Kasno shvatanje je čoveku u krvi..

shok — Sat, 22 Jun 2013 00:34:56 +0200

Koliko je potrebno čoveku da zavoli i da ta ljubav traje?
Jedan dan, jedan mesec, jedna godina?
Verujem da to sve zavisi od nas samih. Nekom je potrebno malo (kao meni naprimer) a nekome puno da se veže. Naravno, pod malo ne mislim na taj jedan dan, ali ko zna.. Možda ima i takvih.
Nego, da pređem ja na stvar, ali pre svega..

Po uvodu pretpostavljate da je ovo neka ljubavna priča, pa evo ja da potvrdim to.
Za dva dana bi nam bilo godinu dana. Nisam planirao neku dužu vezu (ako se može nazvati dužom) to leto. Jedan drugar sa kojim sam izlazio je otišao u drugi grad da radi, drugi je otišao kod svojih na selo, treći u Austriju, i ja ostadoh sam, bez mog društva. Želeo sam devojku sa kojom bih bio dok mi se društvo ne vrati, a zatim da je šutnem i vratim se izlasku sa drugarima.
Pa tako te nedelje 24. uveče odem da se vidim sa jednom nižom, crnom i veoma lepom devojkom. Verovatno sam joj se svideo, pošto sam je smuvao iste te večeri. Viđao sam se svako veče sa njom tih par nedelja. Došla je slava u selu gde mi je bio drugar. Želeo sam da odem bez nje, da se napijem sa društvom, možda je i prevarim.. Ali eto, nisam.. Želela je da ide, a ja sam je nerado poveo. Možda je i to veče bilo presudno da se zaljubim u nju. Ne, ipak se to kasnije dogodilo..

Dakle, ponašao sam se odvratno prema njoj u prvih mesec dana, i ako ona to nimalo nije zaslužila, jer je slušala bukvalno svaku moju reč i ponašala se prema meni kao što do sada niko nije.

Onda sam krenuo da provodim 24 sata sa njom.. Zaljubio sam se.. Promenio sam moje ponašanje prema njoj. Vratili su mi se drugovi, nisu me zanimali.. Radije sam provodio vreme sa njom. Da li kod nje ili kod mene, ili šetajući negde, nije mi bilo bitno. Preko svega, ja sam jako ljubomoran tip. Bitno je za dalji tok priče..

27.07. bila je neka svadba, nemam pojma ko se venčavao, samo znam da je ona išla na nju. Zvala me je da idem sa njom, nisam želeo. Nisam ljubitelj svadbi. Nakon par dana od te svadbe, primetio sam da krije nešto. Saznao sam kasnije da se muvala sa nekim tipom na tvoj svadbi (likom sa kojim sam ja danas dobar, a on ne zna da je muvao moju devojku tada).
Saznao sam da je izašla da se prošeta sa njim i da je on pokušao da je poljubi, ali ne znam da li su se poljubili. Naravno, posvadjali smo se. Želeo sam da raskinem (ne znam zašto nisam). Posle nekog ubeđivanja, pomirili smo se. Ali kada god bi se nešto dogodilo, ja bih joj to spomenuo i izderao bih se na nju. Ona je samo ćutala.. Trpela je sve, volela me je.

Na slavu mog grada, napisao sam se pred njom, tako da nisam mogao da stojim, Odveli su me drugovi kući. Ona je na sve to samo rekla nemoj više i poljubila me je. Ja sam naravno nastavio da se drkam na nju stalno zbog sitnica. Naravno, spominjajući svadbu i još sitnih gluposti.
Jednom sam se čak tako i okrenuo i otišao.. Ne znam zašto. Ona je sela na klupu, plakala je. Zvala me je, molila da se pomirimo, i ja sam se pojavio tamo. Pomirili smo se uz to što mi se izvinula i ja sam se još izderao na nju.

Početak septembra, njoj izgleda dosta svega. Kreću stalne svađe. Ja sam nastavljao sa svojim, a ona sada nije ćutala, odgovarala mi je. Ostavila me je. I to preko poruke.
Nagovorio sam je da se vidimo, i naravno pomirili smo se.. Volela me je, ja mislim više od svega. Rekla mi je čak da nije želela da se vidi sa mnom jer je znala da ću je naterati da se pomirimo.

Ipak smo nastavili po starom. 06.09. meni umire baba, a 09.09. ona odlučuje da raskinemo. Ovog puta zapravo. Shvatila je kakav sam verovatno. Ja tada nisam to shvatio. Govorio sam kako je kurva jer koristi momente kada sam slab zbog smrti moje babe.. Govorio sam da se nećemo svađati ako se ona promeni.. Sada se pitam na šta sam to mislio kada sam joj govorio da se promeni? Ona je meni govorila da se moram i ja promeniti, ali ja nisam tada znao na šta misli.. Mislio sam da se ponašam dobro prema njoj. Ali, ostavila me je tada.. Konačno.

Par meseci nakon toga, dok sam se vraćao iz babine stare kuće, dobio sam poruku od nepoznatog broja. U poruci je pisalo nešto vezanu za nju. Pitao me je zašto sam je pustio da ode? Govorio da me ona još uvek voli.. Dopisivao sam se dugo sa tim brojem. A onda sam se krenuo dopisivati i sa njom.

Smuvali smo se početkom ove godine ponovo. Ona je želela da budemo u nekoj tajnoj vezi. Bili smo zajedno 2 nedelje, a onda me je ostavila, jer sam ja opet uzeo da se drkam na nju. Ali sutradan sam je video sa novim. Šetali su se. U njenim očima sam video sreću, kao kada se prvi put sa mnom šetala..

Ne znam da li sada ima dečka, znam samo da mi je trebalo vremena da razmislim o svemu, kao i priče sa iskusnijima od sebe, da shvatim kako sam se ponašao.

Voleo bih da mi da novu šansu, treću.. Ali sumnjam da još uvek oseća nešto prema meni.
Mada je nisam ni zaslužio.. Ni nju, ni tu šansu.
Siguran sam samo, kada bi ponovo bili zajedno, da bih ovog puta drugačije gledao na sve. Umeo bih da je cenim..

Pošto šansu neću dobiti, ostaje mi samo ovo kao nauk za buduće devojke..

Samo što nijedna neće biti kao ona, jer je ona najbolja.. A ja sam to kasno shvatio.. Jako kasno..

Čestitamo!

shok — Sat, 12 Dec 2009 20:41:42 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Ljubavni jadi jednog tinejdzera

Kasno shvatanje je čoveku u krvi..

Čestitamo!