http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica srpskisamoubica 2026-05-14T09:20:29Z http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2025/02/20/na-kraju-krajeva <span><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Calibri, sans-serif">Tuga. Praznina. &Scaron;ok.</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Calibri, sans-serif">Tek tako. Trt-mrt, levo-desno, ima-me-nema-me, stvarna sam ili nisam? Nema je. Nikada nije ni postojala. Samo rupa. Samo neki procep koji je ostao nepopunjen, rana.</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-weight: 700; font-style: italic; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Calibri, sans-serif">Now that you found it</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-weight: 700; font-style: italic; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Calibri, sans-serif">It&#39;s gone</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-weight: 700; font-style: italic; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Calibri, sans-serif">Now that you feel it</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-weight: 700; font-style: italic; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Calibri, sans-serif">You don&#39;t</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-weight: 700; font-style: italic; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Calibri, sans-serif">You&#39;ve gone off the rails&nbsp;</span></p><p dir="ltr" style="text-align: right; line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; background-color: #ffcc99; font-family: Calibri, sans-serif"><strong>Radiohead - Nude</strong></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Calibri, sans-serif">Ispao iz &scaron;ina, voz stao.</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Calibri, sans-serif">Ne postoji svet u kojem ne postoji <strong><em>A</em></strong>. Sve mora da stane.</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Calibri, sans-serif">A ipak.</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Calibri, sans-serif">Nista nije stalo, sve se odvija po planu. Možda ne tvom. Svet bez A. se trudi da postoji, bori se. Te&scaron;ko je, neverovatno da se Sve (tj. <strong><em>Ni&scaron;ta</em></strong>) desilo tako naglo.&nbsp;</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Calibri, sans-serif">Sta i kako dalje?</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Calibri, sans-serif">Ni&scaron;ta, praznog srca, kao i do sada, bez ljubavi.</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Calibri, sans-serif">Nada umire poslednja u svetu koji vise ne postoji. </span></p></span> Generalna 2025-02-20T14:00:47Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2025/02/14/zid-treci-deo-da-li-to-moze-bez-kraja <span style="font-size: medium"><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-family: verdana, geneva">Bio je <strong><em>Neki Tamo Petak</em></strong>, veče, stvarno je bio, stvarno je postojao, dok je pisao znao je da postoji, bio je siguran jer bile su to Reči koje je ostavljao za sobom, kao mrvice, da nađe put do kuće.</span></span></p><span style="font-family: verdana, geneva"><br /></span><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-family: verdana, geneva">Bio je Neki Tamo Petak, a juče je bio <strong><em>Neki Tamo Četvrtak</em></strong> (u deSelbijevom narodu poznat kao <strong><em>NTČ</em></strong>) i da, ovoga puta nije bilo sumnje, taj NTČ je doneo tu vest, tu tužnu vest za koju je znao da će doći pre ili kasnije, video je već davno kako to dolazi, kao brod koji se vraća kući, u luku ulazi tiho i spokojno, dolazi da kaže da <strong>Ona</strong> odlazi, NTČ je rekao to jasno i glasno, lepo i učtivo da ona vi&scaron;e ne postoji, da je taj svet u kome je postojala Ona nestao, da ga nije ni bilo, ničega nije bilo, apsolutno ni&scaron;ta, samo neki tamo goli život koji niko nije želeo.</span></span></p><span style="font-family: verdana, geneva"><br /></span><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-family: verdana, geneva">Ali&hellip; Da.</span></span></p><span style="font-family: verdana, geneva"><br /></span><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-family: verdana, geneva">Sada je bio siguran da je ona postojala, da, jeste, seća se svetlosti u svojim očima i zaslepljenost koja je gurala dane pred sobom, sada je samo Uspomena&hellip;</span></span></p><span style="font-family: verdana, geneva"><br /></span><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-family: verdana, geneva">Plju&scaron;tale su letnje ki&scaron;e, a bilo je hladno, bila je zima, dan Svetog Valentina, svuda sinhronicitet, svuda rima, sve je bilo kao nikada do sada, ne bilo koja zima, nego Zima, sa velikim Z, ba&scaron; kao &scaron;to je velikim Z počinjalo ostrvo na koje je oti&scaron;la. Znao je da se ne&scaron;to neobično de&scaron;ava te Zime, u svetu u kojemu &hellip;</span></span></p><span style="font-family: verdana, geneva"><br /></span><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-family: verdana, geneva">Samo uspomena.</span></span></p><span style="font-family: verdana, geneva"><br /></span><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-family: verdana, geneva">Ni&scaron;ta vi&scaron;e nije potrebno za Večnost i za savr&scaron;enu sreću u Neki Tamo Petak.</span></span></p><span style="font-family: verdana, geneva"><br /></span><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="white-space-collapse: preserve; font-family: verdana, geneva">***</span></p><span style="font-family: verdana, geneva"><br /></span><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-family: verdana, geneva">Sipao je vodu u džezvu i video je pauka u vodi, &scaron;ta je pauk tražio tu, pomogao mu je da izađe, spustio je drvenu ka&scaron;cicu i spasao ga, bio je on kao taj pauk, na&scaron;ao se u nekoj vodi, davio se, i &hellip;</span></span></p><span style="font-family: verdana, geneva"><br /></span><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-family: verdana, geneva">***</span></span></p><span style="font-family: verdana, geneva"><br /></span><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-family: verdana, geneva">Biće <strong><em>Ni&scaron;ta</em></strong>. Popustiće ga to. Ona će otići na Zanzibar da traži sreću koju ne može da pronađe u sebi. On je uspeo da je pronađe u njoj, ali to vi&scaron;e nije bitno, sve je vrlo subjektivno, i realne okolnosti i objektivna Istina je poptuno nepotreba i za nju nema mesta.</span></span></p><span style="font-family: verdana, geneva"><br /></span><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-family: verdana, geneva">Popustiće ga to. Ona će otići na Zanzibar, on će otići u sebe, sakriće se i pokriti preko glave i zapu&scaron;iti u&scaron;i, i dok se ona bude Sunčala pod Zanzibarskim Suncem, on će uspeti sve da izbri&scaron;e, ceo taj fajl, problem je &scaron;to je fajl u oblaku, i ne može mu ni&scaron;ta, ali može sebe da obri&scaron;e. Ako obrise sebe, i ako prestane da postoji, neće postojati ni Uspomena, ni bol, ni praznina, ni&scaron;ta neće biti.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="font-family: verdana, geneva"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"></span>&nbsp;</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="font-family: verdana, geneva">Zid se ru&scaron;i, ali i on.</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="font-family: verdana, geneva">&nbsp;</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="font-family: verdana, geneva">A <strong><em>Ona</em></strong>? <strong><em>Ona</em></strong> je glasina koju treba dobro proveriti.&nbsp; &nbsp;</span></p><span style="font-family: verdana, geneva"><br /></span><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-family: verdana, geneva">Na kraju neće čak biti ni <strong><em>Kraj</em></strong>, po&scaron;to nije postojao ni Početak.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt">&nbsp;</p></span><span><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="font-size: 12pt; background-color: transparent; font-weight: 700; font-style: italic; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Candara, sans-serif">But it was only fantasy</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="font-size: 12pt; background-color: #ffff00; font-weight: 700; font-style: italic; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; text-decoration-line: underline; text-decoration-skip-ink: none; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Candara, sans-serif">The wall was too high</span><span style="font-size: 12pt; background-color: transparent; font-weight: 700; font-style: italic; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Candara, sans-serif"> as you can see</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="font-size: 12pt; background-color: transparent; font-weight: 700; font-style: italic; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Candara, sans-serif">No matter how he tried he could not break free</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"><span style="font-size: 12pt; background-color: transparent; font-weight: 700; font-style: italic; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Candara, sans-serif">And the worms ate into his brain</span></p></span><span style="font-size: medium"><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt">&nbsp;</p></span> Generalna 2025-02-14T21:08:15Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2025/02/08/zid-ii-deo-spas <span><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Ne znam za vas, ali ja sam jedva čekao da nastavim. U stvari, znam za vas, vi to niste ne&scaron;to i&scaron;čekivali kao ja. Niko nije. Niko kao ja. Naravno. Razume se. Vama se ne žuri, samo čitate, a ja sam ovde, živ, od krvi i mesa, ima i takvih pisaca, koji nisu izmi&scaron;ljeni, nego stvarni. Pisac često ume da se zanese i pored izmisljenih likova izmisli i sebe, &scaron;to dodatno zbunjuje i komplikuje fabulu. Meni se bar čini da sam stvaran ovde, noćas, mada je i to sporno, po&scaron;to nema ovde bilo koga da posvedoči da postojim. Jedino česmu čujem kako kapljuća, ni&scaron;ta drugo nema. Jedino vi. U vas gajim velike nade. Vi me spasavate.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Tamo gde je opasnost, tamo raste i <strong><u>ono &scaron;to je spasonosno</u></strong>.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Sad razumete da opasnost vreba, mene, a ne vas. Vi samo rastete, spasonosno.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Dosta o meni i o vama, mi smo tu najmanje bitni.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">A najvi&scaron;e - <strong><em>Ona</em></strong>.&nbsp;</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva"><strong><em>A.</em></strong></span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Od krvi i mesa nema ni&scaron;ta, u tom svetu nemamo nikakva očekivanja, zato &scaron;to A. nije tu, nego je ba&scaron; ovde. Poznati violinista rekao je da se muzika de&scaron;ava između nota. Tačno, a ovde između redova. Mora negde (da pr&scaron;ti). U stvari tu jedino i može, po&scaron;to, opet ponavljam, ovde - tamo napolju, tu je opasnost. Tražim je ovde između Reči, između slova, samo da nađem to <strong><em>A</em></strong> i tačkicu posle <strong><em>A.</em></strong> Eto je.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Ali je to iluzija, opasnost raste, ali je sada kasno, i spasa nema niti može biti. A. možda nije tamo, u stvarnom svetu gde sam ja od krvi i mesa, a bome i Ona, tu gde smo prilično stvarni, kao pravi, e tu nema ni&scaron;ta, pa sam bar ovde onda mislio da je nađem, ali sada vidim da je to samo jedno<strong><em> A.</em></strong> To ni&scaron;ta ne znači, jedino meni to kao ne&scaron;to znači, a sada vi&scaron;e ni meni, po&scaron;to sada vidim da to je to samo jedno slovo, to nije <strong><em>Ona</em></strong>, slovo se izlizalo, previ&scaron;e sam ga puta otkucao i sada sam razočaran, dok opasnost raste, pa ću zbog toga da zavr&scaron;im.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Možda zauvek.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">To bi bilo lepo prema njoj, da je ne gledaju razni čudaci u ovom svetu gde jo&scaron; uvek raste ono &scaron;to je spasonosno.</span></span></p><div><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Calibri, sans-serif"><br /></span></div></span> Generalna 2025-02-08T20:12:32Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2025/02/05/zid <p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-variant: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap; color: #000000"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Zid između nas. <strong><em>Ona</em></strong> je tamo, sa one strane zida, tamo ste i vi, uglavnom svi, sem mene, sa ove strane Zida.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-variant: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap; color: #000000"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Ovaj Zid sam smislio, ovaj Zid sam stvorio da se odbranim od Vas. Vi ste opasni, svi vi. <strong><em>Ona</em></strong> pogotovu, <strong><em>ona</em></strong> je napala Zid. Nije htela, ali ja sam hteo, mada ni u to nisam siguran. Ne secam se ko sam bio pre, pre <strong><em>Nje</em></strong>.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-weight: 400; font-style: normal; font-variant: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap; color: #000000"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Ovde unutra je sigurno, i toplo. Zid me čuva.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-variant: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap; color: #000000"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Ali <strong><em>Ona</em></strong> lupa o Zid, ru&scaron;i ga, neke žene jedino imaju tu Moć, stvaralačku ili ru&scaron;ilačku, po kosmičkoj potrebi.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-weight: 400; font-style: normal; font-variant: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap; color: #000000"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Zatekla me je, tu, unutar mojih Zidina.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-variant: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap; color: #000000"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Zvala se <strong><em>A.</em></strong> Tako je sve počelo, ba&scaron; onako kako je zapisano, i kako je moralo, od slova <strong><em>A</em></strong>. Nisam joj ja izabrao ime, ni to početno slovo, sve je do&scaron;lo po planu koji je bio van mene.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-weight: 400; font-style: normal; font-variant: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap; color: #000000"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">A mora od nečeg da krene, ba&scaron; ovde, ba&scaron; sada, pravo unapred, Put neizvestan.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-weight: 400; font-style: normal; font-variant: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap; color: #000000"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">A kad će kraj?</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-variant: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap; color: #000000"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Nisam je izmislio. Ne bi ni umeo, priznajem, nemam ba&scaron; te moći. <strong><em>Nju</em></strong> je mogao samo Bog da smisli, koliko god to izlizano i </span></span><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva"><span style="white-space-collapse: preserve">kli&scaron;erski zvučalo</span></span><span style="background-color: transparent; white-space-collapse: preserve; font-size: large; font-family: verdana, geneva">. Ba&scaron; kao i mene, a lepo je da te neko smisli, jer on ipak onda misli na tebe, a lepo je kad neko misli na tebe, pa makar to bio i Bog, pogotovu Bog. Ali, ova priča nije o Bogu, u stvari nije čak ni priča, nego živa istina.&nbsp;</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-weight: 400; font-style: normal; font-variant: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap; color: #000000"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Pa da krenemo.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-variant: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap; color: #000000"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Od <strong><em>A.</em></strong></span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-weight: 400; font-style: normal; font-variant: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap; color: #000000"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">A. je lepa, toliko za sada, to je sasvim dovoljno &scaron;to treba da znate za početak. A. je čudesna i sija i svetli i onda je lepo biti pored nje, eto ja to volim, volim sebe kada sam pored nje, ba&scaron; volim, pravo da vam kažem. Eto, već smo počeli. A već se stidim. Zvučim patetično. Tako je moralo.</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-weight: 400; font-style: normal; font-variant: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap; color: #000000"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Lepo.&nbsp;</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-variant: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap; color: #000000"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Ne ba&scaron;, jer smo jo&scaron; uvek sa ove strane Zida, a <strong><em>Ona</em></strong> nije, ona je sa va&scaron;e strane. Blago vama, da vam kažem. Te&scaron;ko meni. Nije ba&scaron; toliko te&scaron;ko, ali eto, priznajem da nekad jeste, ali je Zid stabilan. Bio. Dok se nije pojavila <strong><em>A.</em></strong></span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-style: normal; font-variant: normal; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap; color: #000000"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">Čitav život čekam <strong><u>Ovo</u></strong>.&nbsp;</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="background-color: transparent; font-weight: 400; font-style: normal; font-variant: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap; color: #000000"><span style="font-size: medium; font-family: verdana, geneva">A Vi?</span></span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="caret-color: #000000"></span><br class="Apple-interchange-newline" style="caret-color: #000000" /></p> Generalna 2025-02-05T00:25:00Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2024/12/16/cudni-su-putevi-blogerski <span style="caret-color: #000000; font-family: georgia, palatino"><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt">&nbsp;</p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt">&nbsp;</p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-alternates: normal; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve">Tačno pre 15 godina sam ba&scaron; ovde objavio svoj prvi blog. Pompezno, pretenciozno, agresivno. Krenuo sam, da. Ali na najgori mogući način... Ali nije bitno, jedino &scaron;to je bilo bitno je da sam krenuo. Uvek je najteži taj prvi korak.&nbsp;</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-alternates: normal; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve">Zaista je bio čudan, često i čudesan put, i sigurna ruka me je vukla od agonije do ekstaze. Videćete taj put u danima koji dolaze, kada budem objavljivao i razdanjivao svoju Odiseju, korak po korak. Jer svaki čovek ima svoju Odiseju, i svaka je drugačija i posebna na svoj način. Videćete prvo to vi, blogeri, a onda i drugi. Zato &scaron;to se ovde ne radi samo o blogovanju, pa čak ni o magiji pisanja (koja je fascinatna za sebe), već o jednom stvaralačkom procesu, koji je od amebe čoveka doveo da pravi zgrade od nekoliko stotina metara (a isto tako i skače iz tih zgrada, kada drugog re&scaron;enja nema). Sve do okupacije Meseca i drugih planeta, jer kada nije na Zemlji ostalo vi&scaron;e &scaron;ta da se okupira mora se iċi dalje. Ipak, radi se o tom briljantnom i čudesnom umu čovekovom koji zna da smisli najgenijalnije stvari i pomogne sebi i drugima, oplemeni, usreći i ohrabri. Opet, o tom istom umu koji na vol&scaron;eban i čudesan način zna kako da sebe zakopa i uni&scaron;ti. Nisam ba&scaron; bio toga sasvim svestan, ali ja sam, već kada sam izabrao naziv ovog bloga krenuo ba&scaron; tim drugim, tim nesrećnim i destruktivnim putem. Za&scaron;to? Dobro je to pitanje i odgovor bi bio preop&scaron;iran, ali neki najiskreniji i najjednostavniji odgovor bi bio da je taj um to izabrao jer nije znao za bolje. To je naučio i mogao je jedino tim putem. Da je znao za bolje, sigurno ne bi sam sebe ukopao.&nbsp;</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-style: italic; font-variant-alternates: normal; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve">​​Nomen est omen</span><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-alternates: normal; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"> je jedna velika latinska mudrost koju ljudi često previđaju i ignori&scaron;u. Da, znaju da je ime bitno i znači ne&scaron;to, ali ne vide dubinu i značaj koje svako ime može da nosi. Nije da se busam sa latinskim, uostalom niti sam ga učio niti ga poznajem, ali te tri kratke latinske reči toliko mnogo znače.</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-style: italic; font-variant-alternates: normal; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve">Ergo</span><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-alternates: normal; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"> (evo necu vise latinski, samo sam jos ovo morao), ovde se blog zove <strong><em>Dnevnik srpskog samoubice</em></strong>. Žalosni kraj je neizbežan. </span><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-style: italic; font-variant-alternates: normal; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve">Happy end</span><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-alternates: normal; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve"> je nemoguć. No, kraj nije uop&scaron;te tragičan, kako to upućuje značenje te reči. Svaki kraj je neki novi početak, i koliko god to zvučalo izlizano i bajato, to je istina. Pa čak i ta smrt, kraj koga se pla&scaron;i svaki čovek, nije ni&scaron;ta drugo nego samo jedna tačka u razvoju i putovanju kroz siroku i bogatu egzistenciju (a mozda cak i ne-egzistenciju koja može biti podjednako zabavna). Da, nije destinacija, nego samo jedna stanica na putu. Ali, niko ne zna &scaron;ta nas čeka na toj stanici, pa izgleda da imamo razloga za strah. Bez lažne skromnosti, pisac ovih redova se ipak ne bi podavao tom iskonskom strahu i malo bi odstupio od generalizacije. Radije bi on istrazio malo vise sta tu moze sve da se desi nego drtao pred necim pred cim ne poznaje, a sto uopste ne mora da bude tragicno kao sto se fatalistički implicira, a sve u nedostatku maste i kreativnosti, i u nedostatku volje i zelje da se pronadje<em> </em>druga strana horizonta</span><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-alternates: normal; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve">.</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-alternates: normal; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve">Ako vas reči zavedu i dokolica natera, možda poželite da čitate starije tekstove na ovom blogu. Apelujem na vas zdrav razum da to ne činite. Nećete vam se desiti ni&scaron;ta stra&scaron;no, nego ćete izgubiti malo vremena, ali to je već dovoljno stra&scaron;no. To vreme možete da upotrebite mnogo bolje; naveo bih vam bar 100 klasika književnosti i jo&scaron; 100 dela savremene literature koje bi bila bolja investicija vremena. Četiri reči govore sve o tim tekstovima: </span><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-style: italic; font-variant-alternates: normal; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve">Too idiotic to be schizophrenic</span><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-alternates: normal; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve">. Mislim da je to Jung rekao. Prvi put kada sam cuo te reci znao sam da je to najbolji opis stila i nacina moga pisanja na ovom blogu - toliko je idiotski da ne može da bude čak ni &scaron;izofreno. Cak i &scaron;izofrenično ima neke svoje ideje vodilje, koliko god one bile bolesne i sumanute. Valjda je neko tako opisao i dadaizam, a veza sa mnom nije te&scaron;ko da se izvuče, obzirom na moju ranu ljubav ka tom pokretu koji je idolizovao besmislenost u umetnosti. Valjda sam morao tome da se priklonim videv&scaron;i upravu tu dominatnu boju besmislenosti u Srbiji devedestih.&nbsp;</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-alternates: normal; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve">Ali, sve to je samo početak, a svaki početak je težak, pogotvu sa tim pogre&scaron;nim mestom u surovo vreme, Srbijom nam dragom devedesetih. Koje je pratio početak trećeg milenijuma i obecanje novog sistema, blagostanja i demokratije. A i te famozne ere vodolije (<em>Age of Aquarius</em>), ako verujemo u zvezde. Obećanje ludom radovanje, a pogotovu ludom koji veruje politicarima, ili veruje sta nam zvezde, tako daleke i nerazumljive govore. Covek ne razume ni rodjenje roditelje, ni brata i sestru svoju, a da ne pricamo koliko flagrantno ne poznaje ni samoga sebe. Treći milenijum nije srećno počeo.</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 0pt; margin-bottom: 15pt"><span style="font-size: 13pt; background-color: transparent; font-variant-alternates: normal; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-position: normal; font-variant-emoji: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve">Najteži je početak iz mrklog mraka. Ali, negde mora da se počne. Zasto ne ovde i sada?</span></p></span><br class="Apple-interchange-newline" style="caret-color: #000000" /> Generalna 2024-12-16T19:02:07Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2023/12/10/biti-pisac <p><span style="background-color: transparent; font-size: 10pt; white-space-collapse: preserve; font-family: Verdana, sans-serif">Da li sam ja pisac? Pitam se ja. Možda i vi. Verovatno se u ovom trenutku to pita hiljade ovako zaludnih ljudi. Odgovor je kao i u 99% slučajeva: Ne! To &scaron;to zna&scaron; da pi&scaron;e&scaron; samo je prosta posledica masovnog opismenjavanja u 20. veku. To &scaron;to zna&scaron; da niže&scaron; slova jedno za drugim, za koje ti se čini da daju neki uzvi&scaron;eni smisao, svakako te ne čini umetnikom. </span></p><p><span><span style="font-size: 10pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; vertical-align: baseline; white-space-collapse: preserve; font-family: Verdana, sans-serif">Ali, i posle ovog hladnog tu&scaron;a (a </span></span><span style="font-size: 13.3333px; white-space-collapse: preserve; font-family: Verdana, sans-serif">hladnog tu&scaron; je veoma zdrav za organizam</span><span style="background-color: transparent; font-size: 10pt; white-space-collapse: preserve; font-family: Verdana, sans-serif">) meni ostaje nada, moram da priznam. Znam da sam lud (to nije neka floskula, stvarno je; psihijatri su utvrdili), ali ja stvarno verujem da nisam deo tih 99%, nego spadam u onih 1% koji stvarno jesu pisci. Za&scaron;to je to tebi bitno? Zato &scaron;to se i ti pita&scaron;. Zato &scaron;to i ti veruje&scaron;. I upravo zato &scaron;to toliko preispitujemo tu činjenicu, znači da nam to stvarno ne&scaron;to znači i da mi možda stvarno jesmo pisci. Da li pripadamo u onih 1%? </span></p><p><span style="background-color: transparent; font-size: 10pt; white-space-collapse: preserve; font-family: Verdana, sans-serif">Vreme će pokazati, ali možda ni to. Mnogi veliki pisci doživeli su slavu mnogo nakon &scaron;to su umrli...</span></p> Generalna 2023-12-10T14:26:32Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2023/10/17/okreni-novi-list <span><div><span style="font-size: 10pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; vertical-align: baseline; font-family: Verdana, sans-serif"><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 10pt; margin-bottom: 10pt"><span style="font-size: 10pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; vertical-align: baseline">Nisam neki preterani zaljubljeni Metalike, ali </span><span style="font-size: 10pt; background-color: transparent; font-style: italic; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; vertical-align: baseline">Turn the Page</span><span style="font-size: 10pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; vertical-align: baseline"> pesma mi je mocna, sa snaznom porukom.</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 10pt; margin-bottom: 10pt"><span style="font-size: 10pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; vertical-align: baseline">Here I am, on the road again</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 10pt; margin-bottom: 10pt"><span style="font-size: 10pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; vertical-align: baseline">There I am, up on the stage</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 10pt; margin-bottom: 10pt"><span style="font-size: 10pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; vertical-align: baseline">There I go playin&#39; the star again</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 10pt; margin-bottom: 10pt"><span style="font-size: 10pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; vertical-align: baseline">There I go, turn the page</span></p><br /><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 10pt; margin-bottom: 10pt"><span style="font-size: 10pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; vertical-align: baseline">Rečima ove pesme sam sve rekao za ovo uključenje. Okrećem novi list. Ne ba&scaron; sa nekim entuzijazmom kao ranije, jer sam se mnogo puta do sada uverio da je i taj novi list skoro isti kao onaj stari. Ne, lekcija je naučena: time &scaron;to sam okrenuo novi list ne znači da sam novi čovek, isti sam onaj od pre. Vuk novi list okreće, ali ćud nikada. Ne znači da me čekaju nove pobede. Možda će ovaj put čak biti i gore nego pro&scaron;li put. Sve je moguće!</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 10pt; margin-bottom: 10pt"><span style="font-size: 10pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; vertical-align: baseline">Tako, pognute glave, ulazim u novi život, znajući da mi onaj stari di&scaron;e za vratom.&nbsp;</span></p><p dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-top: 10pt; margin-bottom: 10pt"><span style="font-size: 10pt; background-color: transparent; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-variant-alternates: normal; font-variant-position: normal; vertical-align: baseline">A vi, kako ste?</span></p></span></div></span> Generalna 2023-10-17T22:07:00Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2022/05/28/dan-1. <p>05. januar 2020. </p><p>12,30<br />Majka dolazi u stan oko 12,30 a ja nisam spreman za to, ne, nisam, i kada je čujem, hvatam se za majcu, hteo bih da je pokidam, hteo bih sebe da pokidam, nemam gde, ona kada dođe, nema dovoljno prostora, nema mene, nema tebe, ničeg vi&scaron;e nema joj, sabijen sam u ćo&scaron;ak, nemam gde, nemam, ba&scaron; vi&scaron;e ni&scaron;ta nije ostalo, ba&scaron;... Nikad nismo spremni na taj Život kad dođe i opkoli nas, a Život nas juri, dok mi bežimo, naivno misleći da smo brži, ali uvek nas stigne.<br />Sve ovo &scaron;to pi&scaron;em je sme&scaron;no, i u isto vreme tragično, klasična situacija, umetnost Srbovanja, svi smo mi pomalo Srbi, a ja najvi&scaron;e. Potonuli smo, a nismo se udavili, eto na&scaron;e nesreće. Skočili smo, a jo&scaron; nismo pali. <br />Život na ivici simsa, to je moj život već nekoliko godina, spreman sam da skočim, smrt želim vi&scaron;e nego bilo &scaron;ta drugo, ali eto, ne skačem, nemam talenta za takav čin, nema, nema...<br /><br />Stao sam. Ma&scaron;ina nema goriva, ili se pokvarila, ili ja nisam ma&scaron;ina, možda sam ljudsko biće, sve je moguće, ali sam stao. Sedim za radnim stolom, ruke sam položio na sto, i preko njih spustio glavu. Ne bi ovaj tren bio tako težak da juče nisam osetio koliko život može da bude lep, samo kada majka nije tu. Mogao sam da skuvam čaj, recimo, mogao sam da odem u kuhinju, slobodno, zdrav i prav, i da uključim &scaron;poret, prokuvam vodu, i prelijem &scaron;olju sa kesimo čaja u njoj. To je ne&scaron;to, to bi mi i sada pomoglo, ali ne, sada sam ovde zatvoren u sobi, zatvoren i zaključan duboko u sebi. Katanac je jak, jači od mene. Sedim i dramim. Sedim i tragikomedi&scaron;em. Ne znam ni&scaron;ta bolje od toga. Kada je majka blizu mene, ne znam &scaron;ta ću sa rukama, kao oduzete su mi, ona mi ih oduzima. Istina jeste da su i njoj roditelji oduzeli ruke i odsekli krila, pa je ceo život provela u kavezu. Tradicija se nastavlja, gajimo dobre navike. Samo da izdržim ovaj život i ne ostavim iza sebe porod i decu, samo da prekinem nesreću, to je bar neka uteha.<br /><br />Ni&scaron;ta mi se ne radi. Bilo je 1000 stvari koje sam želeo da uradim, ali sada nemam volje ni za &scaron;ta. Volja za nemoć. Jedino &scaron;to mi pada napamet je da zapalim cigaretu.<br /><br />22:15<br />Dokle vi&scaron;e ovo? Koliko dugo će da traje ovaj besmisao? &Scaron;ta činiti? Kako se ubiti? U čemu je problem? Kosmos ćuti.<br />Ceo život mučenje.<br />Nemam odgovore, nemam re&scaron;enja, samo taljigam.<br /><br />Samo da prođe, da se zavr&scaron;i sve ovo, da se raspadne telo i da prestane svesnost. Kad će da prođe?<br /><br />23:00<br />Smrt, smrt, smrt. Samo to čekam i tome se radujem.<br /></p> Generalna 2022-05-28T12:29:18Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2022/04/29/ne-jebe-lep-nego... Ne jebe lep, nego Vučić. Sve nas! Generalna 2022-04-29T13:21:43Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2020/07/17/necemo-vise-o-samoubistvu <p>Ovaj blog napravio sam pre vi&scaron;e od 10 godina.</p><p>Jedno je sigurno... nećemo vi&scaron;e o samoubistvu da pričamo.</p><p>Ovo je zvanična odjava ovoga bloga.</p><p>Odslužio je svoje i ako vas zanima ne&scaron;to o mom radu, možete da kupite moj roman, taj prvi roman koji se zove &quot;Dnevnik Srbkog Samoubice&quot;.</p><p>Dobra vest je da već pi&scaron;em nastavak i trebalo bi da on bude u &scaron;tampi u decembru 2020.</p><p>Bila je dobra vožnja, ali svakoj vožnji treba da dođe kraj, pogotovu kada je vozi tako suluda ideja o samoubistvu.</p><p>Zbogom! </p> Generalna 2020-07-17T14:23:29Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2017/07/05/eutanazija2 <p>&nbsp;</p><p>-Majko, majko, re&scaron;io sam! Hoću da idem na eutanaziju! <br />Majka ga gleda zabezeknuto.<br />-Da, da, razmi&scaron;ljao sam i shvatio da bih time re&scaron;io sve, ali ba&scaron; sve probleme, a ima ih dosta, Bog mi je svedok. Već sam postao mator da se bakćem sa svim tim... budimo realni, nikad neću naći dobar posao, neću se ni oženiti, neće nikad biti bolje u Srbiji, i ovim potezom ću ubiti dve muve, &scaron;to bi se reklo. Ma ne dve, nego sve! Eto, čak se i rimuje! Eh, slatka mala eutazijica kad zaplovi mojim venema! Ima ona pesma &quot;...neka ovaj ludi ritam krene tvojim venama&quot;, hehe, mojim će eutanazija da krene!<br />-Dokle će&scaron; da lupa&scaron; sva&scaron;ta?<br />-&#39;Ajde &scaron;ta si se smračila, moći će&scaron; da izda&scaron; moju sobu i uzme&scaron; koju kintu, pa mislim tvoj sin i na tebe. Pazi, to ti je siguran mesečni prihod.<br />-Molim ti da se ne &scaron;ali&scaron; sa takvim stvarima!<br />-Ma kakva &scaron;ala, Vučić je davno odneo &scaron;alu! Ne stvarno, čak mi se i kompjuter pokvario a ne mogu da ga popravim, pa &scaron;ta da radim po ceo dan? Da čitam knjige? Pa nismo u 16.-tom veku! Pa je l&#39; se zato borio Tesla?!? Da čitam knjige? Ne, hteo je da mi &scaron;aljemo one blesave emotikonse po ceo dan svojim prijateljima preko vajbera, to je bila njegova vizija. Uostalom, &scaron;ta nam i vredi da popravljam kompjuter kad će struju da nam isključe, evo već 2 meseca ne plaćamo. Bar da živim sa devojkom, pa kad nam isključe da bude mrak, romantika, sveće... Ovako... neću, bre, sa tobom da se vatam, od svih tih kompleksa bar me je gospodin Edip zaobi&scaron;ao... Mada, tebe će te&scaron;ko čika Alchajmer da zaobiđe obzirom da po ceo dan gleda&scaron; serije i rijalitije na TV-u.<br />-Prestani, molim te.<br />-Prestaću uskoro stvarno. Prestaću da postojim, hehe, konta&scaron;... Pisaću ti sigurno sa onog sveta, mada znajući kakva je po&scaron;ta u Srbiji, ne bi me čudilo da ne stigne.<br />Eh, moja radosti, uvek si mi govorila da uradim ne&scaron;to sa svojim životom, evo sada ću konačno da ti osvetlim obraz pred svetom! <br />Kad ti pitaju ljudi:<br />A gde vam je sin?<br />Moj vam je sin sada na jednom boljem mestu!<br />&Scaron;ta, oti&scaron;ao u inostranstvo?<br />Ne-ne, nego u večna lovi&scaron;ta!<br />Hoho, sad oni možda nisu čitali stripove pa ne znaju gde su to večna lovi&scaron;ta, ali ti samo složi facu pa će da shvate da nisam oti&scaron;ao na piknik. <br />-Dokle misli&scaron; da me davi&scaron; sa tvojim nebulozama?<br />-O tome se i radi, neću jo&scaron; dugo, hoho, jo&scaron; malo pa će&scaron; pričati sa mojom slikom na zidu. A zna&scaron; kakve su slike, nisu ba&scaron; elokventne, moći će&scaron; ti da drži&scaron; slovo stalno. Eh, radosti! Zna&scaron; kako kaže ona pesma &quot;Rado ide Srbin u eutanaziju&quot;!<br />-...ide u vojnike. Pesma kaže &bdquo; rado ide u vojnike&ldquo;<br />-Ma u vojsci sam ja već bio rado, sad ću malo i da se ubijem! Ovog puta te neću izneveriti majko! Nova vremena su sada, možda ovaj moj čin pokrene čitav novi talas mode. Možda eutanazija postane popularna kao putovanja u &Scaron;paniju. A jo&scaron; plus, plaća&scaron; kartu u samo jednom pravcu, sad već govorimo o u&scaron;tedi, konta&scaron;?<br />-Za&scaron;to govori&scaron; sve te gluposti, sine?<br />-A &scaron;ta da radim sa sobom, &scaron;ta? </p> Generalna 2017-07-05T13:50:29Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2017/06/13/baka-i-sveps <p>&nbsp;</p><p>Ulazim u autobus i sedam do prozora. Pored mene seda starija gospođa i čim se smesti počinje da me zagleda. Gledam kroz prozor i pravim se da ne primećujem njene sve vi&scaron;e nametljive poglede. Ali ne vredi, osećam njen pogled svuda po sebi i moram da okrenem glavu ka njoj. Nije uop&scaron;te potrebno da joj se obratim, zato &scaron;to čim okrenem glavu, njena usta koja su čekala kao zapeta pu&scaron;ka se otvaraju da me uvuku u razgovor koji nisam želeo. Stari ljudi stvarno umeju da te uhvate na prepad, iskustvo, &scaron;ta li je...<br /><br />Uglavnom, pruža mi limenku &Scaron;veps-a i pita:<br /><br />-Hoće&scaron; malo?<br /><br />Namr&scaron;tim se jer sam prosto zbunjen samom idejom da pijem sok iz iste limenke iz koje je ona pila. Ja sam ba&scaron; vrsta osobe koja ni sa devojkom ne voli da pije iz iste fla&scaron;ice. Naravno, ljubljenje je jo&scaron; stra&scaron;nija razmena bakterija, ali ljubljenje mu nekako dođe obavezno u vezama. A nisam ba&scaron; lud ni za ljubljenjem, ako ba&scaron; hoćete da znate. Mislim, zanimljivo je u prvih 10 sekundi poljubca, ali onda postaje jednolično i dosadno... slično kao seks. Treba to izdržati.<br /><br />Prevaziđem zatečenost i gađenje od same pomisli da pijem iz limenke gde je ova baka ostavila svoje bale, i kažem joj kratko: <br /><br />-Ne.<br /><br />Inače ova starija gospođa je ba&scaron; baka. Kada vidite neku ženu u tim &bdquo;najboljim&ldquo; godinama, odmah možete da vidite da li je ona babetina ili bakica. Baba ili baka. Ova je baka. Ima ne&scaron;to fino u njoj &scaron;to govori o njenom stilu. <br /><br />Ipak, to ne znači da ću da pijem iz iste limenke kao ona.<br /><br />Kratkim odgovorom mislio sam da sam zatvorio kanal komunikacije između nas. Ako kaže&scaron; bilo &scaron;ta &scaron;to liči na prosto-pro&scaron;irenu rečenicu, tada postoji mogućnost da se osoba željna razgovora uhvati za ne&scaron;to od toga. Ovako su &scaron;anse svedene na minimum. Komentarisanje vremena, uslova u gradskom prevozu ili naroda, u datom trenutku, to može da bude kao neka stvar koja je deo dobrih manira, ali verujte mi, to su tempiranane bombe, koje mogu da eksplodiraju u čitav jedan obilan monolog, gde će osoba koja sedi do vas da vam ispriča apsolutno sve, od svoje mladosti i ludog doba, pa sve do male penzije i potomstva. Moj pogled je opet leteo pravo kroz prozor i nameravao je tamo da ostane.<br /><br />Ali...<br /><br />-Mnogo je hladno. Ledeno. Ne znam ko ovako pije. Ovo ne može da bude dobro za grlo!<br /><br />Nevoljno okrećem glavu ka njoj i jasno je da je komunikacioni kanal opet otvoren, bez mog odobrenja. Slegnem ramenima. Branim se ćutanjem, ba&scaron; kako savetuju američki panduri kada hapse nekog opasnog u filmovima. <br /><br />Mislim, &scaron;ta ja da radim kada hlade pića kao ludi, samo &scaron;to ih ne prodaju u čvrstom stanju, i mene to nervira ali pla&scaron;im se da bi komunikacijiski kanal između nas bio svečano otvoren ako bih to rekao. Nije problem u njoj, mislim generalno ne volim da pričam, ni sa kim. Recimo, čak ni sa roditeljima. Nisam ba&scaron; neki dru&scaron;tveni leptir. Daj mi mir čitaonice gde se samo neko povremeno zaka&scaron;lje i to je atmosfera u kojoj ja procvetam. Ili jo&scaron; bolje sam kod kuće. Previ&scaron;e ljudi je u čitaonici.<br /><br />-Je l&rsquo; ti ide&scaron; u neku &scaron;kolu?<br /><br />Uporna je i ne vredi se vi&scaron;e trgati, moram da joj ubijem malo vremena.<br /><br />-Pa ne, ne studiram.<br />-Aaa, studira&scaron;! <br />-Ne, NE studiram, gospođo!<br />-Aaa, dobro, &scaron;ta viče&scaron;!<br /><br />Opet talas ti&scaron;ine, ali nedugo zatim...<br /><br />-Znači, radi&scaron;?<br />-Da, radim.<br />-A &scaron;ta radi&scaron;?<br /><br />Ni&scaron;ta od mog nevinog gledanja kroz prozor.<br /><br />-Paaa... vi to ne bi razumeli ba&scaron;, ali radim na kompjuteru.<br />-Znam, znam i moj sin radi na kompjuteru, sedi po ceo dan uz i gleda u onaj ekran. Ma nije to zdravo, baba da ti kaže! A je l&rsquo; ima&scaron; bar devojku?<br /><br />Limenka &Scaron;vepsa jo&scaron; uvek stoji u ruci i ona ne zna &scaron;ta će sa tim. U stvari, neke devojke su ga promovisale i delile besplatno na stanici. Video sam ih, i naravno nisam uzeo taj sok. <br /><br />-A hoće&scaron; ti ipak ovu limenku?<br />-Ne, stvarno, ne hvala.<br />-Ali ja neću da pijem vi&scaron;e.<br /><br />Mislim &scaron;ta sam ja treba sada sa tim? Ali, opet sam se branio ćutanjem, mada je bilo jasno da odbrane nije bilo.<br /><br />-Zna&scaron; &scaron;ta...<br /><br />Počinje ona i sada zabada svoj o&scaron;tar prst u moju mlitavu ruku i jasno je da je spremna na sve kako bi zadobila moju pažnju.<br /><br />-Zna&scaron; &scaron;ta, ne samo da nije hladno, nego nije ni, &scaron;to bi vi mladi rekli, &bdquo;nije kul&ldquo;!<br />-Ali &bdquo;cool&ldquo; upravo znači hladno na engleskom. To ba&scaron; jeste kul, to jest, hladno.<br />-Ma znaaam, nego mislim onako žargonski. Hoću da kažem da nije lepo, to hoću da kažem. <br /><br />Na sledećoj stanici ulazi neki dečko i staje pored nas.<br /><br />-E, e...Jesi video onom oči? Drogira se, sto posto!<br /><br />Pogledam momka i istina je da ne izgleda mlad i zdrav kao ruža. Ne&scaron;to ga muči. <br /><br />-Ma otkud vi znate? Možda samo nije dobro spavao, ili ima problema sa bubrezima. Ima bezbroj mogućnosti, za&scaron;to ste odabrali tu najcrnju? Mislim čemu to?<br /><br />Ugrizao sam se za jezik, ali je tada bilo već kasno, već sam se upu&scaron;tao u obziljan razgovor sa njom. Naravno, ima je &scaron;to&scaron;ta toga mi kaže i da podeli razne mudrosti sa mnom. Vratila se na temu kompjutera i njihovog pogubnog delovanja na ljudski rod, Tita je naravno gotovo nemoguće zaobići, &scaron;ta je uradio i &scaron;ta nije uradio,&nbsp; a na repertoaru su bile i teme o kakav je Zemun bio nekada a kakav sada, divlja gradnja devedestih i aktuelni imigranti iz Afrike.<br /><br />Bespotrebno je da kažem da sam do kraja puta popio i &Scaron;veps. Stvarno je bio leden, majku mu.<br /><br /><br /><br /></p> Generalna 2017-06-13T11:43:30Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2017/04/21/jedan-sasvim-obican-dan Ulazim u autobus i sedam do prozora. Pored mene seda starija gospođa i čim se smesti počinje da me zagleda. Gledam kroz prozor i pravim se da ne primećujem njene sve vi&scaron;e nametljive poglede. Ali ne vredi, osećam njen pogled svuda po sebi i moram da okrenem glavu ka njoj. Nije uop&scaron;te potrebno da joj se obratim, zato &scaron;to čim okrenem glavu, njena usta koja su čekala kao zapeta pu&scaron;ka se otvaraju da me uvuku u razgovor koji nisam želeo. Stari ljudi stvarno umeju da te uhvate na prepad, iskustvo, &scaron;ta li je...<br /><br />Uglavnom, pruža mi limenku &Scaron;veps-a i pita:<br /><br />-Hoće&scaron; malo?<br /><br />Namr&scaron;tim se jer sam prosto zbunjen samom idejom da pijem sok iz iste limenke iz koje je ona pila. Ja sam ba&scaron; vrsta osobe koja ni sa devojkom ne voli da pije iz iste fla&scaron;ice. Naravno, ljubljenje je jo&scaron; stra&scaron;nija razmena bakterija, ali ljubljenje mu nekako dođe obavezno u vezama. A nisam ba&scaron; lud ni za ljubljenjem, ako ba&scaron; hoćete da znate. Mislim, zanimljivo je u prvih 10 sekundi poljubca, ali onda postaje jednolično i dosadno... slično kao seks. Treba to izdržati.<br /><br />Prevaziđem zatečenost i gađenje od same pomisli da pijem iz limenke gde je ova baka ostavila svoje bale, i kažem joj kratko i tiho: <br /><br />-Ne.<br /><br />Inače ova starija gospođa je ba&scaron; baka. Kada vidite neku ženu u tim &bdquo;najboljim&ldquo; godinama, odmah možete da vidite da li je ona babetina ili bakica. Baba ili baka. Ova je baka. Ima ne&scaron;to fino u njoj &scaron;to govori o njenom stilu. <br /><br />Ipak, to ne znači da ću da pijem iz iste limenke kao ona.<br /><br />Kratkim odgovorom mislio sam da sam zatvorio kanal komunikacije između nas. Ako kaže&scaron; bilo &scaron;ta &scaron;to liči na prosto-pro&scaron;irenu rečenicu, tada postoji mogućnost da se osoba željna razgovora uhvati za ne&scaron;to od toga. Ovako su &scaron;anse svedene na minimum. Komentarisanje vremena, uslova u gradskom prevozu ili naroda, u datom trenutku, to može da bude kao neka stvar koja je deo dobrih manira, ali verujte mi, to su tempiranane bombe, koje mogu da eksplodiraju u čitav jedan obilan monolog, gde će osoba koja sedi do vas da vam ispriča apsolutno sve, od svoje mladosti i ludog doba, pa sve do male penzije i potomstva. Moj pogled je opet leteo pravo kroz prozor i nameravao je tamo da ostane.<br /><br />Ali...<br /><br />-Mnogo je hladno. Ledeno. Ne znam ko ovako pije. Ovo ne može da bude dobro za grlo!<br /><br />Nevoljno okrećem glavu ka njoj i jasno je da je komunikacioni kanal opet otvoren, bez mog odobrenja. Slegnem ramenima. Branim se ćutanjem, ba&scaron; kako savetuju američki panduri kada hapse nekog opasnog u filmovima. <br /><br />Mislim, &scaron;ta ja da radim kada hlade pića kao ludi, samo &scaron;to ih ne prodaju u čvrstom stanju, i mene to nervira ali pla&scaron;im se da bi komunikacijiski kanal između nas bio svečano otvoren ako bih to rekao. Nije problem u njoj, mislim generalno ne volim da pričam, ni sa kim. Recimo, čak ni sa roditeljima. Nisam ba&scaron; neki dru&scaron;tveni leptir. Daj mi mir čitaonice gde se samo neko povremeno zaka&scaron;lje i to je atmosfera u kojoj ja procvetam. Ili jo&scaron; bolje sam kod kuće. Previ&scaron;e ljudi je u čitaonici.<br /><br />-Je l&rsquo; ti ide&scaron; u neku &scaron;kolu?<br /><br />Uporna je i ne vredi se vi&scaron;e trgati, moram da joj ubijem malo vremena.<br /><br />-Pa ne, ne studiram.<br />-Aaa, studira&scaron;! <br />-Ne, NE studiram, gospođo!<br />-Aaa, dobro, &scaron;ta viče&scaron;!<br /><br />Opet talas ti&scaron;ine, ali nedugo zatim...<br /><br />-Znači, radi&scaron;?<br />-Da, radim.<br />-A &scaron;ta radi&scaron;?<br /><br />Ni&scaron;ta od mog nevinog gledanja kroz prozor.<br /><br />-Paaa... vi to ne bi razumeli ba&scaron;, ali radim na kompjuteru.<br />-Znam, znam i moj sin radi na kompjuteru, sedi po ceo dan uz i gleda u onaj ekran. Ma nije to zdravo, baba da ti kaže! A je l&rsquo; ima&scaron; bar devojku?<br /><br />Limenka &Scaron;vepsa jo&scaron; uvek stoji u ruci i ona ne zna &scaron;ta će sa tim. U stvari, neke devojke su ga promovisale i delile besplatno na stanici. Video sam ih, i naravno nisam uzeo taj sok. <br /><br />-A hoće&scaron; ti ipak ovu limenku?<br />-Ne, stvarno, ne hvala.<br />-Ali ja neću da pijem vi&scaron;e.<br /><br />Mislim &scaron;ta sam ja treba sada sa tim? Ali, opet sam se branio ćutanjem, mada je bilo jasno da odbrane nije bilo.<br /><br />-Zna&scaron; &scaron;ta...<br /><br />Počinje ona i sada zabada svoj o&scaron;tar prst u moju mlitavu ruku i jasno je da je spremna na sve kako bi zadobila moju pažnju.<br /><br />-Zna&scaron; &scaron;ta, ne samo da nije hladno, nego nije ni, &scaron;to bi vi mladi rekli, &bdquo;nije kul&ldquo;!<br />-Ali &bdquo;cool&ldquo; upravo znači hladno na engleskom. To ba&scaron; jeste kul, to jest, hladno.<br />-Ma znaaam, nego mislim onako žargonski. Hoću da kažem da nije lepo, to hoću da kažem. <br /><br />Na sledećoj stanici ulazi neki dečko i staje pored nas.<br /><br />-E, e...Jesi video onom oči? Drogira se, sto posto!<br /><br />Pogledam momka i istina je da ne izgleda mlad i zdrav kao ruža. Ne&scaron;to ga muči. <br /><br />-Ma otkud vi znate? Možda samo nije dobro spavao, ili ima problema sa bubrezima. Ima bezbroj mogućnosti, za&scaron;to ste odabrali tu najcrnju? Mislim čemu to?<br /><br />Ugrizao sam se za jezik, ali je tada bilo već kasno, već sam se upu&scaron;tao u obziljan razgovor sa njom. Naravno, ima je &scaron;to&scaron;ta toga mi kaže i da podeli razne mudrosti sa mnom. Vratila se na temu kompjutera i njihovog pogubnog delovanja na ljudski rod, Tita je naravno gotovo nemoguće zaobići, &scaron;ta je uradio i &scaron;ta nije uradio,&nbsp; a na repertoaru su bile i teme o kakav je Zemun bio nekada a kakav sada, divlja gradnja devedestih i aktuelni imigranti iz Afrike.<br /><br />Bespotrebno je da kažem da sam do kraja puta popio i &Scaron;veps. Stvarno je bio leden, majku mu.<br /><br /><br /><br /> Generalna 2017-04-21T11:01:53Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2017/03/11/zivo-blato2 <p>&nbsp;</p><p>Mislim da je moj život upao ba&scaron; u to. U živo blato.<br /><br />E sad... kažu da kad upadne&scaron; u živo blato treba &scaron;to manje da se pomera&scaron;, jer ako se pomera&scaron;, to blato te guta sve brže i tone&scaron; sve brže. Ali, kakav je to savet? Znači, ako upadne&scaron; u živo blato treba da bude&scaron; savr&scaron;eno miran i da tako zaleđen gleda&scaron; kako lagano tone&scaron; u smrt?<br /><br />Problem je &scaron;to ja ne znam kada sam stvarno upao u živo blato. Shvatio sam to sada, kada mi je to blato stiglo do nosa, izleda da sam ipak dosta mrdao i trzao se pa sam tonuo ubrzano... Da li da sada nastavim da se trzam u očajničkoj borbi za goli život, u onome &scaron;to bi mogao da bude poslednji trzaj? Ili da promenim taktiku i sada se smirim nadajući se da će neko doći i pružiti mi ruku spasenja? Ne znam &scaron;ta da mislim. Ili možda nisam ni upao u živo blato i sve to samo sanjam, ali onda... da li sam leptir koji sanja da je čovek ili čovek koji sanja da je leptir?<br /><br />Previ&scaron;e misli i pakao u glavi dok mi blato prekriva nos, jo&scaron; jednom shvatim da sam ceo život samo previ&scaron;e razmi&scaron;ljao i da uglavnom nisam bio u pravu.<br /><br />Ali sada je kasno za kajanje.<br /><br />Blato mi je potpuno prekrilo nos i sada mi ulazi u oči, vi&scaron;e ne mogu da di&scaron;em i samo mogu jo&scaron; da blatnjavim očima gledam svoj kraj.<br /><br />Poslednje &scaron;to mi padne napamet je: &bdquo;Ako već svako ko kroči u ovo blato ide u smrt, nije li bolje da se zove mrtvo blato?&ldquo;<br /><br />No, tada već vi&scaron;e nije bilo potrebe za misli.<br /></p> Generalna 2017-03-11T11:39:35Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2017/03/02/posle-gileta -Ta tvoja priča o Giletu... sve &scaron;to se desilo je da si pro&scaron;etao Kalemegdanom, devojka koju ne poznaje&scaron; ti je zapalila cigaretu i oti&scaron;la bez reči a ti si se posle vratio kući.<br />-Paaa, da.<br />-To je sve?<br />-Da.<br />-O tome si napisao skoro 5 strana teksta.<br />-Pa tako nekako.<br />-Čemu sve to?<br />-Pa to je umetnost.<br />-Nije, to je gubljenje vremena i zavaravanje! To ti je izgovor da ne traži&scaron; posao, ovako laže&scaron; sebe da si pisac.<br />-Nema tu laži i prevare, ja sam stvarno pisac, evo ba&scaron; sam pre neki dan napisao sjajnu kratku priču.<br />-Koju?<br />-Zove se &quot;Gile&quot;. Hehe.<br />-Maaa nemaaa tu nikave priče, pro&scaron;etao si Kalemegdanom, čoveče, hiljade ljudi to uradi svaki dan. <br />-Čekaj, jesi gledao recimo onaj film &bdquo;Povratnik&ldquo;? Sa Leonardom Di Kapriom?<br />-Onaj po cičoj zimi sa divljim zverima koje vrebaju sa svih strana?<br />-E ba&scaron; taj. E pa vidi, radnja filma je ovakva: čovek hoda, pa hoda jo&scaron;, i onda hoda jo&scaron; malo. I taj film zaradi milione &scaron;irom sveta. U odnosu na taj film, moja kratka priča je puna doživljaja! Ona brkata prodavačica &scaron;to me je gledala čudno, pa onda devojka, pa cigareta, sve pr&scaron;ti od događaja i uzbuđenja! Da ne pričamo o psu koji je lajtmotiv. <br />-To nije priča, sledeći put će&scaron; da napi&scaron;e&scaron; priču kako si oti&scaron;ao u prodavnicu i kupio hleb.<br />-Hehehe!<br />-&Scaron;ta?<br />-Već je bilo nekoliko na tu temu. Ba&scaron; imam novu, o jednoj devojci koju sam sreo u prodavnici.<br />-Ali u tim pričama se ni&scaron;ta ne de&scaron;ava!<br />-To ti misli&scaron;. U njima se sva&scaron;ta de&scaron;ava. Moji likovi prolaze kroz veliki psiholo&scaron;ke promene. Metamorfoza koja im se de&scaron;ava je ključna tačka u njihovim životima. Spolja sve izgleda mirno, ali unutra se de&scaron;avaju promene posle kojih ni&scaron;ta neće biti isto... Uostalom, nisam ja prvi koji je tako pisao. To se zove podvodni tok. Čehov je tako pisao. Jesi čitao &bdquo;Tri sestre&ldquo;? Ili &bdquo;Galeba&ldquo;? Ili bar &bdquo;Ujka Vanju&ldquo;, pa to si morao za lektiru?<br />-Ma ja ti kažem da se tu ni&scaron;ta ne de&scaron;ava.<br />-To je budistička stvar, ti to ne razume&scaron;. Činjenje nečinjenjem. Ili tako ne&scaron;to.<br />-Bar da zna&scaron; o čemu priča&scaron;.<br />-Znam, znam, budizam ti je to, sve je jasno, ali ni&scaron;ta nije jasno... ako bih razumeo onda ne bih bio budista. To ti je čitava filozofija. Ali ti ne može&scaron; to da razume&scaron;, ti radi&scaron; u banci. Svoju svest si sveo na robovanje od 9 do 5, i tako si zatvorio svoj um od prosvetljenja. Moja umetnost nije za tebe. Idi da proveri&scaron; da li je Rambo snimio 7. deo, to će da tebe zabavi.<br />-Rambo ima četiri dela.<br />-Eto, vidi&scaron;, to zna&scaron;... a nisi čitao &quot;Čekajući Godoa&quot;. Ljudi se dele na one koji su čitali Godoa i na one koje nisu. Ti si u ovoj drugoj nesrećnoj grupi. Mada se i ovi u prvoj grupi dele na one koji su to razumeli i na one koji nisu.<br />-Ljudi se dele i na one koji rade i na one koji bleje po ceo dan i izmi&scaron;ljaju izgovore.<br />-Ja sam srećan &scaron;to sam u toj podeli u prvoj grupi. Ja zaista radim i stvaram, ostavljam svoje delo potomstvu i čovečanstvu.<br />-Kakvo bre potomstvo će&scaron; ti da ima&scaron;, kad ne može&scaron; ni sebe da izdržava&scaron;!<br />-Ja sam pisac, umetnik, ti to ne razume&scaron;. Mi smo žrtvovali svoj život za umetnost!<br />-&Scaron;ta se ti žrtvuje&scaron;, neko drugo ti plaća struju, telefon i hranu?!? Ti spava&scaron; do podne i onda kao ne&scaron;to pi&scaron;e&scaron;.<br />-Nije &quot;kao ne&scaron;to pi&scaron;em&quot;, stvarno pi&scaron;em. Evo i ovaj na&scaron; razgovor će biti kratka priča. A struja mi ni ne treba, od telefona imam fobiju, i gladovanje je najbolji čistač organizma. <br /><br />Nastavio je da odmahuje glavom u neverici. Mada, možda je bio u pravu. Svako da je neko od nas dvojice bio u krivu. Ili možda niko nije u pravu, verovatno bi budizam tako ne&scaron;to ponudio kao re&scaron;enje. Dobri stari budizam, prihvata te onakvog kakav jesi, a ne ovi bankari, samo bi da im ceo dan nosi&scaron; neke džakove i kutije i lomi&scaron; kičmu za male pare. Ali, počinje proleće i nema razloga za brigu. Sve će biti u redu.<br /> Generalna 2017-03-02T11:54:00Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2016/10/30/gile-cela-kratka-prica <strong>1.</strong><br /><br />To je bilo ime njenog psa. Njeno ime nisam nikad saznao. Možda je tako bolje. Možda i nije...<br /><br />Dan je bio teskoban. Ne, nije bio samo teskoban...moram preciznije da ga defini&scaron;em, ne bilo fer da ga tako olako okarakteri&scaron;em. U stvari, dan je bio pun prolećnog sjaja koje se probijalo i najavljivalo svoj dolazak, ali i nekog mraka, zime koja se tajno mr&scaron;tila i nikako nije nameravala da ode. Valjda su moje misli bile te koje su bile teskobne.<br /><br />Ulice Dorćola su bile osunčane, ali prazne, a retki Dorćolci rezervisani... i nekako duboko povučeni u sebe.<br /><br />Pre toga sam bio svog mentora, programera koji mi je pokazivao &scaron;ta treba da radim. Bilo je to pravo bombardovanje informacijama, i u mojem umu ostavilo je pusto&scaron; kao ono &bdquo;prijateljsko&ldquo; bombardavanje Beograda od strane saveznika na Uskrs 1944. Isto tako je i ovo savetovanje bilo krajnje prijateljsko i nije ba&scaron; sasvim fer &scaron;to ga poredim sa tim krvavim bombardovanjem, ali život nije uvek fer. (Ba&scaron; tu devizu je imao zalepljenu na zidu profesor istorije kada sam i&scaron;ao u &scaron;kolu u Americi. Kada bi neki od nezadovoljnih đaka izgovorio tu vrlo čestu i izlizanu frazu &bdquo;...but that&rsquo;s not fair&ldquo; na neki njegov gest, on bi se samo malo nasmejao i pokazao na natpis na zidu kao vol&scaron;ebni odgovor). U su&scaron;tini, sve &scaron;to sam čuo kod svog mentora meni je korisno, čak i neophodno, ali suočen sa svim tim informacijama, osećao sam se poražen i bespomoćno. Bilo je previ&scaron;e toga, znao sam samo da ni ne znam koliko ne znam i nisam bio siguran da ću moći sve to da naučim i da stvarno budem programer.<br /><br />Tako pognute glave, krenuo sam pustim ulicama. Dan je stvarno obećavao... proleće je bilo tako blizu da si mogao da ga dodirne&scaron; i da ga udahne&scaron;, ali duboko u nama je jo&scaron; bila zima i ti naleti topline kao da su jenjavali pred silnim mrakom koji vladao ispod scene.<br /><br />Hodao sam dugo i polako dremljivim ulicama Doćola. Bilo je oko 17h, ljudi su izgledali nezainteresovano, deca su bila tiha. Bio je taj trenutak kada je dan dovoljno rekao, a noć jo&scaron; nije bila spremna da dođe. Re&scaron;io sam da odem na Kalemegdan, popijem pivo, zagledam se u daljinu i razmislim da li sam dovoljno dobar da budem programer. Uostalom, da razmislim da li sam dobar za bilo &scaron;ta jer sam već vi&scaron;e od 30 godina se smucam okolo i tražim sebe, a ni u čemu nisam ba&scaron; sasvim briljirao...<br /><br />U&scaron;ao sam u Maksi i gledao razna piva. Nisam jedan od onih likova koje jednostavno piju samo Jelen ili Lav. A ne! Po&scaron;to sam u svoju ludu glavu utuvio tako prokleto visoko mi&scaron;ljenje o sebi, sve mora da bude veličanstvneno i&nbsp; posebno za mene, pa je tako i izbor jedne limenke piva proces kome se treba posvetiti... Koje da sipam u svoje grlo? Posle puno nedoumice, pipkanja i razmi&scaron;ljanja usledili su čudni pogledi kasirke kojoj sam već bio sumnjiv.<br /><br />-Ah, sva ta piva! - priozborio sam glasno i ve&scaron;tački se nasmejao pokazav&scaron;i rukom ka svim tim limenkama, da bi skinuo sumnju sa sebe i pokazao kako sam krajnje prijateljski nastrojen i bezopasan mladić.<br /><br />Pogledao sam je krajičkom oca, ali njen blazirani i krajnje policijski pogled ne samo da nije nestao, nego je sada čak i prekrstila ruke. Siguran znak za opasnost! Uvek se čuvaj se besnih kasirki!<br /><br />Pri&scaron;ao sam joj i rekao u poverenju:<br /><br />-Znate, u pitanju je moj nećak, prvi put hoće da proba pivo i ja bih da ga častim sa nekim najboljim, a opet da ima manji procenat alkohola.<br /><br />To laganje je bilo sasvim nepotrebno a njen pogled tek sad nije skretao sa mene i uporno me pratila pogledom kao da u svakom trenutku mogu da izvadim pi&scaron;tolj i prosviram joj glavu. Ili da izvadim bombu. Ah, kad bi znala koliko se gadim na oružje i kakve sam muke imao u vojsci kada sam pogađao sve drugo samo ne mete. A ta nagla potreba da kažem bilo &scaron;ta samo ne istinu je moja reakcija na stres. Prosto počnem da izmi&scaron;ljam koje&scaron;ta, i to se sve desi u deliću sekunde... kao da imam skladi&scaron;tenu tu ogromnu količinu laži, koje samo čekaju da izlete napolje.<br /><br />Onda je i onda progovorila, opet ne odustajući od streljanja pogledom:<br /><br />-Pa uzmite ova voćna piva, ona imaju najmanje alkohola.<br /><br />Okrenuo sam se i pogledao &scaron;arene limenke voćnih piva. Ma ko to uop&scaron;te pije?<br /><br />-Ne, ne, hoću da proba pravo pivo, ne te limunade!<br /><br />Opet sam se okrenuo ka pivima, i sada je brza odluka pala na crni Badvajzer, on je bio na akciji. Prokleti kapitalizam, razmi&scaron;lja&scaron;, jede&scaron; i pije&scaron; onako kako je neko drugi zamislio, neko ko ti ne želi dobro, želi samo tvoj novac, tvoje vreme i tvoje sve. Ali sada nije bilo vreme za razmi&scaron;ljanja o kapitalizmu - upravo zato &scaron;to su nam oteli to vreme a i du&scaron;u... sva te debele guzice koje su kapitalisti, političari, aristokratija, pederokratija, buržoazija, Sionski mudraci, Cija, Bija i naravno Vatikan.<br /><br />Bilo joj je lak&scaron;e kada je otkucala pivo i kada sam platio, jer sam otklonio sumnje da sam ogladneli narkoman koji će da joj stavi nož pod vrat i otme ceo pazar. Ne mogu da je krivim, isto kao &scaron;to ne mogu da krivim ni policajce koje su mi zaustavljali previ&scaron;e mnogo puta na ulicama Beograda ali i drugih gradova. Prosto odgovaram opisu sumnjivog lica. Mr&scaron;av sam, krećem se brzo i pla&scaron;ljivo kroz urbanu džunglu, i lice mi je stvarno malo usukano kao kod narkomana. Uz to, mene uvek prati buka misli koja tutnji u mojoj glavi, i iako se ona ne čuje, verovatno utiče na neke izraze na mom licu, moju gestikulaciju i način hoda. A možda i ti policajci imaju super moći, ba&scaron; kao u filmovima o Robokapu, i mogu da čitaju na&scaron;e misli. Ako zaista mogu tako ne&scaron;to, onda sam siguran da im se pale svi alarmi kada ja naiđem sa svim mojim mislima koje plju&scaron;te po meni kao letnji pljusak. Ipak me najvi&scaron;e nerviraju najvi&scaron;e u velikim supermarketima, oni tipovi iz obezbeđenja koji me uvek prate jer valjda misle da ću da stavim čokoladu pod jaknu i halapljivo je pojedem čim pobegnem iz prodavnice u očajničkoj heroinskoj krizi. Niti volim te glupe čokolade, niti je heroin moja izborna droga (kofein je), i onda kada počnu da me prate počinjem da trpam u korpu i stvari koje mi nisu potrebne, čisto da bih izgledao kao ozbiljan kupac. Možda me ba&scaron; zbog toga prate? <br /><br />Proklete digresije, stalno skrećem sa teme i to jedna od mojih glavnih mana. U grob će me oterati. Stalno skrećem sa glavnog puta i gubim se u sitnim slepim ulicama, zaboraviv&scaron;i gde sam krenuo.<br /><br />Vraćamo se na kasu. Tamo je, kao &scaron;to rekoh kasirka bila srećna &scaron;to sam zavr&scaron;io svoj Sofijin izbor, te je za kraj, čisto za kraj provukla kroz zube.<br /><br />-Pa zar detetu da kupite crno pivo koje ima najvi&scaron;e alkohola?<br /><br />-Eh, pa nije on ba&scaron; tako mali...<br /><br />Posle te konstatacije sam samo slegao ramenima, bezazleno se nasmejao a onda se i ujeo se za jezik da bih sprečio novu količinu laži koja je kao lavina pretila da se izruči u tom trenutku.<br /><br />Nije bilo smisla nastavljati besmisleni &scaron;ou pred tom finom ženom koja radi svoj posao, uostalom, morao sam da da požurim da bih uhvatio zalazak Sunca sa pivom u ruci i mirom u du&scaron;i da bi čitav taj dan imao neki smisao...<br /><br /><strong>2.</strong><br /><br />Pro&scaron;ao sam pored zoolo&scaron;kog vrta i ciljao na onaj deo kod Crkve Sv. Petke. Tu, na samom vrhu putića koji se spu&scaron;ta pored dve crkvice ima jedno mesto koje je obično prazno i koje volim.&nbsp; Naravno da Kalemegdan nisam voleo zbog gužve, ali ovo je bilo sklonjeno od mase. <br /><br />Strepio sam da bi neko ipak mogao da sedi tamo, ali mi je laknulo kada sam pri&scaron;ao i video da me moje mesto čeka prazno. Sve je bilo ba&scaron; kako treba! Seo sam, otvorio pivo, izvadio cigarete i kada sam hteo da zapalim svhatio sam... upaljač! Nemam čim da zapalim cigaretu. Sve drugo je automatski palo u vodu: mesto, pivo, Sunce ba&scaron; tamo gde treba... Nikako nisam mogao sebi sve da udesim, uvek je ne&scaron;to falilo! Tu i tamo bi neko pro&scaron;ao, ali obzirom da sam ovo mesto izabrao ba&scaron; da ih se sklonio od mase, sam sebi sam sad otežao. Sam sam sebi najveći neprijatelj!&nbsp; Uostalom, bio sam tako prokleto izbirljiv u svemu! Nisam mogao da pitam nekoga ni koliko je sati ako mi ta osoba nije izgledala simpatično. Sve je moralo komplikovano kod mene, i ni&scaron;ta lako. Okrenuo sam se i gledao prolaznike. Niko nije bio prava osoba da ih pitam da li imaju vatre. Uostalom, i to pitanje: &bdquo;Da li imate vatre?&ldquo; je zvučalo tako prokleto prometejski i proročki. Istina je da smo bili na vrhu brda, ali ovo sigurno nije bio Olimp. Niti ja želim da ukradem vatru, samo da je pozajmim. Ali verovatno je Prometej krenuo sa tom forom. Jednom kada je uzme&scaron;, ona uzme tebe i ti postaje&scaron; vatra. Vatra, vatra, vatra. Kada tu reč izgovori&scaron; previ&scaron;e puta stvarno oseti&scaron; kao da gori&scaron;. Naravno, vatra može da se preskoči, i da se upita jednostavno: &bdquo;Imate upaljač?&ldquo;. Ali &scaron;ta ako imaju &scaron;ibice? Situacija u tom slučaju postaje neprijatna, skoro nepodno&scaron;ljiva. Ma sva&scaron;ta mi je prolazilo kroz glavu i kao uvek previ&scaron;e sam razmi&scaron;ljao i analizirao, i nikada nisam bio spreman za akciju, uvek je bila jo&scaron; jedna stvar koju moram da uradim da bih konačno odvažio i &bdquo;skočio u vodu&ldquo;. A voda je uvek hladna. Eto, sada posle vatre dolazi voda, kao &scaron;to posle Sunca dolazi ki&scaron;a. Sve te misli tutnjale su kao brzi voz, ali ni jedna od njih nije mogla da upali cigaretu, i ona je stajala u mojoj ruci usamljeno. Osećao sam se kao nesrećni dirigent koji je zaboravio drugi &scaron;tap i sada ga okrestar gleda zbunjeno a njemu ostaje jedino da se znoji i osećao potpuno proma&scaron;eno u životu.<br /><br />Situacija je postala beznadežna.<br /><br />Ali onda mi je pri&scaron;ao pas. Bio je to jedan od onih nezainteresovanih pasa koji ne želi da ti priđe sasvim blizu, čak ni da te pogleda, i odmah mi se dopao. Ne volim pse daveže. Ne volim ni ljude daveže, kad smo već kod toga. Par sekundi posle psa pojavila se i ona. Devojka. Pozvala je psa. Tada sam saznao da se zove Gile. Moje besmislene misli su utihnule i kao da je krenula neka tiha, ali snažna muzika, muzika koja prožima i prolazi kroz celog tebe i stiže do kosti. Previ&scaron;e prokletih filmova u mom životu, i onda se naravno de&scaron;avaju takve stvari u mojoj uvek konfuznoj glavi. <br /><br />Pogledao sam i odmah mi je bilo jasno da je to upravo TO. My own personal Jesus! Moja spasiteljica. Ona će sigurno imati upaljač da mi upali cigaretu i vatre da zapali strasti i život u meni. Da me digne u vazduh i napravi Feniksa od mene! Imaćemo osmoro dece, i jedno će se zvati kao njen pas.<br /><br />Sva sreća da mi je stvarno trebao upaljač, jer da nije bilo tog izgovora, evo &scaron;ta bih ja uradio... Sedeo bih i posmatrao je, divio se njenoj lepoti i zami&scaron;ljao njen blistavi um i vrcavi duh. Onda bi do&scaron;ao taj trenutak treba da joj priđem i samo započnem bilo kakav razgovor. Ali ne, kao &scaron;to rekoh jednostavnost nije moja vrlina. Morao bih da smislim ne&scaron;to neverovatno originalno i da kažem ne&scaron;to &scaron;to do sada nije čula ni od jednog ljudskog bića. Prosto &bdquo;Ćao, ja sam... Ćao, kako si?... Ćao je l&rsquo; se poznajemo?&ldquo; i druge gluposti koje govore mladići kada upoznaju devojke, a ne, nikada tako ne&scaron;to neće izaći iz mojih usta. Na taj način često ispadnem totalna budala zato &scaron;to kažem ne&scaron;to &scaron;to se ispostavi da nije bilo ni malo originalno i zvuči kretenski, i svako &bdquo;Ćao, je l&rsquo; se znamo možda?&ldquo; bi bilo mnogo bolje. Uglavnom, kada vidim devojku koja mi se dopada nastupa period užasne mentalne torture koju sam sebi nepotrebno namećem. U tom razmi&scaron;ljanju, u 99% slučaja trenutak proleti, devojka prođe a ja ostanem sa svojim tupavim i jalovim mislima...<br /><br />Ovaj put sam imao sreće da nije bilo svega toga! Bar ne za sad.<br /><br />Skočio sam na noge i krenuo ka njoj. Ona je apsolutno bila prava osoba koju ću da pitam da li ima upaljač. Prometej i sve te gluposti koje su mi se vrzmale po glavi su bile daleko iza mene i sada je samo ona sijala u mojim očima. Kako sam joj pri&scaron;ao bilo je sve jasnije da je ona mnogo vi&scaron;e od osobe koja će mi zapaliti cigaretu. Ona je možda... TA! Ona je možda ona prava! To sam pomislio hiljadu puta do sada i svih hiljadu puta bio u krivu, ali jednom ću valjda biti u pravu. Irina je možda bila TA, mada zanimljivo da za nju uop&scaron;te nisam pomislio da bi mogla da bude TA kada sam je prvi put video. &Scaron;tavi&scaron;e bila mi je vrlo nesimpatična, onako mr&scaron;ava i sa buljavim očima, ali Irina je deo neke druge priče, priče koja nema ni početak ni kraj, ni mesto ni vreme...<br /><br />Ljubazno sam je pitao da li ima vatre i ona je brzo izvadila iz džep i pružila mi. Da li je ona bila TA, to jo&scaron; nisam mogao da znam, ali sam konačno upalio cigaretu, a i to je neka sreća. Njenu ruku koja mi pruža upaljač video sam u usporenom snimku, svaki milisekund je bio značajan. Opet sam imao taj fantastičan osećaj da smo u nekom filmu. Ovo je mogao da bude početak veze koja će biti obeležena dramatičnim scenama, preokretima od kojih zastaje dah i prevrće se utroba. Sve je bilo značajno u toj sceni jer je tu sve počelo. U daljini sam čuo neku muziku, možda je to bio Jeff Buckley ili Nick Cave, i bila je sasvim tiha, jer je morao da se čuje zvuk njene jakne i zvuk upaljača kao i zvuk mog i njenog disanja koje je bilo ubrzano usled uzbuđenja. Moje uzbuđenje jer je ona možda TA, a njeno verovatno strah da sam možda phihopata koji će da je siluje a njenog psa baci u Dunav. Zapalio sam cigretu mu&scaron;ki, kao svi junaci iz crno-belih filmova i povukao puno dima u sebe, da bih mogao da je pogledam tim dubokim pogledom dok sam je pružao upaljač nazad. Ona je uspe&scaron;no izbegavala moj pogled do tog poslednjeg trenutka, a tada je morala da pogleda u te oči koje su je tako nežno isčekivale, kao crveni tepih koji čeka spu&scaron;tanje njenog ljupkog stopala. Iako nije to želela, morala je da me pogleda, ba&scaron; kao &scaron;to je ona jabuka morala da padne na glavu Izaka Njutn-a. Kada je to uradila, kada joj je pogled bespomoćno odlutao ka mojim očima, tada su srela dva sveta koja ću uskoro postati jedno, ti kratki pogledi su razmenili vi&scaron;e nego &scaron;to bi hiljade reči rekle... i sve je odmah bilo jasno... Jasno je bilo ta je to bila ljubav, i ne bilo koja ljubav, nego ona ljubav koja pomera granice, ona ljubav koja tutnji, ljubav koja će pre da bukne i sagori nego da izbledi,&nbsp; i samo tada če da odleti veličanstveno ka nebu odakle je i do&scaron;la. Ljubav koja nije laka ali koja je prava i koja ne zna za pitanja i banalnosti, ljubav koja ne kuca na vrata nego ulazi kao promaja kroz sve prozore i obuzima celu kuću i kojoj vi&scaron;e ni&scaron;ta neće biti isto kao &scaron;to je bilo do sada...<br /><br />Evo dok ovo pi&scaron;em sav sam se naježio i uzdrhtao ali možda to nije zbog fantastične moći moje priče, nego zbog terase koju sam ostavio otvorenu, a nije ba&scaron; tako toplo vi&scaron;e...<br /><br />Ali sve to je samo moja ma&scaron;ta, i moj život je uvek bio na tankoj liniji između ma&scaron;te i realnosti, jer realnost nikada nije bila dovoljno dobra, a ma&scaron;ta je uvek bila bujna, poslu&scaron;na i njen svet je uvek davao mnogo vi&scaron;e. Bilo je perioda moga života kada se ta tanka linija istoplila pod snažnim udarima moje ma&scaron;e i tada sam prosto živeo neku vrstu kreativne &scaron;izofrenije, &scaron;tizofrenije koja nije bila bolest, nego neka vrsta blagoslova, jer tada je moj život bio proizvod mojih želja, i sve &scaron;to se de&scaron;avalo je blistalo i bilo upućeno ka meni, i ja sam bio stvarno bitan na ovom svetu, i jedini koji je stvarno bitan, a neko ko je uvek imao goleme ego-tripove i verovao da je predodređen za velika dela, to je ostvarenje sna, da se čitav svet okreće oko njega. Skoro svaka osoba na ovom svetu veruje da se svet pomalo okreće ba&scaron; oko nje, ali ja to nisam verovao pomalo, to je bila moja jasna predstava sveta koja mi je očitavala kao takva u svakoj sceni. Nisam imao nikakve halucinacije, niti izmi&scaron;ljenje prijatelje koje sam samo ja video, niti sam pričao sa zidovima. Nije to bila ta vrsta ludila. Svet sam video kristalno jasno, kao i svi drugi. Ali način tumačenja svega &scaron;to video je bio ono &scaron;to je bilo iskrivljeno na fenomenalan način. Svaku reč koju sam čuo, svaka scena koju sam video oko sebe, meni je saop&scaron;tavala ne&scaron;to &scaron;to sam samo ja mogao da razumem. Možda je paranoja neka vrsta najboljeg opisa, ali moja paranoja je bila pozitivna, ne kao neko radi protiv mene, ne, ne, ba&scaron; obrnuto. Nego, kao da svi rade za mene i moju sreću. Te&scaron;ko je naravno to sve opisati, a moja stanja su se i menjala... mislim da sam za kratko vreme uspeo da promenim nekoliko raznih dijagnoza, kao gladan čovek u restoranu koji naručuje razna jela i od svake isproba po malo. Ni ne poku&scaron;avajte da shvatite &scaron;ta se sa mnom stvarno de&scaron;avalo, jer bi to značilo da ste podjednako ludi kao ja, a to svakako nije preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije.<br /><br />No, ovoga puta na Kalemegdanu, velika iluzija je bila kao sneg koji provejava, ne kao nekada kada ume da bude kao snežna oluja pred kojom mora&scaron; da stane&scaron; i da se u potpunosti suoči&scaron; sa njom, pre nego &scaron;to te obori na leđa. Ova blaga vejavica me je držala kratko a realnost je vrlo brzo svečano ali grubo umar&scaron;irala nazad i ubila svaku iluziju bez milosti.<br /><br /><strong>3.</strong><br /><br />Istina je bila da se sve zavr&scaron;ilo brzo, bez razgovora i sasvim tiho bez fanfara. Samo mi je pružila upaljač, ja zapalio nadajući se njenom pogledu koji je uporno pratio psa, ali nisam dobio taj pogled koji sam toliko želeo, on je sa psa preleteo na upaljač, onda opet na psa i onda je počeo da udaljava, isto kao i ona, a ja sam malo zastao za njom.<br /><br />Taj trenutak kada se stvarnost vraća na velika vrata a snovi nestaju raspr&scaron;eni kao dim od cigarete na promaji je bolan. Jo&scaron; par sekundi postojala je suluda nada da će se ona okrenuti i dotrčati mi u zagrljaj bez reči, ba&scaron; kao Marija i Boba kad se sretnu na mostu u Novom Sadu, u drugom delu Žikine dinastije... ali nada traje kratko, ba&scaron; kao i sreća, a očajanje koje nastupa kada se brutalna i ružna stvarnost vrati ostaje večno.<br /><br />Svi znamo da snovi imaju skoro istu vrednost kao java, jer da li leptir sanja da je čovek ili čovek sanja da je leptir, nikada nećemo saznati... ali san je sada gotov, i ja sam seo i zagledao se daleko. Cigareta je imala gorki ukus poraza jer devojka-kojoj-ne-znam-ni-ime je oti&scaron;la i verovatno se vi&scaron;e nikada nećemo sresti... Ubrzano sam sipao pivo u sebe i to jeste bila neka uteha, ali slaba i kratka uteha ni blizu duga kao prazno osećanja poraza koje će me obuzeti kada ustanem i krenem kući...<br /><br />Poku&scaron;ao sam ve&scaron;tački da pustim u svojoj glavi neku pesmu, koja bi bila kao odjavna &scaron;pica, ali ni&scaron;ta dobro ili odgovarajuće za ovu scenu mi nije padalo napamet. Ba&scaron; ni&scaron;ta mi nije padalo napamet. Samo sam tužno gledao svoje patike i pitao se za&scaron;to su me dovele ovde, i za&scaron;to me uop&scaron;te vode okolo, kada nikad ni&scaron;ta ne nađem, bar ne ono &scaron;to želim... Ali patike su ćutale, kao &scaron;to uvek imaju taj običaj. &bdquo;Ali patike, dignite se iz sopstvenog pepela kao feniks, skočite i odvedite me do nje!&ldquo;-rekao sam im pun nade. Očekivao sam njihov odgovor da sam ja taj koji mora da skoči a da će me one pratiti u svakoj avanturi, ali kao &scaron;to rekoh, patike nisu sjajan sagovornik, za razliku od ogledala ili &scaron;olje pune kafe.<br /><br />Pala mi je napamet pesma &bdquo;Run to the hills&ldquo; od Iron Maiden-a. Veoma lo&scaron; izbor za odjavnu &scaron;picu, ali ni&scaron;ta drugo nije bilo na repertoaru. Evo, pobegao sam na brdo, po&scaron;to svi znamo da Kale znači brdo, kako je to lepo opisao u svom čuvenom govoru na&scaron; veliki državnik Ivica Dačić (mada Kale znači i Gospodar vremena, ali nećemo sad o tome, obzirom da stalno kasnim Kale i ja nismo u sjajnim odnosima i to sam mu nekoliko puta rekao, ali je uporno ponavljao neku priču o bureku). Dobro, pobegao sam i &scaron;ta sad? Bežanje od problema je na lo&scaron;em glasu, ali je sasvim legitimna opcija. Jedini problem sa tim je &scaron;to problemi neće da odustanu od jurnjave, prokleti bili, i treba biti spreman za večiti maraton i imati izuzetnu kondiciju za tu atletsku disciplinu. Ta jurnjava postaje besmislena, ali &scaron;ta je alternativa tome? Hvatanje u ko&scaron;tac sa problemima? Ma ko jo&scaron; to hoće, molim vas?<br /><br />Da li sam mogao sa tim da se suočim? Kao i uvek kada je stvarnost pretila na tako grub način, odgovor je bio &bdquo;ne&ldquo;. Snažno, odlučno, skoro kao prkosno rusko ne, ba&scaron; takav je zid koji sam počeo da gradim u glavi da bio izgradio neki bolji svet, neki malo prihvatljiviji svet, neku bolju mogućnost za mene.<br /><br />Vrlo brzo sam napravio čitavu konstrukciju u svojoj glavi. Svaki dan sedeću na tom mestu i čekaću je da ponovo dođe. Sedeću tu, i gledaću u horizont, i u Dunav, i piću pivo dok ne dođe opet. Napisaću ceo roman. Ne može da proma&scaron;i! Biće pun isčekivanja... ni sam neću znati da li će ona ikada ponovo doći tu i to će romanu davati fantastičnu neizvesnost. Da li će Gile ponovo proći tuda dok ja sedim i čekam da zapalim cigaretu?<br /><br />U svakom slučaju biće to veliko delo, kako god da se zavr&scaron;i. Namere su čiste, uzvi&scaron;ene, iskrene i nema razloga da i roman ne bude takav. Svaki dan biće jo&scaron; jedna cigla u monstruoznom projektu kojem nema kraja. Možda počnem i poeziju da pi&scaron;em. Nebo će me gledati pravo u oči i voleće me jer sam hrabar i spreman da poginem za ljubav. &bdquo;Nebo nema miljenike&ldquo; rekao je Remark, ali &scaron;ta on zna? Taj isti Remark nam saop&scaron;tava u naslovu drugo romana da &bdquo;Na Zapadu ni&scaron;ta nije novo&ldquo;, a stalno neke novotarije sa Zapada. Tako ću biti miljenik neba i dok tamo budem sedeo nad amnom će bdeti osmeh zadovoljstvatog neba iznad mene.<br /><br />Onda će ona jednog dana doći. Moj život će se promeniti. Roman će doživeti uspeh. Ja ću postati slavan. Volećemo se. Ona će me razumeti. Ona će biti sve ono &scaron;to sam čekao čitav život! Imaćemo osmoro dece i jedno od njih će otkriti lek za sidu i rak. Drugo dete će biti prva ljudska osoba koja će sleteti na Mars i proglasiti je delom Velike Srbije. &Scaron;e&scaron;elj neće biti živ, ali će mu se kosti ugodno me&scaron;koljiti u grobu. Treće dete će da bleji na ćo&scaron;ku i pije pivo sa ortacima, jer ne može ba&scaron; svako da bude genije.<br /><br />Svega toga ne bi bilo da sam taj dan poneo upaljač.<br /><br />Pomi&scaron;ljao sam da dam oglas u kojem je tražim. Neki kao onaj u filmu Ghost world. &bdquo;Pozdrav svima, ako si ti možda devojka koja je tog i tog dana &scaron;etala kuče koje se zove Gile Kalemegdanom, molim te mi se javi zarad osnivanja porodice i pravljenja osmoro dece koji će da re&scaron;e sve svetske probleme i da pro&scaron;ire teritorije Velike Srbije ne samo do Tokija nego i na druge planete(možda tada ta ideja treba da se preimenuje u Kosmička Srbija, ali to ćemo da ostavimo njima da se bave). Jeste, istina je da će jedno dete će samo da pije pivo na ćo&scaron;ku, ali Bože moj. Uostalom, videće&scaron;, to dete će ti biti najdraže, jer će svi ovi drugi da zapale u beli svet i u crni kosmos, a on će uvek da svraća da ti žicka lovu za pivo i cigarete. Javi se samo &scaron;to pre, čekaju nas velika dela i puno seksa, jer osmoro dece nam neće doneti rode!&ldquo; Mada... nisam siguran da takvi oglasi postoje kod nas. Jedino mi ostaje &bdquo;Sve za ljubav&ldquo;? Možda bi čak i blam pojavljivanja u tako nekoj nakaradnoj emisiji bio vredan svega?<br /><br />Da li je ona stvarno TA?<br /><br />To pitanje je odzvanjalo glasno mojim mislima dok je Sunce nezainteresovano zalazilo, piva vi&scaron;e nije bilo, a hladnoća je postajala sve vi&scaron;e nepodno&scaron;ljiva i ja sam morao da ustanem i krenem nazad kući. Bio sam zbunjen jer su moja sanjarenja nastavljala da vode te&scaron;ku bitku sa čvrstom realno&scaron;ću koja nikako nije htela da ustukne, kao bokser koji ima hiljadu života i posle svakog nokdauna ustaje i sve jači se vraća u borbu.<br /><br />Jasno je bilo jedino da sam morao da krenem ka svom stanu gde me čeka isti ona praznina koju sam ostavio kada sam krenuo.<br /><br />Ili ću kad odključam vrata ući i videti da je ona TA, i da me čeka sa toplim čajem sa pitanjem kako mi je protekao dan. Možda čak i Gile skoči na mene i lizne me u euforiji dobrodo&scaron;lice. Možda je upravo tada direktan prenos sa Marsa i na&scaron; sin zabada srpsku zastavu i iz džepa vadi vilju&scaron;ku da bi pokazao da &bdquo;na srpskom dvoru mi sa vilju&scaron;kom boc, a &Scaron;vaba s&rsquo; rukama, usta ga jebem&ldquo;. Vilju&scaron;ku zabada pored zastave, kao simbol pobede. Možda Gile glasno zalaje i mi se svi dobroćudno nasmejemo, kao nekoj anegdoti.<br /><br />Možda i ne...<br /><br />Zgužvao sam limenku, bacio je u kantu i krenuo kući spreman na sve. Generalna 2016-10-30T13:41:26Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2016/10/02/a-zasto-ti-stalno-kasnis <br /><br />Ko rano rani, dve sreće grabi, a ko kasno kasni...? <br /><br />Ja! <br /><br />Ja kasnim!<br /><br />Imam problem sa ka&scaron;njenjem od kako znam za sebe! Poku&scaron;avao sam da to re&scaron;im na mnogo načina, obećavao sebi kule i gradove ako stignem na vreme, i isto tako pretio sebi razne sankcije ako ne stignem, ali ne vredi. Tu i tamo, ponekad bih uspeo, ali nikada mi stizanje na vreme nije pre&scaron;lo u naviku. To &scaron;to se u ovoj zemlji malo &scaron;ta de&scaron;ava na vreme je slab izgovor. Pričao sam sa raznim psiholozima i psihijatrima o tome, ali ni sa njima nisam uspeo da utvrdim razlog tome niti da iskorenim tu zlu naviku. <br /><br />Uostalom, majka mi uvek priča da je moj otac oduvek kasnio, možda je to deo mog genetskog koda kao boja očiju, i oblik u&scaron;iju?<br /><br />I tako... opet sam kasnio u &bdquo;Telekom&ldquo;. Nije to bilo ni&scaron;ta novo, ali ovoga puta sam već napravio preveliki niz, i kasnio sam vi&scaron;e od pola sata. Potro&scaron;io sam sve moguće izgovore i sve nemoguće priče i nije bilo realno da se opet desilo su navijači upali u moj autobus i demolirali ga a ja jedva izvukao živu glavu, ili da se pored mene onesvestila jedna divna baka koju sam morao da vodim u bolnicu. Dosta tih izmi&scaron;ljotina sam izvlačio iz crne hronike, i one su stvarno de&scaron;avale na beogradskim ulicama, dodu&scaron;e ne meni. Ali, mogle su i meni. Da mi se jo&scaron; i tako ne&scaron;to de&scaron;avalo dok kasnim kasnio bih po dva, tri sata. Kada bih se stvarno desio neki zastoj u saobraćaju, prvo bih počeo da se nerviram, a onda bih shvatio da je moje ka&scaron;njenje upravo opravdano ba&scaron; tim, i postajao bih mnogo opu&scaron;teniji...<br /><br />Nije bilo smisla da žurim, pa sam kupio pivo i seo preko puta u park, da razmislim. Ovaj put mi je trebalo ne&scaron;to vi&scaron;e od opravdanja, neki konretan dokaz. Sampovređivanje vi&scaron;e nije dolazilo u obzir, i to jednom probao, čak je i uspelo. Istina je da sam se tada posekao pri brijanju, ali ranica je bila vrlo izda&scaron;na krvlju, pa sam natopio nekoliko maramica i izgledalo je kao da sam stvarno iskasapljen. Nije to bila neka velika posekina, pa sam morao da svaku kapljicu krvi dobro iskoristim i rasporedim na maramici da bi to izgledalo ubedljivo. Ali &scaron;ta sam mogao ovaj put da radim? Da lupam glavom u zidu? Da sečem vene? Ma ne...<br /><br />Radio sam u međusmeni, od 11h, i u parku je bilo neke dece koja su se igrala. Tada mi je sinula spasonosna ideja, kao kada se upali sijalica onom Proki Pronalazaču iz stripova sa Paja Patkom! Ideja koja će me neće spasiti samo ovaj put nego koja će otvoriti vrata za neka naredna izvlačenja i izmi&scaron;ljanja. Dete! Vanbračno dete!<br /><br />Dakle, odmah sam ostavio pivo i pojurio prema klincima da izaberem neko koje će biti najpogodnije za čitavu konstrukciju laži koja se u mojoj glavi sada stvarala brzinom munje. Nisam mogao ove najmanje, oni ne bi mogli ni rečenicu da sastave, nego je bio tu neki klinac od 6-7 godina, na njega je pao izbor. Nije bilo vremena za gubljenje pa sam mu odmah pritrčao. Imao je neku odvratnu gumenu loptu za koju sam se ja kao zainteresovao...<br /><br />-Ćao, &scaron;ta radi&scaron;?<br />-Mama mi je rekla da ne pričam sa nepoznatim ljudima.<br />-Čuj, pusti me tih maminih fora, daj ruku, evo ja sam Jano&scaron;, sad se poznajemo. Kako se ti zove&scaron;?<br />-Milo&scaron;.<br />-Eto, skoro su nam i imena slična! Čuj, trebaće&scaron; mi na 15-20 minuta, platiću ti celih 200 dinara, i posle može&scaron; da nastavi&scaron; da se igra&scaron;.<br />Tad je već malo stao i zamislio se.<br />-Može za 500 dinara, da mogu da kupim onaj veliki Deltin sladoled!<br />-U&#39; jeee&#39;, al&#39; si skup! &#39;Aj za 300?<br />-Ali onda neću moći da kupim veliki Deltin sladoled...<br />-Pa kupi neki manji.<br />-Ali ja hoću taj veliki.<br /><br />Mali je ba&scaron; bio uporan, a ja sam bio blizu otkazu, pa sam morao da prihvatim ultimatum koje je ovo dete postavljalo vrlo ve&scaron;t diplomatski način sa izrazom lica koji pretpostavljam da se zove poker-face. Kažem pretpostavljam jer nikada nisam igrao poker pa ne znam kakvi sve izrazi lica postoje u toj igri. Verovatno da ne bih ni znao za taj pojam da Lady Gaga nije ponovila trizibilion puta &bdquo;pa-pa-pa-pa-pa-poker-face&ldquo;. <br /><br />-Dobro, slu&scaron;aj ovako, ti se zove&scaron;, recimo... Marko i ti si moj vanbračni sin, ja sam to tek jutros saznao i moram da te čuvam danas, po&scaron;to ti je majka oti&scaron;la u Ni&scaron;...<br />-Ali ja se zovem Milo&scaron;.<br />-Ne, znam ja to sine, evo već te zovem sine, konta&scaron;... Ali mi ćemo sada glumimo, i ti će&scaron; da bude&scaron; Marko, ime Milo&scaron; izgleda kao da sam ga na brzinu izislio obzirom da se ja zovem Jano&scaron;.<br />-Ali ti nisi izmislio da se ja zovem Milo&scaron;, ja se stvarno zovem tako.<br />-Ne, znam, ali nekako je čudno da...<br />Koncept glume mu nije bio ba&scaron; jasan pa me je bledo gledao. Izgleda da nije bio ba&scaron; najbistriji. Ili su mu samo pregovori i diplomatija i&scaron;li od ruke. Već sam počeo da gledam da li ima neko drugo dete, ali nekako... Milo&scaron; mi je već postao drag, skoro da je tupav koliko i ja. Skroz bi mogao bi da prođe za mog sina, imao je taj tupav i iznenađeni izraz lica, kao da ni&scaron;ta ne shvata &scaron;ta se događa. <br />-Dobro, nema veze, zovi se kako hoće&scaron;, u su&scaron;tini je bitno da ćuti&scaron; i klima&scaron; glavom stalno. Hajde sad ponovi to za mnom.<br />-&Scaron;ta?<br />-Ponovi za mnom ovo: &bdquo;Bitno je da ćutim i da klimam glavom stalno&ldquo;. Ponovi to pet puta, molim te.<br />-Bitno je...ehmm..<br />-Da ćutim i...<br />-I...ehmmm...<br />-Joj, nema veze, očigledno da Holivud nije za tebe. <br /><br />Uzeo sam ga za ruku i poveo u &quot;Telekom&quot;. Krenuo sam odmah kod supervizora. Kucnuo sam i brzo u&scaron;ao. Trebalo je &scaron;to pre sve zavr&scaron;iti jer nisam ba&scaron; ni smislio najbolje priču, a mali Milo&scaron; sigurno neće zablistati kao Leonardo Di Kaprio u &quot;Titaniku&quot;. A nisam ni ja Kejt Vinslet ba&scaron;.<br /><br />-Mile, sam kratko ne&scaron;to da vam kažem...<br />-Ma jesam li vam sto puta rekao da me ne zovete Mile, nego po prezimenu!<br />Već je počinjao da se dernja, nije sjajno raspoložen.<br />-Milence, moram brzo, po&scaron;to žurim.<br />-Gde žurite čoveče, pa tek vam počinje smena...<br />-O tome se i radi, ne mogu da ostanem danas na poslu, ovo je moj sin, Milo&scaron;.<br />Sad već ni ja nisam bio siguran koje je njegovo pravo ime a koje izmi&scaron;ljeno i koju priču treba da serviramo supervizoru kao zakasneli doručak.<br />-Ali rekao si da zovem Marko.<br />-Ma da, Marko, nisam uspeo najbolje da uhvatim ime kada mi ga je bi&scaron;va devojka jutros utrapila na železničkoj stanici.<br /><br />Mile supervizor je besno gledao. Sva sreća da je situacija bila toliko nebulozna da nije odmah mogao da me uhvati u laži.<br /><br />-Ma &scaron;ta vi pričate?<br />-Gledajte, zove me biv&scaron;a devojka jutros i kaže mi &quot;Dođi odmah na železničku stanicu da uzme&scaron; svoje dete, ja moram pod hitno u Ni&scaron;, muž mi je pobegao i sad se tamo kocka i kurva&quot;. Znate mene, ja koji bi život dao za druge, odmah skočim na noge i dođem na stanicu i ona mi samo uvali Marka... to jest Milo&scaron;a, i eto sad moram da ga čuvam dok se ona ne vrati iz Ni&scaron;a. A znate kako ide sporo taj voz do Ni&scaron;a. Ja kad sam i&scaron;ao u vojsku...<br />-Dosta sa va&scaron;om pričom, dakle danas ste shvatili da imate i dete.<br />-Da, sva&scaron;ta čovek nauči.<br />-A za&scaron;to se klati ovoliko, kakvi su mu to tikovi glavom?<br />Približio mi se i onda tiho upitao na politički najkorektniji način.<br />-Da nije retardiran u razvoju? <br /><br />Poslednji deo je rekao tiho tako da nisam ni čuo najbolje, ali Milo&scaron; je očigledno celu scenu pratio pažljivije nego ja. Istog trenutka ga je &scaron;utnuo u nogu i razdrao se.<br /><br />-Ti si retardiran, ćelavi. To mi je on rekao da klimam glavom sve vreme.<br /><br />Mile je ustuknuo i počeo da ma&scaron;e rukama.<br /><br />-Vodite to deri&scaron;te odavde, molim vas. Vratite se kad re&scaron;ite va&scaron;e bračne probleme.<br />-Pa de facto, to nisu moji bračni problemi, nego njeni...<br />-Izlazite!<br /><br />Očigledno da Mile i Milo&scaron; nisu bili na istim talasnim dužinama, ali situacija je bila idealna jer smo relativno brzo zavr&scaron;ili pa me nije uhvatio u laži u priči koju sam smi&scaron;ljao takoreći u samom razgovoru.<br /><br />...<br /><br />Kupio sam Milo&scaron;u veliki Deltin sladoled na koji je navalio prstima, a sebi pivo, pa smo tako sedeli u parku. U stvari odigrao je odlično svoju ulogu. Bio sam ponosan na njega. Izborio mi je nekoliko slobodnih dana. Prosto bi voleo da je moj sin. Ispričao mi je da će uskoro da krene u &scaron;kolu i da voli Mesija i Barselonu. Ja sam njemu isrpičao da me u &quot;Telekomu&quot; ba&scaron; ne vole, često kasnim i zabu&scaron;avam.<br /><br />A onda me je to pitao:<br /><br />-A za&scaron;to ti stalno kasni&scaron;?<br /><br />Otpio sam gutljaj piva i zamislio se. Nisam znao odgovor na to pitanje. Pro&scaron;lo je 13h, pa sam se pozdravio sa Milo&scaron;em i krenuo nazad kući. Sunce je bilo blago a nebo milostivo prema meni toga dana. Generalna 2016-10-02T09:38:36Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2016/09/26/u-magnovenju2 <br />To je bio jedan od onih snova, u kojima, kada se probudi&scaron; ima&scaron; osećaj da ne&scaron;to nisi zavr&scaron;io, da mora&scaron; da se &scaron;to pre vrati&scaron; u san da bi to &scaron;to bolje uradio. Buđenje predstavlja najgoru od svih opcija, jer jedino &scaron;to si trebao, da zavr&scaron;i&scaron; to &scaron;to je bilo, nisi uradio. Budi&scaron; se poražen i obeshrabren, jer ako ni u snovima nisi uspeo da uradi&scaron; &scaron;ta treba, kako onda da bude&scaron; dobar u stvarnosti koja je 100 puta teža.<br /><br />Bio sam svega toga svestan u magnovenju (ova reč je vrlo sofisticirana i sigurno je nikad ne bih znao da nije Goblina. Inače pre nego &scaron;to sam saznao &scaron;ta tačno znači, bio sam ubeđen da je to neko malo mesto u Srbiji gde su Goblini doživeli prosvetljenje ili katarzu ili neku drugu divnu božansku stvar).<br /><br />Uložio sam sav napor volje koji sam mogao da se &scaron;to pre vratim u san. Samo je trebalo okrenuti jastuk i zavr&scaron;iti san koji sanjam. Samo &scaron;to nije bilo jastuka. Nisam bio u krevetu. Spavao sam na stolovima u Telekomu. Da, bila je pauza, i ja nisam mogao da odolim praznoj sobi za odmor i praznim stolovima. Naravno, rekao sam sebi &ldquo;samo jedan minut&rdquo;. A posle jednog minuta poželeo sam jo&scaron; jedan, a posle tog, naravno, jo&scaron; jedan i posle toga nisam vi&scaron;e ni&scaron;ta posebno želeo, sve je bilo u redu, bar na neko vreme. Zadremao sam<br /><br />Možda bih i mogao da nekako zaspim odmah da nije bilo tog iritatnog zvuka koji je trajao dugo i nikako nije hteo da prestane. Prvo mi se činilo da je kao neko &scaron;i&scaron;tanje, možda one stare lokomotive.<br /><br />Onda sam postao svestan gde sam i &scaron;ta se de&scaron;ava, ali sam uporno odbijao da otvorim oči. Znao sam da svet koji me čeka na javi nikako ne može da bude bolji od snova. Čak ni od ko&scaron;mara. Svaki ko&scaron;mar ima kraj, java ne.<br /><br />Dakle, sada sam bio siguran da neko cokće nad mojoj glavom. U tom zvuku već sam jasno razaznao prezir koji se sve vi&scaron;e pretvarao u mržnju.<br /><br />Morao sam da otvorim oči. Bila je to moja čarobna supervizorka nad mojoj glavom.<br /><br />-Pa zar ovde da spava&scaron;?<br />-?<br />-Spojio si dva stola i zaspao ovde gde neki ljudi jedu!<br />-Pa i ja jedem ovde, ako ćemo za pravo&hellip;<br /><br />Naravno, mrzim kada ljudi kažu &ldquo;ako ćemo za pravo&rdquo;. Prvo, zvuči malo kretenski, drugo, ima puno tog nekog ja-sam-pravu-a-ti-nisi stava i treće &scaron;ta to uop&scaron;te znači? &ldquo;Ako ćemo za pravo&rdquo;! A &scaron;ta ako mi lepo nećemo za pravo, nego za krivo. No, nije ni bitno to sada, rekao sam to valjda zato &scaron;to ba&scaron; mrzim tu glupu konstrukciju reči, mada je to vi&scaron;e bilo neko buncanje. Uglavnom sada vi&scaron;e ni&scaron;ta nije bilo u redu, a ona je bila ta koja mi je oduzela moj mir. Sve je mirisalo na poraz.<br /><br />Jasno je bilo da je i ona poražena. Već dugo je htela da me najuri, ali je procedura za otkaz u Telekomu bila toliko komplikovana i duga, da je odustala. Uostalom, plaćali su nas tako malo i držali na nekim fantomskim ugovorima da smo im se isplatili u svakom slučaju. Nije mogla da me trpi, ali joj je bilo jo&scaron; teže da pokreće pitanje mog otkaza. Ja, sa druge strane, mrzeo sam svoj posao, ali isto tako nisam mogao da dam otkaz, trebale su mi pare.<br /><br />U &scaron;ahu: pat.<br /><br />Sela je na stolicu pored mene i pogledala me značajno. Mržnja se polako pretvarala u radoznalost. Verovatno je veoma zanimalo, bukvalno je fasciniralo kako crv kao ja uop&scaron;te može da postoji, kako može tako da se pona&scaron;a i za&scaron;to to radi. Bio sam srećan da je fasciniram, bar na neki način. Uostalom, ja sam imao skoro ista takva pitanja u vezi nje. Već vam je jasno da nismo bili u ljubavi.<br /><br />Da je pu&scaron;ila(tad je jo&scaron; moglo da se pu&scaron;i unutra), sada bi upalila cigaretu, duboko uvukla dim u sebe, pogledala jo&scaron; jednom u mene, pa u prazan prostor i onda izbacila dim, prateći njegovu putanju. Često je imala taj ritual kad mora da se suoči sa mnom u duelu jedan na jedan. Ali nije pu&scaron;ila, a nisam ni ja, i nije bilo ničega &scaron;to bi, na bilo koji način olak&scaron;alo ovu mučnu situaciju.<br /><br />Najgore od svega je &scaron;to mi se nekad ona dopala. Naime, kada sam počinjao da radim, ona je bila operater, i bila je prva osoba koja mi se stvarno dopala u Telekomu. Imala je te buljave, verne oči koje su prolazile duboko u mene, i činile da uzdrhtim iznutra. Poseća je na Irinu, a na mojoj estetskoj lestvici nema ni&scaron;ta iznad.<br /><br />Malo smo razmenjivali poglede ali sam onda dopustio glavi da padne i bio sam opet u ležećoj poziciji. Na ta dva gola i prazna stola osećao sam se kao pred operaciju. Ali, ovde nije bilo doktora. Ili &scaron;to je bilo jo&scaron; gore, nije bilo anestezije. Samo ja i ona. Čuo sam neke brze korake kako ulaze u prostoriju i verovatno zatečena situacijom, ta osoba je brže-bolje iza&scaron;la.<br /><br />Uvek sam se branio ćutanjem. Mislio sam da je to najbolja taktika. To sam radio i u vojsci. &quot;You have a right to remain silent!&quot;, bila je rečenica koju smo svi čuli 1000 puta u američkim filmovima, i meni se vremenom dopala. &Scaron;ta drugo može čovek nego da ućuti. Ali čak ni to nije pomagalo. U su&scaron;tini, ni&scaron;ta nije moglo da pomogne. <br /><br />Na neki način mi je bilo žao nje. Život bi joj bio lak&scaron;i da nije mene koji sam joj stalno pravio probleme. Isto tako, žao mi je bilo i onog majmunolikog vodnika koga sam stalno nervirao u vojsci. Ali mnogo vi&scaron;e od svih njih mi je bilo žao samoga sebe. Ja sam ipak bio ispod svih njih i morao sam da ih trpim isto kao i oni mene.<br /><br />Dok sam tako ležao na stolu i gledao u plafon, postajalo mi je sve neudobnije. U trenutku sam se setio &quot;Google&quot;, kako tamo imaju one super sobe za pauzu i razne terene za odbojku i golf i sve. Imali su i sobe za dremku. <br /><br />Počeo sam:<br /><br />-Znate, u Google-u...<br />-Nemoj, molim te da počinje&scaron;! Kada bude&scaron; vratio te stolove dođi kod mene u kancelariju.<br /><br />Iza&scaron;la je sporim koracima iz prostorije. U svakom udaru njenih &scaron;tikla u pod čuo sam njeno očajničko razmi&scaron;ljanje &scaron;ta da radi sa mnom. Znala je da ne može ni&scaron;ta. Možda počne da nekontrolisano viče i besni na mene jo&scaron; jedan put. Nije kao da će me to učiniti boljim operaterom, ali će bar pomoći njoj da izbaci svoje frustracije. A i to je ne&scaron;to. Uzmi sve &scaron;to ti život pruža, ba&scaron; kao &scaron;to kaže ona pesma. Ako je to neki nesrećnik koji se na&scaron;ao u pogre&scaron;no vreme u pogre&scaron;nom radnom okruženju, iskoristi nesrećnika kao &scaron;to bi iskoristila neki džak koji može&scaron; da udara&scaron; do besvesti da si se na&scaron;la u nekom skladi&scaron;tu. Posle svih tih udaraca, oseća&scaron; se bar malo bolje. Verovatno je tako razmi&scaron;ljala. Možda i nije puno razmi&scaron;ljala. Uvek me kopkalo &scaron;ta drugi ljudi razmi&scaron;ljaju a istina je da oni to ne čini tako mnogo, ni blizu koliko ja i da se prosto prepu&scaron;taju situacijama i pona&scaron;aju spontano.<br /><br />Ležao sam sa stolovima i gledao u plafon.<br /><br />&Scaron;ta sad? <br /> Generalna 2016-09-26T19:10:46Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2016/09/21/dva-sata-do-beograda -Ne hvala, neću, ja sam veganka.<br />-To je ono kad neće&scaron; da jede&scaron; meso?<br />-Ne, nije samo meso... O Bože, koliko je neukih ovde u Srbiji.&nbsp; Ne jedem ni&scaron;ta &scaron;to je životinjskog porekla.<br />-Kakvog porekla? <br />-Ma nije ni bitno, uglavnom neću, ne jedem kačkavalj.<br />-Pa nisi mi ba&scaron; jasna...<br />-Nisi ni ti meni jasan kad svako jutro jede&scaron; slaninu i čvarke!<br />-Pa hrana na usta ulazi, uostalom kako zna&scaron; da svako jutro jedem slaninu? Nekad jedem i pa&scaron;tetu, nekad &scaron;unku... &scaron;ta je tu problem? Pa ne mogu čaj da doručkujem. &Scaron;ta ti jede&scaron; za doručak?<br />-Pirinčane galete.<br />-&Scaron;ta bre?<br />-E dečko, sve je u redu, samo ti krkaj tu slaninu, a mene sad ostavi na miru.<br />-Ma kažem ti nije slanina ba&scaron; svako jutro, zna&scaron; kako kaže na&scaron; narod &quot;bolje slaninica nego pica&quot;. Hehe... a tebe ba&scaron; briga za na&scaron; narod i &scaron;ta on ima da kaže, a? Ti si jedna od ovih evropskih, je l&#39; tako? Vi ste posisali svu mudrost ovoga sveta...<br />-Važi, u pravu si, ja sam jedna od tih, sad me ostavi da čitam.<br />-A i ona je dobra, &quot;fuck the nato, fuck the pizza, all we need is...&quot;<br />-Znam, znam, gibanica, samo nam gibanica treba i sve će biti u redu. Jasno mi je &scaron;ta hoče&scaron; da kaže&scaron;, sad si mi sve objasnio..<br />Vraća se čitanju i mumla sebi u bradu: Ni&scaron;ta nam drugo ne treba, samo nam masna gibanica fali...<br />-Ali do Beograda imamo jo&scaron; dva sata, zar ne bi bilo bolje da se družimo, da ostavimo malo nauku da se odmori, a ja eto možda i naučim ne&scaron;to od tebe, da mi objasni&scaron; kakva si ti veganica i to sve. <br />Ona ćuti sad i čita. Posle par sekundi, ipak...<br />-Nije veganica nego veganka. Bože sva&scaron;ta priča&scaron; stvarno, bolje bi bilo i tebi da pričita&scaron; neku knjigu, ne&scaron;to bi naučio.<br />-Eto, sad si i zla! Ma mani se knjiga, eto čovek hoće sa tobom malo da popriča, k&#39;o da sam ne znam &scaron;ta hteo. Ma je l&#39; gleda&scaron; ti televiziju, ta tvoja Evropa bre počela da se raspada, bolje ti gledaj malo svoj narod, u se i u svoje kljuse... Evo Englezi odo&scaron;e, teroristi ih ubijaju na svakom koraku. &Scaron;to kod nas nema terorista?!? Zna&scaron; za&scaron;to nema?<br />-Verovatno jer jedemo puno slanine, pa smo mnogo pametni?<br />-Pa nego &scaron;ta smo nego pametni, jesmo sad posrnuli malo u poslednjih dvaest godina, ali to je... A zna&scaron; za&scaron;to nema terorista i bombi? Zato &scaron;to mi nikad nismo bili, bre, kolonijalisti i imperijalisti, i nismo, bre nikad hteli ne&scaron;to &scaron;to je tuđe.<br />Oboje ćute. Ona čita, on žvaće kačkavalj i zami&scaron;ljeno gleda kroz prozor, ohrabren sopstvenim mislima. Onda se nagne i pogleda naslov knjige.<br />-Harukimuruki... A to je harikiri, ono kad se Japanci ubijaju... e ba&scaron; lepe stvari ti čita&scaron;, znao sam da je neka bole&scaron;tina, e znao sam da si takva, čim sam video tvoju crnu majcu i ta krvava slova na engleskom. E majke mi sam znao! A stvarno bi radije seo na bilo koje drugo mesto, nego sam zakasnio, a sve puno... Pa neće&scaron; valjda da mi se ubije&scaron; posle te knjige? Ma i ja bi se ubio kad bi morao da živim bez pečenja i &scaron;nicli za ručak. Pa &scaron;ta bre vi za slavu jedete... a da, vi Evropljani ne slavite slavu...<br />Ona skida naočare, zatvara knjigu i hvata se za glavu.<br />-Hajde molim te prestani, molim te. Kao prvo, ovo nije harikiri, ovo je Haruki Murakami, japanski pisac, roman je &quot;Norve&scaron;ka &scaron;uma&quot;. Kao drugo, ako nastavi&scaron; da me davi&scaron;, stvarno ću da se ubijem pre nego &scaron;to dođemo do Beograda. Bože...<br />Besno vraća naočare, stavlja obe ruke na roman, vidno iznervirana odvraća pogled, i prazno gleda kroz prozor.<br />-Bože, pa Bože, a kladim se da nisi ni vernik. Samo mi, molim te, reci jesi ti jedna od onih agnostika ili ateista.<br />Sad ona diže pogled i njen pogleda kao da krije blagu zainteresovanost.<br />-Aha, aha, hehe, nisi to očekivala, da znam ko su agnostici. E ba&scaron; je tako jednog sedela pored mene jedna pametnica kao ti, i pitam je ja koju slavu slavi, a ona meni kaže da je agnostik i da ne slavi slavu. Meni ovaj kačkavalj ovde stao, ovde! (diže glavu revoltirano i pokazuje na grlo). I pitam je ja, pa kako bre slavu da ne slavi&scaron;, a ona kaže pa tako lepo, ja sam agnostik, i jo&scaron; mi se smeje u lice, zamisli. Kaže mi to, valjda kako ona ni ne zna da li veruje ili tako ne&scaron;to, uglavnom sva se hvalila kako ona nije zapravo ateista. Ajoj, &scaron;ta će sve narod da izmisli da ne radi na njivi. Haha, i ja joj kažem, pa ako ti ne zna&scaron; ni da li veruje&scaron; ni ne, &scaron;ta ti onda zna&scaron;? Zna&scaron; &scaron;ta mi je rekla?<br />-&Scaron;ta ti je rekla?<br />-Rekla mi da zna da sam ja kreten i da zna da bi bila srećnija kad bi umuknuo!<br />-Lepo ti je rekla, stvarno.<br />-Ma znam, ali...<br />-Aj sad me stvarno pusti malo da čitam, evo posle kad izadjemo na cigaretu, pričaće&scaron; mi koga si jo&scaron; sve sretao u autobusu.<br />-Aaaaa, stvarno sam sreo zna&scaron; kakve sve čudake...<br />-Ali na pauzi.<br />-Pa nema vi&scaron;e pauza do Beograda.<br />-Ajde molim te bar 5 minuta ćuti, 5 minuta da se odmorim od tebe!<br />On sad okreće glavu na drugu stranu, malo je razočaran, ali nema predaje...<br />-A kladim se da po ceo dan visi&scaron; na Fejsbuku, znači hoće&scaron; da se druži&scaron; sa ljudima kad nisu stvarni, a ovde, pravi život bre, e to ne valja, eh...(sad već kao da priča samom sebi) Bože, pa Bože... sad zna&scaron; da zove&scaron; Boga, a za slavu ne zna&scaron; da zove&scaron; goste.<br />Ustaje i ide do vozača.<br />-Majstore, daj bre neku muziku da slu&scaron;amo, k&#39;o na sahrani smo.<br />-Sine, posle će pola autobusa da mi se buni jer neće narodnjake. Kako ja svima da udovoljim, aj mi reci.<br />-Pa narodnu, nego &scaron;ta nego narodnu, neka Mozzarta slu&scaron;a njegov narod, mi imamo Miroslava Ilića, pa i Cecu, &scaron;ta fali Ceci, ja kad se setim kad sam bio na U&scaron;ću, e majstore, ne može&scaron; da zamisli&scaron; koliko ljudi na sve strane, to bre cela Srbija do&scaron;la da vidi čudo od žene...<br />-Dobro, dobro, evo pu&scaron;tam muziku, samo idi sedi sad na mesto, sine, aj molim te.<br />Vraća se na mesto, seda malo zadovoljniji, sa zvučnika kreće muzika. <br />Ona opet zatvara knjigu besno i gleda ga.<br />-To si ga sigurno ti nagovorio da pusti muziku, a? Sad ne mogu da čitam dok mi je ovaj zavija nad glavom da nije suzu pustio, dok je ki&scaron;a plju&scaron;tala.<br />-Ako neće&scaron; da čita&scaron; taman da mi objasni&scaron; za&scaron;to ne jede&scaron; kačkavalj. E a pazi, ovaj ti je domaći, majka napravi uvek za put, nema ti bolje hrane za autobus, mo&scaron; ceo dan da ga jede&scaron;.<br />Ona prevrće očima i odmahuje glavom za sebe, ali onda se smiri.<br />-Ne jedem ni&scaron;ta &scaron;to dolazi od životinja, eto to ti je vegan.<br />-&Scaron;ta ti ima&scaron; protiv životinja? &Scaron;ta ti one smetaju?<br />-Ja veoma volim životinje i zato neću neko da ih ubija ili maltretira da bih ja imala &scaron;ta da stavim na tanjir.<br />-Ni&scaron;ta &scaron;to dolazi od životinja, ali sve dolazi od životinja, pa &scaron;ta ti jede&scaron;?!? Sem tih... kako si rekla, galeta?<br />-Pa ne dolazi sve od životinja, kukuruz, raž, voće, povrće, sve to ne dolazi od životinja, eto ti &scaron;ta jedem.<br />-Raž, raž konji jedu, haha.<br />-Važi, čula sam sve te fore, jako je to sme&scaron;no &scaron;to razmi&scaron;lja&scaron; isto kao &scaron;to su i tvoji dedovi pre 200 godina.<br />-Ma ne, nego kako ću da razmi&scaron;ljam, molim te, nego kako ću nego kao svoji.<br />-Nema nikakvog napretka u tom razmi&scaron;ljanju, ne idete napred, ne idete u korak sa vremenom. <br />-Važi &scaron;to vi idete u korak sa vremenom, sad vam pederi i lezbejke &scaron;etaju gradom!<br />-Dobro, neću o tome.<br />-Okej, okej, znači ni&scaron;ta &scaron;to je životinjsko. A jaja?<br />Ona cokće, klima glavom.<br />-Ni jaja? Au... <br />-Ni jaja, ni sir, ni mleko, ni med.<br />Sad je gleda &scaron;irom otvorenih očiju. I usta.<br />-Ni med? <br />-Ne, ni med.<br />-Pa &scaron;to ne med?<br />-Pa i pčele su životinje.<br />-Ali med je najzdravija stvar na svetu, ja se ne sećam da sam se ikadzaka&scaron;ljao zato &scaron;to stalno jedem med. Ma ne mogu da verujem, ni med... A mast na hleba? <br />Ona opet odmahuje glavom u neverici.<br />-A jabuku, jabuku jede&scaron;?<br />-Da, naravno, jabuke da.<br />-Pa i jabuku boli kad je ti zagrize&scaron;. Jo&scaron; ako je isecka&scaron; na komadiće, pa je nabode&scaron; vilju&scaron;kom, misli&scaron; da ona ne pati.<br />-Ne, mislim da ne pati. <br />-E pa to ti misli&scaron;. Hoće&scaron; jabuku da ti dam?<br />-Ne, hvala.<br />U tom trenutku autobus koči i skreće sa puta. Izbezumljeni pogledi, vri&scaron;tanje i jauci uskoro zamenjuje apsolutna ti&scaron;ina. <br />On je kao i ostali potpuno deformisan i u magnovenju smrti, on vidi komadić svoga kačkavalja blizu svog smrvljenog lica i izusti svoje poslednje:<br />-Ali kačkavalj, domaći kačkavalj...<br /><br /> Generalna 2016-09-21T19:01:18Z srpskisamoubica http://srpskisamoubica.blog.rs/blog/srpskisamoubica/generalna/2016/05/25/hoce-li-sloboda-umeti-da-peva-kao-sto-su-suznji-pevali-o-njoj Sećam se kada sam bio u vojsci.<br /><br />Tada sam slobodu gledao kao ne&scaron;to najuzvi&scaron;enije, kao na vrhunsku nedosanjanu sreću! Stalno sam ma&scaron;tao kako ću hodati, recimo ulicama oko Beograđanke, sa jednim posebnim osećajem zadovoljstva... Istina je da sam tim istim ulicama mnogo puta &scaron;etao depresivan ili lo&scaron;e raspoložen pre vojske, ali sada sam iskusio &scaron;ta znači biti li&scaron;en slobode i mislio sam da ću kada izađem iz vojske svet gledati drugim očima!<br /><br />Ne. Nisam dobro mislio. Istina, nekoliko dana nakon skidanja iz vojske stvarno sam imao tu sreću zbog slobode, ali je to vrlo brzo izbledelo. Pored Beograđanke sam opet prolazio kao pored jo&scaron; jedne zgrade... Generalna 2016-05-25T15:43:48Z srpskisamoubica