Heavy on my heart

Heavy on my heart http://robbie.blog.rs/blog/robbie Blog namenjen ljudima koji veruju u ljubav,srecu i lepotu zivljenja... Nije preporucljiv za uskogrude,sebicne,zlobne,malodusne,homofobicne i duhom siromasne ljude... Koracajuci danima kroz hodnike emotivnih razocarenja i ludila resih da sednem i pisem ono sto nikome ne mogu da kazem,nije mi bitno da li ce se nekome svideti ili ne,da li ce neko citati ili ne,pisem da bi sebe rasteretio i ispraznio... Ovo su neka desavanja iz mog zivota,moje misle,pisacu ih bez nekog hronoloskog rasporeda,onako kako se kad cega setim,jer ne zalim da padnu u zaborav...Nekima od vas ce mozda biti smesna,nekima gadna i pogresna ali su mene neprocenjiva a to je uostalom i bitno...Zar ne? robbie 2026-06-17T06:05:17Z I ovako je sve pocelo http://robbie.blog.rs/blog/robbie/generalna/2009/12/01/i-ovako-je-sve-pocelo Kazu da je ljubav pokretac svega,nekada sam se smejao tome i mislio kako je moguce nekoga toliko voleti da ti on bude razlog zbog koga ustajes i lezes,zbog koga radis stvari koje inace ne bi radio...U tom periodu sam se smejao tome i cudio se ljudima koji tuguju zbog ljubavi jos uvek ne shvatajuci tu opaku stvar,ne znajuci jesam gay ili bi ili str8 drzao sam se dalje od svega toga,imao neke zacrtane ciljeve i nevidjenu zelju da ih ostvarim...Jesen 2005-te je bila godina kada sam se preselio u Beograd i spremno docekao polazak na fakultet,i pre toga sam provodio u Beogradu dosta vremena ali ovo je bilo nesto sasvim novo jer sam po prvi put sam ziveo bez igde ikoga...Isao sam na fax,vracao se u stan,izlazio,druzio se sa drustvom,rodbinom i ucio se kako je to ziveti sam sa sobom...Ljudi koji me poznaju znaju da volim da bude u pokretu i da izlazim,svako vece novi kafici i vracanje kuci u ranimjutarnjim casovima kad ljudi vec krenu na posao mi nije bilo strano.Na moju srecu ili nesrecu (vise cak i nje znam sa sadasnje perspektive da li je sreca ili ne) 29.decembra iste godine pozvan sam na pice sa prijateljima,oblaceci se mislio sam samo kako sto krace da se zadrzim i da se vratim sto pre kuci da spavam.Guzva,zamagljen kafic pun dima,losa muzika,puno pivskih flasa na stolu i dobro drustvo nateralo me je da ostanem duze nego sto sam planirao...Par metara dalje stajao je ON,visok,crn,ubitacno zgodan i gledao u nasem pravcu,primetio sam ga ali sam pomislio da se tripujemi zaboravio na njega.Pivo je uradilo svoje i resih da odem do wc-a,izlazeci iz kabine video sam ga kako stoji okrenut i pere ruke,prisao sam pustio vodu da ih i ja operem i onda mi se obratio.-Maleni ja sam ovde usao zbog tebe.Pogledao sam oko sebe i video da nema nikoga i pomislio e do kur*a znaci ovaj se meni obraca,prao sam ruke i pravio se da ga ne cujem,u glavi mi je bubnjalo i nisam mogao da verujem da me muskarac muva i to na sred wc-a...-Jel mogu da dobijem broj telefona?Uh sta sad da radim jbt pomislio sam,zatvorio cesmu i rekao mu pisi...I tako je sve pocelo,nesto sto je dugo trajalo,sto se davno zavrsilo ili se uopste i nije zavrsilo...To ne znam...Samo znam da je tad pocelo,sa njim,koga i dan danas zovem Zverka,jbg podsetio me na lika iz sex i grada,ipak je bio stariji 8 godina i imao je taj nedojebano smekerski stav i pogled...Posle njega je bilo i lepsih i zgodnijih,romanticnijih i duhovitijih ali on je bio taj koji me je naucio da se ne treba smejati unapred necemu sto ne razumes,pokazao mi je kako se voli,pati i kako je kad ti srce zaigra zbog nekog...U narednom periodu naucio sam da stvarno postoje osobe kojima zelis da podredis svoj zivot,i da zbog njih zivis...Vise se ne smejem kad neko kaze da je tuzan zbog ljubavnih problema ili kad neko poludi od zaljubljenosti,samo mudro klimam glavom...Sve u svemu on je taj od koga cu krenuti celu pricu,jer je bio tu i kad je trebalo i kad je nije,on je taj koji je pomogao da na jednoj sirokoj raskrsnici sa bezbroj puteva izaberem onaj koji je pravi a i u ostalom on je taj koji je i dan danas tu,doduse s vremena na vreme ali je uvek tu kada nesto zatreba,zato pocinjem sa njim... Generalna 2009-12-01T03:09:04Z robbie Rasprodaja srece http://robbie.blog.rs/blog/robbie/generalna/2009/12/09/rasprodaja-srece Jos jedan kisni dan u Beogradu...Mokre ulice,sivo nebo,glasne sirene nervoznih i uzurbanih vozaca,sumorna lica prolaznika...Sedim danas u Ruskom caru i brojim ljude koji prolazi,skor je sledeci 43 namrstena lica i samo 3 blago osmehnuta...Prosto da se covek zapita gde je nestala sreca iz ovog grada,da li je spakovala kofere i otisla ili je i ona umorno poklekla pred ovim sivilom...Mozda se vrati sa nekim lepsim danima i lastama ili ceka da prodje ova kriza pa da Beograd bude opet jedno nasmejano mesto...Videcemo... Generalna 2009-12-09T02:28:24Z robbie A ovako se zavrsilo http://robbie.blog.rs/blog/robbie/generalna/2009/12/15/a-ovako-se-zavrsilo Da nastavim pricu tamo gde sam stao pre 10-ak dana.Dugo sam razmisljao da li da pisem ili ne ali par malicioznih komentara me je podstaklo da nastavim da pisem,nije mi stalo da li ce neko citati ili ne,pisem da bih se oslobodio nekih svojih duhova koji jos borave u meni,pisem da bih oslobodio neke demone koji vise nisu moji ali ih ja i dalje ljubomorno cuvam...Rekao sam da sam ga zvao Zverka,ma zvao sam ga svakako,ali neka ovde bude poznat kao Zverka...Nakon sto smo se upoznali pozvao me je da prosetamo,i dalje zbunjen pristao sam,sacekao sam ga posle posla,bila je ponoc,ja sam svo vreme pricao na telefon da bih izbegao da pokazem koliko mi je neprijatno a on me je samo gledao i smeskao se,kada sam zavrsio pitao je da li moze da pogleda telefon i stavio ga u svoj dzep uz objasnjenje da ce mi ga vratiti kad krenemo kuci...Otisli smo u restoran posto je bio gladan,pitao me je da li zelim da jedem sto sam ja odbio,a onda mu je stigla hrana,jeo je sporo,opusteno,bez zurbe,postavljao je pitanja na koja je dobijao kratke odgovore ali mu to nije smetalo...Bio je siguran u sebe,imao je stav,plenio je i ljudi su cesto gledali u njegovom pravcu...A meni je sve smetalo,zuljala me stolica,bilo mi je mnogo mracno,bio sam nervozan,nespretno sam ispijao sok i jedva cekao da krenemo sto dalje odatle,od ljudi od pogleda...Dopratio me je do zgrade,ne znam zasto valjda zato sto sam mislio da tako treba pitao sam ga jel hoce da svrati...Pristao je...Otvorili smo vrata i usli u zgradu,dok sam trazio prekidac da upalim svetlo,uhvatio me je i okrenuo ka sebi,prislonio uza zid i naslonio se na mene,poljubio me je u celo,upalio svetlo i sa podignutom obrvom cekao da mu pokazem put...Tad sam znao da ga zelim,usli smo popili sok,pricali,on o poslu,ja o fakultetu,ruke su mi se znojile,on se glasno smejao mojoj zbunjenosti,uhvatio me je za ruku da me opusti,pogledao me u oci,polako se priblizio i poljubio me u usta...Te noci je ostao sa mnom,spavali smo zajedno,sex nismo imali ni tada a ni kasnije tokom nase veze,cekali smo na to pune 4 godine...Ja sam ostao budan cele noci i posmatrao ga,tiho i bez pokreta da ga ne probudim,u meni su se mesali osecanje srama i srece,znao sam da radim nesto sto nije ispravno ali sam ipak bio srecan...Vremenom kroz duge noci uspeo je da izvaga osecanje srama i srece koje je boravilo u meni,uspeo sam da mu se prepustim ne razmisljajuci o posledicama onoga sto ce mozda doci...Svake noci je dolazio posle posla,cekao sam ga sa nestrpljenjem,jedva sam cekao da ga vidim i to je ubrzo postala nasa rutina,mala tradicija koju smo stvorili i pridrzavali je se skoro dve godine...Spavali smo svake noci zajedno,zagrljeni,isprepletani,cvrsto drzeci jedan drugog kao da ce neko od nas da pobegne...A onda sam nocu poceo da se budim,nekada sam proveravao da li dise i onda shvatio da je to ljubav...Rekao sam mu da ga volim,rekao je "Lepo",bio sam ljut danima sto mi nije uzvratio istom merom a onda sam prestao da obracam paznju na to,ljubav sam mu izjavljivao svakog sata ne ocekujuci da mi isto kaze...Jedne noci dok sam mu sedeo u krilima a u pozadini je svirala Aleksandra Radovic-Cuvam te na uvo mi je sapnuo "Maleni volim te" a ja sam ga samo jako zagrlio,te iste reci vise nikada nije ponovio...Nazalost mi ljudi smo uvek skloni da kada nam dobro ide zelimo da to bude jos bolje,jos lepse,gramzivost je opaka stvar koja cesto zna da zagospodari covekom,da mu pomuti razum i natera ga na nepromisljene situacije,tako sam i ja poceo polako da ludim...Djavo mi nije davao mira,nije mi bilo dovoljno ono sto sam imao pa sam hteo jos vise,zeleo sam lepe reci,izjave ljubavi,pohvale,potvrdu onoga sto sam znao da oseca...On je cutao a ja sam postajao sve nesnosniji,uveravao sam sebe da me ne voli,da je sa mnom da bi ubijao vreme a on je samo cutao,odbijao mi je to na moje godine i nezrelost...Nije smatrao da je potrebno nekome reci sto puta dnevno volim te,jer za njega reci nisu imale znacenje,nije umeo da kaze sta oseca,jednostavno nije...Danas ima decka kome iskazuje svoju ljubav,jbg izgleda da neki od nas na greskama stvarno i uce,ali mislim da je mnogo vise nas koji sebi taj luksuz ne dozvoljavaju...Osecao sam kraj,zeleo sam da nastavim dalje,zeleo sam nekog novog,nekog koume da kaze sta oseca,ko je romantican i ko ume da voli onako kako ja to zelim...E Holivude,hvala ti na zatupljenom mozgu i poremecenom sistemu vrednosti od koga bolujem...Zeleo sam filmsku pricu,sve vise sam ga napadao i smarao,nikada se nije ljutio...Posle jedne svadje cutanje je trajalo tri dana,u nameri da porusim taj zid tisine izmedju nas okrenuo sam ga da se izvinim a on je rekao na moru sam ljubavi...Ujutru sam se snasao za avionsku kartu,odleteo do Budve,popricao sa njim,raskinuo i uvece se vratio kuci autobusom...Danas kad pogledam sa ove distance shvatam da je on jedini koji me je voleo onako kako sam ja to zeleo,samo sto ja to nisam umeo da vidim...Da li zbog razlike u godinama,moje nezrelosti,njegovog krutog stava ili cega vec nije ni bitno...Danas znam da su reci bljutave splacine a da je ono sto je merilo necijih osecanja u stvari pogled,glas,poljubac,osmeh koji ti upucuje,savet koji ti daje,dodir ruke koji ti ledi krv u zilama...  Generalna 2009-12-15T01:13:39Z robbie