MEDICINA

AEROBNI TRENING - ZDRAVO SRCE

, 03 2025 11:41:43 +0200

Naslov ovog teksta govori u prilog važnosti aerobnog treninga za sveopšte zdravlje bilo kog čoveka, bilo kog uzrasta.

Pre svega ćemo definisati termin šta je to aerobni, a šta anaerobni trening.

Aerobni trening predstavlja trening u kome srce , ali i celokupan organizam, prvenstveno mišići, imaju dovoljne količine kiseonika u toku obavljanja neke fizičke aktivnosti.

Anaerobni trening, za razliku od aerobnog, predstavlja trening u kome postoje povećane potrebe tela za kiseonikom, što rezultuje ubrzanim disanjem, ali, prvenstveno, povećanjem broja otkucaja srca u minuti.

Praćenje frekvence srca, u sportskim profesionalnim ili amaterskim krugovima, poznato je da je praktično, neophodno, zato što frekvenca srca određuje i tkivni metabolizam.

MAKSIMALLNA SRČANA FREKVENCA (MSF) = 220 - BROJ GODINA

Ova već odavno poznata formula je nešto što se još uvek uspešno koristi, a koristi kao orijentir za dobijanje vrednosti broja srčanih otkucaja u minuti, koje čovek ne bi trebao da prekoračuje, a niti da doseže 100 % vrednosti, u suprotnom može doći čak i do ozbiljnog narušavanja zdravlja. Tragični primeri sredovečnih ljudi, koji su, u teretanama ili na nekim drugim fizičkim aktivnostima preminuli je vrlo verovatno bila kombinacija mnoštva faktora od kojih je jedan od mogućih bila i ekstremno povišena srčana frekvenca sa uzročno posledičnim anaerobnim metabolizmom i fatalnim ishodom.

Medjutim, priroda se pobrinula da tu maksimalnu srčanu frekvencu izraženu prethodnom formulom, čovek teško da svesno može postići, a da pri tom, u najmanju ruku, ne stane da odmori.

U zavisnosti od srčane frekvence, treninzi se mogu podeliti na:

AEROBNI = 60-80% MSF

ANAEROBNI = 80-90% MSF

FOSFATNI = 90-95% MSF

Aerobni trening podrazumeva opseg srčane frekvence od 60-80% i u sklopu njega dolazi do oslobađanja energije iz ugljenih hidrata u prisustvu kiseonika, a za dobijanje ATP-a. Anaerobni trening takođe koristi šećere za dobijanje energije ali bez prisustva kiseonika, što rezultuje stvaranjem mlečne kiseline. Fosfatni trening koristi postojeće zalihe ATP-a u mišićima, a karakterističan je za ekstremno eksplozivne aktivnosti, kao što je sprint.

95% ovog treninga - aerobnog, svaki bi sportista trebao da ima, sa tim da postoje određene različitosti i u metabolizmu sportaša različitih sportova (kod recimo plivača i biciklista će biti prevashodna aerobna rezerva, a kod recimo rvača, boksera, MMA boraca ili dizača tegova biće dominantan anaerobni i/ili fosfatni trening).

Međutim, ono što želim da naglasim, jeste da upravo anaerobni treninzi kod nekih sportista jesu bitni, ali i kod njih, vremenska preraspodela treninga u odnosu aerobni : anaerobni ne bi smela prelaziti odnos 90:10, jer bi u tom slučaju benefiti mogli biti manji.

"Tiha voda breg roni!" jeste naša poslovica koju bi trebalo svako da uvrsti u svoj trening, pogotovo ljudi koji se dugo vremena nisu bavili fizičkom aktivnošću.

Na ovom mestu ću sada predložiti tip treninga usklađen godinama i srčanoj frekvenci.

Uzećemo za primer žensku osobu, 55 godina, koja je nekada bila sportista, ali je sada zbog prirode posla, više vezana za sedimentaran način života, a želi da povrati svoju fizičku spremu i izgled.

1. Prvo ćemo izračunati MSF = 220-55 = 165 otkucaja / minuti

2. Prva nedelja treninga (3 treninga nedeljno) - zagrevanje 5 minuta, a potom 15 minuta aktivno držati puls u vrednosti 60-70% MSF = 99 -116 otkucaja u minuti. Aktivnost može biti brzi hod, vožnja bicikla, plivanje ili neka druga aktivnost po želji, sa tim da se ispoštuje broj otkucaja u minuti. Činjenica da se danas pametni satovi mogu naći na tržištu, ide u prilog ovoga.

3. Druga nedelja treninga podrzumeva takođe 3 treninga nedeljno sa tim da se aktivni deo sa 15 pomera na 17 minuta, dva minuta više.

4. Treća i sve sledeće nedelje se povećavaju za 2 minuta aktivni deo. Na ovaj način bi smo imali postepeno povećanje opšterećenja, što bi u mnogome smanjilo rizik od povreda ili nekih neželjenih događaja.

5. Nakon 6 meseci ovakvih treninga u našem organizmu bi došlo do uvećanja broja mitohondrija i aerobne rezerve, što bi nam dalo mogućnost da pređemo u višu zonu.

6. Viša zona podrzumeva vremenski boravak u uzoni od 70-80% MSF, a u našem slučaju bi to bilo = 116-132 otkucaja u minutu.

7. Obzirom da je organizam već poprilično naviknut na aerobni trening, ovu fazu, koju zovemo viša aerobna zona, možemo krenuti od 20 minuta po treningu. Takođe, svake se nedelje povećava za 2 minuta.

Na ovaj način, svako ko bi praktikovao svoj trening, mogao bi u mnogome pospešiti svoje zdravlje, a i doći do značajnih rezultata ukoliko želi da se profesionalno ili amaterski takmiči.

Anaerobni trening, bi po mom mišljenju trebalo uvesti tek nakon 6 meseci aerobnog treninga u našem slučaju (55 godina, ženska osoba, sedimentaran način života).

U slučaju da je osoba gojazna ili pothranjena, trebala bi da ima prioritet regulisanja telesne mase.

Anaerobni trening u našem slučaju bi trebalo početi i održavati Tabata metodom, koja je dobila naziv po Japanskom naučniku, koji je došao do zaključka da, ako organizam boravi kratko vreme u "kiseoničkom dugu" može imati benefite tako što će povećarti VO2 (maksimalna potrošnja kiseonika), sagorevaće masti, povećati mišićnu izdržljivost. Takođe, nakon odrađenog ovog treninga, oslobađaju se veće količine endorfina, što smanjuje stres.

Tabata trening se radi u serijama, za početnike je najbolje nakon svake 4 serije praviti pauzu 1 minut. 20 sekundi se radi vežba (recimo čučnjevi), a 10 sekundi se odmara, i to bi bila jedna kompletna serija. Nakon 4 serije ide pauza 1 minut, a potom se prelazi na sledeću vežbu, recimo sklekovi na kolenima. Četiri različite vežbe bi ukupno dale 16 serija, što bi za početak bilo možada malo i preagresivno, ali u zavisnosti kako se čovek oseća, tako može i da koncipira svoj trening.

"U zdravom telu zdrav Duh", a da je tvoj najvredniji osećaj sportista, čime bi se bavio?

Dr B. Banović

TROVANJE ANTIFRIZOM I DETOKSIKACIJA

, 27 2022 00:40:00 +0100

Još je Paracelzus govorio da svaki lek može biti otrov, a da svaki otrov ne može biti lek.

Prvi deo ove tvrdnje se odnosi na dozu, a drugi na to da su neke supstance same po sebi samo otrovi, što je slučaj i sa antifrizom.

Antifriz je tečnost, koja se koristi u autoindustriji, a u svrhu sprečavanja smrzavanja. Antifriz je tečnog stanja, a sadrži i metanol, etilen glikol i propilen glikol.

Propilen glikol je supstanca koja se nalazi u malim količinama u hrani, a koristi se i u farmaceutskoj industriji, tako da ova supstanca u antifrizu nije toliko toksična. Medjutim, metanol i etilen glikol su veoma toksični.

Dovoljne su veoma male količine antifriza da bi se ljudski organizam otrovao i izazvao po život opasne komplikacije.

Razni su načini trovanja antifrizom, ali se mogu podeliti u zadesna (slučajna) i namerna trovanja.

Čin namernog trovanja je uvek svestan ili nesvestan vid agresije prema sebi, ili prema drugome, ili, oboje.

Nakon unosa antifriza u organizam, zadesno ili namerno, dolazi do niza hemijskih reakcija u kome organizam po svojoj prirodi, pokušava da se oslobodi otrova. Medjutim, supstance koje nastaju kao posledica ovog pokušaja su takodje toksične. Te supstance su: glikoaldehid, glikolna i glioksilna kiselina, aceton i formaldehid. Ovi metaboliti, koji nastaju u organizmu kao prirodan sled hemijskih reakcija su toksičniji od primarno unesenog otrova, u ovom slučaju etilen glikola, koji je sam po sebi nisko toksičan.

SIMPTOMI

Simptome trovanja antifrizom možemo podeliti na rane i kasne simptome.

Najraniji simptomi se mogu razviti već nakon 30 minuta od momenta unosa otrova, a putem digestivnog trakta. Ti simptomi su: mučnina, povraćanje, glavobolja, nerazumljiv govor, umor, pospanost i gubitak koordinacije.

Kasni simptomi se javljaju nakon 1-3 dana od momenta trovanja, i povezani su sa oštećenjem vitalnih organa, na prvom mestu bubrega, a potom i pluća, mozga i nervnog sistema uopšte.

Ti simptomi su: nemogućnost mokrenja, ubrzano disanje, ubrzan rad srca i konvulzije.

TOKSIČNOST ANTIFRIZA

Etilen glikol je bezbojan, tečan, sladak i nisko toksičan otrov. Medjutim, kada se unese u organizam, nizom reakcija se pretvara u svoje metabolite-čudovišta po život opasna. Etilen glikol, nakon oralnog unosa, biva brzo apsorbovan od strane gastrointestinalnog trakta, te se koncentracije etilen glikola u krvotoku znatno povećavaju. Pod dejstvom enzima etanol dehidrataze etilen glikol se pretvara u glikol aldehid, a potom pod dejstvom aldehidne dehidrogenaze u glikolnu kiselinu. Pod dejstvom glikolat oksidaze, ova kiselina se pretvara u glioksilnu kiselinu. Krajnji produkt ovog neprirodno prirodnog hemijskog procesa je oksalna kiselina koja u kombinaciji sa kalcijumom dovodi do hipokalcemije taložeći kalcijum u bubrezima. Ovo akutno stanje može dovesti do akutne bubrežne insuficijencije.

Zbog vellikog stvaranja organskih kiselina u toku trovanja, u telu dolazi do metaboličke kiselosti i hiperkalemije.

Letalna doza antifriza kod odraslih ljudi je 80-100ml. Naravno da će se mladji i jači organizmi jače i odupreti. Faktori kao što su već prisutna oboljenja navedenih organa, dodatno mogu pogoršati i ubrzati trovanje.

LEČENJE

Postoje dva priznata leka koja mogu spasiti život otrovanog, a to su:

1. Rakija / Viski (Etanol), koji deluje takmičarski u odnosu na etilen glikol (antifriz), trošeći alkoholnu dehidrogenazu, nedozvoljavajući da deluje na etilen glikol i pretvori ga u po život opasan otrov. Terapija etanolom je priznata i u savremenoj medicini a u sklopu trovanja etilen glikolom (antifrizom) ili kod trovanja metanolom (afera Guslar rakija devedesetih godina 20. veka). Najefektivniji tretman alkoholom je intravensko davanje u medicinskim ustanovama. Medjutim, ukoliko se popiju 3-4 čašice rakije, nakon namernog ili zadesnog unosa antifriza, može se sprečiti fatalni ishod.

2. 4-metil pirazol (Fomepizol), koji ustvari inhibiše pretvaranje etilen glikola, aktivne nisko toksične supstance antifriza, u krajnje, mnogo otrovnije metabolite, a inhibišući već pomenutu alkoholnu dehidrogenazu.

Svakodnevna, umerena konzumacija alkohola, čašica proverene rakije pre ručka i čaša dobrog vina posle večere je preporuka i većine lekara.

######

Bio jednom jedan čovek, kome je Bog dao da oseti ogromnu ljubav prema ženi. Mnogo je voleo svoju ženu i mnogo je bio voljen. Njima dvoma su zemaljski dani tekli kao da su već u raju, bili su jedno drugome taman, i nije im trebalo ni više, ni manje.

Međutim, jednog prelepog prolećnog dana, žena se vratila kući nakon pregleda lekara. Kao i uvek, kada bi ulazila u kuću, on bi je dočekao sa osmehom. Radeći nešto u bašti, odma bi to ostavljao da je zagrli i poljubi. Ona mu je te zagrljaje i poljupce stostruko vraćala.

Nasmejala bi se svaki put kada bi ga videla, osmehom devojčice, a ipak odrasle žene. Njihov susret se ni počemu nije razlikovao od bilo kog prethodnog, drugog susreta, osim što je ona u svojoj malenoj torbici nosila smrtnu presudu lekara u vidu strašne dijagnoze.

Nije želela da mu kaže, a ni bilo kojim gestom pokaže, da je bolesna, da su joj dani na Zemlji odbrojani, jer je duboko u sebi znala da im je Bog dao mmnogo više nego većini ostalih ljudi. Dao im je međusobnu ljubav.

Dani su prolazili, a ona je bivala sve slabija i slabija, osećaji vrtoglavice su jednog dana kulminirali u gubitak svesti. Sva sreća pa su zajedno nešto u bašti radili. Voljeni joj je pritrčao i u naručju odneo do kuće gde je nežno spustio na njihov krevet. Reče mu da joj iz torbice doda malu bočicu u kojoj je držala kamfor da je malo trgne i povrati.

Tražeći bočicu, voljeni je naišao na komad papira, koji, kao da se sam od sebe otvorio, i, rekao neizrečeno. Snužden i smožden, vratio se do kreveta, prišao usporeno i bez reči seo pored nje. Ona je shvatila da je dragi našao presudu i nežno ga zagrlila.

Reče mu: Ej, ljubavi, ne brini, sve je u redu, biće sve dobro. Ja sam srećna, Bog mi te je dao, ništa lepše od tebe u životu nije moglo da mi se desi.

Voljeni joj kroz stegnuto grlo prošapta: Zašto mi nisi rekla ljubavi moja?

Nepomično, zagrljeni su ležali u krevetu, suzama kvaseći usne jedno drugome. Prođe mu misao kroz glavu: Da li i more može da plače?

Dan za danom je prolazio, a ona više nije mogla da krije svoju bol. Najgori su joj bili bolovi u toku mrkle noći, iznenadni, onda kada ih najmanje očekuješ, pa se malo opustiš, pomisliš da je sve prošlo, da si zdrav, a ono, kao ubod nožem. Osećaj da ima ježa, u dnu utrobe svoje, koji se kao po naređenju u određenom momentu širio i skupljao, bivao je iz dana u dan sve jači i nepodnošljiviji.

Voljeni to više nije mogao da gleda, te je jednog predvečerja izašao na brdašce, malo niže njihove kuće, pogledao ka moru, a potom i ka nebu zavapio: Gospode Bože, daj mi snage da nosim ovo breme i molim Te učini da mi žena ozdravi. Prekrstio se, dok je more šaptalo nemuštim jezikom.

Penjući se ka kući, privuče mu pažnju prelepi oleander koji je nežno, a raskošno, plenio. U isti mah se seti dedine sestre, koja je davno, nekada tu živela, u vreme kada je bio dete. To je bila žena čije se ljubavi i pažnje sećao često, a ponajviše u teškim momentima koje je život znao donositi. Ovo je definitivno bio najteži. Seti se njenih reči da je oleander veoma otrovan, te da ga nikada ne stavlja u usta. Tada je bio dete, a sada čovek kome je ta ideja bila primamljivija više nego ikada pre. Zar sve te, na oko lepe stvari ovoga Sveta, moraju biti otrovne, misli su mu se mešale sa osecajima ljubavi i nemoci.

Međutim, sa dubokom verom i ljubavlju u srcu svome, znao je da je samoubistvo najgori čin koji čovek može uraditi, jer se time napada na onaj deo sebe koji ne može, ne ume i nema snage da se odbrani. Kao da se tek novorođena beba lišava života, pa još gore od toga.

Vratio se u kuću, u kojoj ga je dočekao iznenadan vrisak one, koja mu je sve, one, za koju bi dao sve. Agonija je trajala, čini mu se večnost. Svaki njen bol, uzdah, mir i nemir, osećao je kao svoje.

Te noći nije spavao, kao ni ona. Pred zoru, dok još svanulo nije, izašao je na ono isto brdo, te opet zavapio Nebu i Moru. Rešen, bez imalo sumnje i dileme, ubra list oleandera, ode do kuhinje, uze šolju za čaj, pa u istu stavi taj list. Pre nego što je prelio uzavrelom vodom, prepolovi onaj list oleandera, pa ga gledajući još jednom prepolovi. Vrela voda je u oleanderu budila oleandrin, činila da otrov otrovan bude, da ispuni svoju svrhu, da stigne tamo gde je od početka vremena, trebao stići, dok ga još ima, da ubije život.

Jedna suza, koja mu se niz ugao usana spusti, upade u šolju sa otrovom, pa mu to malo umiri savest.

Odnese čaj do svoje ljubavi, te joj na kašičicu davaše. Zasladio ga je sa dve kašičice braon šećera, baš onako kako ona voli.

Posle dužeg vremena, zaspala je bez bolova, nije se pomerala. Nešto mu se steže u grudima, istrčao je napolje htevši da se baci na stene. Mislio je da je mrtva. Trčeći je želeo da okonča svoj život, kada ga prekide najnežniji glas povikavši njegovo ime: Voljeni!

Okliznuvši se, zadnjim atomima snage je uspeo da se uhvati za granu drveta koja je bila iznad samog ambisa.

Utrča u kuću, i sa suzama stade ljubiti svoju ženu. Uzvikivao je: Živa si, živa si!

Sledeće jutro mu žena zatraži onaj isti čaj od juče, jer joj se učini da je malo bolje spavala.

Otišao je do kuhinje i po istom tragu kao prošli put napravi čaj, ni ovog puta suza nije izostala.

Caj od suze i oleandera,

Banović dr Boris

Reference:

Antifreeze poisoning: A case report - PMC (nih.gov)

Antifreeze Poisoning: Symptoms and Treatment (healthline.com)

What foods are natural B blockers

, 05 2018 17:40:58 +0100

I have decided to write this article, because this article can help to everybody who is taking care about health. Namely, some foods are richer in certain ingredients, which help in the normal maintenance of the functions of our organism.

Not so long ago, I was at one wonderful lecture by our famous cardiologist, Prof. Goran Milasinovic. Although my specialty is surgery, I went to a cardiological lecture primarily about license points, but it turned out that this was one of the best lectures I've ever been. Cardiology, was to say, my love at the beginning of the study, and later on.

Namely, the lecture topics were B-blockers, primarily B1 blockers, which act on the heart muscles, slowing down its work, reducing heart hypertrophy and consequently reducing arterial pressure.

A special review was on the drug Bisoprolol, also cardioselective B blocker, which proved to be excellent in reducing heart hypertrophy for incredible 6 months.

What was fascinating to me was that certain foods contained certain amounts of these substances (B blockers) in them.

At this place we will mention them:

1. Bananas, which besides they are rich in potassium and vitamin B6, are also rich in B1 blockers.

2. Chamomile, in addition to its soothing effect, which may be due to a direct effect on heart calm, is simply a source of B1 blockers.

3. Rose hip, is also a rich source of B1 blockers, in addition to its antioxidant effect.

4. Avocados, not so present food in our areas is also a good source of B1 blockers.

5. Olive oil, which, in addition to the beneficial effects of oil, contains less concentration of B1 blockers.

6. Broccoli, a long-known fantastic food rich in vitamin C and vitamin A. In addition, it also contains smaller amounts of B blockers.

By putting in one's or daily diet one or more of these foods, you can help your heart be healthier in a few months. Of course, it would be desirable to expel the harmfulness of their lives, preventative smoking, laziness and reduced physical activity, overeating (although the stomach is full, he always say that it is hungry) and bad thoughts.

Stay healthy!

B(Beta) blokeri i hrana

, 04 2018 16:51:49 +0100

Ovaj članak sam rešio da napišem jer bi mogao biti od koristi svima koji su zainteresovani da svojim načinom ishrane poboljšaju kvalitet svog života. Naime, neke namirnice su bogatije određenim sastojcima koji pomažu u normalnom održavanju funkcija našeg organizma.

Ne baš tako dugo sam bio na jednom divnom predavanju našeg poznatog kardiologa, prof. Gorana Milašinovića. Iako mi je specijalnost hirurgija, otišao sam na kardiološko predavanje pre svega zbog bodova za održavanje licence, ali se ispostavilo da je ovo bilo jedno od najboljih predavanja na kojima sam ikada bio. Kardiologija je, da kažem, bila moja ljubav na početku studija, a i kasnije.

Tema predavanja su bili beta-blokatori, prvenstveno beta-1 blokatori, koji deluju na srčani mišić, usporavajući njegov rad, smanjujući hipertrofiju srca i, sledstveno, smanjujući arterijski pritisak. Beta-blokatori se često koriste u lečenju povišenog krvnog pritiska i raznih srčanih oboljenja.

Poseban osvrt bio je na lek Bisoprolol, takođe kardioselektivni beta-blokator, koji se pokazao kao odličan u smanjenju hipertrofije srca za neverovatnih 6 meseci.

Ono što je meni bilo fascinantno jeste da određene namirnice sadrže određene količine ovih supstanci (beta-blokatora).

Na ovom mestu ćemo ih pomenuti:

1. **Banane** - koje pored bogatstva kalijumom i vitaminom B6, su i izvor beta-1 blokatora.

2. **Kamilica** - pored svog umirujućeg dejstva, koje bi moglo biti i zbog direktnog dejstva na smirenje srca, predstavlja bogat izvor beta-1 blokatora. Priprema čaja od kamilice može biti odličan način da se iskoristi ovo dejstvo.

3. **Šipak** - takođe bogat izvor beta-1 blokatora, zajedno sa svojim antioksidantnim dejstvom. Može se koristiti u obliku soka ili kao dodatak salatama.

4. **Avokado** - ne baš tako prisutna namirnica na našim prostorima, takođe je dobar izvor beta-1 blokatora. Može se koristiti u salatama, smoothies-ima ili kao namaz.

5. **Maslinovo ulje** - koje pored blagotvornih dejstava, sadrži i manje koncentracije beta-1 blokatora. Koristite ga za prelivanje salata ili u kuvanju.

6. **Brokoli** - odavno poznata fantastična namirnica bogata vitaminom C i vitaminom A, pored ovoga sadrži i manje količine beta-blokatora. Neka se jede kuvan, pečen ili svež.

Uvrstivši u svoju svakodnevnu ishranu jednu ili više od ovih namirnica, možete pomoći svom srcu da za nekoliko meseci bude zdravije. Naravno, bilo bi poželjno izbaciti štetnosti iz svog života, prvenstveno pušenje, lenjost, smanjenu fizičku aktivnost, prejedanje (iako je stomak pun, uvek zapomaže da je gladan) i loše misli.

U zdravlju srca ključna je celokupna ishrana i usvajanje zdravih životnih navika. Uključivanjem ovih namirnica u dnevnu ishranu, uz pravilnu hidrataciju i redovno vežbanje, doprinosite ne samo zdravlju svog srca, već i opštem blagostanju organizma. Zdrav način života je dugoročna investicija u vaše zdravlje.

Opération du pancréas

, 01 2016 16:20:13 +0100

Le pancréas est une glande située dans la partie centrale de l'abdomen. Il entre en contact direct avec la grande majorité des organes abdominaux. Par sa face antérieure, il est en contact avec l'arrière de l'estomac. La tête du pancréas est enfouie dans la concavité du duodénum, et sa queue est en contact avec la rate. À l'arrière du pancréas, en contact direct, se trouvent de gros vaisseaux sanguins de la région, dont le début de la veine porte ; un peu plus en profondeur se trouve l’artère mésentérique supérieure, qui forme avec l'aorte une pince aorte-mésentérique, passant à travers la veine rénale gauche.

Image No1

Sur cette photo, on peut voir le pancréas, la rate, le duodénum et les principaux vaisseaux sanguins, ainsi que le canal cholédoque, vus de derrière.

Le pancréas est une glande endocrine et exocrine. Cela signifie que ses sécrétions sont libérées directement dans la circulation sanguine (endocrine) et aussi dans l’intestin (fonction exocrine). Le tissu pancréatique est constitué de plusieurs types de cellules, à savoir : 1. Les cellules alpha, qui sécrètent le glucagon, une hormone qui régule le taux de sucre dans le sang en cas de faible indice glycémique ; 2. Les cellules bêta, qui sécrètent l'insuline, une hormone qui a également un rôle de régulation, abaissant le niveau de sucre dans le sang ; 3. Les cellules D, qui sécrètent la somatostatine, une hormone qui agit sur la régulation de la sécrétion de l'insuline et du glucagon ; et 4. Les cellules PP, qui agissent également sur la sécrétion d'une hormone d'autorégulation.

Le pancréas est une partie du corps humain sans laquelle on ne peut pas vivre.

En raison de son emplacement, mais aussi de son anatomie complexe et de sa vascularisation, les interventions chirurgicales sur le pancréas appartiennent aux opérations les plus difficiles de la chirurgie abdominale. Les indications les plus courantes pour le traitement chirurgical du pancréas sont des tumeurs et des kystes du pancréas. Les tumeurs pancréatiques sont généralement malignes et sont localisées à la tête du pancréas. D’après le type histologique le plus fréquent, il s'agit d'un adénocarcinome. Ce type de tumeur est très dangereux, car lorsque les patients se présentent souvent avec un ictère et des démangeaisons, la tumeur a généralement déjà grandi au point de provoquer une obstruction au niveau de la papille duodénale majeure, où se jettent le contenu pancréatique et aussi le contenu de la bile.

Chez les patients dont la maladie est diagnostiquée à ce stade, la seule solution est la chirurgie. Cette opération est appelée pancréatectomie duodénale. J’ai délibérément séparé ces trois mots. Nous allons commencer par le premier. "Ectomie" signifie l’élimination. Le duodénum est le duodénum, et le pancréas est le pancréas. Ainsi, l'opération consiste à retirer le pancréas et le duodénum, avec la création en conséquence d'anastomoses, c’est-à-dire la jonction de l'estomac à l'intestin grêle, des voies biliaires dans l'intestin grêle et de la partie restante du pancréas à l'intestin grêle.

Le premier acte est l’ouverture abdominale, qui est habituellement réalisée selon Orr, un moyen d’ouverture en arc sous deux arcs costaux, qui se croisent dans la ligne médiane. Certains chirurgiens expérimentés, en fonction de la constitution du patient, appliquent aussi l’incision médiane verticale.

Après l'ouverture de l'abdomen et son exploration, on commence le déplacement des organes pour atteindre le pancréas. Le déplacement des organes adjacents est un terme très doux, car on utilise généralement des instruments tels que des ciseaux et le couteau électrocoagulant. Tout comme un mécanicien automobile a de nombreux éléments à enlever pour arriver là où il veut, les chirurgiens doivent également "déplacer" beaucoup de choses. On retire la vésicule biliaire de sa loge, l’artère cystique est ligaturée, et on sectionne le ductus cysticus. Puis, on abaisse le flanc droit du côlon afin d'atteindre le fond du duodénum. Lorsqu'on arrive au duodénum, on commence par identifier le duodénum, où l'on atteint la veine cave inférieure par le levage. Avec l'achèvement de la dissociation du duodénum, on s'approche de la face antérieure du pancréas, et à travers la bourse omentale, on rejoint le côté arrière de l'estomac. Ensuite, on effectue la dissection du ligament hépato-duodénal, où l'on doit identifier toutes ses structures. À cet endroit, il existe de nombreuses variations de l'arbre artériel, qui sont généralement accompagnées de variations des voies biliaires. On sectionne le canal hépatique commun et le traitement du patient commence. Ensuite, on aborde le pancréas par sa face inférieure, à travers le mésocolon transverse, où les chirurgiens lient et coupent souvent l'artère conique droite. Lorsque les conditions sont réunies, on sectionne le pancréas au niveau du corps, distalement au processus uncinatus.

Puis, on coupe l'estomac et, s’il est sectionné de manière à préserver le pylore, cette opération est appelée PPD (pylore préservant duodénopancréatectomie), sinon, l'opération fait référence à celle de Whipple. Ensuite, on réalise les anastomoses entre la partie restante du pancréas et le jéjunum, puis l'anastomose entre le canal hépatique commun et le jéjunum, et enfin l’adhésion de l'estomac au jéjunum. Après l'achèvement de la création des anastomoses, les drains sont placés dans l'abdomen du patient.

S'il n'y a pas de complications postopératoires, ces patients sortent de l'hôpital après 12 à 13 jours.

De telles opérations appartiennent à la chirurgie mutilante, elles durent longtemps et demeurent incertaines jusqu'à la fin. Cependant, j'ai assisté à un certain nombre de cas où ces procédures ont sauvé des vies et prolongé significativement la survie des patients.

Pankreasoperation

, 29 2016 20:12:22 +0100

Pankreasoperation

Der Pankreas oder die Bauchspeicheldrüse ist eine Drüse, die sich im zentralen Teil des Bauchs befindet. Sie ist in unmittelbarem Kontakt mit der großen Mehrheit der Bauchorgane. Mit ihrer Vorderseite grenzt sie an die Hinterseite des Magens. Der Pankreaskopf ist in der Einbuchtung des Zwölffingerdarms verwurzelt, und mit seinem Schwanz kommt der Pankreas in Kontakt mit der Milz. Auf der Hinterseite des Pankreas befinden sich in unmittelbarem Kontakt die großen Blutgefäße dieser Region, wie der Anfang der Pfortader und die ein bisschen tiefer gelegene obere Eingeweidearterie, die mit der Aorta die aortomesenterische Zange bildet, durch die die linkste Nierenvene durchgeht.

Bild.1

Auf diesem Bild sieht man den Pankreas, die Milz, den Zwölffingerdarm und die magistralen Blutgefäße, sowie von hinten betrachtend den Hauptgallengang..

Der Pankreas ist sowohl eine endokrine als auch eine exokrine Drüse. Das bedeutet, dass sie ihre Sekrete direkt ins Blut (endokrin), aber auch in den Darm (exokrine Funktion) absondert. Das Pankreasgewebe besteht aus mehreren Zelltypen: 1. die Alfa-Zellen, Zellen, die das Glukagon, ein Hormon, das den Blutzuckerspiegel im Blut im Falle von niedrigen Blutzuckerwerten reguliert, absondern, 2. die Beta-Zellen, die das Insulin, ein Hormon, das auch regulatorisch reagiert, indem es den Blutzuckerspiegel senkt, bilden, 3. die D-Zellen, die das Somatostatin, ein Hormon, das regulatorisch auf die Bildung von Insulin und Glukagon wirkt, bilden und 4. die PP-Zellen, die auch selbstregulatorisch auf die Bildung von Hormonen wirken.

Der Pankreas ist ein Teil des menschlichen Organismus, ohne dessen man nicht leben kann.

Wegen der Lage sowie der komplizierten Anatomie und Vaskularisation gehören die Operationen an der Pankreas zu den schwierigsten und größten Operationen der abdominalen Chirurgie. Die meisten Indikationen für die operative Behandlung der Pankreas sind Tumoren und Zysten an der Pankreas. Pankreastumoren sind meistens maligne und am Pankreaskopf lokalisiert. Dem hystologischem Typ zufolge geht es meistens um Adenokarzinome. Dieser Tumortyp ist sehr tückisch, da, wenn sich die Patienten meistens aufgrund dessen, dass sie eine gelbe Farbe bekommen und einen Juckreiz haben, melden, der Tumor bereits ziemlich gewachsen ist und eine Obstruktion am Niveau der Vaterschen Papille, in die die Pankreas-, aber auch Galleninhalte fließen, ausübt.

Bei Patienten, bei denen diese Erkrankung in diesem Stadium diagnostiziert wurde, ist die einzige Lösung eine Operation. Diese Operation heißt „Duodenopankreatektomie“. Ich habe diese drei Wörter absichtlich aufgeteilt. Wir beginnen mit dem letzten. Ektomie bedeutet Herausschneiden. Das Duodenum ist der Zwölffingerdarm und der Pankreas ist die Bauchspeicheldrüse. Also das Herausschneiden der Bauchspeicheldrüse und des Zwölffingerdarms mit folgender Verbindung zweier anatomischer Strukturen beziehungsweise das Verbinden des Magens mit dem Dünndarm, des Gallengangs mit dem Dünndarm sowie des restlichen Pankreasteils mit dem Dünndarm.

Der erste Akt der Operation ist das Öffnen des Abdomens, das meistens nach Orr abläuft und ein bogenartiges Öffnen unter den beiden Rippenbogen, die sich in der mittleren Linie aufholen, versteht. Manche erfahrene Chirurgen wenden, abhängig von der Konstitution des Patienten, auch den mittleren vertikalen Schnitt, an.

Nach dem Öffnen des Bauchs und seiner Untersuchung, beginnt man mit der Verschiebung der Organe, um zum Pankreas zu kommen. Die Verschiebung der benachbarten Organe ist ein sehr mildes Wort, da sehr oft Instrumente, wie die Schere oder das Elektrokauter-Messer, verwendet werden. Genauso wie der Automechaniker einiges entfernen muss bis er dorthin gelangt ist wo er will, so müssen auch die Chirurgen einiges „verschieben“. Man seziert das Gallenbläschen aus der Rebe, legiert die Ballenblasenarterie und der Gallenblasengang gehemmt. Danach beginnt man mit dem Herablassen der rechten Flexur des Dickdarms, um zum unteren Zwölffingerdarmabschnitt. Wenn man zum Zwölffingerdarm kommt, beginnt man mit der Koherisation des Zwölffingerdarms, wo man durch das Heraufheben zur unteren Hohlvene kommt. Nach der beendeten Koherisation des Zwölffingerdarms, nähert man sich der Vorderseite der Pankreas über die Bursa Omentalis und die Hinterseite des Magens. Danach wird die Disektion des Ligaments hepatoduodenale gemacht, worin alle Strukturen identifiziert werden müssen. Auf dieser Stelle bestehen viele Modifikationen des arteriellen Stammes, der meistens von Gallenveränderungen begleitet wird.

Der gemeinsame Lebergang wird durchgeschnitten und hier beginnt in der Tat die Behandlung des Patienten. Danach geht man am Pankreas von seiner Unterseite über die Mesoa kolona transversuma ran, wo die Chirurgen nicht selten die rechte Kolikarterie ligieren und durchschneiden. Wenn die Bedingungen gegeben sind, wird auch der Pankreas im Niveau des Körpers distal über den Processus unciatus durchgeschnitten.

Danach wird der Magen durchgeschnitten, wenn er so durchgeschnitten wird, dass der Pilorus behaltet wird, dann heißt die Operation PPD (Pilorus-präservative Duodenopankreatektomie), und wenn nicht, dann ist sie nach Whippl. Danach werden Verbindungen zwischen dem übriggebliebenen Pankreasteil mit dem Leerdarm, und danach eine Verbindung zwischen dem gemeinsamen Lebergang und dem Leerdarm und am Ende das Verbinden des Magens mit dem Leerdarm. Nach der Herstellung der Verbindungen, werden dem Patienten Drainagen ins Abdomen gestellt.

Falls postoperativ alles gut verläuft, werden diese Patienten nach 12–13 Tagen nach Hause entlassen.

Diese Operationen sind mutilante Operationen, sie dauern lange und sind bis zum Ende ungewiss. Aber ich war an einem großen Teil von Fällen präsent, als diese Verfahren Leben gerettet und bedeutend verlängert haben.

STARVATION - FASTING

, 29 2016 20:09:14 +0100

STARVATION

I started with starvation on 14th of April, 2012, after the last meal which was somewhere around 08: 45 pm. In the morning, on 15th of April, 2012, I drank sweetened coffee and smoked 2-3 cigarettes. That day, on Easter, Nebojsa and Katarina came to Sjenica to visit us and they brought food with them in addition to the pile of already brought and present food. Given that starvation is about living only on water, without anything else, I had to give up the bad habit of smoking. That day, my cigarettes were the biggest challenge, bigger than Easter food. Then we went to "Bagic’s", where, if it hadn’t been for my uncle, I would have given in to the temptation. However my uncle's charisma deterred me from taking the cigarettes and alcohol, even though I was on vacation. I slept very well. The first day passed. I didn’t have a headache, as described in books about starvation.

I spent the second day mostly walking, but because of an unnecessary, great fear of wolves, I always carry with me, "teak" – thick stick. That day I walked about 6-7 km and I felt really good after the walking. I felt a desire for food, but not excessive. I was warmed chakras and various parts of the body and the face with stones that I had warmed on the hot stove, which we stoke with juniper and beechwood. We lit the fire with tinder. I went to bed. During the night I woke up at some point and for the first time in my life I didn’t know who I was or where I was and even what I was. Darkness all around me, ‘’neverland’’ at altitude of 1500 m, the wind was whistling, it was pouring down with rain. As if, God forbid, I was in a coffin, but not for the living.

The third day was marked by the beginning of production of a larger than normal amount of stomach acid. I kept spitting. I walked on the third day, too,, about the same as on the second day. I had already felt a little tired, and the walking didn’t feel good. By the way, I am an athlete and my pulse is constantly below 60, but then my heart rate didn’t go under 80. That was very likely due to the adaptation to the altitude, where a temperature from the beginning was 10 degrees lower than the level of the sea, and don’t even let me start about oxygen concentration. I still didn’t feel the lack of air. I continued with warming my body with hot stones. I didn’t sleep well; I woke up several times to urinate.

The fourth day was the calmest from all the rest, until night. However, I think I made a mistake that day because I walked around 12-13 km. I did not feel extremely tired, but I started feeling the lack of air. When I arrived after walking at the cottage I could not relax, nor did my pulse go under 93. I slept poorly, and on top of that I had even more stomach acid than before. I continued warming my body, but I did not have the will because of the stomach acid. Every time I turned in bed, either to the left or right, I had to burp and spit acid in a glass. I fell asleep, I didn’t sleep very well.

The fifth day from the very beginning was somehow "flabby" with the continuation of the acid. I didn’t walk a lot. Everything that had not annoyed me till that moment started annoying me. Smoke in the cottage, my thoughts, my uncle, the starvation, all ... I ran out of the cottage to throw up, but I didn’t succeed. Instead I yelled three times so loud that wolves in the mountains heard me and responded. I felt good, I felt like a primal man. But what was the meaning of a “primal scream" when the acid didn’t stop. When I went to sleep, as soon as I lay down I felt the acid and started spitting. Again: smoke, thoughts, uncle. For a second, I ran to the south terrace of the cottage and started vomiting. I could not believe what a person could throw up when he had nothing but acid and water that he drinks every day in his stomach. During vomitus I got afraid for a moment, but did not ask anything. Vomiting continued. Three jets of vomit and smaller square parts fell on my uncle's wood, which he had prepared to make a cottage. I lay down again, I was afraid to burp again, thinking that the scenario from earlier would be repeated. I ventured, but nothing happened. I had been burping with pleasure until late into the night, until I fell asleep.

The sixth day passed well, the acid was getting weaker. I didn’t walk a lot, about 2-3 km. During all those days of starvation I urinated normally, maybe even easier than in Vrbas. Urine was sometimes yellow, sometimes transparent like water. I slept badly. The sixth day passed.

On the seventh day I remembered Malahov, a top Russian expert in the field of starving, who recommends the use of mild lemonade, of course sugar free. I told my uncle to bring me a lemon from Njegovudj, but he objected because he was my guru. The man who for the last 25-30 years have been starving himself for 12 days every year gave in and brought me a lemon. I squeezed half of a lemon in 2.5 ml of water and drank the sweetest and most beautiful drink in my life. I woke up several times during the night. The seventh day passed.

The eighth day was excellent, whether because of lemonade, whether due to the cessation of the stomach acid, I do not know. In the morning I felt the strength and enthusiasm. The uncle went into the forest to gather firewood, and I even cut them, and I felt good. I bathed approximately every other day, but what was interesting is that the feet had no odour, not even shirts nor underpants. Wonderful, almost divine. On that day, I walked a little. That day I devoured two little lemons into the water. My uncle brought only small lemons, because, as he said, those were male and juicer lemons. Though I didn’t agree with him on that, I wanted the biggest lemons from sea coasts. The pulse slowly began to drop to around 72. I woke up once during the night. The eight day also passed.

The ninth day was filled with even more strength and more work. Again, I chopped firewood, but soon I got tired so I stopped. I went for a walk to get water, about 2 km, and after that I had a bath. We listened to songs on the laptop, I enjoyed every day in conversations with my uncle. He expanded my horizons and gave me the strength to get rid of slavery in which I was living. Slavery of society, slavery of thoughts, behaviours, attitudes, everything ... What was interesting was that I started to realize all my thoughts and I noticed that they were worse than snake venom. This didn’t happen exactly on the ninth day but somewhere around 4-5th day. If only I could turn down, i.e. select those thoughts, I think I would be the happiest and the most successful man in the world. The discipline is the key; I came to that conclusion after I had left the elite 63rd Parachute Brigade, 7 years before. In that 2005 I brought from the army cardiac arrhythmia of so called ventricular extrasystoles. I was very much afraid of it, so I stopped consuming alcohol, coffee, soda, and stopped excessive physical activity. After 6 months, extrasystoles retreated. I went to sleep on the ninth day of the starvation, and I felt one extrasystole. I said to myself that one or two a day weren’t bad. Soon another one appeared. For half an hour other 10-15 appeared. The first thought that occurred to me was to stop starvation. However, I said to myself: ’’We'll see tomorrow.’’ I fell asleep; I woke up once that night.

The tenth day started slowly, I felt a slight fatigue, I had 2-3 extrasystoles. I woke up, washed my teeth, drank lemonade, and now I am drinking water and writing my observation of myself to You. I decided to continue with starvation. At around 11 am my pulse was around 68, which made me happy. In the last 1,5 -2 hours I haven’t had any extrasystoles, which gives me the strength to continue. I'm going to spend this day in silence, in agreement with my uncle, so that my thoughts could become calmer and so that the return to myself could be possible.

Silence suits me. As for the physical changes, I lost weight. Understandable, right? Laughter ... During these ten days, in my estimation, I have lost about 10 kg and now I weight 79-80kg. Lipomas, or popularly called fatty lumps, which I have a lot on my body, on average have declined by one-third from their original volumes. Some have declined more and some less. It seems to me that the bigger the lipoma the faster it disappears. The biggest, which was about 2cm in diameter, is now about 1 cm. I get the impression that all would disappeared after twenty -day long starvation, but this is not recommended by, really precious to me, Gayton. Gayton, a top medical scientist in the field of physiology, says that 14-15 days long starvation is not detrimental to the health. Malakhov has withstood it for 27 or 29 days, and he is still healthy, treating people with starvation for the worst diseases. Well, there are people who do not eat anything, and they are fed with solar energy, the so-called solar yoga, for me the great unknown for now, although I succeeded in looking at the sun setting or rising for nearly seven minutes. My skin has cleansed, I grew beard, my eyes have come into focus, and now I really look like an image of a soldier from Erica Jong’s books, which immediately evokes fond memories of my bachelor life. At around 14:30 my pulse was 66. I feel good, despite negative thoughts that are with me every day. Mainly the fight against the people who annoy me or who annoyed me. A thought starts with something simple, but in the end it finishes with the story where I am in conflict with someone. They are mostly people who are "authorities" when it comes to attitude and talk. I still drink lemonade, I started the second lemon. My uncle thinks that there are no more lemons, but I "stole" one from his backpack while he was changing clothes in a small cottage. I realized that the cause of these mental conflicts is a thinker, in this case-I. I am in conflict with myself, not with those people, who I presented to myself mentally in that way. On the other hand, I'm not the one who decided to interpret things in that way because they have been rooted from my birth, when Learning begins. Wrong or right? I'd say destiny like. The proof that all that has been related to destiny is my own name, which I was given after a top Russian chess players (Boris Spaski (in the Serbian language the word ‘’spasiti’’ means’’ to save’’)). It is just that he saved himself, and I...well, we'll see what means the second i.e. the first part of the surname, Banovic. In that way a man is left at the mercy of those thoughts, or fate. Buddhist teachings say that one should not identify with those thoughts, nor ’’hook’’ on them, and then creates stories with conflicting endings like I do, which consume precious life energy; instead, they should only be seen without emotion and self-identification. The sole feeling and thought of that makes me joyous, because that kind of objectivity in life leads to happiness and life without suffering. It also allows one to get rid of one’s pride and one’s great ’’I.’’ Observation, observation, observation ... My silence suddenly came to an end. At the door of the cottage appeared an old woman, which at the moment reminded me of the old people from Memedovic’s program, which he recorded in the north of the planet. She smiled, I smiled, but I didn’t talk. I thought I would be able to stick to silence. She asked me how my family was and a few more questions which I answered with a polite nod and a smile. I took an apparatus for measuring blood pressure and stethoscope, sat down beside her, and she understood. I took some bags of drugs to tell her what they were used for. I measured her blood pressure that was like in a young man, normal, 120/80. I continued to smile without talking. She asked me what the drugs were for, and I again responded with just a smile. I couldn’t continue it any longer, and then an eruption happened. My voice was strong, full of self-confidence and faith in what I was saying. Then I told her about the drugs and we finished that theme with her satisfaction, and even mine. She told me that her heart was skipping, so I performed ascuIation. I told her she would live for 110 years. The continuation of our story was remarkable. From that old lady I heard the recipe for "vodnjika," a divine drink. First you have to get a barrel of 50 l , with a tap or without it. Then you have to get wild apples- really sour apples, cornelian cherries and dog-roses. I did not ask her what amount went with 50 l of water, but I will make it before I get back to my home town. You put all that into the barrel, and add water almost to the top and tightly close the barrel. It is kept in a dark, cool place (cellar), and is ready for consumption when all these fruits fall to the bottom of the barrel. I have not heard of a healthier recipe for juice than “vodnjika" from Durmitor in my whole life. Dog-roses, Cornelian cherries, wild apples, pinemat manzanita, St. John's worts and many other plants that grow here, at 1500m altitude, are absolutely unpolluted and healthy. Then we talked about how Cornelian cherries could be eaten and dog-roses not so much. But she corrected herself after that and said that they could be eaten when they start to rotten and that she had eaten them before. The old lady doesn’t know what vitamin C is and that dog-rose is famous for vitamin C more than any other food in the world. It is good that vitamin C is non-toxic. But because of that her pressure is as in a young boy, and her heart works like a Swiss watch. Soon after, the old woman left, we greeted each other nicely and she invited me to visit her sometimes. I nodded politely in affirmation, smiled and responded to the greeting. I continued to be silent. The uncle went somewhere, I think he went to Njegovudj, maybe Kolasin, it’s possible even Talin, who knows ... Not to jinx it, the starvation is going great. It seems to me that I might go like this forever. I measured my blood pressure today and it was 110/80, almost like in the old woman. Towards the end of the tenth day of starvation, I decided to try an experiment. I had been thinking about what could speed up the removal of fat from the body, as well as lipomas. After some thinking I realized the answer was fat. I remembered that my uncle had oil, and I rose up from the bed and in my assessment I drank about 0.3 ml of sunflower oil. I did that so that the body could, after the consumption of this small amount of oil, start consuming its own fat for energy. This is energetically around 2.8 kcal, which is enough for my body for 3 minutes of basal metabolism ... I was resting the whole day, except when I went out at dusk to catch some air. I saw a crescent moon with its morning star, which looked like a scene from some big-budget Arab film. A little lower from them, towards the west, stretched a scene of a raw wilderness, covered with dark clouds and here and there turned on light in houses of Zabljak. DURMITOR ... Contrasting picture of a beautiful and terrifying showed me that they were both life. I went to bed around 10 pm, however, I couldn’t fall asleep until 04-04: 30 am. Stomach acid tortured me, likely because I had drunk water from a cistern, which was repugnant to me, but when there was no other I had to drink it. I felt an incredible hunger, unrest all over the body, especially around the blades, upper arms and thighs. My thoughts were everything but beautiful. I decided to stop the starvation. At one point sexual thoughts appeared, so I fell asleep. I woke up at around 8 am, but I stayed in bed until almost 11.30 am.

The eleventh day of starvation started with the charge of the energy we get every morning, so I gave up the thought of quitting my starvation. I touched the lipoma on the left upper arm, it decreased by 2/3 of its original size. If I had time, I might continue this for 14 days, but I have to go home in 3 days, and I wouldn’t like to go as an ascetic, who cannot eat anything. I told my wife that my uncle bought lamb and that we stuffed ourselves because of which I gained 5-6 kg. When she sees me, I hope she will not get a heart attack. The kids will recognize my smile, I'm sure of it, but they might not recognize me at first. I do not measure my pulse any more. I decided to stop starvation, but the uncle came from Njegovudj, and after a brief loud discussion he quickly dissuaded me from it. He brought everything from Njegovudj, and a blackberry wine especially caught my eye. Outside, the weather was sunny with a breeze and birds singing. I observed a white cat that sat on a stump and turned towards the sun, and began to collect energy. It seemed to me that it was a statue. I said to myself: ’’You, too, mate, concentrate on moving less and absorb the Sun's energy. So I did it, just, the problem was I turned on every sound the cat made to see what it was doing. It was still like a statue. We both stayed like that until sunset. On the day, 25.04.2012, from the place just a little above my uncle's cottage where I was sitting in an armchair, the sun set behind Durmitor at circa 06:56 pm. I had two more nights to spend there, and then my Uncle and I were going to "pour" the blackberry wine down our throats. So far, yet so close ... I went to bed around 09: 30pm. I slept much calmer, almost without any tension. I remembered a friend, Ana, who practiced yoga who once told me that most people do not know how to breathe. She told me one has to breathe using the stomach. I tried it and at that moment I felt relief in the whole body and fell asleep. That night I slept best of all days I had been there. I slept seven and a half hours, which was fantastic compared to the average of less than four hours each day, except the first. The eleventh day also passed.

The twelfth day started, and I feel like a baby dragon, I am about to fly and spit fire. Why is this so, whether because of two lemons which I gulped yesterday afternoon, or Ana's breathing or yesterday's sun, or today’s sun, or all together, I have no idea. Anyway, this morning was the first morning since I have been here that it was not snowing or raining when I woke up. The weather is great. The uncle will show me where to pick pinemat manzanita (kinnikinnick) and I'll pick one bag of 10-15 kg so we would have in Vojvodina something unsprayed and healthy we can eat throughout the year, when it dries. I picked exactly that amount, but when leaves are dried and separated from their stems it will amount to perhaps only 4-5kg. Pinemat manzanita grows on hills near rocks and in this region there is quite a lot of it. The quality of this pinemat manzanita is not comparable with the other pinemat manzanita originating from Vojvodina. The man, who my uncle picks pinemat manzanita for, won all the gold medals at plant fairs. I returned, rested a bit and after that went to the spring ’’Srndajica’’ to collect water. The water was so good, that words could not explain or describe it. Currently I am resting a little outside, a little inside, because the sun is very strong. I am not hungry, but tomorrow morning I will start with the crust of bread that can only be chewed and rubbed with tongue, and then spit. Then I will suck one half of an orange and I will eat another. After that I will drink sweetened tea from pinemat manzanita, and we will see what afterwards. Again, in the afternoon, as the sun slowly went towards the west, appeared, as it seemed to me, the only friend I had ever had in my life, the white cat. It sat on the stump near the cottage and began to absorb the sun's energy. I did the same. It was nice. The uncle worked really hard on that day, he worked as if he was a young boy, and not a 62 years old man. He prepared dinner for himself, baked bread, whose smell filled whole Durmitor, fried bacon and some salami, and I ... I almost gave in to the temptation. Soon after that I went to my room to sleep. I fell asleep before midnight. I woke up on the thirteenth day of the starvation, and I felt the smell of soup. I went down, washed my face and thanked the uncle because he had been helping me endure this method of health and regeneration. The chewing started; I turned crust of bread in the mouth, rubbed my tongue with the crust and spat all out. I did the same with an orange. Now, just a couple of tablespoons of soup and my breakfast is completed. Ladies and gentlemen, this is it. I have to go sipping my soup.

Pancreatic surgery

, 29 2016 20:04:45 +0100

Pancreatic surgery

The pancreas is a gland that is located in the central part of the stomach. It comes in direct contact with the vast majority of abdominal organs. Its front side comes into contact with the back of the stomach. The head of the pancreas is lodged within the concavity of the duodenum, and with its tail the pancreas comes into contact with the spleen. On the back of the pancreas, in direct contact, there are large blood vessels of the region, and this is the beginning of the portal vein and placed a little deeper is the superior mesenteric artery, which forms the aorto-mesenteric clamp with the aorta through which the left renal vein passes.

sl.1

In this photo can be seen the spleen, pancreas, duodenum and main blood vessels, as well as the common bile duct, seen from behind.

The pancreas is both an endocrine and exocrine gland. This means that it secretes its excreta directly into the bloodstream (endocrine), but also into the intestine (exocrine function). Pancreatic tissue consists of several cell types, namely: 1. The alpha cells, which secrete glucagon, a hormone that regulates the level of glucose in the blood in cases of low blood sugar (increases glucose in the blood), 2 Beta cells that secrete insulin, a hormone that also acts regulatory, lowering the level of glucose in the blood, 3. D cells which secrete somatostatin, a hormone which also regulates the secretion of insulin and glucagon and 4. PP cells, which also act self-regulatory on hormone secretion.

The pancreas is part of the human body without which a person can live.

Because of its location, but also its complicated anatomy and vascularization, surgery on the pancreas belong to the most difficult and biggest operations of abdominal surgery. The most common indications for surgical treatment of the pancreas are pancreatic tumors and cysts. Pancreatic tumors are usually malignant and localized on the head of the pancreas. The most common histological type is usually adenocarcinomas. This type of tumor is very insidious because when patients come to a doctor, usually because their skin becomes yellow and itchy, tumor has already grown quite big so that it causes obstruction on the major duodenal papilla level, which the pancreatic, but also the bile content flows into.

For patients who are diagnosed with this disease, at this stage, the only solution is surgery. This operation is called Duodenopancreatectomy. I deliberately separated these three words. We will start with the last one. Ectomy means elimination. The duodenum is the first portion of the small intestine, from the stomach to the jejunum, and the pancreas is a gland inside the body, near the stomach. So it means the removal of the pancreas and duodenum with the consequent creation of anastomoses, or connecting the stomach to the small intestine, bile duct to the small intestine and the remaining part of the pancreas to the small intestine.

The first act is to open the abdomen, which is usually according to Orr method, which means performing a transverse incision beneath both costal arches which meet in the midline. Some experienced surgeons, depending on the constitution of the patient, use a vertical (midline) incision.

After opening the abdomen and its exploration, the moving of the organs starts in order to come to the pancreas. Moving of the adjacent organs is a very mild term, since usually used instruments are scissors and an electrocautery knife. Just as a car mechanic has to remove a lot in order to get where he wants, surgeons also have a lot to "move". The gall bladder is removed from its lodge, cystic artery is ligated, and cystic duct restrained. Then it is starts with lowering the right colic flexure in order to reach the bottom of the duodenal knee. When the duodenum is reached, starts the mobilization of the duodenum by Kocher’s maneuver, where the inferior vena cava is reached by lifting. With the completion of mobilization of duodenum by Kocher’s maneuver, the front of the pancreas is approached, over the bursa omentalis and back side of the stomach. After that dissection of the hepatoduodenal ligament is performed, where all structures in it must be identified. At this point there are many modifications of the arterial tree, which is usually accompanied by biliary modifications. The ductus hapaticus communis is cut and this is actually where the treatment of a patient begins. Then the pancreas is approached from its underside, through the transverse mesocolon, where surgeons often ligate and cut the right colic artery. When conditions are met the pancreas is cut at body’s level, distal to processus uncinatus.

Then the stomach is also cut, if it is cut in the way to preserve the pylorus, then this operation is called PPD (pylorus preserving duodenopancreatectomy), and if not, then it is the Whipple procedure. Then the anastomoses are created between the remaining part of the pancreas and the jejunum, and then the anastomosis between the ductus hepacticus communis and the jejunum, and finally connection of the stomach with the jejunum. Upon completion of the creation of the anastomoses, drains are placed in the patient’s abdomen.

If all goes well after the surgery, patients are discharged from the hospital after 12-13 days.

Such surgeries are mutilating surgeries; they are long-lasting and uncertain until the very end. However, I attended a number of cases, where these procedures saved and significantly prolonged people’s lives.

Bilirubin i Hirurgija

, 29 2015 00:11:24 +0200

Bilirubin je žučni pigment koji nastaje raspadanjem dotrajalih eritrocita u slezini, kostnoj srži i jetri. Hemoglobin iz eritrocita se razlaže na HEM i GLOBIN. Globin je proteinski deo i on se kasnije razlaže na aminokiseline. Hem se daljom razgradnjom pod uticajem raznih enzima pretvara u nekonjugovani bilirubin. Na jednoj od ovih kaskada pretvaranja hema u bilirubin nastaje biliverdin, žučni pigment ptica.

Nekonjugovani (indirektni) bilirubin je liposolubilan, rastvorljiv u mastima, a ne vodi, te je stoga njegova ekskrecija putem bubrega nemoguća. Da bi se mogao izlučiti putem bubrega, potrebno je da se konvertuje u hidrosolubilan oblik bilirubina, a ovo se dešava u jetri. U jetri se nekonjugovani bilirubin veže za glukuronsku kiselinu u hepatocitima i nastaje konjugovani oblik bilirubina.

Konjugovani (direktni) bilirubin je hidrosolubilan, rastvorljiv u vodi, te stoga i ne toksičan. Putem žuči, konjugovani bilirubin stiže do creva, tankog i debelog, gde se pretvara u Urobilinogen, koji se kasnije u debelom crevu pod uticajem bakterija pretvara u Sterkobilinogen, te se izlučuje putem fecesa. Manji deo urobilinogena se putem portnog krvotoka vraća u jetru, a još manji deo se u formi urobilina izlučuje mokraćom.

Žutica jeste žuta prebojenost kože nastala kao posledica nagomilavanja bilirubina u koži. Sve žutice možemo podeliti na prehepatične, intrahepatične i posthepatične. Prehepatičke žutice su sva ona stanja u kojima dolazi do prekomernog stvaranja bilirubina i sledstvene manje konjugacije bilirubina, kao što je slučaj sa hemoliznom anemijom u kojoj dominira nekonjugovana hiperbilirubinemija. Intrahepatičke žutice su sve one žutice kod kojih je problem u samom hepatocitu. Bilo da se radi o genetskim bolestima, i to Crigler Najara i Gilbertov sindrom kao nekonjugovane hiperbilirubinemije ili Dubin Johnsonov i Rotorov sindrom kao konjugovane hiperbilirubinemije ili se radi o oštećenju hepatocita u sklopu raznih hepatitisa ili difuzne ciroze jetre. Znači hiperbilirubinemija kod ovog tipa žutice može biti i konjugovanog i nekonjugovanog tipa i katkad je klinički teško razlikovati od posthepatične žutice.

Posthepatična žutica je svaka žutica kod koje se uzrok nalazi izvan i distalno od jetre. Ovaj tip žutica najčešće je uzrokovan holedoholitijazom, prisustvom kamenaca u hlavnom žučnom vodu. Od ostalih uzroka se navode Mirizijev sindrom, primarni i sekundarni sklerozirajući holangitis, Klatskinov tumor, tumor srednjeg dela holedoha, tumor Vaterove papile, kao i tumori glave pankreasa. Bilo koji uzrok koji dovodi do delimične ili potpune opstrukcije oticanju žuči u crevo jsste uzrok posthepatične žutice.

Sa hirurškog aspekta 90 % hirurških oboljenja su stanja koja dovode do posthepatične žutice. Sve opstrukcije žuči koje su permanentne kao što je slučaj u tumorskoj patologiji dovode u početku bolesti do konjugovane hiperbilirubinemije sa aholičnom stolicom, bilirubinurijom i pojavom tamne mokraće, kao i odsustvom urobilina u mokraći jer se isti ne stvara u crevima, pošto bilirubin ne može doći do creva, a usled mehaničke prepreke. Kod opstrukcije, npr.samo desne ili leve jetre dolazi do istostrane hipotrofije sa sledstvenom kontra lateralnom hipertrofijom, što može dovesti do odsustva hiperbilirubinemije.

Kod intermitentnih holedoholitijaza, u početku bolesti simptomi mogu biti slični ili isti kao kod tumorske patologije, međutim ukoliko se desi da se kamen odglavi, npr.iz papile ili propasira istu, simptomi će nestati, neće više biti hiperbilirubinemije, pojaviće se urobilin u mokraći, stolica neće biti aholična,...

Kod svake bezbolne posthepatične žutice, koja traje duže od deset dana, mora se posumnjati na karcinom glave pankreasa.

Stoga, diferencijalno dijagnostički gledano, ukoliko pacijent ima urobilina u mokraći i nema aholičnu stolicu, uzrok žutice nije posthepatičnog tipa. Da se zaključiti da diferencijalno dijagnostički nije teško postaviti dijagnozu, ukoliko je opstrukcija kompletna i permanentna, međutim ukoliko je opstrukcija intermitentna razlikovanje intrahepatičke i posthepatičke žutice nije lako.

Banović dr Boris

Karnozin extra - pilula za svaki dan

, 18 2015 17:38:23 +0200

Karnozin (beta alanil-l histidin) je dipeptid koga čine dve aminokiseline i to beta alanil i l histidin. Pronašao ga je 1900. godine Ruski naučnik Vladimir Sejgejevič Gulevič. Veliki broj istraživanja je posvećen karnozinu, i pronadjeni su neverovatni efekti kako kod laboratorijskih životinja tako i kod ljudi.

Sama reč carnosine, u čijoj osnovi jeste reč carne, što u prevodu znači meso ili mesni, govori u prilog toga da ga dosta ima u mesu i mesnim preradjevinama. Karnozin se normalno stvara i sintetiše u ljudskom organizmu, ali njegovo stvaranje opada sa godinama, pa je razlika izmedju desetogodišnjaka i čoveka starog 70 godina u stvaranju karnozina, 63%. Sledeći problem je veoma kratko zadržavanje karnozina u ljudskom organizmu, jer je hidrosolubilan i brzo se troši. Veliki broj naučnih istraživanja je bio baš na ovu temu, da se na neki način sintetiše supstanca koja bi omogućila duži ostanak karnozina unutar ćelije. Dr Michael Kucera, Češki naučnik koji je svoj život posvetio mitohondrijalnoj medicini i istraživanju karnozina, takođe je bio obuzet pronalaženju ovog principa.

BIOHEMIJSKA SVOJSTVA KARNOZINA

Karnozin je supstanca veoma rastvorljiva u vodi, 1g karnozina se rastvori u svega 3,1ml vode pri temperaturi od 25 C.

Mogućnost vezivanja za metalne jone je sledeće svojstvo karnozina. Pa tako nastali kompleksi sa bakrom ili cinkom su tema mnogobrojnih istraživanja. Japanski narod jeste veoma dugovečan, ali njihov glavni medicinski problem jesu bolesti želuca. Stoga su japanski naučnici pronašli veoma benefitan uticaj kompleksa cink karnozin kod osoba koje imaju čir na želucu i duodenumu.

Antioksidantna aktivnost karnozina je detektovana pre 35 godina. Od tad su uradjena mnogobrojna istraživanja koja govore u prilog antioksidantne funkcije karnozina. Antioksidantno svojstvo karnozina sa peroksinitritima i hipohlornom kiselinom je reda veličine kao i vitamin C ili vitamin E. Potom se pominje i reakcija karnozina sa peroksil radikalima, a in vitro modeli su pokazali veći afinitet karnozina za bakar i cink nego gvožđe.

Kod laboratorijskih životinja upotreba karnozina je takođe pokazala antioksidantno svojstvo, ali pojačanu enzimsku aktivnost, kako u fiziološkim uslovima, tako i kod laboratorijskih životinja kod kojih su prethodno indukovana oštećenja organa. Uloga karnozina da pospešuje uklanjanje aberantnih proteina je takođe detektovana. Druga bitna stavka koja govori za posredno povoljan uticaj karnozina na kardiovaskularni sistem je da pospešuje stvaranje NO - azotmonoksida.

METABOLIZAM KARNOZINA

Karnozin se normalno stvara u ljudskom organizmu pod dejstvom karnozin sintetaza. Za ovaj proces su neophodni beta alanil i l histidin, magnezijum i ATP. Sinteza karnozina opada sa godinama. Nakon oralnog unosa karnozina u vidu recimo mesnih proizvoda karnozin se iz želuca transportuje do krvi, gde je inače neidentifikovan, najverovatnije je vezan za eritrocite. Potom se iz krvi pomoću oligopeptida transportuje do same ćelije. Nasuprot karnozinu stoje karnozinaze, enzimi odgovorni za njegovo razlaganje. Postoje dve vrste karnozinaza, one koje se nalaze u krvi i tkivne karnozinaze. One koje se nalaze u plazmi su mnogo potentnije. Podatak da se karnozin ne može detektovati u krvi, a kao ekskret u urinu može još uvek govori u prilog toga da je karnozin još uvek jedna velika nepoznanica za naučnike.

FIZIOLOŠKA ULOGA KARNOZINA

Karnozin je supstanca koja deluje na svim organskim nivoima. Obzirom da se velika većina karnozina nalazi u mišićima, smatra se da su mišići i jedna vrsta depoa karnozina. Potom, karnozin na mišiće deluje kao ph pufer, povećavajući ph vrednost i čineći mišiće baznijima nego dotad. Ova činjenica nam daje uvid da je karnozin, što je i naučno dokazano, odličan kao suplement kod fizički aktivnih ljudi, pogotovo sportista. Jedno istraživanje je pokazalo da karnozin u skeletnim mišićima može indukovati oslobađanje kalcijuma, a pojedinačno dati beta alanil i l histidin, ne.

U ljudskom mozgu je prisutna prevalenca homokarnozina, jedne od formi karnozina. Posebno bogat deo karnozinom u ljudskom mozgu su olfaktorni neuroni. Zbog svojih mnogobrojnih funkcija, karnozin deluje protektivno i na mozak.

Intravenski aplikovan karnozin, kod laboratorijskih životinja dovodi do prolaznog pada sistemskog pritiska u krvnim sudovima. Ovo ide u prilog toga što karnozin dovodi do stvaranja NO, snažnog vazodilatatora. Takođe, karnozin deluje tako što pospešuje srčanu kontraktilnost.

Naravno, sve ovo gore navedeno, govori u prilog da bi karnozin, kao suplenent kod sportista, bio nezaobilazna komponenta svakog dana.

KARNOZIN I BOLESTI

Na ovom mestu ću nabrojati neke bolesti kod kojih je suplementacija karnozimom dovela do poboljšanja:

1. Autizam

2. Parkinsonizam i epilepsija

3. Šizofrenija

4. Katarakta

5. Poremećaji čula mirisa

6. Stanja nakon infarkta mozga

7. Povišen krvni pritisak

8. Ateroskleroza

9. Stanja nakon infarkta srca

10. Oboljenja vena

11. Dijabetes 2 tipa

12. Povišene vrednosti masnoća u krvi

13. Zarastanje rana

14. Ciroza jetre i alkoholizam

Iz priloženog se vidi da je karnozin sveprisutni pomagač kod raznih sistemskih oboljenja.

Dr Michael Kucera, češki naučnik je, nakon 15 godišnjeg istraživanja karnozina, pronašao formulu, koja omogućava duže zadržavanje karnozina unutar ćelije, nasuprot čistog karnozina. Taj suplement se zove Karnozin extra i dostupan je na našem tržištu. Kao rezultat svega su mnogobrojni zadovoljni korisnici, najviše sa decom koja imaju autizam ili neki drugi razvojni poremećaj. Međutim, u cilju unapređenja zdravlja i što dužeg odsustva bolesti na konto ovog preparata, neophodna su dalja, dobro osmišljena istraživanja kako fiziološka mahom kod sportista, tako i patofiziološka kod raznih oboljenja, sa što većim brojem ispitanika.

Sa poštovanjem,

Banović dr Boris

Reference možete pronaći na strani http://m.physrev.physiology.org/content/93/4/1803.long

HLAMIDIJA - Chlamydia trachomatis - Baicalin ili KORIJANDER

, 26 2014 23:10:53 +0200

Ovaj članak može biti nada i rešenje za upornu infekciju hlamidijom koja se nije uspešno lečila uobičajenom antibiotskom terapijom.

Naime, tražeći radove u cilju pomoći svom dragom prijatelju, naišao sam na jedan istraživački rad na Pubmedu, najmerodavnijem medicinskom sajtu, gde se objavljuju različita medicinska istraživanja. Pronašao sam rad koji govori o korisnom uticaju baicalina na hlamidiju. Potom sam malo istražio šta je baicalin i saznao da je to tip flavonoida. Takođe, odmah sam pročitao da je sastojak kineske biljke Huang-cin ili Scutellaria baicalensis, poznate i kao plava kapica. Nažalost, osim na Pubmedu nisam pronašao informacije da deluje na hlamidiju. Njegovo glavno delovanje je smanjenje napetosti mišića, a pronašao sam i da maligne ćelije podstiče na apoptozu (programiranu smrt).

Sve u svemu, reč je o izvanredno lekovitoj biljci.

Evo dva sajta koja se bave ovom temom:

- [Cri.cn - Plava kapica](http://serbian.cri.cn/341/2011/05/17/21s114319.htm)

- [HowStuffWorks - Zdravstvene koristi plave kapice](http://health.howstuffworks.com/wellness/natural-medicine/herbal-remedies/skullcap-herbal-remedies.htm)

Ukoliko negde pronađete čaj od plave kapice, javite se i proširite priču, naročito ako budete imali pozitivne komentare.

Još jedna biljka koja je itekako prisutna i na našem podneblju jeste korijander, odnosno njegovi listovi i semena. Listovi korijandera imaju, pre svega, antioksidativno dejstvo i pomažu eliminaciji teških metala koji, prema najnovijim istraživanjima, sprečavaju dejstvo antibiotika na samu hlamidiju.

Tokom antibiotske terapije, a protiv hlamidije, preporučljivo je uzimati list korijandera kao začin i dodatak jelima na svakodnevnoj bazi.

Osim korišćenja biljaka kao što su baicalin i korijander, važno je voditi računa o opštem zdravlju, uključujući očuvanje imunološkog sistema kroz pravilnu ishranu, vežbanje i dovoljan unos tečnosti.

Operacija pankreasa

, 13 2014 21:28:00 +0200

Pankreas ili gušterača je žlezda koja se nalazi u centralnom delu stomaka. Dolazi u neposredni kontakt sa velikom većinom organa abdomena. Svojom prednjom stranom dolazi u kontakt sa zadnjom stranom želuca. Glava pankreasa je usađena u konkavitet dvanaestopalačnog creva, a svojim repom pankreas dolazi u kontakt sa slezinom. Na zadnjoj strani pankreasa u neposrednom kontaktu se nalaze veliki krvni sudovi tog regiona, a to je početak vene porte i malo dublje položena arterija mezenterika superior, koja sa aortom daje aortomezenterična klešta kroz koja prolazi leva renalna vena.

sl.1

Na ovoj slici se vide pankreas, slezina, duodenum i magistralni krvni sudovi, kao i duktus holedohus, gledano otpozadi.

Pankreas je žlezda i endokrina i egzokrina. To znači da svoje izlučevine luči direktno u krv (endokrino), ali i u crevo (egzokrina funkcija). Pankreasno tkivo se sastoji iz nekoliko tipova ćelija i to: 1. alfa ćelije, ćelije koje luče glukagon, hormon koji reguliše nivo šećera u krvi u slučajevima niskih vrednosti šećera, 2. Beta ćelije koje luče insulin, hormon koji takođe regulatorno deluje, snižavajući nivo šećera u krvi, 3. D ćelije, koje luče somatostatin, hormon koji regulatorno deluje na lučenje insulina i glukagona i 4. PP ćelije, koji takođe deluje samoregulaciono na lučenje hormona.

Pankreas je deo ljudskog organizma bez koga se može živeti.

Zbog svog položaja, ali i komplikovane anatomije i vaskularizacije, operacije na pankreasu spadaju u najteže i najveće operacije abdominalne hirurgije. Najčešće indikacije za operativno lečenje pankreasa su tumori i ciste pankreasa. Tumori pankreasa su najčešće maligni i lokalizovani su na glavi pankreasa. Po histološkom tipu najčešće se radi o adenokarcinomima. Ovaj tip tumora je veoma podmukao jer kada se pacijenti jave, najčešće zbog toga što su požuteli i imaju svrab, tumor je već poprilično narastao da vrši opstrukciju na nivou papile duodeni major, u koju se ulivaju i pankreasni, ali i žučni sadržaji.

Kod pacijenata kod kojih je dijagnostikovano ovo oboljenje u ovom stadijumu, jedino rešenje je operacija. Ova operacija se zove Duodenopankreatektomija. Namerno sam odvojio ove tri reči. Krenućemo od poslednje. Ektomija znači odstranjenje. Duodenum je dvanaestopalačno crevo i pankreas je gušterača. Znači odstranjenje gušterače i duodenuma sa sledstvenim kreiranjem anastomoza, odnosno spajanje želuca sa tankim crevom, žučnog voda sa tankim crevom i preostalog dela pankreasa sa tankim crevom.

Prvi akt operacije je otvaranje abdomena, koji je najčešće po Orru, a podrazumeva lučno otvaranje ispod oba rebarna luka, koji se sustiču u srednjoj liniji. Neki iskusni hirurzi, u zavisnosti od konstitucije pacijenta, primenjuju i srednji vertikalni rez.

Nakon otvaranja stomaka i njegovog eksplorisanja, kreće se sa pomeranjem organa da bi se došlo do pankreasa. Pomeranje susednih organa je veoma blaga reč, jer su najčešće korišćeni instrumenti makaze i elektrokauter nož. Kao što automehaničar mora štošta da skine da bi stigao tamo gde hoće, tako i hirurzi moraju štošta da "pomere". Isprepariše se žučna kesica iz lože, ligira se arterija cistika, a duktus cistikus zauzda. Potom se krene sa spuštanjem desne fleksure debelog creva, da bi se došlo do donjeg kolena duodenuma. Kada se dođe do duodenuma, kreće se sa koherizacijom duodenuma, gde se odizanjem dolazi do vene kave inferior. Sa završenom koherizacijom duodenuma, prilazi se prednjoj strani pankreasa, a preko burze omentalis i zadnje strane želuca. Potom se radi disekcija hepatoduodenalnog ligamenta, gde se moraju identifikovati sve strukture u njemu. Na ovom mestu postoji mnogo modifikacija arterijskog stabla, koji najčešće bude praćen i bilijarnim modifikacijama. Preseca se duktus hepatikus komunis i tu ustvari kreće lečenje pacijenta. Potom se pankreasu prilazi i sa njegove donje strane, a preko mezoa kolona transverzuma, gde hirurzi neretko ligiraju i presecaju desnu količnu arteriju. Kada se steknu uslovi preseca se i pankreas u nivou tela, a distalno od procesusa uncinatusa.

Potom se preseca i želudac. Ukoliko se preseče tako da se sačuva pilorus, onda se ta operacija zove PPD (pilorus prezervirajuća duodenopankreatektomija), a ukoliko ne, onda je po Whipplu. Potom se prave anastomoze i to između preostalog dela pankreasa sa jejunumom, a potom anastomoza između duktus hepatikus komunisa i jejunuma i na kraju spajanje želuca sa jejunumom. Po završetku kreiranja anastomoza, pacijentu se postave drenovi u abdomen.

Ukoliko postoperativno sve ide kako treba ovi pacijenti bivaju otpušteni kući 12-13 dana.

Ovakve operacije su mutilantne operacije, dugo traju i neizvesne su do samog kraja. Međutim, prisustvovao sam velikom broju slučajeva, kojima su ove procedure spasile i značajno produžile život.

Operacija debelog creva

, 10 2014 21:01:02 +0200

Postoji mnogo uzroka zbog kojih pacijenti bivaju podvrgnuti operaciji debelog creva. Sve ove operacije se mogu podeliti na hitne i planirane. Hitne operacije na debelom crevu su najčešće iznuđene operacije, jer uzrok hitnosti na debelom crevu je ili splet debelog creva ili njegovo prskanje i izlivanje fecesnog sadržaja i sledstvenog peritonitisa što predstavlja stanje opasno po život. Najčešći uzrok ileusa (spleta) debelog creva je maligni tumor, mada neretko to budu i priraslice od prethodnih operacija ili infekcija.

Svi tumori debelog creva se mogu podeliti na benigne, benigne sa malignim potencijalom i maligne tumore. Najčešća lokalizacija tumora debelog creva je na završnom delu debelog creva, odnosno na sigmoidnom kolonu. Svi tumori koji su veći od 2 cm, predstavljaju tumore sa malignim potencijalom, bez obzira ako su histološki benigni. Ovo se najčešće otkriva nakon javljanja pacijenta hirurgu sa simptomima ili pojave krvi i sluzi u stolici, ili zatvora stolice, ili promene u obliku samog fecesa. Nakon ovoga podatka hirurg je dužan nakon opšteg pregleda i digitorektalnog tušea, predložiti pacijentu da se uradi dodatna dijagnostika. Ova dijagnostika podrazumeva sledstvenu rektosigmoidoskopiju. Nakon ovog pregleda pacijentu se može predložiti da se uradi i irigografija sa dvojnim kontrastom. Nakon ovoga i najsigurnija endoskopska metoda je kolonoskopija, koja u pregled uključuje celo debelo crevo, sve do završetka tankog creva. Kažem da je superiorna endoskopska procedura, jer se pregledanjem samo završnog debelog creva (kod rektosigmoidoskopije) ne sme isključiti mogućnost postojanja neke promene na početnim partijama debelog creva, čak iako se pronađe promena na sigmoidnom kolonu.

Potom, ako se kolonoskopski detektuje neka promena na bilo kom delu debelog creva, uzima se biopsija i šalje na PH verifikaciju. Zatim, ukoliko dobijeni nalaz govori u prilog maligniteta, obavezno je uraditi dopunsku dijagnostiku u smislu dijagnostike proširenosti oboljenja. To podrazumeva CT abdomena i male karlice, RTG pluća, a po potrebi može se uraditi i CT grudnog koša i CT mozga.

Nakon toga ukoliko bolest nije uznapredovala, hirurg se odlučuje za hirurški zahvat na debelom crevu. U zavisnosti od lokalizacije tumora, hirurg uklanja oboleli segment debelog creva ili uklanja komplet debelo crevo, ukoliko se postavi takva indikacija. U zadnje vreme se preferira kreiranje anastomoza bez izvođenja creva na prednje bočni zid stomaka.

Hirurski gledano, debelo crevo se moze podeliti, a zbog ame vaskularizacije na levi i desni kolon. Pa su tako glavne arterije kolona: Arterija ileokolika, arterija kolika dekstra, kolika medija, koje su ustvari grane arterije mezenterike superior, potom arterija kolika sinistra i arterije rektosigmoidnog dela, koje su grane donje mezentericne arterije.

sl.1

Na ovoj slici se vidi arterijaska vaskularizacija debelog creva i rektuma. Drumondova arterija je arterija koja ide uz samu ivicu citave duzine debelog creva, a Riolanov luk je anastomoza izmedju srednje i leve kolicne arterije, ujedno anastomoza koja spaja gornju i donju mezentericnu arteriju.

Ukoliko je postoperativni tok uredan, pacijenti se otpuštaju kući sa preporukom da se jave na onkološku komisiju, koja predlaže dalje lečenje hemio ili radio terapijom. Kontrolni pregledi kod hirurga su u početku na 3 meseca, a kasnije na 6 itd.

Najbolju prognozu imaju bolesnici koji su se javili u početnom stadijumu bolesti, a najlošiju prognozu oni kod kojih je tumor ustvari doveo do spleta debelog creva.

Svinjsko srce i koenzim Q10-trnjem do zvezda

, 31 2014 10:33:59 +0200

Ima to već i nekoliko godina. Bio sam mlad lekar na selu i kao većina mladih ljudi, ambiciozan i željan znanja i željan menjanja stvari na bolje. U početku svoje karijere, a i pre toga, obzirom da sam se aktivno bavio plivanjem, higijena ishrane mi je bila posebno zanimljiva grana medicine. Istraživao sam mnogo šta, a ponajviše sam se bio zaintersovao za koenzim Q10. Njegova posebnost se ogledala u tome da je neophodan za unutarćelijsko stvaranje energije u mitohondrijama. Vremenom istraživajući ovaj nazovi liposolubilan vitamin, pronađem jedan sajt koji je u sebi imao tabelu namirnica sa količinama koenzima Q10 u 100g namirnice. Na prvom mestu je bilo svinjsko srce.

Ne zadugo posle tog saznanja mi je pala ideja na pamet. Kucura je malo mesto Vrbaške opštine u kojoj su se ljudi mahom bavili zemljoradnjom. Pored toga, u Kucuri su živeli, a i sad žive braća Ruskovski, izuzev pokojnog Slavomira, čoveka koji mi je dosta pomogao da izrealizujem svoju ideju. Oni su se pored ostalih poslova, imali i veliku mesaru. Jednoga dana sam otišao do Janka, Slavovg brata blizanca koji je bio zadužen za mesaru, i predložio mu da pokušamo da napravimo kobasicu od svinjskog srca. Njemu je to bila zanimljiva ideja. Jedino što je bilo ostalo na meni je bilo da pronađem instituciju koja radi merenje količine koenzima Q10 iz hrane. Verovali ili ne, krenuvši od Novog Sada, pozivajući skoro sve fakultete koji bi tu analizu mogli da rade, ne uspeh ništa. Kada sam već izgubio nadu da to u državi niko ne radi (isto kao što u državi Srbiji nema gde da se kupi luminescentna farba), pozvah VMA. Nakon preusmerenja poziva na odeljenje higijene ishrane, ubrzo sam dobio Pukovnika Maksimovića, i nakon mog pitanja, dobih pozitivan odgovor.

Obzirom da je ovo ispitivanje moralo da ide preko firme, Janko se složi da izfinansira ovaj moj projekat. Ne znam tačno koliko je koštalo, ali znam da nije bila jeftina analiza. U svinjskom srcu po internet podacima na 100 g srca ide oko 24 mg koenzima Q10. Rezultati kobasice od svinjskog srca su nakon 2 nedelje stigli i bili su malo je reći razočaravajući, svega 1,19 mg. Blago razočaran nekoliko meseci sam razmišljao gde je problem. Sinu mi ideja da je gubitak koenzima Q 10 bio uslovljen mlevenjem svinjskog srca, jer je koenzim Q 10 intracelularan. Otiđoh do Janka i zamolih ga da probamo još jednu analizu, ali da čitavo svinjsko srce usoli i da ga tako izanaliziramo. Malo je bio skeptičan, ali dobar čovek pristade. Jankov radnik Bojan, moj drugar je poslom baš nešto išao na VMA, te po drugi put ponesosmo svinjsko srce. Vratili smo se kod Janka, te Bojan donese da probamo na ovaj način pripremljeno svinjsko srce. Izvanrednog je ukusa, slično šunki, samo dosta zdravije.

Prođoše i te dve nedelje, i na više moje, ali i oduševljenje svih, stigoše rezultati. Bilo je 22,1 mg koenzima Q10 u ovako spremljenoj namirnici.

Obzirom da je koenzim Q10 liposolubilan, verovatno kuvanjem ne bi izgubio na svojoj količini. Tako da kuvano svinjsko srce bi bila malo zdravija, ali i malo neukusnija namirnica od dimljenog svinjskog srca.

I eto, to je to, :)

Voda kao lek

, 01 2014 17:55:24 +0100

Paracelzus je govorio i pisao da su sve supstance otrovi — samo je količina ta koja ih čini lekovitim ili toksičnim. Ova definicija se komplikuje činjenicom da jedna te ista supstanca može biti i hrana, i lek, i otrov. Kada se ovo navodi, medicinski gledano, prvenstveno se misli na mikroelemente, poput gvožđa, joda, kalcijuma, kalijuma, itd. Na kraju, možemo zaključiti da je prekomeran unos bilo čega, pa makar to bio i lek ili hrana, zapravo otrovno za organizam.

Ljudski organizam poseduje savršen sklad, pre svega na atomskom, molekularnom i ćelijskom nivou. Kada dođe do poremećaja tog sklada, organizam se bori svim silama da povrati harmoniju. Ako ne uspe, bilo zbog velike promene ili duže izloženosti nečemu nepogodnom, organizam se razboljeva i zahteva mirovanje, a u današnje vreme i primenu lekova. Do bolesti dolazi kada u organizmu postoji štetni supstrat koji se ne može eliminisati iz organizma uprkos svim odbrambenim snagama. Svi štetni supstrati se mogu podeliti na one koji dospevaju spolja i na one koje se u organizmu stvaraju. Prva grupa obuhvata mikroorganizme (bakterije, viruse, gljive) i načine ishrane (prekomerna ishrana i posledična gojaznost), kao i štetne posledice pušenja i zloupotrebe alkohola. Druga grupa obuhvata razne vrste prekomerno lučenih hormona.

U fiziološkom smislu, tokom fizičkog napora dolazi do stvaranja štetnih supstanci u organizmu (npr. mlečna kiselina), koje se mogu anulirati mirovanjem i adekvatnim unosom hrane i vode. Nepravilna ishrana, zloupotreba duvana i alkohola dovode do stvaranja depoa masnoće, što može biti pogubno za kardiovaskularni sistem. Čovek bez hrane može izdržati dosta dugo, ali bez vode samo tri dana. Neophodno je unositi barem 2 litra vode dnevno, pretežno u obliku čiste vode, uz moguće dodatke čajeva.

Kako voda čini oko 2/3 naše planete, tako i približno 70% ljudskog organizma čini voda. Ova tečnost je ključna za održavanje ravnoteže unutar tela, doprinosi eliminaciji toksina i pomaže u optimalnom funkcionisanju svih organa. Različita tkiva imaju različite procente vode — na primer, pluća sadrže oko 90% vode, dok je u masnom tkivu ta količina samo 10%. Zbog toga gojazne osobe često imaju ispod 50% telesne vode.

Pored fizioloških prednosti, voda takođe igra ulogu u emocionalnom blagostanju. Naše raspoloženje može uticati na strukturu vode. Istraživanja su pokazala da pozitivne emocije mogu oblikovati lepe kristalne forme vode, dok negativne emocije mogu dovesti do neurednih i nesimetričnih struktura. Ove informacije nas podsećaju na važnost emocionalne stabilnosti i pozitivnog razmišljanja, što može doprineti ne samo našem zdravlju, već i kvalitetu vode koju konzumiramo.

Jedna od metoda za poboljšanje zdravlja je aerobni trening tri puta nedeljno, što takođe dovodi do smanjenja masnih naslaga i povećava nivo energije.

Svi ovi koraci doprinose zdravijem životu — smanjenjem mogućnosti pojave bolesti, gubitkom viška kilograma, lepšim fizičkim izgledom i povećanjem samopouzdanja. Kroz pravilnu hidrataciju i zdrav način života, možemo poboljšati kvalitet svog života i živeti kvalitetnije.

Dr B. Banović

Zadah iz usta

, 09 2013 20:31:57 +0200

Mnogobrojni su uzroci nastanka zadaha iz usta, i ja ih sada neću navoditi, nego ću ovde navesti jedan stari modifikovan recept.

Svako jutro našte srca uzeti malu kašičicu jestivog ulja i držati u ustima desetak minuta, ali ne manje od toga. Ne gutati, nego ispljunuti. Potom zagristi jabuku, dobro je sažvakati, ne gutati nego ispljunuti. Nakon toga pojesti celu jabuku.

Ovo bi trebalo raditi 40 dana zaredom.

Operacija žučne kese

, 02 2013 21:52:18 +0200

Operacije žučne kese se u 99% slučajeva odnose na vađenje žučne kese. Odstranjenje žučne kese se na latinskom zove cholecystectomia, a može se uraditi na dva načina i to: otvorenom metodom - klasičnom, kako je zovu većina hirurga, i, laparoskopski, odnosno uvođenjem kamere i instrumenata u stomak i vađenje žučne kese pod okom kamere i monitora.

sl. 1

Na ovoj slici se vidi prisustvo kamenja u samoj žučnoj kesi, kao i prolazak kamena kroz duktus cistikus, preko žučovoda, do Vaterove papile. Ovo stanje je najčešći uzročnik akutnih pankreatitisa.

Najčešća indikacija zbog čega se odstranjuje žučna kesa je prisustvo kamenja u istoj. Ovo kamenje u oko 50% bolesnika ne biva nikad ni otkriveno, a u onih drugih 50% biva otkriveno ili rutinskim UZ (ultrazvukom) stomaka ili kad dođe do pojave napada i javljanja u neki od urgentnih centara.

Žučna kesa je položena u samoj jetri, takozvana jetrena loža. Žučna kesa ima svoj izvodni kanal, koji vodi žuč iz žučne kese, preko glavnog žučnog voda, do duodenuma (dvanaestopalačnog creva). Žuč se luči nakon obroka, a u posebnim slučajevima pojačano lučenje je u toku noći i za vreme drugog stanja. Žuč u žučnoj kesi je koncentrovanija od žuči koja se nalazi u jetri, i zato predstavlja mesto češćeg javljanja kamenaca.

Ti kamenci mogu biti pojedinačni, veći ili manji, ili u obliku mulja (ovo je opasnije). Opasnije je zato što taj mulj može da dovede do začepljenja na nivou 12 palačnog creva, a samim tim i začepljenja pankreasa, te stanja opasnog po život, a to je akutni pankreatitis. Iz ovog razloga se svim pacijentima sa detektovanim muljem ili sitnim kamenjem u žučnoj kesi predlaže operacija odstranjenja.

Za koju operaciju se opredeliti? Laparoskopija ili klasična metoda?

Laparoskopija je danas operacija izbora, jer je većina hirurga dobro obučena, brži je oporavak i manja stopa mortaliteta. Međutim za laparoskopiju se treba odlučiti kada žučna kesa nije upaljena ili ako je upaljena sačekati da prođe upala, a pod terapijom antibioticima. Vešti hirurzi laparoskopski rešavaju i upaljene žučne kese, ali mislim da je bolje u svakom slučaju prvo smiriti upalu.

Jedan od znakova ozbiljnosti upale žučne kese sa prisustvom kamenaca je sledstveni holangitis, stanje praćeno jezom drhtavicom i povišenom telesnom temperaturom, kao i jakim bolom ispod desnog rebarnog luka. Takođe jak bol koji je praćen povraćanjem i širenjem bola u leđa pojasno, bi značilo da se treba odmah javiti lekaru.

Infarkt srca

, 29 2013 20:48:30 +0200

Srčani udar ili infarkt srca spada u najčešće uzroke smrti, i to više u razvijenim, nego u nerazvijenim zemljama. Infarkt srca spada u masovne nezarazne bolesti, a uzrokovan je naglom srčanom ishemijom odnosno prekidom dotoka krvi u određene delove srca. Ovo se dešava zbog zakrčenja krvnih sudova srca najčešće aterosklerotskim plakovima. U zavisnosti od zahvaćenog većeg ili manjeg krvnog suda, biće manji ili veći infarkt.

Uzroci koji mogu doprineti nastanku infarkta se mogu podeliti u promenljive i nepromenljive. Promenljivi uzroci su: štetne navike (pušenje, nepravilna ishrana, stres, socioekonomski uslovi, prekomerna ili nikakva fizička aktivnost), povišen krvni pritisak i povišene vrednosti masnoća u krvi. Nepromenljivi su oni na koje ne možemo uticati: pol, genetski faktori i uzrast.

Infarkt srca je jedno od najdramatičnijih stanja i bolesti u medicini, a karakteriše se jakim bolom u sredogruđu, preznojavanjem, uplašenošću, nedostatku vazduha. Bol se može širiti u ramena ili čak početi u gornjem delu stomaka sa mučninom i povraćanjem kod dijafragmalnog tipa infarkta.

Dok sam radio na selu, bio sam suočen dosta puta sa ovom simptomatologijom, a kolikom brzinom može da se razvije infarkt srca najbolje se pokazalo na jednom slučaju.

Muškarac srednjih godina, pio je lekove za povišen krvni pritisak. Jedan dan je došao i požalio se na stezanje u grudima i povremeno štrecanje. Izmerio sam mu pritisak koji je bio uobičajen i uradio EKG koji nije pokazivao bilo kakvu progresiju u odnosu na prethodni. Obzirom da sam ovaj bol protumačio kao anginozni dao sam mu da stavi pod jezik nitroglicerin lingvaletu i rekao mu da sačeka u čekaonici. Tako je i bilo, rekao mi je da mu je bolje i ja sam mu predložio da ode kući, a da se javi kardiologu pre nego što je trebao. Nije prošlo ni 15 ak minuta kada ga je dovela ćerka. Bio je u šoknom stanju, obliven znojem, uplašen. Odmah sam naložio da se uradi EKG koji je pokazao Akutni infarkt srca sa nižim krvnim pritiskom nego prošlo merenim. Ordinirao sam adekvatnu terapiju i pozvao službu hitne pomoći koja je brzo došla, i prebacila ga do nadležne bolnice. Hvala Bogu pacijent je preživeo, a koliko imam podatke i danas je još živ (7 godina je prošlo).

Na genetske faktore se može jako malo ili nimalo uticati gledano kroz jedan život, a na promenljive faktore se itekako može uticati.

Lekovita gljiva-Kordiceps sinensis

, 29 2013 18:55:44 +0200

Cordyceps synensis

Kordiceps je rod askomicetnih gljiva koja uključuje oko 400 identifikovanih vrsta, a mnoge čekaju da budu opisane. Sve ove vreste su endoparaziti, a žive uglavnom na račun nekih insekata i drugih artropoda, a samo retke žive na račun drugih gljiva.

Najpoznatija iz ovog roda gljiva je Cordyceps synensis, otkrivena u 15. veku na Tibetu, tada poznata pod imenom yarsha gumba, a u slobodnom prevodu gljiva-gusenica, jer joj je gusenica ustvari domaćin na kome raste. Njihova prirodna staništa su tropske šume, a takođe im odgovara veća vlažnost. Velika većina iz roda kordicepsa predstavljaju medicinske gljive, koje se koriste u farmaciji za proizvodnju različitih vrsta lekova. Od davnina je ova gljiva poznata kao visoko potencijalno lekovita.

Kordicepin je komponenta izolovana iz ove gljive, a prvi zabeleženi spisi od strane ZurkharNyamnyi Dorje u 15. veku govore u prilog afrodizijačkog dejstva ove gljive. Kordicepin je ustvari polisaharid za koji se veruje da ima antikancersko dejstvo.

kordicepin

Takođe neka istraživanja na miševima su pokazala da miševi hranjeni ovom gljivom, a koji su bili izloženi zračenju, imali su zaštitu od uticaja iradijacije u odnosu na miševe koji nisu dobijali gljivu. Ta zaštita se pokazala u smislu očuvanja kostne srži i ćelija digestivnog trakta. Takođe komponente iz Cordyceps synensisa štite jetru od oštećenja, a uz sve to opisuje se i antidepresivni učinak ove gljive. Ovo je verovatno u sadejstvu sa afrodizijačkim potencijalom.

Ono što izaziva pozornost i posebnu ulogu ove gljive je podatak da je Kineska atletska reprezentacija osvojila brojne medalje na Olimpijadi u Pekingu, a u toku svog pripremnog i takmičarskog perioda su svakodnevno koristile u svojoj ishrani kordiceps sinensis. Posebnost ove gljive se ogleda u mogućnosti vezivanja tri molekule kiseonika za hemoglobin i na taj način dopremanje veće količine kiseonika nego inače, a samim tim i povećanjem fizičke i psihičke performanse. Takođe, dovodi do bržeg oporavka organizma nakon velikih fizičkih napora.

Kordiceps sinensis je gljiva koja u sebi sadrži sve esencijalne aminokiseline, što joj daje prednost u odnosu na većinu namirnica. Takođe sadrži znatne količine vitamina B1, B2, vitamina K i E. Sadrži znatne količine gvožđa i koenzima Q10.

Neke komponente ove gljive imaju slično dejstvo kao i lekovi protiv depresije, a spadaju u grupu inhibitora Monoaminooksidaza (MAO), povećavajući nivo hormona sreće i raspoloženosti (serotonina). Korišćenje ove gljive sa kikirikijem (izvanrednim predstavnikom u količini vitamina B3, bi moglo dovesti do pravog “boost” efekta u smislu povećanog raspoloženja, priliva energije i seksualnog naboja.

Lekar sam po struci, ali nikada nisam voleo da pijem lekove, pa makar to bili lekovi samo za glavobolju. U nekim slučajevima su lekovi i hirurgija neosporno potrebni, ali sam oduvek bio pobornik prevencije, u smislu zdrave ishrane, shodno godinama odgovarajuće fizičke aktivnosti, a naravno i mentalne uz neminovno izbacivanje štetnih navika.

Ova gljiva je Bogom dana, i taj dar treba da iskoristimo za poboljšanje i utvrđivanje dobrog fizičkog i psihičkog zdravlja, a ne samo puko odsustvo bolesti.

Banović dr Boris

Jedenje noću

, 27 2013 08:40:09 +0200

Jedenje noću pretstavlja ne baš tako čest problem, ali otprilike 1,5 % ženske populacije i oko 0,5 % muške populacije, ima ovaj problem. Verovatno o ovome ne bih pisao da i sam nisam imao ovaj uporan problem, unazad čak 4 godine. Nisam siguran kada je to tačno počelo, ali mislim da je bilo nekoliko meseci pošto sam se oženio. U početku nisam toliko obraćao pažnju na ovo, međutim kada sam shvatio da bukvalno ne mogu da se oduprem ovom ustajanju, postalo mi je zabrinjavajuće. Kažem sebi da ne ustajem, nego da ako se trgnem, da popijem vode ili slično, ali nikako da ne jedem. Međutim ta sugestija je uvek padala u vodu pred neopisivom željom za hranom. Dešavalo mi se da ustanem i po 2 ili 3 puta da jedem. Za živo čudo održavao sam kilažu na nekoj uobičajenoj vrednosti, verovatno zbog toga što sam posledično manje jeo u toku dana. Požalio sam se majci koja je takođe lekar, i ona mi je predložila da počnem pred spavanje da uzimam male doze sedativa. Nikada nisam voleo da koristim lekove, međutim poslušao sam je i počeo sa malom dozom bromazepama (3mg). Dva tri dana sam istrajao, ali džaba bromazepam. I dalje osećaj gladi i želje za hranom jači, i to nemerljivo jači. Ustanem se pola sata po odlasku u krevet, a potom još jednom oko pola 4. Dešavalo mi se da se u snu toliko zagrcnem da sam se već zabrinuo za svoj život. Mnogo teško, ali ne pitam se ništa, nego jedino samo da gledam šta mi se dešava. Potom sam se konsultovao i sa jednim kolegom psihijatrom, koji me dosta dobro poznaje, pa nije mogao da veruje da ustvari šetam u snu,...kao iz onog crtanog filma. Inače sam čovek koji dosta radi i na svom poslu, a i kući kad dođem, opterećen sa svih strana.

Nedavno je moja supruga otišla na neku terapiju kod bioenergetičara zbog problema sa želucem i pitala ga za moj problem. On joj je odgovorio da je to sve zbog nervoze i da pred spavanje popijem po 2 šače tople vode. Bioenergetičar njoj nije pomogao, ali moje noćno jedenje je bar za neko vreme prestalo. Međutim posle par dana je opet bilo sve po starom, a ja opet nisam istrajao u ovoj metodi. Digao sam ruke od svega i rekao da mome telu to izgleda treba, ili inače ne bih ustajao.

Nastavilo se to i dalje sve do jednog divnog dana, kada sam dobio neopisivu želju da pijem čaj tokom doručka. Ovo me je podsetilo na detinjstvo kada nam je majka spremala doručak gde je skoro obavezno bio topao zašećeren čaj sa limunom. Takođe počeo je da mi se pije čaj i uveče posle i u toku večere. Dragi moji ovo je za ne verovati, ali otkad popijem tako lepi čajić pred spavanje, ja se više ne ustajem da jedem,..... Uopšte me ne zanima zašto se ne ustajem, ali ono što sam osetio jeste da mi se prispava, 20 ak minuta pošto popijem čaj,....

Jul, 2023.

Prošlo je sigurno 4-5 godina od kad nisam na ovom mestu nešto i napisao. Ustajanje i noćno jedenje se nastavilo i posle čajeva.

Sa psihološke, kao i duhovne tačke gledišta postoji određena glad koja nema veze sa hranom, ali želja za hranom je u tom sanjivom momentu ne razlikuje, te se telo budi i jede.

Sada odgovorno, kao i za čajeve tvrdim, da je glavni uzrok nedostatak autentične ljubavi suprotnog pola.

Evo da se opet javim, prošlo je 2 godine od prethodnog komentara. Uspeo sam da povežem mesec dana da se ne ustajem noću da jedem, a poslednji obrok mu je bivao oko 14h najkasnije 16h, kao i čvrsta volja da se ne ustaje. i dalje ostajem pri prethodnom zaključku, te bi možda bila i preporučljiva psihoterapija.

Novembar 2025

Alkohol je otrov, pogotovo u količinama u kojima ga većina ljudi konzumira. Dovodi do periferne polineuropatije, jer je poznat kao neurotoksin. Deluje na završetke svih nerava, uključujući i nervni aparat unutrašnjih organa.

Vrlo lako je moguće da je uzrok noćnog jedenja u mom slučaju bio alkohol. Prestao sam da pijem, ponosnih preko 100 dana i osećaj poleta se vraća.

Takođe, unos čiste aloje koju sam kupio na jednom od Kanarskih ostrva doprinosi smanjenju hronične inflamacije organizma.

Toksičnost visokih doza vitamina C u prvim nedeljama trudnoće

, 10 2009 23:55:43 +0100

Doze vitamina C veće od 1 000 mg na dan mogu smanjiti koncentraciju progesterona stvaranog iz žutog tela (86). Progesteron je hormon koji je neophodan za održavanje trudnoće. Prvih nedelja trudnoće ga stvara žuto telo, sve dok se placenta ne razvije toliko da bude sposobna da stvara sopstveni progesteron. Teorijski, smanjene koncentracije progesterona uzrokovane visokim dozama vitamina C mogu dovesti do ranog pobačaja (125).

Ne treba se bojati visokih doza vitamina C iz hrane, jer unos preko 1000 mg vitamina C hranom je u malom broju slučajeva moguć. Ispod se nalazi tabela sa namirnicama bogatim vitaminom C.

Tako da je suplementacija vitaminom C putem tableta u prvim nedeljama trudnoće ne samo nepreporučljiva, ukoliko je ishrana raznovrsna, nego i potencijalno štetna.

NAMIRNICA (100 g)	VITAMINA C (mg)
Kakadu šljiva	3 150
Kamu kamu	2 800
Šipurak	2 000
Jujub	500
Baobab	400
Crna ribizla	200
Crvena paprika	190
Peršun	150
Guava	100
Kivi	90
Brokoli	90
Vučija bobica (Goji)	75
Papaja	60
Jagode	60
Pomorandža	50
Limun	40
Karfiol	40
Teleća džigerica	36

Tekst preuzet iz knjige "Vitamini-I tom-hidrosolubilni vitamini" Borisa Banovića.

Guščija džigerica-hrana ili lek?

, 07 2009 22:31:17 +0100

Sve iznutrice predstavljaju dobar izvor gvožđa i vitamina B12, ali guščija džigerica posebno.

Na 100 grama guščije džigerice dolazi oko 30 mg gvožđa, oko 55 mcg vitamina B12 (vitamina neophodnog u sazrevanju eritrocita - crvenih krvnih zrnaca) i fantastičnih oko 730 mcg folata (vitamina B9). Takođe su prisutne značajne količine vitamina B3 (niacina-6.5 mg), ali i ostalih vitamina B grupe.

Ovi podaci govore o guščijoj džigerici kao fantastičnoj namirnici koja se ujedno može koristiti i kao lek u prevenciji malokrvnosti, ali i kao podrška nervnom sistemu (jer vitamini B kopleksa pored toga što učestvuju u obezbeđivanju energije učestvuju i u održavanju normalnog funkcionisanja mozga i perifernih nerava.

Dnevne potrebe u gvožđu su u proseku oko 15 mg, vitaminu B12 - 3mcg, vitaminu B9 - 400 mcg, vitaminu B3 - oko 15 mg.

Guščija džigerica - Hrana ili možda lek?

Vakcina protiv virusa H1N1 ili ne?

, 29 2009 22:12:52 +0100

Pre nekoliko dana sam razgovarao sa starijom koleginicom na ovu temu, koja je pedijatar, a pošto radim na selu, gde su pregledi dece uobičajeni koliko i pregledi odraslih, hteo sam da se konsultujem.
Međutim, ona mi je rekla da će ostaviti odluku roditeljima da li deca da se vakcinišu ili ne. Mislim da bi lekar trebao da zauzme malo odgovorniji stav i kaže nešto više o tome.

Smatram da bi sledeće osobe trebalo da prime vakcinu:
-hronični bolesnici, koji u momentu primanja vakcine nisu akutno bolesni.
-deca koja imaju česte infekcije i više od 5 puta godišnje primaju antibiotike, a u momentu primanja vakcine nisu akutno bolesna.

Ispitivanja vezana za vakcinu protiv virusa H1N1 su mnogobrojna, ali jedna od najvalidnijih jesu bas upravo izvršena u Nemačkoj, gde su Nemački istraživači obuhvatili 1.5 milion ispitanika.
Neželjeni efekti, odnosno nus pojave su bile: crvenilo, alergije, problemi sa srcem, blagi neurološki ispadi u vidu bola u mišićima i blage inkoordinacije u pokretima.

Smatram da ovaj virus nije opasan za zdrave jedinke, ukoliko ga preleže, a takođe smatram da vakcina nije opasna toliko koliko mediji pričaju.