МАГАРЕЋА ПОСЛА

ИЗ АРХИВА ...

(MLADI NAUČNIK, 25.06., strana za poznate)

Poštovani čitaoci obznanjujem da je moj dugogodišnji naučno- istraživački rad iz oblasti bajki priveden kraju. Saznanja do kojih sam došao su u velikoj meri poražavajuća. Stoga bih vas savetovao, da pre nego što nastavite sa čitanjem, popijete sredstva za smirenje (narodski: sedativi). Preporučuju se oni namenjeni krupnim sisarima iz roda papkara i kopitara. Ukoliko ima male dece u vašoj blizini izvedite ih napolje.

Dakle da počnemo. Prva faza ovog rada bila je usmerena na otkrivanje izvora bajki i proveru njihove pouzdanosti.

Nota zahvalnosti za nesebičnu pomoć uvaženom stručnjaku Dr.Mengeleu čija su istraživanja iz oblasti genetike u mnogome doprinela otkrivanju određenih činjenica.

Pre svega o braći Grim, kako mnogi veruju najpoznatijim svetskim piscima i beležnicima bajki. Uzimanjem krvi kišne gliste na|ene u sanduku zajedno počivše braće nepobitno je utvrđeno da genetski materijal odn. DNK govori o dve potpuno različite krvne linije predaka. Što će reći da bi braći Grim slobodno mogli pridodati epitet “topla”. Još jedna činjenica koja podupire ovu tvrdnju je fosilizirana izlučevina reproduktivnih organa jednog od braće nađena na sekutićima drugog. Istovremeno je utvrđeno da je dotični bolovao od paradentoze.

Dakle u nekim najopštijim međuljudskim odnosima kod njih je obitavala neiskrenost. Nije li to dovoljno da se u posumnja u verodostojnost njihovih bajki. Naš istraživački rad se umnogome produbio. Angažovani su najpoznatiji svetski hroničari na proučavanju sveobuhvatne dokumentacije vezane za razdoblje u kome su “braća” stvarala.

Tako je naprimer izučavanjem starih sudskih akata iz tog perioda nađen i jedan usko povezan sa nama dobro poznato gospođicom, a kasnije i princezom, Snežanom. Tu priču svi već znate. Samo ono što niste znali je da je ‘srećan kraj’ ove kao i mnogih drugih bajki samo iskonstruisan na zahtev moćnih i uticajnih qudi. A takvi ljudi su tačno znali i ko je sposoban da za njih izvede tako nešto. Zato su “braća” Grim na izričit zahtev kraljice majke (Njeno Kraljevsko Veličanstvo Elizabeta I) postavljeni za kraljevske hroničare i uređivače dvorskog glasila. To je i glavni razlog zbog kojeg neke stvari nikada nisu napuštale mračne dvorske hodnike, ili bar nisu onakve kakve su bile. Tako do javnosti nikada nije došao ni gore pomenuti sudski akt. A taj akt kaže da je Snežana podnela zahtev za razvod braka od princa. Razlog koji ona navodi je to da princ nije ispunjavao odredbe nametnute mu predbračnom klauzulom. Te odredbe kažu sledeće, citiram “…ukoliko princ nije u stanju 7 (i slovima sedam) puta na dan zadovoljiti Snežanu u bračnoj postelji dužan je dotičnoj priznati titulu i dopustiti joj da angažuje patuljke da ispune odredbu iz ove klauzule...” Naravno da prinčevska sujeta ovo nije dozvoljavala, a ni kraljica majka se nije mogla složiti sa ovim. Zato su izmislili mnogo bolji način da se reše ovi problemi. Pogađate, reč je naravno o “braći”. Doduše napravili su i par propusta informišući javnost o pokušaju ubistva Snežane koji je kraljica majka pokušala da izvede uz pomoć Ogledala i njegove bande, ali im je ova to oprostila zarad ranijih zasluga.

A u te zasluge se između ostalog ubraja i “uspavana lepotica”, ili možda bolje da kažemo kraljičin ponos, njena prelepa unučica koja se ,razočarana saznanjem da je njena majka Snežana rodila protivno svojoj volji, odala uživanju narkotika. Ovaj put je vodio samo jednom kraju. “Lepotica” je uzela prekomernu količinu narkotika i overdozirala. Javnost to nije smela znati, a pranje prljavog veša prepušteno je “braći” Grim. Kraj je svima dobro poznat. Klasika već, za ovu dvojicu prevejanih prevaranata; lepi princ je budi poljubcem i vodi je u svoje daleko kraljevstvo gde žive dugo i srećno.

Ono što je zapanjujuće, gledamo i dalje sudske akte iz tog razdoblja, je da je i rimokatolička crkva imala slične izlete sa druge strane. Doduše oni nisu koristili usluge gore pomenute “braće”, ali su i sami imali dovoljno sposobnih ljudi u svojim redovima koji su mogli ovo da urade. Sudski akt je vezan za tužbu Udruženja Ljubitelja Životinja protiv crkve. Ni ovo naravno nikad nije dospelo do javnosti. Crkva je tražila da Udruženje prihvati ovu jednu žrtvu kao jedan od stepenika ka nekim uzvišenim ciljevima i obećala svoju nesebičnu pomoć u svim njihovim daljnjim nastojanjima. Shvatam da vam ovo zvuči konfuzno pa da vam malo pojasnim. Te godine iz koje datira sudski akt, a koje se nekako poklapa sa vladavinom Elizabete I rimokatolička crkva je dobila na poklon kamilu od svog emisara sa bliskog istoka, Pontija Pilata Ladena. Kao što znate sva sveštena lica ove crkve su zavetovana na celibat. Kamila je poverena na čuvanje tad još uvek mlađanom Vojtili, kardinalu u Noterdamu. Pretpostavljam da naši čitaoci već slute o čemu se radi i već kao da vidim njihovo zgražavanje, ali da. Slučaj “Kvazimodo” datira iz tog perioda. Ovaj događaj je uzdrmao crkvu u velikoj meri. Ali uticaj rimokatoličke crkve bio je velik i dve žrtve sasvim mala cena za očuvanje vere u nju. Prva je bila za javnost kojoj je servirana priča o mladoj pripadnici romske nacionalne manjine koja je zavela kardinala Vojtilu i Kvazimodu kao Božijoj kazni za taj greh. Bez obzira što je to bila samo priča jedna romkinja morala je biti žrtvovana. Druga je bila za samu crkvu. Kardinalov lobi u Vatikanu bio je jako uticajan i sa njegovog imena je morala biti sprana ljaga. Glavni krivac-Kamila. Bila je podvrgnuta ispitivanju Svete Inkvizicije i pritom priznala da je navela kardinala na blud. Ubrzo posle toga je preminula. Javnost za ovu stranu priče nikad nije saznala, ali zato Udruženje Ljubitelja Životinja jeste i odatle poreklo vuče pomenuta tužba. Naravno ne bih da se ponavljam. Već je rečeno kako je sve to završeno.

Mozaik tadašnje realnosti polako je počeo da se sklapa pred nama i naši hroničari i analitičari su se posle iscrpne analize sudske dokumentacije usmerili na dnevnu i nedeljnu štampu. Ta realnost postajala je sve surovija.

“Ivica i Marica”? Jedva par redaka u crnoj hronici. Sve je ubrzo zaboravljeno i nastala je divna priča za decu. Ali šta je sa istinom? Kao što već rekoh ona je mnogo surovija. Deca uglednih i bogatih roditeqa, jedno pijano bahato veče i nedužna starica je nastradala. Vremena za život su bila teška, istina je postajala sve jeftinija roba.

Ali krenimo sad koji vek dalje. Primera iz davne prošlosti je mnogo, a prostora jako malo tako da ako neko od čitaoca poželi kompletnu sliku o svim ovim događajim i o mom radu obaveštavam vas da će ubrzo u prodaju biti puštena knjiga sa svim saznanjima i podacima do kojih smo došli.

“Pinokio” ili možda bolje da kažemo “Projekat Pinokio”, tajno oružje italijanske vlade. Sofisticirani oblik univerzalnog političara, ili je bar to trebao biti. Ostale su samo da se urade neke sitne prepravke pošto su neki sitni detalji i dalje dobrom oku otkrivali kada ovaj političar laže, ali baš u tom trenutku projekat se oteo kontroli i odbegao. Javnost je morao biti stavljen ‘povez preko očiju’. Ovaj problem predat je u ruke referentu sa odnose sa javnošću italijanskog ministarstva odbrane Dr.Đepetu.

“Crvenkapica”? Današnja mladež više voli neke druge izraze. Razočaravajuća činjenica je dakle da se ‘crvenkapica’ ne odnosi na odevni predmet već se reči razčlanjuju na nekim drugim slogovima. Cela bajka je u stvari samo reklamni plakat jedne od agencija iz amsterdamske Ulice Crvenih Fenjera.

Obim ovi prevara uzimao je dakle sve više maha i uvlačio se u sve pore društva. Bajke su postale lažna slika surove realnosti.

Doduše ima tu i par svetlih primera, ali opet krajnje razočaravajućih za ljubitelje bajki.

Tako recimo na koga vas asociraju “Mačak u čizmama” i “Carevo novo ruho”? Naravno, Hans Kristijen Anderson. Ali ko od vas zna da je on bio samo rukovodioc ‘DUREX’ove reklamne kampanje? I da su nam tako dragi mačak i blesavi car u stvarnosti mnogo bliži nego što bi to ikad pomislili. Sva priznanja za gospodina Andersena.

Izvode iz mojeg rada dakle završavamo sa ovim ‘svetlim’ primerom ne bi li malo stišali strasti ljubitelja bajki.

Mnogo više od ovoga pronaći ćete kao što već rekoh u mojoj knjizi. Knjiga izlazi iz štampe 31.01. sledeće godine.

Poštovanje dragi čitaoci.

(Zona Sumraka, 05.07., tekst preuzet iz magazina PC press)

..Na poslednjim parlamentarnim izborima pobedila stranka W-98plus sa većinom od 66,6% glasova birača. Za novog premijera izabran Bil Gejts. Sada već bivši premijer Satana priveden na informativni razgovor u MUP zbog sumnji za umešanost u malverzacije…

(Novosti, 06.07., crna hronika

Sinoć je u svom stanu pronađen mrtav Dr.Jozef Mengele. Kako saznajemo po sredi je ubistvo. Istraga u toku.

(Zona Sumraka, 06.07., zanimqivosti

Bivši premijer Satana piše memoare u zatvoru. Kako sam kaže ova knjiga istine će mnoge izvesti pred lice pravde i dakazati njegovu nevinost…

(World Of Science, 06.07., enterteinment pages)

Soon after “serbian chess” which is presented by Gary Kasparov; new game is on market. We proudly present to you “YU-Risico”. The creators of this ultimate board game are three succesufull students and also the stipendists of American Government inside the “kill’em all” project, Francek, Slobica and Alija. In their own words this game is something completely new in the world of board wars. Entire new aproach and concept different than the old risico. The totally new and original features like ‘etnic cleaning’, ‘genocide’, ‘contcentration camps’ and so on, are included. Of course, we let you to find the best of the game by yourself. So don’t wait. Hurry up to the nearest salesmen and buy your own “YU-Risico”. The first 10 thousend buyers of the game will get touristic vouchers for Jasenovac, Srebrenica and Tuzla as a prize.

(Zona Sumraka, 07.07., kultura)

Potparol izdavačke kuće “Vrata Raja”, Petar Apostolović, na konferenciji za novinare predstavio knjigu “Ja, Bog I CIA” bivšeg premijera Satane…

Promociji, pored mnogobrojnih pripadnika sedme sile, prisustvovali i neki viđeniji političari među kojima i Bogoljub Karić.

(Novosti, 12.07., crna hronika)

Rezultati istrage o ubistvu uvaženog člana naše zajednice Dr.Jozefa Mengelea čuvaju se u tajnosti. Kako saznajemo iz izvora bliskih pravosuđu, policija privela nekoliko ljudi na informativni razgovor.

(Zona Sumraka, 12.07., vesti dana)

Na glavnom trgu održan skup podrške Satani.

Uvodnu reč dao poznati biznismen Juda Mahabejac.

Skupu prisustvovalo više desetina hiljada ljudi. U kasnim večernjim satima milicija razbila skup.

Organizatori najavljuju tužbu.

(Revija 92, 14.07., saznajemo)

Dosijei službe državne bezbednosti sa kojih je skinut veo tajnosti na insistiranje generalnog sekretara OUN, Hajla Selasija Anana, donose neverovatno otkriće.

Četrdesetih godina ovog stoleća jugoslovenska tajna služba posredovala je u nabavci zemnog gasa za vlade Nemačke i Italije. Operacijom rukovodio agent pod šifrovanim imenom “ćopavi zagorac”.

U znak zahvalnosti italijanska vlada posredstvom FIATa prodala licencu za “Projekat Pinokio” tadašnjim jugoslovenskim vlastima. Nosioc projekta bila je “Crvena Zastava”-Kragujevac…

Nemačka u znak zahvalnosti izvršila okupaciju…

“Projekat Pinokio” u SFRJ razvijan u najvećoj tajnosti. Prevazišao original po svim ocenama sposobnosti. Za razliku od FIATovog modela kod koga su matricu genoma činili XX hromozomi kedra i YY hromozomi bukve, genetski materijal “Zastavinog” modela bazirao se na veštačkoj oplodnji.

Embrion velikog malajskog lenjivca-lemura surlaša ubrizgan je direktno u jajnu ćeliju nosioca. Kao nosilac se pominje maloletna ženska osoba pod pseudonimom Ruška Jakić…

Ispitivanja su vršena u Institutu Vinča. Sve teklo po planu do havarije na jednom od reaktora. Pucanje reaktora podiglo nivo zračenja i ostavilo vidljive posledice po eksperiment.

Nosioc je naime oboleo od retkog kožnog zapaqewa koje se stručno naziva “šar-pej”, koje je zahvatilo celo telo pa samim tim i makrofascijalnu regiju.

Sam embrion je prevremeno izvađen putem carskog reza koji je sam napravio animalno isprofilisanom izraslinom. Ova anomalija nije poznata stručnoj medicini.

Da bi se izbegao sudski proces, a samim tim i pažnja javnosti nosiocu je izbrisana memorija i usađena su joj sećawa na pređašnji izgled.

Sam produkt eksperimenta, odn. ovaj “neuspeli abortus” ako tako možemo reći, podmetnut je u porodilište pored novorođenih beba. U formi relativno bliskoj ljudkom novorođenčetu dospela je u porodicu Batić čija je beba mrtvo rođena. Ne znajući ništa o njegovom poreklu, odgojili su ga verujući da je to njihov sin i nadenuli mu ime Vladan…

Pod palicom novog režima SUP Beograd raspisao poternicu za Vladanom Batićem Pinokiom, kao jedinim živim dokazom zlodela i nečovečnosti prethodne vlasti.

(Novosti, 17.07., crna hronika)

U saopštenju koje je protekle noći pročitano na konferenciji za novinare ministar unutrašnjih poslova obavestio javnost da je uhapšen ubica Dr.Jozefa Mengelea.

Tužba za ovaj monstruozni zločin podignuta je protiv Simona Vizentala (94).

On je od ranije poznat pravosudnim organima. Više puta do sada je optuživan zato što je u kasnim noćnim satima prepadao svoje sugrađanke tako što bi, obučen u kostim crvenkapice, iskakao ispred njih i onanisao

(Svedok, 21.07., vesti)

Vladan Batić u bekstvu. Milicija na tragu.

(Glas Javnosti, 31.07., zanimqivosti iz sveta)

Nedavno sprovedena anketa u Švajcarskoj, o tome koliko građanima smeta veliki priliv ilegalnih emigranata; dala je sledeće rezultate:

· 1,5% smeta u velikoj meri

· 7,5% smeta u određenoj meri

· 1% nije hteo da se izjasni po tom pitanju

· 90% izjavilo –“Bolji me kurac, to je vaš probljem”

(Kurir, 07.08., vesti)

Kupači na popularnoj beogradskoj adi prijavili da su videli ajkulu.

Angažovane specijalne jedinice Beo zoo vrta sa Vukom Bojovićem na čelu i 5.bataljon žandarmerije na operaciji hvatanja

(POLITIKA, 07.08., vesti dana)

Ruška Jakić podnela tužbu protiv uredika lista Revija 92 zbog narušavanja ugleda i širenja lažnih informacija…

Kako ona kaže, takvi tekstovi koji narušavaju svest ljudi u pogledu njene lepote mogu u ozbiljnoj meri ugroziti njenu karijeru u svetu šou biznisa.

(POLITIKA, 08.08.)

Samo uz najnoviji broj Politike, po ceni od neverovatnih 150 dinara, sutra i svake naredne srede po jedna knjiga iz edicije ‘nobelovci pišu za vas’: “Na drini ćuprija” Ivo Andrić, “Ja, Bog i CIA” Satana, “Mir, mir, mir niko nije kriv” Madlen Olbrajt, “Tito i Ja” Reks…

(BORBA, 13.08., vesti dana)

Lažna ajkula. Kupači odahnuli.

Utvrđeno je naime da je “rečna ajkula” u stvari bilo beživotno telo Vladana Batića kome policija već par dana pokušava da uđe u trag. On je kako saznajemo izvršio samoubistvo utapanjem posle saznanja o svojoj prošlosti (“Projekat Pinokio”). To potvrđuje i pismo koje je naknadno pronađeno u kući njegovih, kako je do tada verovao, bioloških roditelja.

Bojović ne krije razočarenje.

(Nacional, 14.08., vesti)

Počeo proces na osnovu tužbe Ruške Jakić protiv glavnog i odgovornog urednika lista Revija 92. Na prvom pretresu tužitelj pozvao Ogledalo kao svedoka. Potresno svedočenje uzdrmalo porotu.

Sudija se onesvestio čekićem.

(BORBA, 15.08., crna hronika)

Sinoć se dogodilo ritualno samoubistvo. Javnost je šokirana.

Samoubistvo su izvršili svi članovi udruženja ljubitelja životinja u jednoj vučijoj jami u neposrednoj okolini Berlina.

Kako Mr.Adolf Hitler, predsednik njihovog udruženja navodi u oproštajnoj poruci ovo je za njih bio jedini moralno ispravan čin; sa obzirom kako dalje navodi da je sa ubistvom Dr.Mengelea uništen njihov nacional-socijalni program za zbrinjavanje životinja čiji je on (Mengele) bio idejni tvorac.

Zajedno sa njima samoubistvo je izvršila i Adolfova verna kuja, Leni Rubenštajn.

(Novosti, 16.08., crna hronika)

Policija uhapsila Ogledalo zbog krivokletstva i davanja lažne izjave. Proverom indentiteta utvrđeno da se radi o prevejanom kriminalcu, jednom od članova Kraljičine bande.

(Treće oko, 19.09.,)

..Poznati psihijatar Dr.Sci.Jovan Marić izneo stručno medicinsko mišljenje o ubistvu svog kolege Dr.Mengelea.

Simon bio opčinjen Crvenkapicom. Naučno-istraživački rad o bajkama na kome se kao jedan od glavnih saradnika pojavljuje Dr.Mengele srušio sve Simonove iluzije. Ubistvo bilo jedini način da se, bar za njega, spere ljaga sa Crvenkapičinog lika i dela.

(BLIC, 10.11., svet

..U NATO bombardovanju poginulo 200.000 muslimana i jedan engleski retriver..

(BLIC, 11.11., svet)

..Javnost ogorčena zbog smrti engleskog retrivera..

(реиздање сећања на нека лепша времена..рађено 2001.)

СА' РАНА 1/2

Прва гајба, друга гајба, трећа гајба...

-„Је ли бре 'де ми оно идемо?“

-„Па на са'рану рођаче, како 'де!?“

-„Аха..само питам.“ Нешто ме боде у леђа. Окрећем се- ситне окице, квргава ушеса, грозна чекињава њушка. Јеботе ладно реприза јутарњег програма са огледалу.

-„Је ли бре 'де ти мислиш да си пошао са тим прасетом?“

-„Па у афтобус.“

-„Ма да па са све ко'цем; имаш ти карту за то прасе?!“

-„Маааа дај не зезај.“

-„Шта зезеам- дај га у товар или плаћај карту.“

-„Дај мајсторе, љубим те, па то као да ми род најрођенији затвараш у гепек.“

-„Видим к'о близанци сте, У ТОВАР БРЕ СА ЊИМ!“

-„Иѕзззвини сине.“ Јој бре баба само си ми још ти фалила бре, види ка'ка си к'о гробару са лопате да си побегла.

-„Је ли могу и ја са вама сине?“

-„Може бре баба, како не може, само да јавим доле телефоном покојном чика Паји да ти направи мало места у постељи.“

-„Ааа? Не чује баба добро сине- глува...“

-„МОЖЕ БАБА!!!“

-„Хвала сине, него баба и не види добро, само да ме попнеш да седнем.“ Попнем те на бре на колац са све оним прасетом да плашиш вране мислим си и помажем јој да седне.

-„Је ли тебра је л'ово оно мислим онај аутобус за оно као са'рану код ујка Паје?“ Гле! Теле које говори.

-„Јесте лафе, а ти си?“

-„Па ја сам тебра.“

-„А ма ко си бре човече?“

-„Оно мислим питаш ко сам, као шатро оно не знаш. А оно? Диви слиџу.“ Изпасује кожњак из тренерке, скида га и показује неку караконџулу на рамену.

-„Сима брате Стрвина- Мунзе Конза тебра.“

-„А оно изнад?!“

-„Па кајла тебра мојне си калеа.“ Гледам у ланчину дебљине шлеп штангле, крстача као сидро од лађе.

-„Сада знаш ко сам а?..мислим оно тебра.“ Покушава да се намршти, али и даље изгледа као теле у најкама.

-„Знам, знам ти си...“

-„Па ја сам гистро.“ Полако ми расте притисак.

-„Ај упадај, дај само карту.“

-„Е ти оно мислим тебра ти то мене нешто као не респектујеш. Ево тебра позивница, мислим нема карте.“ Гледам,-стварно позивница за сахрану.

-„И оно мислим месо тамо и то је моје.“ Какво бре сада и ти месо вучеш?!

-„Је ли и ти прасе лафе а?“

-„Мислим сестре брате, они комади што шатро стоје тамо.“ Чије сестре бре, какви комади, шта овај трабуња.

-„Чика Пајине сестре?!“

-„Е овај оно моје сестре- оно као мислим.“ Гледам их. Уффф добри батачићи, а сифони таман по мери. За са'рану, па са све халтерима и допичњацима и то на -5???

-„Ајде девојке уђите да се огрејете.“ Мене већ обузима нека топлина, квасац не расте том брзином.

-„Ти мене возила сада шофер. Ти добра шофер.“ Уффф тек има да видиш што сам добар.

-„А вас две?! Ај улазите шта чекате!“

-„Ње поњимајем.“ Угуравам је у аутобус користећи прилику да јој премерим облине рукама. Јебем му бре матер опет избалавих кошуљу. Изгледа да функционишу на принципу стада. Трећа без обзира на плаву косу лагано проналази пут у аутобус пратећи оне две. Можда је онај земунац требао да окачи звоно места крстаче о врат.

Уфф како меша.

<ЦАНГЕ КЛАНГ ТРЕС БУМ ЦАНГР>

Прену ме.

-„Шта је мајстори, постављате скелу на аутобуској?!“

-„Није скела мајсторе, овој шатор за чича Пајину са'рану.“

<ЧЕШ ЧЕШ>

-„Какав бре курчев шатор сад?!“

-„Војни мајсторе за триста душе.“

-„И шта ја сада да радим са тим?“

-„Па да пакујеш у аутобус мајсторе.“

-„А где? Видите ви да је већ пун гепек?!“

-„Па може на кров мајсторе.“

-„На кров, а?! Па пичка ти материна на шта ти ја личим, на орангутана да се пењем на кров сада?!“ Јебига са'рана је жао ми људи.

-„Ај јебига онда угурајте га доле уз оно прасе, само пажљиво."

-„Хвала мајсторе.“

Палим цигарету, коначно.

-„А б'е куме б'е је ли ово иде код газда Пају на са'рану?“

-„Иде, иде.“ Гледам цигу, гледам 'армонику- зуби му као дирке: црно, бело, поломљено, црно, бело, поломљено...

-„Ава кари Милева, џафте курафте шта сада радиш?!“

-„Ево идем Џемал, само још куј динар да узмем. Чекај ме код вратима!“

-„А б'е куме ја чу уџем унутра, а ти ми пошаљи Милеву кад доџе, ледено напољу.“ Ајде,.. ледено..муда ми се бре скупила као кликери док се ви сви попакујете.

Сконтао сам по мирису да прилази. Воња као мртва пума.

-„Ау куме како си ми шарамантан! Згодан си бре као џаво. 'ајде ти куме да ми даш неки динар за малу Фатиму.“ Показује детенце у наручју. И оно смрди.

-„Ево ти бре 100 динара и улази већ једном.“

-„'фала куме, 'фала куме 100 године да си жив и здрав и бог да те види. Еве ти Фатима.“ Улази. Гледам дете, гледа оно мене. Једно 6-7 година и дупло толико кила рекао бих. Душу ионако оставих на волану- покушавам да је заглавим између оног прасећег леша и шаторске конструкције.

-„'бар дан рабаџија кудеј иде овај автобузад?“

-„На са'рану, а ко си сада па ти?!“

-„Јагода из Врање, сестриЧина на ујка Пају. Поголем чо'ек беше ујке. Него ти ли ће нас возиш сам?“ Кој мој бре сада ова 'оће!?

-„Да седим мало при тебе да гледувам какој вртиш тај воланат. Волем то.“

-„Ма гледај бре, гледај.“

...

-„Је ли мајсторе..“

-„МА НИСАМ ЈЕО! НИСАМ НИ МАЈСТОР! ШТА БРЕ КОЈИ МОЈ КУРАЦ САДА Тизвините нисам одмах видео униформу.“ Чешка се по пендреку.

-„Где возиш?“

-„На сахрану, у Курталиће.“

-„Е супер баш ми је успут. Завршио сам смену па да ме повезеш нисам 5 дана био кући.“

-„Ај.“ Шта ћу мислим се боље и да имам једног пандура унутра какве све возим.

...

<ШАМПИОНИ ШАААААААААААМПИОНИ АЛЕЕЕЕЕЕЕЕ АЛЕЕЕЕЕ АЛЕЕ АООООО>

Каква је сад ово граја?!

-„Чујемо да идеш преко тупижнице мајсторе.“ Овај мора да је алфа мужјак- предводник чопора.

-„Па..“

-„Да нас возиш на утакмицу са Металцем мајсторе.“ Гледам. Фенсерај тоталис. Барбери, алфа фајерке и миришу на виски. Напољу -5, а они соларисани и напуцани као прашчад концентратом. Фризуре шишане на опасно- све сами тарзани.

-„Ај уђите.“ Благосиљам пандура. Покушавам да га ухватим погледом и скренем му пажњу на ове магарце. Види скота!. Већ заспало говедо. У мајку му.

...

То је ваљда то. Пребројавам их по списку. Ј'бга једно 'фали, али имам зато не планираног вишка. Ма бежим ја из ове луднице.

<БРМММ БРМММММММММММ СКВИИИИИИИИИИИИИИИИ>

Јеботе оно мртво прасе ми се реинкарнирало у кочнице- опет овлажиле. И шта курац 'оће овај таксиста, да га згазим к'о пијан говно овим аутобусом?!

Истрчава и прилази прозору.

-„Е овај колега само да примиш ову госпођицу. Ево само да избацим њене ствари.“ Мислим се који црни колега..утегнут, уредно подшишан са све раздељком, маникираних ноктију...

Стоји развукао осмех и буљи у мене. К'о у реклами за зубне пасте.

-„Па шта сад кој курац гледаш?“

-„Па ти не знаш ко сам?!“ Вииииди га тужан к'о цигањско маче.

-„Ме не знам човече, 'ајде бре истоварај је- журим.“

-„Па кешоловац.“ Губим живце.

-„МА СЛУШАЈ БРЕ ПЕДЕРЧИНО ЈЕДНА НАШМИНКАНА И НАФРАКАНА МЕНИ ИЗЛГЕДАШ КАО КИТОЛОВАЦ, МРШ'БРЕ ТАМО И ИСТОВАРАЈ БРЕ ТО ПА ДА ИДЕМ!!“

-„Ју ју..“

-„Каква некултура и простаклук побогу. Молим Вас да Вас замени неки културнији колега. Инсистирам!, жалићу се мојој продукциској кући.“

<БУАХХ БУААА ХРРРРКЉ ДРИГ БЉУЦ>

Јао види маслина, а 'ладно сам триповао да ми је јутрос испала са пице.

Док дерпе доноси већ пети кофер и трећи несесер покушавам да обришем риголето са инструмент табле и волана.

-„Знате ли ви ко сам ја?“ Како не би знао пичка ти материна, види каква си згужвана као буља од шар-пеја стерам ти га мајци у чарапу. Препознао би те на километар, законом те треба забранити, електрична столица би од муке цркла да на њу седнеш.

-„Да, да знам мис Рушка Јакић. Шта хоћеш?“

-„Па на сахрану неуљудни човече! Покојни Паја и ја смо школски.“ Нисам ни сумњао матори је дебело загазио у стоту када је отегао папке.

-„А та два мајмунчета, где ћеш са њима- животињама забрањен превоз с' путницима?“

-„И- ју!! Срам вас било, па то су

<ШМРЦ>

моја дечица- водим их на село мало код Пајиних. Па како

<ШМРЦ>

да се не стидите свог примитивизма, побогу.“ И тај ти је вероватно исписник. Ево сада ми се и киселина враћа.

-„А оба су ваша, а?“

-„Моја.“

-„'су близанци?“

-„Нису.“

-„Чек и то квргаво и то кудраво?! Оба твоја?! И нису близанци?!“

-„СРАМ ВАС <ШМРЦ> БИЛО, ПА ЧИЈА БИ БИЛА НЕГО МОЈА!!, има ли овде неки џентлмен да стане у одбрану даме?“

-„Мајсторе мислим оно ај као вози закаснићемо.“ И оно као хоћу. Нећу више да питам- боли ме глава. И даље се не мирим са чињеницом да је неко могао ТО два ред да јебе.

-„Ајде улази тамо и склањај ми бре те кофере с'очију и та два павијана, ајде!“

Коначно крећемо. Палим цигарету.

'бем ти и време килаво. Није ни чудо што онај дебели, метиљави неће више да носи деци поклоне. Вероватно су му ирваси поцркали од 'ладноће.

-„Работиш ли рабаџија сас овија од преко границу?“ Јој бре рекла си да 'оћеш да гледаш како возим, не да причаш мајку ти стару.

-„Радим, радим.“

-„'си бија неки пути у 'амбург, у Германију?“

-„Јесам сестро.“ Скини ми се.

-„Не ли га знајеш онда нашег Мику, Кафану горе имаде.“

-„Ма не знам.“

-„Какој да га не познаваш рабаџија..па Мика син на Стојадина оног што...

<ЗЗЗЗ ЗЗЗУУМЗЗЗЗЗ ЗЗУМЗЗЗЗЗ>

...село..“

<ЗЗЗЗЗЗ ЗЗУМЗЗ>

Не разабирам више речи, видим само говнару величине омањег врапца.

<ПЉАС>

Што ли не уграђују брисаче са унутрашње стране“

...

-„Е мајсторе неку зикуму стипу!“

-„Коме га ти шишпу?!“

-„Стииипу зику!“

-„Шипу шипууу!“ Хтедох да бацим поглед у ретровизор, ал'се сетих Рушке.

-„Је ли бре прдавци ви то мене оно као прозивате?!“

-„Ш'а је бре мунзе 'ти није јасно нешто? А?“ Полако се пали атмосфера у задњој ложи. А јебена керина и даље глуми циркулар и тестерише, мајку му. Покушавам да стишам страсти.

-„Ало децо о'ладите мало, опуштено бре!“ Тајац.. пресечен леденим дахом орбита од кога ми се најежи врат. Изгледа да су решили да се прешалтају на мене.

-„Је ли мајсторе, а да ми о'ладимо мало тебе?! А?“ Покушавам да станем на лопту.

-„Ма не момци..“

<ПЉАС>

Јој бре па не по потиљку пичка ти материна малечка!

-„Ш'а не? Ш'а бре не?“

-„Ма нисам..“

-„Ма шта ниси?!..

<ПЉАС>

..'си видео ти како Мишко вози 2 километра везаних очију?“ Глава ми се црвени, притисак расте као дефицит Србије. Ти ће'ми кажеш, вртео сам овај ђеврек док си ти још гурао ношу да упали, пичка ти материна.

-„Б'ате дај шал да видиш како мајстор глуми Мишка!“ Потежем необориве аргументе у оваквим расправама- КУРБЛУ!!, решен да момцима покажем мрачну страну синдрома познатијег као шоферска љубав.

<СКВИИИИИИИИИИИИ.. ТРАС, КРАНК, ТРУФ>

-„ААААААААААААААААААА!!!!!!!“

<СЛАП ФЉУС КРАК>

-„Сад ги ломи рабаџија, сад ги ломи“- врањанка у екстази помаже ми да избацим балавурдију. Крваве окице и карактер пекинезерке у терању.

<ПХФШШШШ>

Док се врата лагано затварају сисавци мешавином говора, кркљања и гроктања цеде речи кроз преостале зубе:

-„ Најебафеф..

<КХКЉКХ>

.. и ти феф да најебеф!“

<БРММММММММММММ>

Тензија пада. Чепркам по заплењеним стварима, шалове поклањам врањанки за децу. Јо'види мобилне! Па сваки к'о моја плата.

-„Е тебра мислим оно ту нокију ћу ја овај мислим да узмем.“ Јој немој више да мислиш молим те. „За једну малу тебра . Да знаш само какво парче меса. Мислим оно тебра не би ништа било да није мислим било мене. Да се талимо брате и респект.“

-„Ето ти носи, 'ош још нешто?“

-„'фала брате боли ко да те дира само реци. Сима брате Стрвина респектује тебра“ Е само ако ћеш ти да ми помогнеш.

Добро и није лош улов два телефона, фајерке.. јеботе има се смрну к'о пичке.

-„Докле смо мајсторе?!“ Види види циркулар је проговорио.

-„О полицијо. Ево пролазимо Доњу Мутеницу. 'сте фино спавали?“

-„Ма пусти сањао сам неки ружан сан. Него 'де се дедоше они момци? Фина деца- обећали да ће да ми пребаце неке клипове на мобилни:“ Овај мене јебе.

Ма маму ти твоју ја ставим на клип 'де си тестерисао трупце кад су фина деца 'тела да ме линчују к'о крмче за божић.

-„Ено их на доњем спрату. Кувају кафу.“

-„ТИ СИ МЕНЕ НАШАО ДА ЗЕЗАШ МАЈСТОРЕ?!“

-„Ма не би ја жив ми ти, ено стварно доле.“

-„Уф па могао би и ја једну кафицу ако је тако.“

-„Ево сада ћу ја да укочим па да те одведем доле-„

<СКВИИ ПФХШШШШ>

-„Ај' дођи 'вамо иза аутобуса.. стани ту само да нађем кључ да ти отворим.“

-„Е хвала ти мајсторе као брату.“

-„Ма нема на чему милицијо моја, а ево и кључ.. за скидаље точкова..

<ЦАНГ ТРАС>

..маму ти бре пандурску..

<ТРАС ГРУНТ СЛАМ>

..ем не плаћаш карту..

<БАМ>

..ем си нашао да ме јебеш..

<ТРАСС ЦАНГР ЦАНГ>

..фина деца, а?!..

<ПЉУС>

..пичка теби фина материне..

<ТРАС ПЉАС>

..и теби и финој деци..

<ЦАНГР КЛАНК ПЉАС>

..и твојим колегама..

<КРАНК ПЉАС>

..и оној казни за пролаз кроз црвено..

<ПУФФФ БАМ>

..и за оне маму вам..

<ПЉАС>..казне за непрописно паркирање..

<ТРЕС ПЉЕС ЦАНГ>

..и за сваки дерби у бајбоку..

<БАМ ТРАС>

..и што је ловац убио..

<ТРЕС>..

вука, а не ону дрољу црвенкапу..

<ЦАНГРРР ТРЕС>

....

10 минута касније

<УФ ПАНТ ПАНТ>

Презнојих се.. а реско време. Утрчавам у аутобус да не у'ватим неку упалу плућа.Разболеће ми се ракчина.

Палим цигарету.

<КХ КХ КХ КРКЉКЉ ПЉУЦ>

Идемо даље. 'бем ти планинчину. Сад већ постаје све хладније. А гуме ћелавије и од мене, плешемо по залеђеној цести као задригли геџа на свадби.

-„А сине кад ћемо на тај пијац?“ У је 'ладно сам на бабу заборавио.

-„Ма какав пијац баба, на са'рану идемо.“

-„Неће баба сарме да једе сине, по друго идем на пијац.“

-„'си ти бре луда?“

-„Јесте сине муда да изе'м на ову скупоћу.“

-„Ма бре курац изједи“- кврцнула ми лајсна.

-„Да да ни под турцима нам није 'вако било.“

<СКВИИИ ПФХШШШШ>

-„СТАРА МАЈКА!!!“

<ГРРРРР>

-„Реци сине.“

-„НЕ ВИДИШ КАКО ТРЕБА?“

-„Не види баба добро.“

-„ЕВО ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ СТАРА МАЈКА!!! ЧЕК ДА ТИ ПОМОГНЕМ ДА СИЂЕШ!!!“

-„Хвала сине.“ Изводим је на природну пртину у снегу крај пута. Борови се надкуробречили изнад нас.

-„СТАРА МАЈКА!!“

-„Реци сине.“ Полако је усмеравам руком.

-„САМО ПРАВО СТАРА МАЈКА, САМО ПРАВО КРОЗ ПРТИНУ И ТУ ЈЕ ПИЈАЦ!!!“

-„Хвала сине, бог те поживео 100 година.“ Исто мисли и локални чопор вукова. Видим да им из очију избија захвалност, као и први пут када сам избацио ону клинчурију. К'о ајкуле рибарску бродицу прате аутобус последњих 100 километара.

Палим цигарету.

<БРМММММММБРМММММММММММММММММ>

СА' РАНА 2/2

<БРМММММММБРМММММММММММММММММ>

100 година и 4 сата јахања касније

КУРТАЛИЋИ

Нема шта гостољубиво село, одма'подно табле џакови и меки појас..мало даље ров опасан бодљикавом жицом. Могао бих да се опкладим да сам видео крокодила како помаља главуџу из баруштине. На путу барикада- букова рекао бих.

-„Помоз бог! Ђе си пош'а јуначино?“

-Бог ти помогао. На са'рану ђеде“- асимилујем се одма'к'о камелеон.

-„А о'кле сте?“

-„Из Београда, ово све кано видиш ти је од рода и порода покојног старине Паје.“

-„А имаш ли што год да почастиш, образа ти.“

-„За тебе ђедо све..

види се да су наши Србљи

..'вако ево ти штека цигарет папира и по'киле дувана.“

-„Ај пролази..

миче ону букову цепанку с'пута

..Пајина кућа ти је на крај села.“

-„Жив био ђедо.“

-„Уздравље јуначе.“

Пратим крдо вепрића које шпарта посред џаде. Џада још од турака остала, а изгледа и ови ко'ци поред пута. Пусто село да није пошаст нека или су сви отишли на са'рану. Кад дођосмо на крај села оно тамо дворац, каква кућа црна. К'о владика да је жив у њој. Скупио се народ испред. Јеб'о га ти не мож'препознат шта је женско, само пашчад нема бркове овде. Прилази нам неки голуждрави деран.

-„Ђеда ће на гробље подно брда са'ранит..

и показује

..каже ћаћа да потјерате шатру тамо.“ За даће им треба.

Крећем, а колона замном. На брисаче ми окачили крстаче и барјак, а попа посадили иза мене к'о иза коња, пичка им материна.

А на брду?! Као за војну вежбу. Све се од војске, зелени сређују терен за почасну паљбу. Изгледа да је покојни Паја био неко велико мудо. Пристиже и аутобус са Репрезентативним Оркестром Гарде. Јој туго моја. Униформе им још от Тилета остале. Плаво, црвено, закрпа, чизма, флека, закрпа закрпа. Као јеботе скочка да решаваш.

-„Ај'шта чекате?! Истоварај бре тај шатор.“

-„Ево мајсторе.“ Отварам товар и гледам 'де се део бут од печенке.

<КХ>

Мала Фатима масна као фритеза.

<ЦАНГ КЛАНК КЛАНК ТУП ЦАНГР>

Док монтирају шатор избацујем крме. Вадим му јабуку из уста, мртво је се неће најести.

<ПЉАС>

Частим Фатиму васпитном и стављам брњицу од кера што ономад згазих. Ј'бга имам неке нове тапацирунге тамо, треба и то да ми позоба.

-„Ај+ на кафу пријатељу.“ Неко ме куцка по рамену. У јеееееботе:

-„Да ниси ти Рушкин млађи брат?!“

-„Која Рушка?“

-„Ма нема везе, ај'води на ту кафу.“ Добро се неко сетио и мајстора да почасти. Мислио сам да је Рушка уникат. Сподоба показа руком ка неком споменику. На рукама му букагије, нокти неподшишани као Леонтини. Опасан сав неким ритама и подераним курцима, а о врату бандажиран давилицом и звоном. Сув к'о пртљика и ружан ка'зла ноћ.

-„Седи пријатељу.“ Чудан неки троножац личи мало на карличну кост.

-„А ти си?!“

-„Васа, сеоски вампир.“

-„Сеоски ШТА?!“

-„Вампир пријатељу, вампир.“

-„Е немој ме и ти јебати, значи молим те.“

-„Ево гледај пријатељу.“ Пружа пожутели папир.

Васа Јови..1856..Курталићи.. Гледам папир, гледам споменик, гледам њега. Осећам укоченост у удовима и кнедла у грлу почиње лагано да ме гуши.

-„Полако пријатељу..

Ма шта полако, тражим погледом неки колац- мене си решио да ручаш пизда ти материна шишмишу ни један,

..полако..

Отвара уста широм, смрзло ми се говно

..видиш истурпијани.“ Ректални мишић се полако опушта.

-„Па како..“

-„Једног јутра кренем у језеро да се окупам и налетим на Микана и ето јебѓа једва ме после саставили да ме у комаду са'ране ка'чо'ека.“

-„Микан..?!“ отпијам гутљај кафице, добра мајку му.

-„Крокодил покојног деда Паје.“

<ГРЦ>

-„К..крокодил?!“ добро значи видех.

-„Деда Паја га донео са собом из Аушвица. Био им маскота тамо. Деда Паја се био сажалио, јадничко морао је да једе, спава и купа се са јеврејима.“

-„Деда Паја?!“

-„Ма Микан, Микан пријатељу.“

-„А ти?!“

-„Мене им их било жао па кад се повампирих истурпијаше ми зубе па ме сада воде са мечком Божаном на вашаре воде.“

-„А сунце?!“

-„Нивеа РХ +76,12.“

-„Хоћеш лозу, домаћу?“

-„Не хвала- лечен сам, а и време ми је.“

...

Приближавам се шатору и вукљам сакату печенку. Атмосферу фину подгрејале Симине сестрице. Док рускиње обрађују руменог рмпалију мађарица скаче са стола на сто и трпа годишње приходе села што у 'алтере што у брус. Сима мунзе за то време обрђује бркату домаћицу трудећи се да спусти цену сировог мака. Џемал и Милева ухватили се у коло са мечком Божаном па рмапју све у шеснае'с. Остали се даве у ићу и пићу док оркестар гарде сурово цепа обраде Баје Малог Книнџе и Боре Дрљаче. Јеб'га који сам курац вукао крме. За случај да им овај печени во' буде мало?!?!

Излазим из шатора. Види војске- јадници усахли..ни водом их нису понудили. Седе превијају жуљеве, знојем окупани.

-„Ти момчино.“

-„Извл'те господине.“ Суза ми у оку стала, види понос и дику наше мајчице србије. Онако изгладнели и уморни после три дана лупања стројака до ове вукојебине и радне акције, стоји мирно и зове ме господине.

-„Узми једног јачег и трк' по оно прасе тамо. Нек' вам је пријатно момци.“

-„Разумем. Хвала господине.“ Готово. Не могу да станем, плачем к'о покојна баба на касандру.

...

-„Шофееер, лепа моја шофер.“ Ууу опет она топлина.

-„Реци срећо моја медена.“ Кезим се као орангутан.

-„Тамо сви пијана, немаш више шта зарадиш. Може ти сад мене мало шикицала лепушкасто шофер. Ја чуло нађ шофер, нађ...“

<ЗИП>

Не пуштам је да заврши, насрћем као пета армија на сарајево.

-„Пониии..“

<АХХ УМММ>

„..моја понииИИИИИИИ!!!..“

-„АРГХААААААААААААААААААААААА!!!“ ТАРЗАНЕ УСЕРИ СЕ, ЈА САМ КРАЉ ЏУНГЛЕ.

Е је добра ова цигара. Јулишка ја'ње моје спава к'о невинашце.

Гладан као кер решен сам да опет одем под шатру.

...

-„...значи туга ујка Пајо.“ Љуби оно своје сидро и оставља 3 руже и лажни ролекс на ковчег.

-„Туго мајке, туго мајке..“ Док врањанка нариче уз ковчег Цигоси и Божана џепаре пијане госте.

<ТРУМТУУРУМТУРУМТУМТУМ>

Оркестар помпезно најављује Рушку. Јој бре па 'де сам баш сада нашао да уђем.

-„Не постоје речи којима се може описати моја патња. Ево данас ту са нама су моја дражесна дечица..“

Јој бре сере ми се од муке

„..Цајка и Оги..“

Како је бре није срамота да показује свету ова два неуспела абортуса

„..који ће отпевати Пајину омиљену песму.“

Притежем пертле и спремам се за ниски старт. Бежим да припремим аутобус и не доживим судбину несрећних сељака.

<ЈЕР ТИ СИ ЗМИИИЈА

А ЈА ЖАБА ЖАБА

МОЖЕШ ДА БЕЕЕЕЖИШ

АЛИ ЏАБА ЏАБАааааааа.......>

Добро је све је тише. Било је и ред после 5 километара. Јебем ти и ову несрећну ледену кишу, баш је сада морала да почне да пада. Ударају капи у ћелендару к'о ексери у плеКану плочу. Све се расквасило не видим ди бијем у овом мраку. Црње о........

<ГЛУ ГЛУГЛУ БЛОБ ААААААААХ>

-„ЈЕБЕМ ТИ И ЈЕЗЕРО ПОСРЕД СЕЛА!“ Покушавам да испливам негде. Пратим флеку светлости. 'ладно фењер на саоницама. Који ће курац санке у овој баруштини. Мало даље плута полупоједен ирвас и поцепана црвена одежда. У јеее деда ту си значи забоо дртино матора.

<ХИХИ>

Кикоћем се као шипарицу на црнцу..

<ХИХИХИ>

Задах трулежи пресеца ми ток мисли. Окрећем се. Јао види глава. Крокодилска. Мрда се. Микан?! МИКАААААААААААААН!!!!!! Јао несрећо. Пливам као Чавке на олимпијади. Гуштер на стероидима непријатним задахом греје ми табане. Обала..

<АХ>

..коначно обала. Спашен саААААААААААА..............

-„АААААААААААААААААААААААААААААААААА!!!“ Тарзане врати се све ти је опроштено. Држи ме за ногу као менгеле шиљеже пред драње. Проклињем на свим језицима света.

-„..ШАЈЗЕЕЕЕЕЕ!!!..“ На тренутак ми се учинило да је у његовим крваво жутим окицама блеснула варница интелигенције.

<ПЉАС>

К'о да ми није доста што ме други стално бију по потиљку. Па швапски крокодил јеее.

-„ХАЛТ!..“ Полако попушта стисак.

„..ЛАСЕ!..“ Пушта ме.

„..ДУ БИСТ ГУТ!“ Јаооо види га шени.

<ЧЕШ ЧЕШ>

-„Фрррррр....“

-„Ајне клајне гут годзила, гут.“ Док лагано ћопам ка аутобусу Микан весело трчкара око мене машући репом.

...

Све пусто, ала брзо трчите јунаци свака Вам част.

-„Гут Микан Гут!“

<ЧЕШ ЧЕШ>

-„Фррррр...“

-„Есен дас буле Микан, есен.. Ма не покојног Пају бика бре бика..“ Јао види памети па он га закопава к'о пашче коску. Јеб'о Секу Алексић. Има да је избацим чим дођем кући- Микан је Цар.

Док се Микан забавља затрпавањем раке покушавам да сакупим ону војску да ми помогне да изгурам аутобус из блатишта. Аууууу је-бо-те.

-„А сада ће тета Рушка да изведе један стриптиз за наше војнике.“ Скупили се као стадо оваца пред гладним вуком. Па је л' после три дана гладовања да им преседне прасенце пизда т' материна она згужвана.

<ФИЈУУУУУУУ>

-„КОМЕНЗИ БИТЕ МИКАН, КОМ КОМ!!!“ Долази весело машући репом са све лешином оног вола у зубима. А не није во ипак је земунац.

-„СА МИКАН, СА!!!!“ И он је устукнуо пред овим призором. Узимам ствар у своје руке. Давим скота.

<ОЛЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ>

Добијам овације као Панчев у Барију. Микан скаче од среће и прави колутове. Утоварам Микана у пртљажник..да му не буде досадно док возим,а и Фатима је читав дан сама. Војници ме гурају.

<БРММММММ БРММММММ БРРРРРРРРРРРРРРР>

...

Јој мајку ти када кренух одавде. Никад веће среће.

...

-„Је ли мајсторе је л'оде крокодил?“

<СКВИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИ БУП>

-„Ма ко сте бре сада па ви пизда вам материна?“ Оркестар јеботе. Па код мене у аутобус нашли да се крију.

-„Ваздух је чист момци. Сад ће мајстор да нас потера у Беч, је ли тако мајсторе?!“ Игра се неким каракурцем и чудно се цери.

-„Ма који бре курчев Беч. ИДЕМ КУЋИ!“

-„МА ИМА ДА ВОЗИШ У БЕЧ ИЛИ ИМА ДА ТЕ НЕМА!!, доста је нама више свадби, са'рана и народњака. У филхармонију да нас возиш у Беч па да певамо к'о Бечки дечки.

-„МА ПИЗДА ВАМ МАТЕРИНА КАД ВАМ ЗАВРНЕМ ЈАЈА ИМА ИЗ МОМЕНТА ДА ПОСТАНЕТЕ БЕЧКИ ДЕЧАЦИ МАЈКУ ВАМ ПЕДЕРСКУ!!!“ Ја и мој дугачак језик. Као да ми већ не 'фали довољно зуба у глави. И како ћу сада пешке кући.

Још 500 курчевих километра кроз планине и долине. Па нисам ја са Титом ратовао сероње ни једне. И Микан

<ШМРЦ>

Мали мој Микан. Како ћу ја сада без њега.

Уѕимам мобилни и зовем полицију, војску и редакцију курира. Пријављујем украдени аутобус пун секташа педера обучених као чирлидерсице који шверцује људе и ретке животиње преко границе. Бар једно од та два. Све зависи ко буде гладнији Микан ил'Фатима.

'ајде србине пут под ноге. Пардон ногу. Остаде ми бар успомена на Микана.

...

<ПУФПУФ ПАНТ>

Још само 300 и кусур курчевих километара. Бар сам избио на вр' брда. Гладан сам као кер. Сетих се оне јабуке што мазнух прасету.

<ГРИЗ МЉАЦ МЉАЦ ХРК ПЉУЦ БЉЉЉ>

-„Ма иди у курац од свих јабука ти си баш у ову морао да уђеш.“ Гледам у дебелог пуфнастог црва. Јаоооо пуфнасто..Јаооо како је сладак..зваћу те Зијад пријатељу- сав си ми тако некако к'о ћуна.

...

Дани ми пролазе у разговорима са Зијадом. Прави другар уме да слуша. На'ватам по негде смолу са борова да не буде гладан. Ја се усукао, пао испод стотке.

<ГРРРРРРРРРРРРРРРРРРР>

Ево и црева ми крче.

<ГРРРРРРРРРР>

Све гадније и гадније. Само звук као да не долази из стомак. Осећам врео дах на гузовима (е јебете ме луда ако мене после овог силног дахтања за врат неко не појебе у овој причи). Види вук! И још један и још један и још...па цео чопор јеботе.

-„Шта је бре шта гледате, 'су вам мало били и она деца и пандур и она сува шљива? А!? Па сте мене сада нашли да одмеравате пизда вам материна.“

<ШУУУТ ЦВИЛЦВИЛЦВИЛ>

-„ПА НА МЕНИ ЛИ СИ НАШАО ДА СЕ ЛИЊАШ ШТЕНЕ НИЈЕДНО АЛАВО!!“ Не знају бре они шта је гладан шофер.

...

Идемо тако већ пети дан, Зијад и ја и вуци у стопу за нама.

<КРРРРРРРКРРРКРРРРРРРРРРРРР>

Сада већ свима крче црева. Јао види ватрица. Полако се прикрадамо. Мечка Божана и оно двоје цигоса?! Деле плен.

<АУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУАУАУАУАУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУ>

-„ДРЖ' ТЕ ИХ МОМЦИ!!!“

...

Палим цигарету. Време је. Поздрављам се с' својим чопором и настављам. И вуци сити бејаху и ја на броју оста.

Избијам на џаду.. јес'да и није асфалтна него туцаник али можда и прође неко.

<КЛАКЛАКЛАКЛАК>

-„СТОЈ!“

-„Иѕволите чико.“

-„ДАЈ ?ВАМО ТУ БИЦИКЛУ, ОДМА'БРЕ!!!“

-„Е баш недам.“

<ПЉАС>

Шта ти је маса пута убрзање наспрам његових 7 годиница.

-„Беж'бре тамо пичка ти материна малечка!“

<КМЕЕЕЕЕЕЕКМЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ>

Е па дође време да се Зијад и ја опростимо. Није ред да га водим у град. Гора је његова кућа. Лагано га спуштам у траву и ...

<КРЕ КРЕ КЉУЦ>

-„МА СМРДЉИВА БРЕ ПТИЧУРИНО НИЈЕДНА, ВРАНО ЦРНА, ПИЛЕ ПРЕРАСЛО ПИЧКА ТИ МАТЕРИНА!!!!!...па зар мог Зијада...“ гађам је бициклом. Е јебига баш сада опет мрам пешака.

...

Ево табанам џадом већ пет сати. Палац ми навукао реуму од стопирања. Ниђе живе душ......

<СКВИИИИИИИИИИИИИИИИ>

Војна полиција?!

-„Је ли ти?!“

-„Ко је л'ја?!“ правим се блентав не свиђају ми се њихове њушке.

-„Ти ти буђави дођи 'вамо!“ Прилазим. Меркају ме.

-„Извол'те.“

-„Ма шта бре извол'те ти ту мени?! Улази унутра. Почео рат. Мобилизација.“

-„Али ја..“

<ПЉУС>

-„УЛАЗ' БРЕ КАД КАЖЕМ!!“ Седам у Пинца и почињем да набрајам све могуће свеце којих могу да се присетим и чашћавам их што удом што клетвама.

...

Е следeћи пут пре него се уфатим за волан има да запaлим цркву да ме не бије малер.

Пичка вам бре свима материна.

трећа смена- почеТци

Глуво доба. Будни само ја, нервозни комшијски ротвајлер и онај одртавели матори вампир који већ гдинама не избија са тавана. Газдарица га толерише јер тамани голубове и пацове по згради.
Трпам прње у одрпани ранац. Опасачем убијам мољце који су преживели буђав лебац преостао од војне 2004те.- нарасли као шуљеви код шофера јеб'о их отац.
Дужност зове- јутрос ме обрадовао шеф као шиљеже пред клање.
Убацујем подерану униформу и благосиљам шефа клетвама. У собу упада малолетна девојка у корсету и са шлемом на глави и дерња се нешто на немачком.
Јебига опет сам превише пио. Прецизно позиционираним аперкатом шаљем је у царство снова и стежем ужад на рукама- овај пут везујем и ноге, лепим траку на уста и убацујем у плакар. Послужиће још који пу.Швабице су као и шваПска кола- неподериве!
Палим цигарету.
Лагано отварам врата и надам се да је јутрошње подмазивање имало ефекта, ако већ швабица својом дреком није пробудила маторог шишмиша.
Јебем ти и и живот и посао кад плата касни толико.
Задње три кирије плаћам у натури.Матора има минџосаву као руску шубару- сваки пут имам утисак да сам прогутао мачки. И то мртву- тај осећај у устима не испире ни варикина, а камоли орбит. Старса се плашим- не желим да будем монголоид као Огњен Ами- Џић. Можда би требало да пробам са гранд кафом- "и мирис и укус". Оним акрепима са ТВа помаже. Не воњају више на чамовину и црницу.
Добро је да сам обуо шуњалице, склизнуо сам као сенка низ степенице и напустио зграду.
Прилазим колима. Проклета брава је опет заглавила. Вадим кључ и покушавам боксером. <крах> Срање-већ други прозор овај месец.
То нисам ни стигао да помислим!, а већ сам осетио шашољење по грбини.
Лежим на стомаку, ћелендара у уљу које како видим одавде из жабље перспективе капље из картера. На рукама 'ладан челик.
Помишљам на швабицу и на ону народну- "како дајеш тако ти се враћа". Осећам руке свуда по себи. Рекох ја: швабица. Грчим мишиће ректума у страху од пенетрације.
"колега 2357 јави се..."- полицијска моторола?! Мојој срећи нема краја, а помишљао сам на најгоре. Објаснићу им да је у питању неспоразум.
Покушавам да окренем главу и мој осмех налеће на цокулу рек'о бих број 45. Док искашљавам крв и покушавам да испљунем тројку- горе- лево, окови спадају.
Добро је да су обични уличари, а не оне школован табаџије из интервентне. Уз то су и интелигентнији- требало им је тричавих 15минута и исто толико шамара да утврде по документацији да сам ја власник возила.
Док се извињавају покушавам да упалим несрећног кеца. Преклињем маторог који вози новог пунта, а мени је утрапио свог вршњака. Наравно кључ сам прејебао на брави врата па покушавам жицама.
Видим бљесак беле светлости, а потом наступа мрак црњи од живота.
Отварам очи- мокар сам. Један од "штрумпфова" држи полу- празну боцу "књаза". Прешалтавам језик по устима и констатујем да фале још два зуба, а и руке ми у ми некако у мраку имају чудну плавичасту боју. Објашњавају да су покушали пендрецима да ме одвоје од струјног кола које сам заиграо са бобином и акумулатором. Један од њих под но ми тура мали прст који је рецнуо на преостало парче прозора покушавајући да ми "спаси" живот.
Захваљујем се стењући као да ћу се усрати од среће и пружам 200 динџи за нову флајку "књаза" и ханзапласт. Гледа ме подругљиво и халапљиво узима паре док ја размишаљам како да покренем овај геријатријски случај.
Предлажем да ме погурају.. сада ме обојица гледају подругљиво. Кажу не би да се прљају. Онај дежмекасти код кга се назире трачак интелигенције у очима предлаже да ме гурају својим аутомобилом.
<брткткткт..брткткткт...бррррррррррррррмбрбрбрррррр>
Успева! Упалио сам! Излазим да се захвалим и примећујем да дежмекасти нешто пискара.
Саобраћајни прекршај??!?! Улубио им с ебраник од гурања. Додаје да ће ме то скупо коштати и да вероватно лети дозвола пошто је у питању службено возило полиције.
"Частим" их последњим "динаром". 10евра које је зимус послала тетка из Швице што јој одржавам имање у Ритопеку. Сиротица- када би само знала да тамо стасава већ трећа генерација конеза које је још "тата" Слоба (лака му земља) увезао да би имао више гласова на републичким.
Палим цигарету и коначно крећем.
Успут почиње да ромиња. Е у курац баш!- време за спавањац, а ја морам да шљакам. Настављам да "чашћавам" шефа и ужу му и ширу фамилију.
На опслу. Пресвлачим се. Колега из друге ми броји о јешним мулаткињама на Шанзелизеу и дугоногим бринетама са Мајне. Јеб'о га његов аутобус.
Таман кад завшим са оном швабицом да му је уз 50јевреја доплате утрапим за онај шанирани самсунг.
Последњи пут када је тако пробулазнио јурило га је пола градске мурије. Кажу да су му тад у подруму нашли две малолетнице, један свеже откопан леш, комшијину пудлу и једно ја'ње.. све у другом стању.
Штене се касније прославило у Спилдберговом остварењу "Е.Т."- излгеда да му је наследна татина лепота била карта за холивуд.
Палим цигарету. Пролазим кроз гробље аутомобила- олупине ме злокобно гледају. Питам се само кја од њих ће ноћас имати изгледне шансе да ме упокоји.
Још сат до првог задатка. Покушавам да прекратим време бројећи жртве. На патосу буба швабе и буба русе воде трећи светски око неког иструлелог огриска, док сисата певаљка на гранду оповргава Дарвинову тероију еволуције- судећи по њеном стасу и гласу даљи претци су нам били из рода папкара, оних крупнијих.
Палим цигарету и одлазим у ноћ...