44:22 +0200

Svaki čovek treba da ima planove a u mojim planovima zasigurno je bio film Ustanička ulica. NIje mi mnogo trebalo i pre par dana sam odgledao film, naravno bio je ponedeljak jer su tad u Rodi jeftinije karteJ

Najavljivan kao triler Ustanička ulica je mnogo obećavala posebno ako vidite postavku: Šerbedžija, Uliks Fehmiu, Petar Božović, Predrag Ejdus, Gordan Kičić. Ovog puta postoji jedno veliko ALI. Da li je do mene, posto nekad i previše očekujem od filma ovog puta sam se razočarao. Ne mogu nikako reći da je ovo loš film ali je problem dolazi sigurno iz velikih očekivanja.

Dušan ( Gordan Kičić ) je zamenik tužioca Specijalnog suda za ratne zločine. Posle godinu dana posla njegov šef ( Rade Šerbedžija ) mu daje prvi slučaj. Kažu prvo pa muško i beše tako. Dušana potpuno obuzima slučaj i on svoje vreme potpuno posvećuje slučaju. Dodatni teret Dušanov jeste njegov otac jer svi misle da je dobio posao zahvaljujući njemu ali i njegova žena koja je uzgred trudna.

Početak filma je malo usporen ali to je i očekivano kako bi mogli da uđete u priču koja nije jednostavna. Ono što mi je zasmetalo jeste predvidivost filma. Ja nisam čovek koji razmislja tokom filma pa samim tim do kraja filma ne znam ko je ubica niti se trudim da to znam ali u ovom filmu vam se nekako sve kaže u prvih pola sata filma. Znate gde se klupko završava samo da vidite kako će se odmotati.

Takodje, Uliks koji ima zaistu jaku ulogu je mogao biti više iskorišćen u filmu. Šerbedžija to već godinama rutinski radi dok mislim da Kičiću ovakve uloge ne pristaju. Poštujem ga kao glumca ali mislim da mu ovakve uloge ne stoje uopšte. Sergeja mogu da gledam u Munjama i Kenguru a onda bez problema u Strljšenju ali Kičića ne.

Mislim da je trebalo i moralo mnogo dublje da se uđe u kompletnu priču kako bi film dobio na težini. Ovako mi film izgleda malo nedovršeno i površno.

The Ides of March

, 20 2012 21:16:35 +0100

Bliži nam se kampanja i sve nam više ispiraju mozak sa bilbordima, televizijom i Internetom. Hteo sam sebi još malo da zakomplikujem život kao što to uvek radim i pogledao sam The Ides of March, toliko hvaljene Ide.

Ovaj film vam neće reći ništa novo što već ne znate. Neću vam pričati o kampanji u filmu, borbi dvojice demokrata koji se zamislite bore za glasove republikanaca, aferama, intrigama, lažima i toliko izlizanoj reči u politici LOJALNOST.
Kažu da je najvažnija osobina u politici biti lojalan. Nakon ovog filma uvidjam zašto je to toliko bitno. Čovek može da se odrekne svojih principa, da pogazi sve što je rekao ali mora da ostane lojalan. To vam je kao da možete da koristite sve što možete da bi došliu do pobede ali nije preporučljvo da menjate tim.

Idealizam, toliko ponavljana reč. Većina ljudi u ovom filmu je ušla u priču na taj način, kada ih slušate oni stvarno veruju u to što pričaju. Da me ne shvatite pogrešno, to nije ono verovanje koje podrazumeva da vremenom krenete da verujete u svoje laži. Ali uvek postoji ovo ali, jednom kad udjete u igru morate da je igrate makar to podrazumevalo potpuno menjanje taktike.

Morate biti strpljivi sa ovim filmom. Strpljivost je nešto što smo odavno izgubili pa nam se često dešava da nam se i dobri filmovi čine lošim jer im nismo dali pristojnu šansu. Tema je teška pa i uvod u film nije preterano zanimljiv. Ovo nije samo film o politici i predizbornoj kampanji, ovo je film koji duboko ulazi u ljudsku psihologiju. Šta je to sve čovek spreman da uradi da bi došao do cilja.

Gluma, šta tu ima da se kaže. Kada vidite Seymour Hoffman-a u filmu već vam je sve rečeno a kad se pridodaju Gosling i Clooney onda vam je jasno o čemu pričam. Obratite pažnju na Goslinga i njegove filmove u poslednje vreme, igrao je u potpuno različitim ulogama a svi ga se sećaju iz ljubavnog filma Notebook. Ovog puta petorka nije bila potrebna, trio je sasvim dobro odradio posao.

Uz ovaj film mi nekako najbolje ide recenica: Don't hate the player; hate the game. Ko ovo savlada mnogo lakse ce prolaziti kroz zivot.

Sitnice koje život znače

, 09 2012 01:25:41 +0100

Sitnice

Sitnice koje život znače, koliko sam samo puta čuo tu rečenicu a koliko u stvari ne znamo šta to znači. Često razmišljamo o parama, što je i normalno, o kolima, velikom stanu, putovanjima a da li stvarno razumemo šta znači pojam da sitnice život znače.

U poslednje vreme pričao sam sa raznoraznim ljudima od osoba koje lepo žive, jednostavno imaju sve a opet nisu zadovoljni i žele još do onih koji to nemaju ali misle da zaslužuju i da su im krivi oni što imaju. Kolege tviterasi bi rekli #malestvari. Meni su se ljudi smejali kad sam im pricao da sam grickao semenke ispred zgrade, da kad odemo u grad nas cetvoro musketara desi nam se da imamo para za tri pica ali da ipak trazimo cetiri case.

Volim proste stvari, jer su ciste. Svaki trenutak proveden sa osobom koju volim, drugarima, porodicom je ono sto je meni dovoljno. Ljudi kažu, previše si skroman, moraš da grizeš. A ja ih pitam da li mogu da pregrizem i progutam.
Čega se sve odričemo, to verovatno i sami ne znamo. To je kao da trčite trku i apsolutno ne gledate oko sebe, samo ste pikirali cilj. Kad završite trku počinjete da se okrećete oko sebe i da primećujete stvari. Želim da trčim, želim da imam cilj ali kad stignem do njega da li ću imate snage da pogledam oko sebe.

Nekad sam pesimista, nekad optimista ali znate kad cujete da je neko uspeo da uspostavi kontakt sa devojkom tako sto joj je poslao maramicu i na njoj nacrtao ruzu a ona to prihvatila na najbolji moguci nacin, onda samo mogu da kazem da malestvari prave velike, nikako obratno. Ukoliko mislite da su to prevazidjene stvari onda ipak niste ukaplirali sta su to male stvari, tj. sitnice.

Čestitamo!

, 25 2009 13:48:05 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.