kostabednik

kostabednik http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik kostabednik 2026-05-14T16:45:13Z San i požar http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2009/12/17/pocetak     NE PREPORUČUJEM DALJE ČITANJE MLADJIMA OD 18 GODINA! <img src="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/0020002.JPG" border="0" />    Rođen sam 1968. Prva sećanja  su mi san, požar i davljenje!                                                                  NALAZIM SE U KUHINJI, U STANU IZNAD MOG, GDE ŽIVI MOJA TETKA. LEĐIMA SAM OKRENUT KUHINJSKIM ELEMENTIMA A ZA STOLOM ISPRED MENE SEDE TETKA I NEKA NJENA KOLEGINICA. ONE BESKRAJNO PRICAJU. SVE IZGLEDA IZBLEDELO I ŽUCKASTO KAO NA STARIM CRNO-BELIM FOTKAMA. ODJEDNOM, PRIMEĆUJEM KAKO SE VRATA KUHINJSKOG ELEMENTA IZA MENE OTVARAJU, TEK TOLIKO DA KROZ NJIH PROĐE RUKA (&Scaron;VALERA!?) KOJA DRŽI VELIKE KROJAČKE MAKAZE I DODAJE MI IH IZA LEĐA.         OVAJ SAN SE PONOVIO NEKOLIKO PUTA I SVAKI SAM SE PUT PRESTRAVLJEN BUDIO.                                                                   BIO JE PAKLENO VREO LETNJI DAN, RANO POPODNE, KADA SAM POSLE RUČKA PU&Scaron;TEN U DVORI&Scaron;TE ISPRED ZGRADE DA SE IGRAM. KAKO NIJE BILO NIKOG OD DECE NAPOLJU KRI&Scaron;OM SAM SE ZAPUTIO IZA ZGRADE KOJA SE NALAZILA SA DRUGE STRANE DVORI&Scaron;TA. TAMO, TAKOĐE, NIJE BILO NIKOG. A JA, IMAJUCI UTISAK DA SAM SAM NA SVETU, UĐOH U OGRAĐENO GRADILI&Scaron;TE. DA VIDIM &Scaron;TA IMA. NAĐEM NEKO BURE, KAO ZA NAFTU, I PREVRNEM GA. VEOMA POLAKO IZ BURETA, KROZ OTVOR ZA ČEP, POČE DA ISTICE GUSTA, CRNA TEČNOST. KOPKALO ME JE PITANJE - DA LI TO MOŽE DA SE ZAPALI? PRO&Scaron;ETAO SAM PO OKOLINI I NA&Scaron;AO ZGAŽENU KUTIJU &Scaron;IBICA U KOJOJ JE OSTALO JEDNO PALIDRVCE. VRATIM SE NAZAD DO BURETA, ISPRED KOJEG SE RA&Scaron;IRILA CRNA TEČNOST, ZAPALIM &Scaron;IBICU I BACIM JE NA KATRANASTU MASU. PLAMEN JE VEOMA SPORO POČEO DA SE &Scaron;IRI. SHVATIV&Scaron;I MOGUĆU OPASNOST ODEM IZA BARAKE PO CIGLE KOJE SAM HTEO DA BACIM NA PLAMEN I UGASIM GA. NOSEĆI PO POLA CIGLE  U OBE RUKE, DRŽEĆI IH  U VISINI RAMENA, KRENEM PREMA BARACI. BILA JE OD TLA IZDIGNUTA NA DRVENE STUBIĆE I IZA NJE JE GORELA VATRA. ODJEDNOM EKSPLOZIJA, VATRA KOJA SUKLJA ISPOD BARAKE, CIGLE KOJE MI ISPADAJU IZ RUKU I BEZGLAVI BEG KUĆI. MAJKA SE ČUDI &Scaron;TO SAM TAKO BRZO DO&Scaron;AO, A JA KAŽEM KAKO NEMA DECE NAPOLJU.  ĆUTIM. IZAĐEM NA PROZOR I VIDIM GUST OBLAK CRNOG DIMA KOJI SE DIŽE IZNAD ZGRADE PREKO PUTA. U TOM SE ČUJE SIRENA ZA UZBUNU SA VATROGASNOG TORNJA U BLIZINI!         SUTRADAN SAM, PONOVO KRI&Scaron;OM, OTI&Scaron;AO NA GRADILI&Scaron;TE I RAZGLEDAO ZGARI&Scaron;TE BARAKE DIVEĆI SE SVOM DELU. POSLE SAM, DUGO, DUGO, STREPEO DA ME NE OTKRIJU.                                                           O    DAVLJENJU  SUTRA               U                 Z    D   R   A   V   LJ   E        !       !       ! Generalna 2009-12-17T09:15:33Z kostabednik Davljenje http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2009/12/18/davljenje                                                 Ovde ću napraviti time-out u svrhu poja&scaron;njenja onih, mojih, davno pro&scaron;lih vremena. Tada je socijalistička izgradnja, pod komandom Tita i partije, dosegla nivo kada se ubiru plodovi i narod slavi napredak. Pod električnim svetlom kupuju prve televizore i radio aparate sa gramofonima oni koji su učili &scaron;kolu pod petrolejkom lampom i radio slu&scaron;ali na ulici preko razglasa. Vozi se narod u sopstvenim automobilima, fićama i tristaćima. Svima je bolje, nekima vi&scaron;e, nekima manje.         Elem, davljenje. Moj je otac bio od onih kojima je vi&scaron;e bilo dobro. (Nekakav sekretar komiteta.) Toga dana, službenim kolima sa vozačem, me je odveo u obližnje izleti&scaron;te nekoliko kilometara udaljeno od grada. Tamo i danas postoji napu&scaron;ten i uni&scaron;ten bazen, obrastao drvećem i korovom,  gde se tada vojska takmičila u plivanju. Ubrzo posle je zatvoren i prepu&scaron;ten vremenu. Ali tog dana je radio. To je jedino moje secanje na taj bazen u funkciji. Mno&scaron;tvo naroda, kupači i takmičari u velikom bazenu. Odmah pored velikog, je mali plitki bazenčić  sa decom koja se brčkaju. Kratko smo se tu zadržali i produžili do ve&scaron;tačkog jezera gde je bio restoran uz vodu, sa stolovima na pontonima. Ćale je seo sa &scaron;oferom i jos nekima za sto u restoranu, naručio za mene sok i njima &scaron;ta piju. Bilo mi je dosadno pa sam iza&scaron;ao da pro&scaron;etam po pontonima na vodi. Ba&scaron; je bilo lepo! Odem na kraj pontona isprskan vodom, čujem tatu kako ne&scaron;to priča, čučnem uz ivicu i gledam talasiće. Malo sam se nagnuo i kao da se ponton nakrivio, ja upadam pod vodu, batrgam, vidim povr&scaron;inu vode iznad sebe i ne&scaron;to me vuče napolje. Zaka&scaron;ljan izbacujem vodu. Svi viču. Sagledavam devojčicu, od nekih desetak godina, koja me je povukla iz vode i izbezumljenog oca koji me je izvukao na ponton. Grde me i ja plačem.<img src="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/bazenska%20panorama.JPG" border="0" />                              SUTRA-OBDANISTE                U             Z    D    R    A   V   LJ   E   !    !    ! Generalna 2009-12-18T08:17:57Z kostabednik OBDANISTE http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2009/12/19/o-obdanistu                                OBDANI&Scaron;TE                                                                          <img src="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/42975-008.jpg" border="0" />    Od početka sa obdani&scaron;tem sam bio u lo&scaron;im odnosima.Tog jutra kada me je majka povela u obdani&scaron;te sećam se jako dobro. Mama je radila u op&scaron;tini, kao daktilograf, na par stotina metara od obdani&scaron;ta, i tog jutra me povela tamo, kada je krenula na posao. Zgrada je bila stara &scaron;vapska kuća na uglu, sa velikim dvori&scaron;tem ograđenim zidom, do jedne, i kućom, do druge ulice. Čelo ba&scaron;te je takođe bio zid a pomoćne zgrade su bile duž četvrte strane dvori&scaron;ta. Bio je tu i mali betonski bazen, večito prazan, sa ponekom žabom, koja bi se zlokobno pojavila iz rupe za odvod i izazvala vrisku upla&scaron;ene dečurlije. Ja sam imao ambiciju da žabu ubijem ali se ona, kao za pakost, uvek sklanjala na vreme. Uop&scaron;te, bio sam divlje i sumanuto dete, razmaženo i besno. Dakle, tog jutra me mama ostavila vaspitačicama, koje su se prenemagale, i oti&scaron;la na posao. Bio sam jako nesrećan kada su me poseli na stolicu u trpezariji da sa ostalom decom doručkujem. Za doručak su izneli hleb namazan pekmezom i čaj. Nisam voleo 'leba i pekmeza i odbijam da jedem, vaspitačica me tera a ja neću, raspali mi dve &scaron;amarčine i ja plačem i jedem. Posle u dvori&scaron;tu se igramo. Mi dečaci od 3 do 6 godina, partizana i nemaca, a devojčice istog uzrasta, se igraju ,onog, lasti&scaron;a i &scaron;kolice. Iako je od rata pro&scaron;lo vi&scaron;e od 25 godina svi su se jo&scaron; uvek palili na partizane, filmove, stripove, Mirko i Slavko u ediciji NIKAD ROBOM. Tito mi je idol, želim da sam pionirski kurir, bomba&scaron;, da idem u juri&scaron; i junački poginem. E, u igri partizana i nemaca, naravno, niko neće da bude nemac. Junački juri&scaron;amo sa jednog na drugi kraj dvori&scaron;ta i kao pucamo i ponekad  padamo poko&scaron;eni neprijateljskim rafalima. Ja dajem sve od sebe, kako bih bio najbolji  junak, dok mi vaspitačice ne zabrane igru, po&scaron;to sam se mnogo oznojao i isprljao. Duboko nesrećan uhvatim prvu priliku i klisnem kod mame u op&scaron;tinu, plačući. Kao &scaron;to rekoh sa obdani&scaron;tem sam imao mnogo problema. Pomenuću jo&scaron;, jednu kajsiju u tom dvori&scaron;tu obdani&scaron;ta, gde sam jedne sezone neumorno, bezuspe&scaron;no, poku&scaron;avao da skočim i dohvatim jedan zeleni plod... i tuče.Tukao sam se stalno. Bolje reći, tukao sam stalno nekih par ludaka koji su crtali kukaste krstove i one iz zabavi&scaron;ta &scaron;to dolaze popodne. Jednom sam se svesno upi&scaron;kio u gaće kada sam za kaznu stajao u ćosku. Prestravljeni smo primali neke silne vakcine i bežali od zubara. Ja sam bežao i inače i bio na zlom glasu. Bio sam naravno zaljubljen u jednu devojčicu i tukao svakog dečaka koji bi je pipno. Svakako, bilo je par jačih i starijih koji bi me izlemali a ja ih posle ,podmuklo, udario pa pobegao ili pogodio ciglom, kamenom, pa pobegao. Bio sam stra&scaron;no brz, a i sada sam.TOLIKO O OVOM.              U       Z D R A V LJ E ! ! !                                         Generalna 2009-12-19T11:32:28Z kostabednik Prvo pijanstvo http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2009/12/20/prvo-pijanstvo <div align="center"> </div><div align="center"> </div><div align="center"> </div><div align="center"> </div><div align="center">                                                  <img src="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/blog%20fokus1.jpg" border="0" /> </div><div align="center"> </div><div align="center">U ovoj priči o prvom pijanstvu, jednu činjenicu  moram reći: Ispijanje alkoholnih pića u jugoslovenskom narodu onda&scaron;njem, a srpskom pogotovo, ritual je bio i ostao  SVAKOPOVODNI. </div><div align="center">Pre prvog pijanstva davali su mi da probam malo piva, malo rakije i malo &scaron;ire. Pivo i rakija mi se nisu svideli, ali mi se &scaron;ira neobično dopala i plakao sam kada mi nisu dali vi&scaron;e, po&scaron;to sam tražio jo&scaron;. </div><div align="center">&Scaron;ira, to ukusno slatko-režeće piće od grožđa, pije se početkom zime i prelazna je faza vrenja u dobijanju vina. </div><div align="center">U pletenom balonu od par litara &scaron;iru nam je doneo Čika Rajko, koji je imao podrum pića kod Pivare. Tamo sam sa tatom bio nekoliko puta, kada me je vodio u &scaron;etnju. Sviđalo mi se tamo. Starim ciglanim stepenicama silazilo se u podrum, sa malim &scaron;ankom i par stolova, gde je bilo prijatno sveže i mirisalo na duvan, pivo i vino. Sve je u polumraku podruma delovalo mistično, čemu su doprinosile priče o tajnim podzemnim hodnicima ispod grada koji su povezani sa ovim podrumom i vode ko zna gde. </div><div align="center">Sve mi je ovo učinilo &scaron;iru jo&scaron; privlačnijom. </div><div align="center"> </div><div align="center">Ostanem jednoga dana sam u stanu, moji su na poslu, i setim se &scaron;ire. Izađem na terasu i ubrzo ugledam pleteno balonče. Podignem ga na sto, izvučem plutani čep i gucnem. Napolju je bilo lepo za to doba godine, sunce je grejalo, i &scaron;ira je grejala. Posle jo&scaron; par gutljaja potpuno sam uživao u trenutku, u slatkom ukusu &scaron;ire, u usporenom vremenu blaženstva koje traje i veselom cvrkutu vrabaca koji uspavljuje. Ma&scaron;tam, kako istražujući podzemne hodnike Čika Rajkovog podruma pronalazim razna čudesa i blaga, i lebdim. </div><div align="center">Mama me je na&scaron;la kako spavam na terasi kada je do&scaron;la sa posla. Nepoznato je ostalo koliko sam dugo spavao, kao i koliko sam popio, po&scaron;to se nije znalo koliko je &scaron;ire bilo u balonu. Meni nije bilo ni&scaron;ta i sve se ovo prepričavalo kao vesela anegdota oko dočeka te nove 1972.</div><div align="center"> </div><div align="center">   U ZDRAVLJE ! ! ! </div> Generalna 2009-12-20T13:37:39Z kostabednik Puzavica http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2011/06/19/puzavica  - Ponovo niče puzavica ispod daske od prozora! Juče sam to primetio. Dvaput sam je već čupao. - Stvarno? - Stvarno! Svaki put sam je i&scaron;čupao skroz. Koliko god sam mogao da izvučem izmedju zida i simsa!  - &Scaron;ta, kao ni&scaron;ta ne viri? Pa, kako raste u mraku bez zemlje i vode? - Pa zato se i nerviram! Da je ne&scaron;to korisno sigurno ne bi raslo! - Vidi&scaron; &scaron;ta je priroda! Život je neuni&scaron;tiv. Možemo mi da zidamo i betoniramo ali za par godina bi to sve izraslo i ukorovilo! Mislim, kad niko ne bi dir'o. - E, tačno ću pitati kuma Roleta da l' ima neku hemiju, u radnji, protiv ovih puzavica! - Daće ti TOTAL. On bi sve polio TOTALOM! - &Scaron;to jes', jes'! Al' vidi&scaron; &scaron;ta kaže za onu genetski modifikovanu soju? - &Scaron;ta? - Nju može&scaron; da poliva&scaron; TOTALOM koliko 'oće&scaron;. Sav korov izgori od TOTALA a soja raste k'o luda! - Stvarno? Eto &scaron;ta ljudi izmisle da bi se izborili sa prirodom. - Pa, na čijoj si ti strani? Te hvali&scaron; prirodu, te hvali&scaron; čovečanstvo! - Valjda je čovek deo prirode? - &Scaron;to se onda protiv prirode bori? - To je stvar komfora uz &scaron;to manje rada. &Scaron;ta te tu sad čudi? - Kad si tako pametan reci mi, &scaron;ta da radim sa puzavicom? - Nisam ti ja naučnik pa da znam te stvari! &Scaron;to nečim ne popuni&scaron; tu &scaron;upljinu? - Ideja k'o ideja nije lo&scaron;a al' nemam čime. - Nema&scaron; silikona? - Nemam. Imam samo PUR PENU al' neću sa tim da se zezam! - Nisi lud! Podigao bi ti se sims sto posto! Da nema&scaron; neko lepilo? - Mani me tebe i lepila! 'Oće&scaron; opet da se raduje&scaron; kako mala veverica skakuće? - Nisam od onda ni duv'o lepilo. A sere&scaron; to za vevericu? - Ne serem, majke mi! Sve si vikao - ENO MALE VEVERICE KAKO VESELO SKAKUĆE! Posle si zasp'o. A kad si se posle deset minuta probudio opet si vikao o maloj veverici. Onda smo nastavili da pijemo normalno. - E, jesmo se napili! Kako se to zavr&scaron;ilo? - Nemam pojma, davno je bilo. - Ima&scaron; neke gandže? - Imam. Ajde, dok smotam, ti smisli ne&scaron;to u vezi puzavice!  - Važi. Idem taman da žuborim i da razmi&scaron;ljam! ....................................................................................... - Ah! Koje olak&scaron;anje! Smota li ga? - Dabogme! Jesi ti &scaron;ta smislio, brate rodjeni? - Ma kakvi! Pali, pa da razmi&scaron;ljamo zajedno!  - Evo................................................Drž'! - Je l' jaka?........................Ćuti i pu&scaron;&scaron;i!......................Tako ta puzavica i to...................MMMmmmMMM! Aha!......................... - A lepo izgleda kada iznikne.......................................Pa &scaron;ta ti smhkheta?....kah!KAH! KAH! KAH!? - S M H KH ETA? .................ha! HA! HA! KHA! KAH! KAH!....... - SMETA!..........A?..................Drž!......... - Jel ima tu &scaron;ta?........Ima samo svuuuci!......................&Scaron;ta si me ono pitao?...........HUH! Ne&scaron;to o puzavici?......... - Kaže&scaron; lepa ti je kad iznikne. - Lepa je. - Priroda je lepa. - Ima lepote svuda. - Ma, da! - E, &scaron;to ima ovih klinki u zadnje vreme! - Ni&scaron;ta mi ne pričaj! Ovamo gde radim samo defiluju... - Izazivaju. - Pa se posle čude.  - Da! - Ma, pustiću puzavicu neka raste! - Neka raste i treba da raste! - Jes' vala!  - Odoh ja sad!   - Jel zna&scaron; gde će&scaron;? - Nazad na posao. Imam jo&scaron; par sati da ubijem! - Vidimo se. 'Ajd' u zdravlje!  - U zdravlje!    Generalna 2011-06-19T18:26:27Z kostabednik Stara priča http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2011/11/09/stara-prica      <img src="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/Brainstorm1200x900b.jpg" border="0" />Strujim bestelesno muzikom no&scaron;en a sve je tu. Gipko vrludam blesavo se radujući kretanju. Ljudi kao mi. Znamo da pijemo vazduh u letnji topli sumrak kao aromatični čaj duginih boja. Svetlost se lepezom spektra obavija oko nas isprepletanih u letu. Drveće, ptice, &scaron;um vode u hladovini! Bljesak smradnog automobila i reska buka. Spori gutači nekontrolisanih pokreta viču u gomili iza. Ono sto vredja ostaje sve dalje i čuje se ti&scaron;e kako odmičemo, raspr&scaron;eni u bezbroj iskri, ubrzani ehom dalekih planina. Onda se sve usporava i večnost potmulo bruji dok se budimo nežni i zbunjeni. Hoćemo jo&scaron;. Hoćemo uvek. Uvek nam je malo. Kao blago čuvamo darove života do sledećeg puta. Zato trajemo.                 U          Z D R A V LJ E ! ! !    Generalna 2011-11-09T19:24:32Z kostabednik Kao sex and drugs http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2012/02/29/kao-sex-and-drugs   Poročni kurir Ovo je priča o jednom veselom danu. Bilo je to pre 4 godine u periodu kada sam radio kao kurir. Tada sam već prestao sa pićem. Bio sam čist kao suza. Be&scaron;e to jutro  punog proleća. Onda kada je već toliko toplo da se na posao može ići kratkih rukava. U jutra sveža i mirisna začinjena rascvrkutavom ptičjom pesmom. Disao sam punim plućima ozaren. Kada sam u firmi obavio papirologiju krenuo sam na teren. Izabrao sam veselu turu sa početkom na centru pa na periferiju okolo. Nije bitno. Dođem do prvog dvori&scaron;ta između zgrada u kojima ću razdeliti &scaron;ta imam, pa tutanj dalje. Međutim u dvori&scaron;tu je bio Kikirez. Simpatičan dru&scaron;kan sklon porocima. Gde si, &scaron;ta radi&scaron;, kako je i to. Kaže kako ima dobar joint koji je prevelik za njega samog. Slabo sam ja ganju tro&scaron;io. Pu&scaron;io sam je pijan vi&scaron;e puta sa katastrofalnim posledicama. Nisam bio ba&scaron; neki poklonik. Ali pone&scaron;en lepotom dana i radoznalo&scaron;ću pristanem ja lake ruke. Po&scaron;teno govoreći travu nisam pu&scaron;io jo&scaron; od kada sam bezuspe&scaron;no poku&scaron;ao da jutarnjim me&scaron;anjem žestine i vutre oteram grozni mamurluk. To je za posledicu imalo moje dvočasovno približavanje smrti. Film koji mi je tamna strana moga bića priredila doveo me je na ivicu nervnog rastrojstva. Sada ide ono, ali. Ali pretpostavka je kako trava pojačava trenutno stanje konzumenta. Tužnima se napu&scaron;enim srce cepa. Smeh postaje histerija. Bol ubija. Boje su življe obojene. Jedino gnev postaje pitom. Po&scaron;to sam bio veseo pretpostavio sam da ću biti jo&scaron; veselililiji. Oho ho ho ho! Heh! -         Au, brate! -         &Scaron;ta kaže&scaron;? -         Ba&scaron; si mi ulep&scaron;ao dan! Sad će biti cirkusa kad krenem da radim. -         Ma, batali posao. K’o da mora&scaron;. -         Nije da moram, nego volem. Samo da re&scaron;im ove zgrade, nakarade, de, pa palim. -         Ajd vidimo se! -         U zdravlje, i da si mi živ i zdrav! Uhvatim vrata na ulazu i utvrdim da su zaključana. Pogledam ko su prve mu&scaron;terije i pritisnem taster interfona. Čujem ženski glas: -         Ko je? -         Dostavljač iz ….zzzzzzzz! Nisam stigao da zavr&scaron;im kad čuh zuj otključavanja vrata. Treći sprat. Stan 19. Zvonim i čekam svestan kako se kezim. Brava &scaron;kljocnu dok sam ledio lice za ozbiljan nastup. Vrata se otvaraju i Wow! Odmah sam se setio onih priča o po&scaron;tarima. Negližirana, namirisana, održavana, sve kao u filmovima. Kaže nije to za nju, nego za ćerku. - Ćerko, ćerko, ćerko! Vrtelo mi se po glavi. A ćerka upravo okupana iz kupatila u neve&scaron;to navučenom bade mantilu. Kao iz časopisa. I dalje mi se čini da gledam film. Kikirez mi se kezi u mislima i ja se kezim. One se sme&scaron;kaju i hopa! Mala pusti mantil da padne. Ja bih da padnem ali sam zaleđen. Samo se blentavo cerekam. Onda mama počinje da se prislanja grudima otpozadi. Nalazim se u sendviču osećajući veselje u gaćama. Onda se mama pojavljuje u sado-mazo izdanju. Nisam ljubitelj. Nemam pojma. Miri&scaron;e nekakva plastika. Tada mi ćerka ve&scaron;to smaknu pantalone do kolena. Koža mi se orosila znojem. Ako krenu i gaće dole, kolena će me izdati znam pouzdano. U tom mi matorka podiže majicu preko glave. Bespomoćan sam. Odjednom vrata stana grunu&scaron;e. Zaključana su. Sreća. Zvuk ključa. Cimam majicu kako bih oslobodio ruke i podigao pantalone. Onda ugledam njega. Mnogo veliki baja. Od onih koji lako mogu da me iscepaju kao ludak novine. Takve ne treba ljutiti. Jadan ja. Za&scaron;to sam kreten? Odakle mi ideja da se smejem i kažem: -         E, sad me jo&scaron; samo ti opali i mogu da idem u tri lepe! Vesela li dana bogo dragi! A vi ste ovde domaći mladi gospodine? Sad će da me ubije i gotovo. Gledamo se u oči i hvatam osmeh. Vidi da sam poludeo od prpe. Pruža mi ruku. -         Bravo majstore! Ovo smo tražili! Ispostavlja se kako snimaju sme&scaron;ni video za neku firmu. Ako potpi&scaron;em ugovor dobijam lovu i obavezujem se kako ih neću tužiti. Uzeo sam lovu i opalio potpis. Bilo je veselo tog dana ali od tada sam skroz str8.  U        Z D R A V LJ E ! ! ! Generalna 2012-02-29T10:44:03Z kostabednik Unutrašnja strava http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2012/03/04/unutrasnja-strava  <img src="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/crackwood1200x900b.jpg" border="0" /> Dok  zadihan trčim, posrćući kroz sneg i noć, progonjen  zlim duhovima, poku&scaron;avam da se setim kako je bilo… …BIO JE PAKLENO VREO LETNJI DAN, RANO POPODNE, KADA SAM POSLE RUČKA PU&Scaron;TEN U DVORI&Scaron;TE ISPRED ZGRADE DA SE IGRAM. IMAO SAM 4 GODINE. KAKO NIJE BILO NIKOG OD DECE NAPOLJU KRI&Scaron;OM SAM SE ZAPUTIO IZA ZGRADE KOJA SE NALAZILA SA DRUGE STRANE DVORI&Scaron;TA. TAMO TAKOĐE NIJE BILO NIKOG. IMAJUCI UTISAK DA SAM SAM NA SVETU, UĐOH U OGRAĐENO GRADILI&Scaron;TE. DA VIDIM &Scaron;TA IMA. NAĐEM NEKO BURE, KAO ZA NAFTU I PREVRNEM GA. VEOMA POLAKO IZ BURETA, KROZ OTVOR ZA ČEP, POČE DA ISTIČE GUSTA, CRNA TEČNOST. KOPKALO ME JE:  -DA LI TO MOŽE DA SE ZAPALI? PRO&Scaron;ETAO SAM PO OKOLINI I NA&Scaron;AO ZGAŽENU KUTIJU &Scaron;IBICA U KOJOJ JE OSTALO JEDNO PALIDRVCE. VRATIM SE NAZAD DO BURETA ISPRED KOJEG SE RA&Scaron;IRILA CRNA TEČNOST.  ZAPALIM &Scaron;IBICU I BACIM JE NA KATRANASTU MASU. PLAMEN JE VEOMA SPORO POČEO DA SE &Scaron;IRI. SHVATIV&Scaron;I MOGUĆU OPASNOST ODEM IZA BARAKE PO NEKE CIGLE KOJE SAM HTEO DA BACIM NA PLAMEN I UGASIM GA. BARAKA JE BILA OD TLA IZDIGNUTA NA DRVENE STUBIĆE I IZA NJE JE BILA VATRA. ODJEDNOM EKSPLOZIJA, VATRA KOJA SUKLJA ISPOD BARAKE, CIGLE KOJE MI ISPADAJU IZ RUKU I BEZGLAVI BEG KUCI. MAJKA SE ČUDI &Scaron;TO SAM TAKO BRZO DO&Scaron;AO A JA KAŽEM KAKO NEMA DECE NAPOLJU I ĆUTIM. IZAĐEM NA PROZOR I VIDIM GUST OBLAK CRNOG DIMA KAKO SE DIŽE IZNAD ZGRADE PREKO. U TOM SE ČUJE SIRENA ZA UZBUNU SA VATROGASNOG TORNJA U BLIZINI…   …Na Vlasinskom jezeru sam bio u detinjstvu sa roditeljima. Imao sam 8 godina. &Scaron;etao sam, pecao, ma&scaron;tajući kako ću uloviti onog ogromnog amura koji mi se rugao. Prolazio je svojom tamnom velikom siluetom kroz vodu blizu mojih očiju a daleko od zabačene udice. Sećam se livada pokrivenih belim radama. Zastra&scaron;ujućeg putovanja automobilom do Crne Trave. Ali sve je to ni&scaron;ta.   Sećam se i stra&scaron;nog mesta. Mesta nevidljivog užasa. Mesta čiji sam užas samo ja osećao.   Na nekih dvadesetak metara od ulaza u hotel vrebalo je zlo. Iskonsko zlo oku nevidljivo. Izgledalo je bezopasno. Ta, bila je to samo stara ru&scaron;evna drvena tezga zaboravljena u travuljini obasjana suncem. Ubeđivao sam sebe samog da je tako kako izgleda. Stara ru&scaron;evna drvena tezga za voće u travuljini, i ni&scaron;ta vi&scaron;e. Nije vredelo. Osećao sam nekakvo zlo koje vreba sa tog mesta. Nikome nisam govorio o tome. Znam da bi se roditelji smejali. Tata bi me odveo tamo kako bi mi pokazao da tu nemam čega da se bojim. Ni&scaron;ta se u tatinom prisustvu i ne bi dogodilo. Mesto me je čekalo samog. Nikada nisam tamo pri&scaron;ao.   Često sam se samo sećao. Sećao i osećao onu jezu. Ni&scaron;ta vi&scaron;e od toga. Nisam bio opsednut ili slično tome. Ali znao sam da je to mesto zlo. Eto.   Da mi u san nije do&scaron;la devojčica u beloj haljinici sa lutkicom u ruci sve bi ostalo na tome. San me je naterao da odem tamo. Stra&scaron;an san.   Kao, ja sam na Fru&scaron;kogorskom planinarskom maratonu. Pao je mrak i sam hodam kroz &scaron;umu. Kum je po običaju počeo da kilavi posle pedeset i nekog kilometra. Zato idem ispred njega do sledeće kontrolne tačke, gde ću ga sačekati da se dovuče. Od Manastira Beočin do Brankovca. Imamo jednu lampu koja je njemu napaćenom potrebnija. Ja se probijam u mraku, nazirući stazu, ponegde obasjanu slabom mesečinom koja se promalja kroz kro&scaron;nje. Onda počinjem da čujem tiho pevu&scaron;enje. Glas je ženski, dečiji. Potpuni je mrak. Zvuk postaje jači i naježen shvatam da mi se primiče. Onda je ugledam. Devojčicu. Luminiscentno plavkasto svetlo haljinice. Njena dva svetleća oka. Pevu&scaron;enje koje poprima prastar i napukao ton. Osećam miris paljevine. Neopisiv smrad mi &scaron;tipa oči. Onda režeće, reči reče, vi&scaron;e zverske nego ljudske: - Čekam te na Vlasinskom jezeru kod na&scaron;e stare tezge za voće!   Okupan znojem gu&scaron;eći sam se probudio.   Možda će neko reći da sam lud ali re&scaron;io sam da odem tamo. To se jednom mora zavr&scaron;iti. Žena i dete su mi kod njenih roditelja nekoliko dana. Praznik i par dana godi&scaron;njeg odmora su mi ostavili dovoljno vremena  da se spremim i odem. Poranio sam, natankao auto benzinom i po&scaron;ao. Snežna vejavica me je sačekala na pola puta. Nastavio sam dalje. Sporo ali sigurno. U Ni&scaron;u dok sipam gorivo čujem od radnika na pumpi kako je put ka Vlasinskom jezeru zavejan. Kada sam se, kod Vladičinog hana, odvojio prema Vlasinskom jezeru i Crnoj Travi stvari su postale malo gore. Auto se probijao jedva. Kod onih trafo stanica je stao. Samo me je nekoliko kilometara delilo od hotela. Dobro sam se zakopčao i hrabro nastavio pe&scaron;ke kroz sumrak. Bio je mrak kada sam stigao do hotela. Hotel je takođe bio u mraku bez svetla. Nigde žive du&scaron;e. Priznajem da sam se pla&scaron;io. Rekoh sebi kako samo treba da proprtim tih dvadesetak metara prema zlom mestu i gotovo. Videću kako tamo sada nema tezge pod snegom, niti me vreba neko zlo. Vratiću se onda do kola, okrenuti nazad i kraj.   Vetar je hujao noseći uskovitlan sneg pravo u moje oči dok sam poku&scaron;avao da se probijem kroz smetove u željenom pravcu. Pričinjava mi se ona devojčicina plavkasta svetlost haljinice. Kao da huk vetra dobija prizvuk disanja mrtvih grudi. Nastupila je mukla ti&scaron;ina kada sam je ugledao, kako sedi na onoj istoj staroj tezgi. Progrgljala je raspuklim glasom rekav&scaron;i: - Onda, kada si u detnjstvu izazvao požar. Seća&scaron; se? Ja sam se igrala u onoj baraci koju si zapalio! Svaka dlačica na koži me je zapekla od jeze. - Čekali smo te.   U istom trenu, u kom sam se zapitao ko su to oni, dobio sam odgovor. Pored devojčice je stajao mrtvi Zvonko. Njemu sam u detinjstvu neznajući da ima epilepsiju izazvao napad dok sam ga mučio koprivom i žario po licu. Bio je sada veliki i osećao se na smrt. Pored Zvonka je bio mrtvi Bane. Sa njim sam pio i podelio prvi joint. Njega sam izbegavao kada se navukao na heroin. Sagledavajući ostale užasne kreature iz pro&scaron;losti koje su se polako primicale iz tmine hteo sam da vri&scaron;tim. Zveckali su fla&scaron;ama i oružjem. Ukočeno telo se odledilo i gonjen duhovima pro&scaron;losti poleteh da bezglavo bežim. Rika hora mrtvih grehova me je pratila glasno i kre&scaron;tavo: - Zovem te iz groba! Zovem te iz groba! Zovem te iz groba! I opet. - Zovem te iz groba! Zovem te iz groba! Zovem te iz groba! Bežao sam iz sve snage.  … – Samo da se dokopam kola! Tamo je spas. Ponestajalo mi je vazduha zbog srca koje mi je tuklo pod grlom. Gu&scaron;io sam se. Tada nazreh automobil. U trku izvadih ključeve. Mit!-Mit! Vrata su poslu&scaron;ala poslati signal. Hitro ih otvaram, uskačem u sedi&scaron;te i zaključavam za sobom. Palim svetlo u kabini dok mi jezive kreature balave i grebu auto. Čeprkam po kaseti tražeći spas. Napipam ga pod prstima i snažno stegnem u &scaron;aku. Toplota i snaga mi prostruje kroz telo. Hrabro otvaram vrata automobila odgurnuv&scaron;i neke progonitelje. Visoko prema njima uznosim otvoreni dlan. Gumena figurica psića &Scaron;vrće sinu kao sunčev oganj. Noć postade dan. Poslednji put kriknuv&scaron;i gnevno duhovi pro&scaron;losti se raspr&scaron;i&scaron;e u dim.   Očiju suznih zbog preživljenog užasa zadivljeno posmatram &Scaron;vrću. Njega mi je poklonio Branko. Branka sam branio i &scaron;titio u obdani&scaron;tu. Bio je siroma&scaron;an. Bio je prezren od drugih.  Bio je zlostavljan dok se ja nisam pojavio. Bio je zahvalan. Iz zahvalnosti mi je poklonio figuricu &Scaron;vrće. Bio je odan kao &Scaron;vrća. Bio je dobar, onako kako to samo neiskvarena deca znaju da budu. Ta me je odanost i dobrota detinja  spasila. Svanuo je novi dan, suncem okupan. Snežno sjajan! Pomalo plavkast.     U            Z D R A V LJ E ! ! ! Generalna 2012-03-04T13:13:00Z kostabednik Švabe http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2012/03/15/svabe Pijan, po običaju, kod Jace na pijaci, utonuo sam u stanje letargije koje prethodi snu. Taman sam krenuo da otresam glavom kada su u&scaron;la trojica. Odmah sam ih prepoznao. Oni za mene jo&scaron; nisu čuli. Poručili su pića od Jace koja ih je prepoznala, takođe. Zato Jaca, znajući moje pijane mogućnosti, počinje da glumi poslovnost. Zna da sam poslu&scaron;an u takvim njenim izdanjima.   Remark je, kao i uvek,  pokrenuo diskusiju:   -        Među nama govoreći zbunjuje me svrsishodnost življenja.   Ostala dvojica su taman zinuli da kažu koju pametnu, kada ih je Reki ućutkao.   -        Pustite me da zavr&scaron;im! Nama kreativnim slobodoumnicima život je svrsishodan kao mogućnost izražavanja i iskazivanja istraženih spoznaja.   Popio je duplu jabukovaču iz cuga i nastavio kazivanje.   -        Običnim smrtnicima je dovoljan mekan krevet, pun trbuh, žena i dečica. Eto, zato je život svima svrsishodan.   Hese je iskoristio priliku i preduhitrio Kafku koji je poveden Remarkovim primerom otresao apsint i mahnuo Jaci da ponovi turu.   -        Složiću se sa tobom samo ako prizna&scaron; da bez svesnog stremljenja zacrtanom cilju život običnog stada i nema naročitog smisla.   Sada je Hese nakratko zastao kako bi povukao malo opijuma iz ćilama. Užagriv&scaron;i očima Herman povika:   -        Ljudsko biće koje nije spoznalo sebe nije vredno rođenja!   Francika je strusio već treći apsint i uvo&scaron;ten, očiju sjajnih od sveznanja, prozbori:   - Verujte mi, sve sam u životu poku&scaron;ao, bio i gore i dole, gledao u blato pa u zvezde...   Kafka usu apsint u gu&scaron;u, namerno izluđujući ostalu dvojicu usporeno&scaron;ću, pa posle takve dramske pauze zavr&scaron;i kratko:   -        &Scaron;ta god činili kraj je svima isti.   Onda su se toliko žučno razvikali da sam dovr&scaron;io travaricu rekav&scaron;i:  -        He, &Scaron;vabe!Bri&scaron;ući potom nadlanicom usta i   tonući u san promrmljao sam jo&scaron;:- Valjda ja znam...mhm................       U                    Z D R A V LJ E ! ! ! Generalna 2012-03-15T18:38:38Z kostabednik Protočno ponižen http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2012/04/07/protocno-ponizen Žurim sa posla saplićući se o sopstvene noge. Jako sam ogladneo. - Nisam trebao da popijem ovoliko rakije radi apetita! Jedva čekam da se dočepam stepeni&scaron;ta u zgradi. Koliko god da sam pijan, čim se uhvatim gelendera, vučem bez problema uzbrdo! Proteturao sam kroz ulaz pogodiv&scaron;i &scaron;akom prekidač za svetlo iz drugog poku&scaron;aja. Čuje se galama sa stepenica. Pomi&scaron;ljam kako mi javljanje kom&scaron;ijama nije neophodno u ovakvom mome izdanju. Danju. Ali glad je glad, a i uhvatio sam se spasonosnog rukohvata, te zabatrgah bodro gore. Glasovi, koji su se spu&scaron;tali,  zastaju na vrhu. Naprežući se podižem glavu, balansirajući stepeni&scaron;tem, kako bih uočio prepreku. Kom&scaron;ije su se srele, da proćaskaju, te zaneti razgovorom mene ne primećuju. Prolaz mi je onemogućen. -         Dobar dan kom&scaron;ije! Izvinite &scaron;to vas prekidam u važnom razgovoru ali hteo bih da ne&scaron;to primetim. -         Sačekaj minut kom&scaron;ija samo dok kom&scaron;iji zavr&scaron;im priču! -         Kom&scaron;inice verujte mi na reč kako je ovo, &scaron;to želim da kažem, važnije od svega u ovom trenutku! -         ‘Ajde dobro kom&scaron;ija, reci &scaron;ta je to tako važno. -         Vidite, malo sam popio i ide mi se u wc, a i umoran sam i gladan, pa žurim kući. Hteo sam da vam kažem kako je stepeni&scaron;te tesno a vi stojite na prolazu. Mogao bih da pomislim koje&scaron;ta na temu va&scaron;eg vaspitanja. Srećom poznajemo se pa mi je jasno da zbog važnosti va&scaron;eg razgovora nemate osećaj gde se nalazite. Da je neko nepoznat u pitanju samo bih odgurnuo stoku bez uzdržavanja! Ba&scaron; tada neko me gurnu, mučki sa leđa, te se umalo ne preturih preko gelendera! -         &Scaron;ta gnjavi&scaron; ove ljude stoko pijana? Pusti narod da prolazi! Sve vas pijandure treba poslati na lečenje! Nepoznati je produžio hodnikom ostavljajući me poniženog podsmehu kom&scaron;ija. - Tako mi i  treba kad sam lepo vaspitan! Smejao sam se gazeći po ponosu dalje na ručak.   U             Z D R A V LJ E ! ! ! Generalna 2012-04-07T21:01:21Z kostabednik Analogija bede http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2013/06/25/analogija-bede   Motajući džoint dvoumio sam se, ima li smisla pričati o analogijama kostabednika. Po njegovim rečima, koje ću poče&scaron;će navoditi u izvornom izrazu koristeći karakteristični jezik: - AKO ŽELI&Scaron; DA TE IKO SASLU&Scaron;A MORA&Scaron; BITI KRATAK I JASAN I BRZ. DANAS NAROD NEMA VREMENA I PAMETI DA SLU&Scaron;A, A KAMOLI DA PROČITA, I&Scaron;TA DUŽE OD PAR STOTINA SLOVA.  Kada je ovo izgovorio već se trgao dodav&scaron;i: - MA, KAKVIH PAR STOTINA! Pripremiv&scaron;i papirić i karton počeo sam da sortiram gandžu svestan činjenice da veoma dobro poznajem kostabednika. Rasli smo zajedno. U istom dvori&scaron;tu, u istom vrtiću, u istoj &scaron;koli. Čak smo zajedno bili u vojsci! Voleli iste devojke... Zajednička letovanja. Čitav život. Razlika, i to jedina, je njegova stalna potreba za samoistraživanjem i izražavanjem spoznatog. Dok palim džoks shvatam da iz tog, njegovog, samospoznavanja i potiče beda kojom se ovenčao. On to i sam kaže zaneseno mazeći dete: -KADA GLEDAM OVOG MOG MALOG VIDIM SEBE. JA SAM NEKADA BIO ON. ZATO SAM BEDAN. TO TI JE KAO KADA U &Scaron;UMI DALEKO OD LJUDI, OSETIM MIRIS OPOJNE SLOBODE I ZAPEVAM BEZBRIŽNO, KAO DETE. IZNENADA, NALETI NEKA BUDALA I POKVARI MI VESELJE! I NIJE ČOVEK NI&Scaron;TA KRIV, NITI MORA BITI BUDALA. JA SAM BUDALA &Scaron;TO PREKIDAM PESMU VRAĆAJUĆI SE U NORMALU. PO NEPISANIM PRAVILIMA NIJE NORMALNO IĆI KROZ &Scaron;UMU I PEVATI. A, ONAJ JESTE BUDALA ZATO &Scaron;TO ME GLEDA KAO ČUDO. DA NAS IMA BULJUK RASPEVANIH ONDA BI SE BUDALA RADOVALA! E, TU JE ANALOGIJA SLIČNOSTI! DA SE TAKO DUHOVITO IZRAZIM. Dobro se sećam patosa u njegovom glasu kada je rekao: -NARODU NE TREBA DON KIHOT VEĆ ČOBAN ALI BI SE RADIJE ZVALI SANČO PANSOM NEGO OVCOM!!!Rekao je jo&scaron;:   -KADA NE&Scaron;TO NAPI&Scaron;EM I OBJAVIM TO SLABO KO PROČITA ALI ZATO JE MOJ EGO ZADOVOLJEN. ZATO SAM BEDNIK. KADA BI MOJE PISANIJE OBJAVILE NOVINE, NA SVA ZVONA, ONDA BIH POSTAO BESEDNIK. I, BA&Scaron; ZBOG TOGA, BEDNIK! ZNAM, HOĆE&Scaron; DA KAŽE&Scaron; KAKO DANAS NA INTERNETU SVAKO IMA MOGUĆNOST DA SE IZRAZI. BEDNICI MOGU DA GOVORE &Scaron;TA GOD HOĆE I ISTOVREMENO ČUJU MUK &Scaron;UPLJE PRAZNINE KAO ODGOVOR.ČOVEČE, HYDE PARK JE PRETEČA LAŽNE SLOBODE GOVORA! DANAS JE TO INTERNET.   BEDNIK SAM U BEDNOM DRU&Scaron;TVU KOJE TEŽI JEDINSTVU SA ONIM KO NAS JE TUKAO I ZA U&Scaron;I VUKAO! Ovde je kostabednik već vikao i zaurlikao: -OVO JE SRBIJA BRATE! SRBIJA SLEPA, NEMA, GLUVA I GLUPA! SLIČNOST, SA SELJAKOM KOGA SU BITANGE PRETUKLE I OTELE MU DEO IMANJA PA IM SE ON SADA UMILJAVA I &Scaron;ENI, JE ANALOGIKA!  SLIČNOST, SA SILOVANOM ŽENOM KOJOJ SU OTELI DETE A ONA ZALJUBLJENO ŽUDI ZA ZLIKOVCIMA, JE ANALOGIKA!   SADA, DOK SE OVIM PRIMERIMA TRSIM BARATANJEM ANALOGIJOM U CILJU ANALOGIKE, SHVATAM DA SAM, I OPET, BEDNIK. HVALI&Scaron;EM SE ANALOGIJOM U TOTALITARNOM SVETU DIGITALIZOVANIH  GUTAČA!   Svakojake je jo&scaron; bedne i analogne misli kostabednik izrekao ali ih nisam upamtio, niti sam bio jasan, kratak i brz. Analogno razmi&scaron;ljajući pomi&scaron;ljam na ekstazi.Kanda je krajnje  vreme da batalim travu...<img src="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/DSCN45580006.JPG" border="0" /> U       Z D R A V LJ E ! ! !  Generalna 2013-06-25T23:30:02Z kostabednik Pusti san! http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2013/09/04/pusti-san <img src="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/Fotografija021300030002.JPG" border="0" />  Razmi&scaron;ljajući kako sam se već navikao na napetu životnu situaciju legao sam u krevet. Svakoga dana i trenutka selidba je bila sve bliža. Vi&scaron;emesečni radovi na staroj kući, koju je moja žena dobila od oca, primicali su se kraju. Sa druge strane, doseljenje sestre i sestrića kod nas, nije bilo nepodno&scaron;ljivo u situaciji kada živim sa mamom, ženom, sinom od blizu tri godine i ćerom od bezmalo dva meseca. Misleći kako se čovek na sve navikne tonuo sam u san... ...Ustao sam ujutro i oti&scaron;ao na posao. Dočekala me je gomila poslova na koje sam se bacio nepopiv&scaron;i kafu. Pomalo me je živciralo &scaron;to ostale kolege imaju posao koji im dopu&scaron;ta da bezbrižno kafeni&scaron;u do pauze, dok ja za to vreme rmbam. Pride se, svako malo, neko pojavljivao i donosio mi nove poslove. Razmahao sam se poku&scaron;avajući da uradim &scaron;to vi&scaron;e do pauze mrmljajući psovke. Avaj! Novi poslovi su se gomilali te počeh glasno da psujem. Ba&scaron; sam se ražestio kada je do&scaron;la koleginica i rekla da me traži &scaron;efova sekretarica. Baciv&scaron;i očajan pogled, na gomilu posla koja se uvećava, potrčah uz stepenice ka &scaron;efovoj kancelariji. Sekretarica mi, ljubazno se sme&scaron;kajući, reče da sačekam malo, dok  &scaron;ef  zavr&scaron;i sa strankom. Stajao sam jedući se u sebi, svestan da je blizu vreme pauze. Konačno me &scaron;ef primi u kancelariju. Stajao sam čekajući da pregleda novine i razgledao okolo. Za oko mi zape ručno ogledalo na stočiću pored stolice za stranke. Ogledalo je bilo veličine ovećeg reketa za stoni tenis,  ukra&scaron;eno nalik licidarskom srcu. Ba&scaron; sam se čudio tome ogledalu kada mi &scaron;ef reče da sednem na stolicu pored ogledala na stočiću. Onda mi se okrenuo leđima i počeo da prebira po ormanu iza svoje ogromne kožne fotelje. Gonjen radoznalo&scaron;ću uzmem ono ogledalo da ga razgledam. Pogledam da li sam krmeljav i opazim natpis: - Pojedi i sme&scaron;kaj se! Pitao sam se za&scaron;to je ogledalo ovde spu&scaron;tajući ga na stočić. Kako sam spustio ogledalo, tako se &scaron;ef okrete i prinese mi tanjirić sa ljutom papričicom! Gledam ga začuđeno dok on ogroman stoji iznad mene  i kaže: - &Scaron;ta čeka&scaron;? U meni se odigravala borba. Ako mu se suprotstavim, stvari mogu postati mnogo gore. Ako pojedem papričicu, sme&scaron;kajući se, verovatno  ću se izvući nekažnjeno. I tako ja pojedem papričicu nasmejano rekav&scaron;i: - Ba&scaron; dobra &scaron;ala ovo sa ogledalom &scaron;efe! Kako ste se samo dobro setili! Od ljutine paprike su mi krenule suze na oči, te je izgledalo da od silnog smeha počinjem da plačem! &Scaron;ef je pucao od sreće valjajući se po fotelji i mahnuo mi rukom da odem. Oslobodiv&scaron;i se bede potrčah niz stepenice poku&scaron;avajući da uhvatim makar malo od pauze. Nespretno stanem na stepenik i počnem da padam... Probudio me je alarm sa mobilnog telefona. Shvatajući da je ono bio ružan san, vedro sam pohitao na posao. Jedva sam čekao da u firmi ispričam &scaron;ta sam sanjao! Dok sam im pričao san, kidali su se od smeha pogledavajući se međusobno. Onda sam ih ostavio nasmejane i oti&scaron;ao da radim. Kada je do&scaron;la koleginica i rekla da me traži &scaron;efova sekretarica, pomislio sam kako sam ba&scaron; ovako sanjao.  Za razliku od sna &scaron;ef me je primio u kancelariju odmah. Jo&scaron; sa vrata ugledao  sam ogledalo na stočiću... U      Z D R A V LJ E ! ! ! Generalna 2013-09-04T23:44:25Z kostabednik be cool http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2015/04/10/be-cool   <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">- Pričalo se po firmi kako će nam, pred uskrs, uplatiti zaostale stimulacije. Lično sam odavno alalio te pare. Logično tome je moja mržnja prema vlastima. Jasno ti je da radim u državnoj službi. Ko je jo&scaron;, u ovoj državi, kod privatnika dobijao stimulaciju? Elem, poslednjeg radnog dana, na veliki četvrtak, dogodi se čudo i uplata legne. &Scaron;ta da kažem, odmah sam odlučio da kupim droge i da se izdrogiram! Dok sam žurio ka banci, dogovorio sam se sa dilerom. </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Onda mi se smrklo. Pred bankomatom je velika gužva. Pomi&scaron;ljam, kako je vlast namerno svima uplatila novac, tik pred uskrs, da bi ga mi odmah potro&scaron;ili. Pare im se gotovo odmah vrate kroz porez, akcize, pdv, takse i mame mamine!</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">U banci je red bio dugačak do ulaznih vrata. Okrenem se i pojurim ka sledećoj ekspozituri banke. Ponovo sam se čuo sa dilerom i duplirao narudžbu. Iz daleka sam video da pred bankomatom nikoga nema. Pređem ulicu na crveno, kako me neko ne bi preduhitrio, i pripremljenu karticu gurnem u bankomat. Ukucam pin i užasnut vidim da nema para u aparatu. Prokleta sprava mi nudi da dopunim kredit na mobilnom telefonu ili da vidim stanje na računu! Uđem razgnevljen unutra i pitam &scaron;ta je sa bankomatom. Žena, koja je bila poslednja, u podužem redu ispred &scaron;altera, mi kaže: - I ja sam htela da podignem, kažu sad će da dopune aparat.</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Onda vidim  kako, jedan baća, sa kojim sam se već ranije natezao, sa gustiranjem, beskrajno, pokretima lenjivca novac slaže u pregrade iz bankomata. Za to vreme je, iza mene, stalo jo&scaron; nekoliko ljudi. Konačno onaj baća ode da ubaci pare. Ja napustim red i izađem pred bankomat. Taman počnem da se nerviram kad baća proviri na vrata i kaže da će za 3-4 minuta aparat proraditi. Neću da licitiram koliko je pro&scaron;lo vremena, tek baća ponovo proviri i saop&scaron;ti, meni i jo&scaron; nekolicini koji su pristigli i stali u red iza mene: - Možete ubaciti karticu!</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Odlučim da podignem sve pare misleći kako me diler već čeka. Ala ću se izdrogirati! Sa rukom u vazduhu čekam da se novac, konačno, pojavi i čujem kako sprava beskrajno kruni! Frrrrrrrrrrrr! Frrrrrrrrrrr! Dok me hvata panika kartica iskače napolje. Uzimam je drugom rukom, po&scaron;to se ona, leva, jo&scaron; nalazi ispred vratanaca za novac, kojeg nema. Tad izlazi i ceduljče. Nevoljno podižem levicu i uzimam račun pre nego &scaron;to ću eksplodirati. Na računu stoji da sam novac podigao! Kao za pakost, onaj baća se pojavljuje i izvinjava. Kaže, kako mi sada ne mogu dati pare, ali ako popunim reklamaciju, novac ću dobiti, odmah posle praznika!</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Udario sam ga nekoliko puta. Mislim da sam mogao i jače. Toliko sam bio ljut da su mi se udarci učinili slabim! Baća je, međutim, odleteo kroz vrata i poru&scaron;io troje u redu, dok je padao. Poleteo sam za njim kad spazih da je bankomat otvoren i pare unutra, na izvol’te! Počeo sam da grabim sa obe &scaron;ake trpajući novac u džepove. Da ih kaznim. Ima da mi plate za sve!</div><div align="center" class="MsoListParagraphCxSpFirst">-          I &scaron;ta je bilo kad si se probudio?</div><div align="center" class="MsoListParagraphCxSpLast">-          Dobro, preterao sam ovo na kraju.</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Smilovali su se i dali mi novac, preko reda, kada je aparat crko. Konačno sam kupio drogu. Kupio sam meso i kobaje. Kažu, biće lepo vreme za uskrs pa da zaro&scaron;tiljam malo!</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Kući sam se jako drogirao, do velikog petka pre podne. Onda sam veoma ogladneo te re&scaron;ih da napravim ro&scaron;tilj. Nekako sam zapalio vatru i napravio žeravicu. Meso i kobaje su zamirisale bajno dok je vetar &scaron;irio dim ro&scaron;tilja po okolini. Radovao sam se budućem krkanluku! Meso se duže peče, pa sam skinuo kobaje sa vatre i oti&scaron;ao po hleb u kuću. Odjednom čujem glasove spolja: - Ko je ovaj &scaron;to mrsi na veliki petak? - Taj sigurno nije kr&scaron;ten! – Antihrist!<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Ove reči mi povredi&scaron;e verska ubeđenja te pojurih iz kuće.</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">- Nisam ja antihrist nego anarhist! - Ponosno povikah sa vrata i potom se skamenih. Ugledao sam tri crna viteza u oklopu na vranim konjima. Mačevima od antimaterije isisavali su prostor i vreme. Ja se setih mesa na ro&scaron;tilju i mahinalno dohvatih močugu pored ulaznih vrata. Onda sam počeo, tako da ih tučem, da je sve zvonio pleh od oklopa! Oni mačevi su počeli da zrače vatromet galaksija i dimenzija. Vreme se rastopilo u prostor pa sam uskoro skinuo meso sa žice.</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">- Ti si lud! Odakle ti takve ideje?</div> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Zar je važno &scaron;ta je stvarnost ili ne, važno je da živi i bude. Nisi ni ti ni ja. Opusti se.</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">- U ZDRAVLJE!</div><a href="http://3.bp.blogspot.com/-1wsVMoN1oVk/VSccjn5NgKI/AAAAAAAABoE/U6cn3F_kER4/s1600/Fotografija02600005.JPG"><img src="https://images-blogger-opensocial.googleusercontent.com/gadgets/proxy?url=http%3A%2F%2F3.bp.blogspot.com%2F-1wsVMoN1oVk%2FVSccjn5NgKI%2FAAAAAAAABoE%2FU6cn3F_kER4%2Fs1600%2FFotografija02600005.JPG&container=blogger&gadget=a&rewriteMime=image%2F*" border="0" width="251" height="320" /></a><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> </div> Generalna 2015-04-10T21:31:12Z kostabednik Detinjarije http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2015/05/19/detinjarije   <div align="center" class="MsoNormal">Krenem jedared, u susedno selo na va&scaron;ar, da prodam tri praseta, crvenkapu, zlog vuka i pu&scaron;ku. Lep dan predamnom izmami mi pesmu:</div><div align="center" class="MsoNormal">   - Ja sam stoik bavim se askezom       </div><div align="center" class="MsoNormal">Letim &scaron;umom, planinom i rekom </div><div align="center" class="MsoNormal">Jurim gradom bez pomoći dima </div><div align="center" class="MsoNormal">Jer od dima klima nam se klima! </div><div align="center" class="MsoNormal">  </div><div align="center" class="MsoNormal"> </div><div align="center" class="MsoNormal"> Taman sam se zaneo arijom kada me zaskoči nekakav prosjak iz zasede tražeći pare. &Scaron;utnem ga u grmlje i otmem mu mrežicu za hvatanje leptirova iz ruku.  </div><div align="center" class="MsoNormal">- On mi je ba&scaron; za hvatanje leptirova!</div><div align="center" class="MsoNormal">Stignem na va&scaron;ar i poče licitiranje. Crvenkapa je vredela koliko nisam ni sanjao! Pitao sam se u sebi:</div><div align="center" class="MsoNormal">- &Scaron;ta li to seljaci sa njom smeraju?</div><div align="center" class="MsoNormal">Uglavnom ti ja na va&scaron;aru prodam svu robu. Jedino vuka niko nije hteo da uzme ni za dž. Meni je vuka bilo žao pa ga povedem nazad da mi čuva ovce. </div><div align="center" class="MsoNormal">Međutim zadržao sam se u krčmi tvrdeći pazar i već se približilo veče. Kud ću, &scaron;ta ću, re&scaron;im da zanoćim u &scaron;umi. Vežem vuka za drvo, navučem suvo li&scaron;će za postelju, nagomilam drva na vatru i legnem kako bih ustao pre no &scaron;to svane. Taman sam se zanesvestio kada iz vatre polete&scaron;e silne iskre! Iz vatre iskočiv&scaron;i skopaju me u ruke brica i njegov &scaron;egrt i obrijaju me sa izbrijavanjem. Potom me obilato poli&scaron;e kolonjskom vodom koja planu kada ponovo skoči&scaron;e i nestado&scaron;e u vatri. Ovako zaprepa&scaron;ten ustanem i pođem dalje prugom, prateći &scaron;ine i vukući vuka na kanapu za sobom. Stalno sam se saplitao o pragove na pruzi i živ se izubijao! </div><div align="center" class="MsoNormal">Sva sreća ugledam nekakvu kuću pored pruge. Vrata su bila otvorena i kanda nije bilo nikog unutra, pa se popeh u sobu na spratu i legoh u krevet pored vernog vuka. Onda, oko ponoći, čujem kako se neko penje gore!...</div><div align="center" class="MsoNormal"> ...Bacio sam se pod krevet samoće rad, kad su mi se oči privikle na mrak, spazio sam tad, zaljubljeni par...</div><div align="center" class="MsoNormal">- E, &scaron;ta sve neću sanjati! Pomislio sam, dok mi se ne&scaron;to miče u gaćama. Bacim pogled i imam &scaron;ta da vidim: </div><div align="center" class="MsoNormal">- Dva puža, od kojih je jedan bio golać, a drugi sa kućicom!<a href="http://4.bp.blogspot.com/-z5kPYAdj4Go/U7QUN0K_v2I/AAAAAAAABdU/R5h-HyUmGx4/s1600/Fotografija02200003.JPG"><img src="https://4.bp.blogspot.com/-z5kPYAdj4Go/U7QUN0K_v2I/AAAAAAAABdU/R5h-HyUmGx4/s1600/Fotografija02200003.JPG" border="0" width="240" height="320" /></a> </div><div align="center">   U       Z D R A V LJ E ! ! !</div> Generalna 2015-05-19T18:37:57Z kostabednik Detinjarije 2 - Bunar http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2015/05/20/detinjarije-2-vucja-prica    <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Sunce je već bilo visoko i vrelo kada sam gologuz, noseći ljigave gaće u ruci, iza&scaron;ao iz kuće. Vuka sam ostavio da spava na spratu. U dvori&scaron;tu ugledam bunar i jo&scaron; neke neobične stvari.</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> Planine su bile drugačije i na pogre&scaron;nom mestu. One &scaron;ume od noćas nije bilo na vidiku. Sve je bilo drugačije.</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> Dobrano zabrinutog prenu me glas iz bunara:</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 21pt; text-align: center; text-indent: -18pt">-         Ehej! Ima li koga gore? U pomoooć!!!</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 21pt; text-indent: -18pt">Priznajem da mi je prva misao bila da lepo odem svojim putem. Onda sam shvatio da vi&scaron;e ne znam gde sam. Ako izvučem unesrećenog iz bunara možda ću saznati gde sam! Pogledao sam preko ivice u bunar. Onaj od dole povika: - Ej, spusti kofu ovamo da se izvučem!</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 21pt; text-align: center; text-indent: -18pt">          Kažem: - Evo, sad ću!</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 21pt; text-align: center; text-indent: -18pt">          Sumnjičavo proveravam lanac kojim je kofa vezana za čekrk.</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 21pt; text-align: center; text-indent: -18pt">         – Lanac je lo&scaron;, vući ću polako! - Doviknuo sam, istovremeno se nagnuv&scaron;i preko ivice da pridržim lanac i kofu. Iznenada se okliznuh o ljigave gaće, koje sam nespretno bacio sebi pod noge, te poleteh naglavačke u bunar. </div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 21pt; text-align: center; text-indent: -18pt">         Vri&scaron;tao sam : - Čuvaaaaj!!! </div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 21pt; text-align: center; text-indent: -18pt">         Ne&scaron;to je gadno puklo kada sam tresnuo dole! </div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 21pt; text-align: center; text-indent: -18pt">         Jedno vreme sam gledao vatromet a onda su iskrice vatrometa počele da me peckaju i ja se osvestih iz nesvesti. Iskrice su bile kapljice vode kojom me je prskao nepoznati patuljak. Onako gologuzom bi mi neprijatno. Otresao sam glavom i poku&scaron;ao da ustanem. </div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 21pt; text-align: center; text-indent: -18pt">         – Lezi dole i ne miči se, sada ću ti ne&scaron;to pokazati! </div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 21pt; text-align: center; text-indent: -18pt">         Patuljak se čudno sme&scaron;kao dok je jednom rukom spustio čak&scaron;ire a drugom se uhvatio gaća! </div><div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 21pt; text-align: center; text-indent: -18pt">Pomislio sam kako je krajnje vreme da se probudim, kad imam &scaron;ta da vidim! </div><div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 21pt; text-align: center; text-indent: -18pt">Patuljak je u gaćama imao dva puža od kojih je jedan bio golać a drugi sa kućicom !? </div><div align="center">(be continued) <a href="http://1.bp.blogspot.com/-8wGXjWnqSLY/U7Qy7CW98BI/AAAAAAAABds/R6MCIjNzsb4/s1600/detinjarije2.jpg"><img src="https://1.bp.blogspot.com/-8wGXjWnqSLY/U7Qy7CW98BI/AAAAAAAABds/R6MCIjNzsb4/s1600/detinjarije2.jpg" border="0" width="320" height="198" /></a></div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> </div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">U       Z D R A V LJ E ! ! !</div> Generalna 2015-05-20T18:39:52Z kostabednik Detinjarije 3 - Patuljasta priča http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2015/05/22/detinjarije-patuljasta-prica <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Patuljak je dugo navaljivao, te se preganjasmo oko toga ko će prvi započeti priču, kada ga ja konačno ubedih argumentima. </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Zagledao se u pravcu kuće i očiju oro&scaron;enih bujicom sećanja započe kazivati kao da iz knjige čita:</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> - Vidi&scaron; ovo je moja kuća i moje imanje. Ono imanje malo dalje je imanje kom&scaron;ije Ležajića. Lepo i složno smo živeli kao &scaron;to je red. Jednom ti se tako kom&scaron;ija razboli, pa nije mogao obrađivati imanje. Ja mu se ljudski nađem pri ruci te mu obradih imanje i donesoh mu vina i jela. Obojica smo bili neženje u godinama kao &scaron;to je već red. Poduže je kom&scaron;ija tako bolovao a ja, svejednako, obrađivao i pojio i hranio. Nisam znao kakvo mi se zlo sprema.</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Kom&scaron;ija je, videv&scaron;i da mu vredno radim i služim, počeo da glumi bolest. Meni se opet, posle nekog vremena, javi sumnja te mu dovedoh lekara. O svom tro&scaron;ku, da se razumemo!</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Lekar osta sam sa pacijentom u sobi, a ja odoh da, svejednako, obrađujem kom&scaron;ino imanje, a i stoku, bogami!</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Za to vreme su se kom&scaron;ija i lekar dogovorili &scaron;ta je trebalo. Vratim se ja  sa obrađivanja i imam &scaron;ta da čujem.</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Zbog opake bolesti kom&scaron;ijine potrebno je da mu dupliram količinu hrane i pića, a i lekar će mu se naći pri postelji, neko vreme, pa i njega moram nahraniti i napojiti.</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Nemadoh kud. Opet se bolest rastegla, &scaron;to meni bi sumnjivo, pa otidoh kod vlasti, da prijavim slučaj.</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Mislim da ti je jasno koga sam sve do kraja morao da pojim i hranim, svejednako, obrađujući kom&scaron;ijino imanje, a i stoku, bogami!</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Kada su se najavili oni iz socijalnog, meni pade mrak na oči, poludeh od očaja i skočih u bunar! Bio sam lo&scaron;e sreće, pa sam se samo nabio i sabio. Ona vesela družina je, posle par dana, oti&scaron;la u grad kako bi slučaj prosledili dalje. </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Mislio sam da ću skončati u bunaru, u mraku, od gladi, bez ikog da mi se nađe u nevolji. Ali sudbina mi posla tebe da me izbavi&scaron;!</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Pone&scaron;eni jakim emocijama povikasmo: </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">- Mi smo braća od ljigavih gaća! </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Tada se začu treći glas iza nas: </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">- Nas tri brata imamo &scaron;est puževa od kojih su, tri sa kućicom, a tri su golaća!!!</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Trgosmo se prestravljeni i ugledasmo vuka kako se zagonetno sme&scaron;ka sa puževima prilepljenim na krzno. Rekao je:</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">U       Z D R A V LJ E ! ! !<a href="http://1.bp.blogspot.com/-vinA43NVFCA/U7Q-4uq2YTI/AAAAAAAABfk/uzcTGDWtftk/s1600/Fotografija02800003.JPG"><img src="https://1.bp.blogspot.com/-vinA43NVFCA/U7Q-4uq2YTI/AAAAAAAABfk/uzcTGDWtftk/s1600/Fotografija02800003.JPG" border="0" width="320" height="195" /></a></div><div align="center">(nastaviće se)</div> Generalna 2015-05-22T20:03:10Z kostabednik Detinjarije 4 - Vučja priča http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2015/05/25/detinjarije-4-vucja-prica   <div align="center" class="MsoNormal"> </div><div align="center" class="MsoNormal">Dok smo patuljak i ja sa podozrenjem gledali vuka, koji zna da govori, ovaj poče skidati sa sebe vučje krzno rekav&scaron;i:</div><div align="center" class="MsoNormal">-      Čekajte da svučem ovo lepljivo krzno sa puževima pa ću vam sve objasniti.</div><div align="center" class="MsoNormal">Preneraženo smo videli kako se ispod vučje kože pojavljuje bela ovčica!</div><div align="center" class="MsoNormal">-      Vidim dobri ste ljudi te ću vam pokloniti svoje poverenje. Znam da nikad niste videli ovcu u vučijoj koži ali muka me je na ovo naterala. Evo ovako je bilo:</div><div align="center" class="MsoNormal">-       U dalekom kraljevstvu, odakle dolazim, sastado&scaron;e se jednom čobani da odluče &scaron;ta im valja činiti sa stadom. Mi ovce smo čekale na pustoj ledini &scaron;ta će čobani odlučiti.</div><div align="center" class="MsoNormal">Jo&scaron; prvog dana su se zavadili oko pa&scaron;njaka. Neki su čobani drugima spočitavali zauzimanje najboljih livada za svoje ovce. Tako su mogli da izmuzu i o&scaron;i&scaron;aju vi&scaron;e no ostali.</div><div align="center" class="MsoNormal">Drugog dana su pak jedni drugima zamerali selektivan uzgoj naivne i poslu&scaron;ne rase ovaca. Dobijena rasa slepo je sledila svoga čobanina koji je tako rasterećen obaveze čuvanja. Čak su se naočigled ostalih ovaca mogli opu&scaron;teno klati i drati, iole jogunastiji primerci. Smatrali su kako su takve ovce poslu&scaron;ne ali i nesposobne da daju kvalitetnu mužu. Usled vi&scaron;egeneracijskog zatupljivanja ovce su bile nezainteresovane za opstanak. Čekale su čobane da im podaju seno. Od gluposti ovce se ulenji&scaron;e i otupe&scaron;e. Čobani su opet, uvidev&scaron;i da stoka opstaje na tankoj pa&scaron;i, seno počeli da prodaju čobanima iz drugih kraljevina i carevina.</div><div align="center" class="MsoNormal">Trećeg dana su glas digli treći čobani kojima je stoka od gluposti pre&scaron;la u stado drugih i prvih čobana. Te treće čobane je mrzelo da kose livade. Tvrdili su da nije njihova krivica to &scaron;to su svoju pa&scaron;u prodavali drugima zajedno sa busenom te su bili prinuđeni da i pa&scaron;njake prodaju tuđinima.</div><div align="center" class="MsoNormal">Reko&scaron;e neki i da je dobro &scaron;to je stočna kriza zahvatila i velike kraljevine te daju koju &scaron;aku dukata za golu zemlju. Stranci mogu da čekaju da trava ponovo počne da raste u pa&scaron;njake. Pokupovali su zalihe sena za takve situacije.</div><div align="center" class="MsoNormal"> </div><div align="center" class="MsoNormal">Tada se već digla galama. Pado&scaron;e i poneki &scaron;amari. Nastade op&scaron;ta tučnjava. Tukli su se do iznemoglosti. Popada&scaron;e iscrpljeni gu&scaron;anjem. Roptali su od umora.</div><div align="center" class="MsoNormal">Jedan reče da je gladan. Onda i ostali oseti&scaron;e povećane apetite. Mogli bi da prikolju koju ovcu, složi&scaron;e se. Ozareni isuka&scaron;e noževe i kreto&scaron;e se ka pustoledini gde su zaboravili ovce.</div><div align="center" class="MsoNormal">Imali su &scaron;ta da vide. Pola je ovaca pocrkalo od gladi i žeđi. Druga je polovina prebegla u druge kraljevine.</div><div align="center" class="MsoNormal"> </div><div align="center" class="MsoNormal">Zbunjeno su se pitali:</div><div align="center" class="MsoNormal">-         &Scaron;ta ćemo sad?</div><div align="center" class="MsoNormal"> Ja sam slučajno na&scaron;la ovo vučje krzno i za vremena pobegla sluteći &scaron;ta će se dogoditi. Bilo je lutanja i patnje jo&scaron; podosta ali evo me ovde sad sa vama dobri čoveče i mili patuljčiću!</div><div align="center" class="MsoNormal">  Zamalo sam zaspao slu&scaron;ajući ovcinu priču ali smognuh snage da kažem padajući u san pokraj već zaspalog patuljka:</div><div align="center" class="MsoNormal">-      Dobro nam do&scaron;la ovčice i nek’ ti je</div><div align="center" class="MsoNormal">U ZDRAVLJE!!!</div><a href="http://3.bp.blogspot.com/-Va3JLI8cfog/U_7payi-t9I/AAAAAAAABiE/pW98aBtJ5Tw/s1600/SkeletON.jpg"><img src="https://3.bp.blogspot.com/-Va3JLI8cfog/U_7payi-t9I/AAAAAAAABiE/pW98aBtJ5Tw/s1600/SkeletON.jpg" border="0" width="320" height="232" /></a>  <div align="center" class="MsoNormal"> </div> Generalna 2015-05-25T08:55:30Z kostabednik Detinjarije 5 Moja priča http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2015/05/28/detinjarije-5-moja-prica   <a href="http://4.bp.blogspot.com/-EyEDFJuVeBg/U9DpoLRowZI/AAAAAAAABgQ/UABhN4jafqo/s1600/020.jpg"><img src="https://4.bp.blogspot.com/-EyEDFJuVeBg/U9DpoLRowZI/AAAAAAAABgQ/UABhN4jafqo/s1600/020.jpg" border="0" width="320" height="205" /></a><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">Iz dremeža izazvanog ovčicinom pričom trglo nas je tutnjanje voza. Odjurio je ravnicom i nestao u daljini ostaviv&scaron;i nas da se pitamo. Nemajući kud popustismo pod tim teretom. Prvo je patuljak, pogledav&scaron;i me, sumnjičavo upitao:</div><div align="center" class="MsoListParagraph">-         Za mene i ovcu znam &scaron;ta je i kako je ali ti mi duguje&scaron; obja&scaron;njenja.</div><div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 18pt; text-align: center">Ovčica je takođe bila radoznala znati, ko sam, i &scaron;ta sam. Nisam ih vi&scaron;e mogao držati u neizvesnosti  te kretoh da im obja&scaron;njavam situaciju u kojoj sam se na&scaron;ao.</div><div align="center" class="MsoListParagraph">-         Nisam upućen kako kod vas stvari stoje ali ovamo odakle dolazim imamo vi&scaron;epartijski sistem usled čega često dolazi do izbora. Kako dođe do izbora tako krenu razne partije, iliti stranke, liliti organizacije i slično, da nam obećavaju sve i sva&scaron;ta. Narod onda izabere one koji najlep&scaron;e i najuverljivije obećavaju bolje sutra. Obično to, sutra, bude malo sutra a nama sa svakom novom vla&scaron;ću biva sve gore i gore. Tako ti jednog, ne tako davnog, dana pročitah u novinama, sledeću, vest na naslovnoj strani:</div><div align="center" style="margin-left: 36pt; text-align: center">&bdquo;Vlada Kradikalije je, kako nezvanično saznajemo, spremila otkaze za stanovni&scaron;tvo nezadovoljna postupcima naroda. Na izvanrednoj sednici, održanoj u skup&scaron;tinskom restoranu, kojoj je prisustvovao krem predstavnika vlade, donet je zaključak da se po hitnom postupku otpusti neposlu&scaron;ni narod.</div><div align="center" style="margin-left: 36pt; text-align: center">Umesto ovog, većinskog, dela naroda biće u Kradikaliju uvezen narod iz Srbistanije, Srbistanci! Kako se pokazalo Srbistanci su spremni da veselo rmbače badava, a da u slobodnom vremenu prave parade za vladare. Izuzetak od ostalog naroda predstavlja 25% birača koji su članovi vladajuće stranke. Oni će biti rukovodioci Srbistancima.</div><div align="center" style="margin-left: 36pt; text-align: center">Na ovaj način biće prevaziđena kriza nastala usled nepodobnosti i izražavanja nezadovoljstva dosada&scaron;njeg naroda nespremnog da ćutke trpi nesposobnost, pljačku i tiraniju vladara. Dosada&scaron;nji narod će biti raseljen zahvaljujući odobrenoj tran&scaron;i kredita MMF - a, uz uslov da Vlada Kradikalije bespogovorno ispunjava zahteve međunarodne zajednice. Vlada koja se može podičiti da uveliko te zahteve ispunjava u potpunosti, mnogoručke je prihvatila postavljeni uslov, ističući svoju vodeću ulogu u regionu.</div><div align="center" style="margin-left: 36pt; text-align: center">Kako u zaključku Vlade stoji, na ovaj način se postavlja siguran temelj večnom ropstvu kao preduslov svetle budućnosti!“</div><div align="center" class="MsoListParagraphCxSpFirst"> </div><div align="center" class="MsoListParagraphCxSpFirst">-         Pročitav&scaron;i ovu vest očajavao sam zatvoren u kući.</div><div align="center" class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="text-align: center">Veoma brzo su do&scaron;li po mene. Odveli su me, zajedno sa mnogima, u logor kako bi sačekali deportaciju. Nikako mi se takav razvoj situacije nije dopadao te počeh da vrebam priliku za bekstvo. Gotovo istog trena ukazala mi se prilika.</div><div align="center" class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="text-align: center">Nakon &scaron;to su ispraznili jedno vozilo, kojim su dovezli novu grupu predviđenu za progonstvo, ostavi&scaron;e ga sa upaljenim motorom i odo&scaron;e prema barakama za sme&scaron;taj. Na&scaron;av&scaron;i se u blizini odlučim da vozilom sru&scaron;im žičanu ogradu i tako pobegnem. Videv&scaron;i da ne motre na mene, hitro uskočih u kabinu i dodah gas, upraviv&scaron;i vozilo prema ogradi koja se sru&scaron;i pod naletom ali se vozilo preturi i ja ispadoh napolje. Povikao sam: -Bežite ljudi!</div><div align="center" class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="text-align: center">Nakon toga se dadoh u beg zajedno sa jo&scaron; nekolicinom najpribranijih. Potera je krenula odmah za nama. Čuli su se pucnji i brektanje motora. Bežali smo iz sve snage kroz gustu &scaron;umu kako bi im otežali poteru vozilima. Nakon nekog vremena izbismo na čistinu prepunu izletnika. Oni, kao da su jedva čekali nekakav događaj, shvativ&scaron;i da smo begunci, poče&scaron;e da dozivaju na&scaron;e progonitelje a pojedinci, koji su imali oružje pri ruci, kreto&scaron;e na nas. Umoran od bežanja dohvatim podeblju granu i sakrijem se za drvo. Dočekam prvog naoružanog izletnika i opaučim ga, po sred tintare, tako da mu je pu&scaron;ka ispala iz ruku. Dograbim pu&scaron;ku i iskočim pred progonitelje istovremeno pucajući pokraj njih. Oni se ukopa&scaron;e od straha a onda čuv&scaron;i približavanje potere iz logora naprasno promeni&scaron;e stranu! Bojeći se, valjda da ih ne poubijam, zauze&scaron;e položaje i osu&scaron;e paljbu na poteru. Za divno čudo i potera je bila malo jača pa i oni pređo&scaron;e na moju stranu!</div><div align="center" class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="text-align: center">Onda su krenuli sa pričom, kako su se oni to samo &scaron;alili i igrali, ali da sam ja sve shvatio pogre&scaron;no. Reko&scaron;e jo&scaron; da je jedino &scaron;teta &scaron;to sam onog opaučio po glavi za &scaron;ta ću morati na sud.</div><div align="center" class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="text-align: center">E,tad mi se sve smučilo, pobegoh kući i kretoh u susedno selo da prodam ono malo du&scaron;e i nevinosti detinje &scaron;to mi je preostalo.</div><div align="center" class="MsoListParagraphCxSpMiddle">-         Ko je pratio priču zna &scaron;ta je dalje bilo, a tebi  patuljku, i tebi ovčice u vučjoj koži, nisam rad da taj deo pričam da bih sačuvao publiku koja prati na&scaron;e doživljaje!</div><div align="center" class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="text-align: center">Ovim rečima sam zavr&scaron;io pripovedanje i tek tada primetio da me ovca i patuljak uop&scaron;te ne slu&scaron;aju već gledaju u pravcu pruge. Seo sam pored njih rekav&scaron;i samo:</div><div align="center" class="MsoListParagraphCxSpLast">-         U    Z D R A V LJ E ! ! !</div><a href="http://3.bp.blogspot.com/-x5BMSSZF_1c/U9DrClL_vuI/AAAAAAAABgc/X5bbUXnWo_c/s1600/Fotografija01340006.JPG"><img src="https://3.bp.blogspot.com/-x5BMSSZF_1c/U9DrClL_vuI/AAAAAAAABgc/X5bbUXnWo_c/s1600/Fotografija01340006.JPG" border="0" width="240" height="320" /></a><div align="center" class="MsoListParagraphCxSpLast"> </div> Generalna 2015-05-28T01:28:58Z kostabednik Detinjarije 6 kao kraj http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2015/05/31/detinjarije-6-kao-kraj <div align="center"><a href="http://4.bp.blogspot.com/-DRq_S8bGEW4/U7QzPFNweeI/AAAAAAAABd0/V4dbvci0vco/s1600/lepeza0001.JPG"><img src="https://4.bp.blogspot.com/-DRq_S8bGEW4/U7QzPFNweeI/AAAAAAAABd0/V4dbvci0vco/s1600/lepeza0001.JPG" border="0" width="320" height="267" /></a></div><div align="center">-Vidi gu&scaron;tera! </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">-Gde?</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">-Eno ga na &scaron;ini! Ovoj bližoj...</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">-Aha! Ima sreće, popeo se na slepi kolosek, tuda voz ne ide.</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">-Ma, pobegao bi on i da naiđe voz. Refleksi su to!</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">-K’o da gu&scaron;ter ne&scaron;to razmi&scaron;lja! Živi i radi automatski reagujući na nadražaje. Čist mehanizam! Sunce zalazi i on se popeo na &scaron;inu osetiv&scaron;i toplotu. Kad zahladni sakriće se negde do jutra...</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">-Ode on na drugi kolosek!</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">-O tome ti govorim! Njemu je sve svejedno. Osim &scaron;to je taj kolosek duže bio na suncu pa je topliji...</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">-Voleo bih da me tako ba&scaron; briga za sve! Sunča&scaron; se, jede&scaron;, živi&scaron;, spava&scaron;, di&scaron;e&scaron;, i samo traje&scaron; dok ne nestane&scaron;.</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">-Ha! To ti je kao kad si starac od stotinu leta. Sve si obavio, &scaron;to si mogao, i ostaje ti samo da di&scaron;e&scaron;, jede&scaron;, živi&scaron; i traje&scaron; dok ne nestane&scaron;!</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">-Gu&scaron;ter je mnogo stariji. Traje oduvek. A, i sme&scaron;ka se kao da je mnogo pametniji!</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">-Eno, pobeže sa &scaron;ine! Nestade...</div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">-Pametniji je. Zahladnelo je.  Vreme je da i mi bežimo!</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">-Misli&scaron; li da će čovečanstvo, kada ostari, biti mudrije?</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">-Verovatno hoće, ako nađe pravi kolosek!</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> </div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> </div><div align="center"> </div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">U          Z D R A V LJ E ! ! !</div> Generalna 2015-05-31T10:49:07Z kostabednik Gospođica svraka http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2015/06/06/gospodjica-svraka2 <div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center">Dok sam zakuvavao kafu i gurao se po kuhinji sa ženom pogledao sam kroz prozor. Pod prozorom je bila svraka. Kljucala je meni nevidljive mrvice. Mlada neka svraka pa joj je sve perje tip-top. Posebno mi se dopada onaj crno-plavkasti preliv na krilima.</div><div style="text-align: center"> - Ba&scaron; bih voleo da imam svraku - Rekoh glasno.</div><div style="text-align: center"> - A gde bi je držao? - Pitala je, poslovično praktična supruga.</div><div style="text-align: center"> - U kavezu.</div><div style="text-align: center">Ona me ispitivački gleda.</div><div style="text-align: center">- Dobro, velikom kavezu!</div><div style="text-align: center"> - A gde bi držao kavez?</div><div style="text-align: center"> - Pa u kući.</div><div style="text-align: center"> - Gde u kući?</div><div style="text-align: center"> - Trebala bi nam veća kuća !</div><div style="text-align: center"> Na trenutak sam se zamislio. Za veliku kuću treba i vi&scaron;e ljudi. Ako napravimo vi&scaron;e dece trebao bi nam neko da ih čuva. Pa neko da održava kuću. Zato bih morao vi&scaron;e da zaradjujem. Pa bi trebao neko da kuva po&scaron;to smo zauzeti poslom i decom. Pa onda &scaron;ofer. Pa ba&scaron;tovan. Pa bi me sva ta zbrka i bulumenta nervirala. Pa bih počeo da razmi&scaron;ljam kako da pobegnem od svega i svakoga. Pa...</div><div style="text-align: center"> Svraka je pod prozorom nakrivila glavu, pogledala me jednim okom i pobegla.</div><div style="text-align: center"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-npdcb0ZsIb8/U7Q4X-VUAbI/AAAAAAAABek/hMKjLfTej-I/s1600/Fotografija032201080020.JPG"><img src="https://3.bp.blogspot.com/-npdcb0ZsIb8/U7Q4X-VUAbI/AAAAAAAABek/hMKjLfTej-I/s1600/Fotografija032201080020.JPG" border="0" width="240" height="320" /></a> </div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center">U        Z D R A V LJ E ! ! ! </div> Generalna 2015-06-06T14:59:52Z kostabednik Zdrava hrana http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2015/10/22/zdrava-hrana    Primena govana u ljudskoj ishrani   Ovde ću skrenuti pažnju na sveprisutnu upotrebu govana u različite namene. Prevashodno ću se osvrnuti na sve veću potrebu prehrambene industrije za osnovnim izvorom zamenskog materijala. Govno se pokazalo kao savr&scaron;eni medij. Nakon &scaron;to se iz govana izvuku gasovi, za proizvodnju goriva, ostaju tri separata koji se koriste za ishranu ljudi.  Prvi je govnjivi ocedak koji je primenu na&scaron;ao u industriji osvežavajućih i energetskih napitaka. Svojom egzotično-kiselom aromom savr&scaron;eno smanjuje primenu ve&scaron;tačkih.  Drugi separat je govnov temeljac koji je primenu na&scaron;ao u konditorskoj industriji gde uspe&scaron;no zamenjuje mleveno ko&scaron;tunjavo voće.  Treći separat je govno-protein koji se koristi u mesnoj industriji pri proizvodnji vir&scaron;li, pa&scaron;teta i salama. Usled ovolike primenljivosti govana za ishranu ljudi otvara se novo trži&scaron;te govana i govnjivih separata. Trenutno se osvajaju trži&scaron;ta govana u podnebljima gde je priroda izda&scaron;na i nezagađena. Govna iz takvih podneblja daju najkvalitetnije separate koji su razumljivo najskuplji. Potreba za zdravim organskim govnima samim tim opravdava cenu ovih govana. Zabrinjava činjenica da neki domaći proizvođači u proizvodnji koriste svinjska govna, pravdajući se time &scaron;to su svinjska govna po načinu postanka, kao i sama svinjska anatomija, slične ljudskim. Ovo otvara vrata za &scaron;iroku javnu raspravu na temu   primene govana u ljudskoj ishrani. U  zdravlje!!!     Generalna 2015-10-22T22:38:52Z kostabednik Oko Nove godine http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2015/12/26/oko-nove-godine   Obećao sam deci novogodi&scaron;nju priču.  Priča mi se i desila. Ova je priča delimično već bila napisana. Početak je isti. Ovako: …BIO JE PAKLENO VREO LETNJI DAN, RANO POPODNE, KADA SAM POSLE RUČKA PU&Scaron;TEN U DVORI&Scaron;TE ISPRED ZGRADE DA SE IGRAM. IMAO SAM 4 GODINE. KAKO NIJE BILO NIKOG OD DECE NAPOLJU KRI&Scaron;OM SAM SE ZAPUTIO IZA ZGRADE KOJA SE NALAZILA SA DRUGE STRANE DVORI&Scaron;TA. TAMO TAKOĐE NIJE BILO NIKOG. IMAJUCI UTISAK DA SAM SAM NA SVETU, UĐOH U OGRAĐENO GRADILI&Scaron;TE. DA VIDIM &Scaron;TA IMA. NAĐEM NEKO BURE, KAO ZA NAFTU I PREVRNEM GA. VEOMA POLAKO IZ BURETA, KROZ OTVOR ZA ČEP, POČE DA ISTIČE GUSTA, CRNA TEČNOST. KOPKALO ME JE:  -DA LI TO MOŽE DA SE ZAPALI? PRO&Scaron;ETAO SAM PO OKOLINI I NA&Scaron;AO ZGAŽENU KUTIJU &Scaron;IBICA U KOJOJ JE OSTALO JEDNO PALIDRVCE. VRATIM SE NAZAD DO BURETA ISPRED KOJEG SE RA&Scaron;IRILA CRNA TEČNOST.  ZAPALIM &Scaron;IBICU I BACIM JE NA KATRANASTU MASU. PLAMEN JE VEOMA SPORO POČEO DA SE &Scaron;IRI. SHVATIV&Scaron;I MOGUĆU OPASNOST ODEM IZA BARAKE PO NEKE CIGLE KOJE SAM HTEO DA BACIM NA PLAMEN I UGASIM GA. BARAKA JE BILA OD TLA IZDIGNUTA NA DRVENE STUBIĆE I IZA NJE JE BILA VATRA. ODJEDNOM EKSPLOZIJA, VATRA KOJA SUKLJA ISPOD BARAKE, CIGLE KOJE MI ISPADAJU IZ RUKU I BEZGLAVI BEG KUĆI. MAJKA SE ČUDI &Scaron;TO SAM TAKO BRZO DO&Scaron;AO A JA KAŽEM KAKO NEMA DECE NAPOLJU I ĆUTIM. IZAĐEM NA PROZOR I VIDIM GUST OBLAK CRNOG DIMA KAKO SE DIŽE IZNAD ZGRADE PREKO. U TOM SE ČUJE SIRENA ZA UZBUNU SA VATROGASNOG TORNJA U BLIZINI…     …Na Vlasinskom jezeru sam bio u detinjstvu sa roditeljima. Imao sam 8 godina. &Scaron;etao sam, pecao, ma&scaron;tajući kako ću uloviti onog ogromnog amura koji mi se rugao. Prolazio je svojom tamnom velikom siluetom kroz vodu blizu mojih očiju a daleko od zabačene udice. Sećam se livada pokrivenih belim radama. Zastra&scaron;ujućeg putovanja automobilom do Crne Trave. Ali sve je to ni&scaron;ta.   Sećam se i stra&scaron;nog mesta. Mesta nevidljivog užasa. Mesta čiji sam užas samo ja osećao.   Na nekih dvadesetak metara od ulaza u hotel vrebalo je zlo. Iskonsko zlo oku nevidljivo. Izgledalo je bezopasno. Ta, bila je to samo stara ru&scaron;evna drvena tezga zaboravljena u travuljini obasjana suncem. Ubeđivao sam sebe samog da je tako kako izgleda. Stara ru&scaron;evna drvena tezga za voće u travuljini, i ni&scaron;ta vi&scaron;e.   Nije vredelo. Osećao sam nekakvo zlo koje vreba sa tog mesta. Nikome nisam govorio o tome. Znam da bi se roditelji smejali. Tata bi me odveo tamo kako bi mi pokazao da tu nemam čega da se bojim. Ni&scaron;ta se u tatinom prisustvu i ne bi dogodilo. Mesto me je čekalo samog. Nikada nisam tamo pri&scaron;ao.   Često sam se samo sećao. Sećao i osećao onu jezu. Ni&scaron;ta vi&scaron;e od toga. Nisam bio opsednut ili slično tome. Ali znao sam da je to mesto zlo. Eto.   Da mi u san nije do&scaron;la devojčica u beloj haljinici sa lutkicom u ruci sve bi ostalo na tome.   Stra&scaron;an san.   Kao, ja sam na Fru&scaron;kogorskom planinarskom maratonu. Pao je mrak i sam hodam kroz &scaron;umu. Kum Role je po običaju počeo da kilavi posle pedeset i nekog kilometra. Zato idem ispred njega do sledeće kontrolne tačke, gde ću ga sačekati da se dovuče. Od Manastira Beočin do Brankovca. Imamo jednu lampu koja je njemu napaćenom potrebnija. Ja se probijam u mraku, nazirući stazu, ponegde obasjanu slabom mesečinom koja se promalja kroz kro&scaron;nje. Onda počinjem da čujem tiho pevu&scaron;enje. Glas je ženski, dečiji. Potpuni je mrak. Zvuk postaje jači i naježen shvatam da mi se primiče. Onda je ugledam. Devojčicu. Luminiscentno plavkasto svetlo haljinice. Njena dva svetleća oka. Pevu&scaron;enje koje poprima prastar i napukao ton. Osećam miris paljevine. Neopisiv smrad mi &scaron;tipa oči. Onda režeće, reči reče, vi&scaron;e zverske nego ljudske:   - Čekam te na Vlasinskom jezeru kod na&scaron;e stare tezge za voće!   Okupan znojem gu&scaron;eći sam se probudio.   Taman sam odahnuo shvativ&scaron;i da sam sve sanjao kad me nečija ruka snažno &scaron;čepa za rame - Ustaj Kole vreme je da krenemo! – Ponovo prestravljen nađoh se oči u oči sa Deda Mrazom! Bio sam veoma raspoložen da pojavu Deda Mraza pripi&scaron;em snu ali me je ovaj i dalje čvrsto držao dok me je uspravljao iz kreveta –Oblači se,polazimo!- Deda je bio neumoljiv. Žena i deca spavaju kao da se ni&scaron;ta ne događa. Gonjen Dedinom žurbom nabacao sam garderobu na sebe dok me je on gurao van kuće. Nisam stigao da se zaprepastim i načudim velikim saonicama u koje su bili upregnuti irvasi, kad me Deda ubaci u sanke i mi poletesmo u noć! - Kuda ćemo Deda? – upitah, po&scaron;to sam se uverio da sigurno letimo bez straha od pada. - Idemo da poseti&scaron; onu tezgu na Vlasinskom jezeru. Vreme je.   Nisam znao &scaron;ta bih rekao te sam ćutao i čekao da sletimo. Dedini su irvasi jurili kroz vazduh be&scaron;umno ali snažno. Posle kojih desetak minuta mekano smo se spustili na nekakav put. Deda me izbaci iz sanki – Ispadaj i požuri ovim putem! – rekao je.   Dobro sam se zakopčao i hrabro nastavio pe&scaron;ke kroz mrak. Bio je tajac kada sam stigao do hotela. Hotel je takođe bio u mraku bez svetla. Nigde žive du&scaron;e. Priznajem da sam se pla&scaron;io. Rekoh sebi kako samo treba da proprtim tih dvadesetak metara prema zlom mestu i gotovo. Videću kako tamo sada nema tezge pod snegom, niti me vreba neko zlo. Vratiću se nazad i kraj.   Vetar je huknuo noseći uskovitlan sneg pravo u moje oči dok sam poku&scaron;avao da se probijem kroz smetove u željenom pravcu. Pričinjava mi se ona devojčicina plavkasta svetlost haljinice. Kao da huk vetra dobija prizvuk disanja mrtvih grudi.   Nastupila je mukla ti&scaron;ina kada sam je ugledao kako sedi na onoj istoj staroj tezgi. Progrgljala je raspuklim glasom rekav&scaron;i:   - Onda, kada si u detnjstvu izazvao požar. Seća&scaron; se? Ja sam se igrala u onoj baraci koju si zapalio!   Svaka dlačica na koži me je zapekla od jeze.   - Čekali smo te.       U istom trenu, u kom sam se zapitao ko su to oni, dobio sam odgovor. Pored devojčice je stajao mrtvi Zvonko. Njemu sam u detinjstvu neznajući da ima epilepsiju izazvao napad dok sam ga mučio koprivom i žario po licu. Bio je sada veliki i osećao se na smrt. Pored Zvonka je bio mrtvi Bane. Sa njim sam se propio i podelio prvi joint. Njega sam izbegavao kada se navukao na heroin. Sagledavajući ostale užasne kreature iz pro&scaron;losti koje su se polako primicale iz tmine hteo sam da vri&scaron;tim. Svi su bili mrtvi. Iskeženi. Zazveckali su o&scaron;trim kandžama i zubima kao oružjem. Moje ukočeno telo se odledilo i gonjen duhovima pro&scaron;losti poleteh da bezglavo bežim. Rika hora mrtvih grehova me je pratila glasno i kre&scaron;tavo:   - Zovem te iz groba! Zovem te iz groba! Zovem te iz groba!   I opet.   - Zovem te iz groba! Zovem te iz groba! Zovem te iz groba!   Bežao sam iz sve snage.   Onda ugledam Dedine sanke pred sobom. Nigde Dede i irvasa. Samo sanke prepune igračaka! Hteo sam da zaplačem od očaja dok mi se potera približavala. Tada ugledah spas!   - Hrabro grabim iz saonica odgurnuv&scaron;i neke progonitelje. Visoko prema njima uznosim otvoreni dlan. Gumena figurica psića &Scaron;vrće sinu kao sunčev oganj. Noć postade dan.   Poslednji put kriknuv&scaron;i gnevno duhovi pro&scaron;losti se raspr&scaron;i&scaron;e u dim.   Očiju suznih zbog preživljenog užasa zadivljeno posmatram &Scaron;vrću. Njega mi je poklonio Branko. Branka sam branio i &scaron;titio u obdani&scaron;tu. Bio je siroma&scaron;an. Bio je prezren od drugih.  Bio je zlostavljan dok se ja nisam pojavio. Bio je zahvalan. Iz zahvalnosti mi je poklonio figuricu &Scaron;vrće. Bio je odan kao &Scaron;vrća. Bio je dobar, onako kako to samo neiskvarena deca znaju da budu.   Ta me je odanost i dobrota detinja  spasila.   - Eto, Kole to je kraj. – Deda Mraz se ponovo stvorio pokraj mene. - Deda meni ni&scaron;ta nije jasno! – Pogruženo prozborih.   - Ta, zar nisi obećao deci priču za novu godinu? Ima li bolje priče od ove? Ima li boljeg poklona za decu nego &scaron;to je naučiti ih istini i po&scaron;tenju? Naučiti ih da treba &scaron;titi slabije, da treba pomoći nevoljniku. Da u srcu osete &scaron;ta je dobro a &scaron;ta zlo. Da ne čine gre&scaron;ke zbog kojih će dugo, dugo patiti.   - Da, umalo da zaboravim, nije bilo nikakve devojčice na gradili&scaron;tu. To sam dodao zato &scaron;to si poverovao da ne postojim! Ala se lako pali&scaron;! – HO!-HO!-HO!- Moj je posao ovde gotov, žurim dalje! – Deda Mraz odjuri sankama u noćno nebo vučen irvasima. – Hvala ti Deda! – rekoh, vi&scaron;e za sebe dok sam padao, onesve&scaron;ten u sneg. Mirisalo je na čistoću zimske noći kada sam se probudio i video kako klinci bezbrižno spavaju. Bilo je toplo i tiho. Lampice su treperile na okićenoj jelci u uglu sobe.   Pod jelkom, među poklonima bio je &Scaron;vrća!   U      Z D R A V LJ E ! ! !       p.s.(za odrasle)  – Kad se sad setim, Deda je ličio na Frojda! Generalna 2015-12-26T09:10:54Z kostabednik Lajoš - Vreme Kljusona 1 http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2016/01/15/lajos <h1 class="title entry-title"> </h1> <div class="article-content entry-content"><div dir="ltr" style="text-align: left"> <div class="separator" style="clear: both; text-align: center"> <a href="http://4.bp.blogspot.com/-KbiS68SHwRk/VqUQWHzU01I/AAAAAAAABp4/J2X00OgQynU/s1600/Fotografija044802820009.JPG"><img src="http://4.bp.blogspot.com/-KbiS68SHwRk/VqUQWHzU01I/AAAAAAAABp4/J2X00OgQynU/s320/Fotografija044802820009.JPG" border="0" width="320" height="109" /></a></div> <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> Lajo&scaron;</div> <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> </div> <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> Ki&scaron;a me je naterala da počnem priču. Priča mi se najavljivala kroz Lajo&scaron;a. </div> <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> Vraćajući se iz svakodnevne &scaron;etnje, uspinjući se obodom doline, diveći se igri svetlosti sunčevih zraka koji iskosa dolinu obasjavaju, ugledao sam Lajo&scaron;evu kuću. Ovo &bdquo;kuća“ po mome nije ba&scaron; tačno. Sama građevina je stara &scaron;vapska vila. A lokacija pri dnu doline, uz potok, vilu je odvajalo od ulice nekoliko stotina metara. Meni je prikladniji naziv &bdquo;Lajo&scaron;ev sala&scaron;“, iako to glupo zvuči po&scaron;to se nalazi u varo&scaron;i. Ipak ta izolovanost od ostalih u&scaron;orenih kuća bila je dovoljna da mi probudi radoznalost. Uostalom, nikada nisam video žitelje kuće. Pa ti sad vidi!</div> <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> Ovde se u priču ume&scaron;ao glavni lik ove priče. To, da se ume&scaron;a u priču gde je lično glavni junak, govori već dosta o njemu. Neću ga jo&scaron; imenovati. Vratiću se na ki&scaron;u koja pada. Da nema ki&scaron;e sigurno bih već bio u &scaron;etnji. Onda bih ponovo video iz daljine &bdquo;Lajo&scaron;ev sala&scaron;“ i priča bi počela da se razvija u mojim mislima. Tako bih bio sprečen da priču zabeležim. Ovako me je ki&scaron;a koja od jutros pada naterala da ostanem u kući. I priča ide dalje! Dakle, u priču ulazi Kljuson. Legenda. O njemu nikada niko ne bi napisao knjigu. O takvima se ne pi&scaron;e. Moja lenjost da izmi&scaron;ljam priču me je uputila na Kljuseta. Ko bude uporan, ovde će videti &scaron;ta je taj sve u životu radio! Neki bi rekli –&bdquo;Bolje da nije“ i iz moga neslaganja sa takvim mi&scaron;ljenjem Kljusetova priča će biti ispričana.</div> <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> Dobro, dosta sam Vas gnjavio i&scaron;čekivanjem. O Lajo&scaron;u sam čuo od Kljuseta.  Lik je navodno biv&scaron;i legionar koji je oženio Vijetnamku . Da l’ je spominjao decu, nisam siguran. Nije važno. Priča je o Kljusonu, kao &scaron;to rekoh. Dakle, da mi je neko pouzdaniji ispričao to za Lajo&scaron;a verovatno bih verovao. Ovako... </div> <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> Tako je bilo sa Uglje&scaron;om. Često ga je pominjao, pokojni Kljuse - srećan bio ma gde bio! Bio sam klinac kada su doživljaji sa Uglje&scaron;om bili aktuelni. Fora je u tome &scaron;to je Uglje&scaron;a crnac! Pravo ime mu se nije upamtilo. U vreme sedamdesetih godina dvadesetog veka crnac je u na&scaron;oj varo&scaron;i bio čudo. Dovukle ga barabe iz Beograda gde je Uglje&scaron;a dospeo kao student. Uglje&scaron;a je doneo marihuanu u varo&scaron;! Hipici su se radovali. Kljuse se radovao najvi&scaron;e od svih. Ta ga radost nije napustila do smrti. Oni zlobni bi rekli da ga je radost ubila. Ja kažem da ga je ubio heroin. Kljuse bio i ostao!</div> <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> Tako Lajo&scaron; možda nije Lajo&scaron;. Voleo je Kljuse i da laže, naročito kada je pijan. Neki se dodu&scaron;e kunu da ga nikada nisu videli treznog. Za to znam da lažu. Svedok sam tome. Bio. Ali o tom po tom.</div> <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> Trava koju je Uglje&scaron;a doneo je pokrenula stvari. Njih 5-6 omladinaca oko &scaron;ezdesetog godi&scaron;ta pu&scaron;e travu! Varo&scaron;ki hipici prave klub. Oni koji su preživeli imaju znak i sada. Istetoviran hipi znak na nadlanici, na pregibu palca i kažiprsta. Sve u svemu, Uglje&scaron;a je bio i oti&scaron;ao. Oti&scaron;la i trava. Potreba je ostala. Kljuse je naročito osećao potrebu, pa je nakon Uglje&scaron;inog odlaska bio hronično jezivo pijan, krijući potrebu, glumeći tugu zbog rastanka.</div> <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> Na ovom mestu je u priču ulazio Kepa, pa Duka, pa &Scaron;vaba... Priča je pričala priče i ja bih se u pričama gubio. </div> <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> Ki&scaron;a me je naterala, ponavljam, ne znam za&scaron;to.</div> <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">  Količina priča je bila velika. Mene su brinule druge stvari. Priče koje znam mogu lako da iznesem, naročito one u kojima sam učestvovao. Brine me onaj deo koji ne znam. Jedino mi je palo na um da posetim preživele obeležene hipike i čujem kako je bilo. To mi daje moć, da unesem malo reda i redosleda u biv&scaron;im vremenima, prateći hronologiju saznavanja u vremenu sada&scaron;njem.</div> <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center">  Sad se držte! </div> <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> Kako će se ova priča dalje odvijati zavisiće od moje upornosti, vremenskih prilika, rezultata &bdquo;istraživanja“ na terenu, i drugih faktora kojih sada ne mogu da se setim! </div> <div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> U   ZDRAVLJE!!!</div> </div> </div> <div class="article-footer"> <div class="publish-info"> </div></div> Generalna 2016-01-15T09:31:36Z kostabednik Potera - Vreme Kljusona 2 http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2016/01/25/potera-vreme-kljusona-2 Izdržao sam do večeri. Razmi&scaron;ljanje na temu Kljusetove priče do&scaron;lo je do tačke kada sam prelomio. Priznajem da sam, nakon nekoliko sati od prethodno rečenog, mislio kako treba da odustanem. Ne znam. Hteo sam da izbegnem zanos koji me je često do sada pomeo i omeo. Onda sam popustio. Prelomna tačka je bio momenat kada sam listajući telefonski imenik, tražeći mogućeg svedoka Kljusetove mladosti, shvatio kako imam zeta pedeset i osmog godi&scaron;ta. On je morao ne&scaron;to da zna! Momentalno sam okrenuo sestrin broj. Proverio sam da li je zet kući i najavio se. &bdquo;Čim pre“. Onda na putu do tamo smislim mudrost. Mogao bih  lepo sve &scaron;to ne znam jednostavno da izmislim! Nema gnjavaže sa matorim hipicima. Neću trpeti njihove priče o njima umesto o Kljusetu. Neću brinuti zbog njihovog stanja. Odlutavanja. Samoveličanja. Neću morati da ih varam. Ne želim da oni znaju &scaron;ta mi je cilj. Siguran sam da od istine ne bi ostalo ni&scaron;ta kada bi oni znali da pi&scaron;em o Kljusetu. Sve sam ovo smislio u hodu do sestrine kuće. Smislio sam i da onda to &scaron;to sam smislio zabeležim. A onda sam se setio Ljubice. Ona je nekoliko godina bila ne&scaron;to kao Kljusetova žena. Prisećajući se njenog lika mutno sam je povezivao sa Pacovom. Njega moj zet mora da zna. Kljuse mi je jednom pomenuo da je u zavadi sa tim Pacovom. Ne&scaron;to oko žena. Potencijalno zanimljivo. Pitanja je mnogo. Naročito o Kljusetovom dru&scaron;tvu sa tetovažom.  Nije mi toliko bitno da pričam o travi. Alkoholu. Tabletama i ampulama. Želim da osetim kako je bilo. Zbog čega je sin, boračke penzionerke u činu majora, postao Kljuse? &Scaron;ta mu je bilo sa ocem? Kakav je bio đak? Kada sam stigao do sestrine kuće shvatih da sam se ipak zarazio. Neće biti ni&scaron;ta od izmi&scaron;ljanja. Odigraću ples sa matorim hipicima! Goniću sebe onoliko koliko me potera bude vodila. Eto, sa takvim mislima sam se prostro pred sestru i zeta. Znao sam da ću  reći vi&scaron;e nego &scaron;to ću čuti. I to sam im rekao. Zet mi nije pomogao. Malo je znao o Kljusetu. Ono sa Pacovom je ispao ćorak. Za Ljubicu nije čuo. Ipak stvorio sam sliku. Osetio sam zetova osećanja o tom vremenu, mladosti, muzici. Uglje&scaron;e se sećao i on. Dodu&scaron;e, po zetovoj priči, Uglje&scaron;a je ovde i&scaron;ao u srednju &scaron;kolu. To mi je malo sumnjivo. Videćemo &scaron;ta je istina.  Začudo, Lajo&scaron; jeste Lajo&scaron; koji je pobegao iz legije i doveo ženu Vijetnamku. Zet mi je pojasnio da su njihova deca Vijetnamci koji se sada bave servisiranjem bele tehnike po varo&scaron;i. Ti Vijetnamci su bili jo&scaron; jedna od atrakcija, nalik Uglje&scaron;i, u varo&scaron;i negda&scaron;njoj. Kljuse nije lagao ovaj put! Nisam bio nezadovoljan kada sam odlazio kući. <a id="res_143760" href="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/Fotografija045903840004.JPG"><img src="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/previews-med/Fotografija045903840004.JPG" border="0" /></a>   U   ZDRAVLJE!!! Normal 0 21 false false false SR X-NONE X-NONE <style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-priority:99; mso-style-qformat:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin-top:0cm; mso-para-margin-right:0cm; mso-para-margin-bottom:10.0pt; mso-para-margin-left:0cm; line-height:115%; mso-pagination:widow-orphan; font-size:11.0pt; font-family:"Calibri","sans-serif"; mso-ascii-font-family:Calibri; mso-ascii-theme-font:minor-latin; mso-fareast-font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-theme-font:minor-fareast; mso-hansi-font-family:Calibri; mso-hansi-theme-font:minor-latin;} </style> Generalna 2016-01-25T15:30:16Z kostabednik ? http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2016/08/10/cas-razmisljanja <img src="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/153011-11111.jpg" border="0" />  Kada ste već takvi kakvi jeste, pa volite da vam se sve servira, ja neću biti sebičan. Sada ću vam dati odgovore na sva pitanja. Ja častim. Jedini uslov i kvalifikacija za dalje čitanje je postojanje, iole, razuma u čitaoca tj. Tebe. Da bi re&scaron;ili dilemu oko toga da li  traćiti vreme i dalje čitati ili ne, daću ti odgovor na pitanje: ZA&Scaron;TO? Odgovor je: Zato da bi bilo ne&scaron;to. Vidim da se čudi&scaron; pa ću ti objasniti. Za&scaron;to bi bilo, bilo &scaron;ta? Zato &scaron;to je bilo ni&scaron;ta. Za&scaron;to je bilo ni&scaron;ta? Zato da bi postalo Za&scaron;to. Za&scaron;to je postalo Za&scaron;to? E, zato da bi nastalo ne&scaron;to. Za&scaron;to je nastalo ne&scaron;to? Zato &scaron;to je postalo Za&scaron;to! I tako u krug. Kad usvoji&scaron; i skonta&scaron; napred rečeno dolazimo do razmi&scaron;ljanja.  Dakle stvari stoje ovako: -        Svako pitanje ima odgovor.              U            Z D R A V LJ E ! ! ! Generalna 2016-08-10T18:33:39Z kostabednik Patuljkovo http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2016/10/19/patuljkovo   Ogiju i Mici (pred Slavu) <a id="res_156465" href="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/PATULJKOVO1.jpg"><img src="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/previews-med/PATULJKOVO1.jpg" border="0" /></a> Krenuo sam tog jutra, pre par nedelja, na posao. Zaključao sam ulazna vrata i gurnuo vrata komarnika za sobom silazeći niz stepenice. Očekujući zvuk kliktanja magneta, kada će se komarnik zatvoriti, počeh se osvrtati. – Opet neće! – Razgnevljeno pomislih, i najednom se spotaknuh te skoro padoh! – &Scaron;ta je bre ovo? Bio sam ubeđen kako su klinci ponovo ostavili igračke na dnu stepenica. Tada mi se učinilo da vidim kretanje krajičkom oka. Pogledah bolje i videh ba&scaron;tenskog patuljka! – Otkud sad ti? Rekoh glasno. Mi uop&scaron;te nemamo patuljka. Kako se sad ovaj ovde stvorio? A bio sam siguran da sam ga video kako se kreće nakon &scaron;to me je sapleo! Potom se okamenio kada sam ga ugledao. – Ma, on se potajno sme&scaron;ka! Lepo vidim kako mu se mrdaju brkovi! – Dobro, prijatelju sada ćemo videti! Rekoh glasno, dižući patuljka iznad glave kao da ću ga tresnuti o stepenice. – Nemoj! Nemoj! Nemoooj! Zavapi patuljče i zamigolji mi se u rukama poku&scaron;avajući da se oslobodi. – Aman, &scaron;ta je bre ovo? Nemoguće je da sam ovako poludeo! – Pomislih. - Nisi poludeo! Hitro, piskutavim staro-mladim glasićem reče patuljak. – Kako ti zna&scaron; &scaron;ta sam ja pomislio? – Ja čujem misli, nju&scaron;im dobro i zlo, vidim vreme, jedem stvarnost i diram budućnost! – Čekaj, čekaj, hajde da sednemo malo. Pusti me da se saberem! Spustio sam se na stepenik smestiv&scaron;i patuljka na koleno. Počeh se prisećati jednog davnog dana. Bio sam dečak od 5-6 godina. Igrali smo se na glavnom trgu ispod bine. Tada su se često na centru održavale svakojake manifestacije. Bina se skoro nije ni sklanjala dok su se menjale samo okolne kulise. Od prilike do prilike. Otprilike. He! He! Tog dana su okolo bile planine od letava presvučene obojenim platnom. Iznutra su bile &scaron;uplje pa smo se provlačili ispod tribina u planine pa ispod bine u krug  – cika i vriska. Tada, ispod bine, mi se učinilo da vidim patuljka! Posle, u planini opet! Onda je neko rekao da je video patuljka. Ja sam potvrdio. I jo&scaron; neki takođe. Počeli smo da ga tražimo ali ga nismo mogli naći. Neki su se zezali i lažno prijavljivali kako su ga videli. Jurili smo tamo-amo tražeći. Ni&scaron;ta. Nikad ga posle nisam video. Nisam bio siguran ni tad. Ali... Verovao sam! - Jeste, video si me! Reče patuljak glasno i prome&scaron;kolji se na kolenu. - Deca mogu da nas vide onda kada mi to hoćemo! Ti si jedan od retkih odraslih koji su imali ovu priliku. – Ali, za&scaron;to?  Konačno zapitah. – Najveće si odraslo deri&scaron;te! Eto za&scaron;to. Patuljak se veselo kikotao. - Niko nije toliko uporan i sulud u poku&scaron;ajima da se izbori sa krtičnjacima! Kakvu ti ma&scaron;tu ima&scaron;! Pa tek ono kađenje tamjanom! Pa trud. Udice. Grane od ruža. Petarde. Naftalin. Probu&scaron;ene limenke...  - Ali za planinu i jezero, koje si napravio, svaka ti čast! Pohvalio me je iznenada.– Čekaj, &scaron;ta hoće&scaron; da kaže&scaron;? Prozborih.  – Čoveče ja sam patuljak! Živim ispod zemlje. Kopam u rudniku. Krtice su moji konji. Konji koji prokopavaju staze, prolaze, tunele. Moramo negde da izbacimo suvi&scaron;nu zemlju. Jasno? Ćutao sam zami&scaron;ljen. -  Zna&scaron; li da sam ispod planine napravio dvor za mene i porodicu? Gotovo izazivački me pita. Prisetih se dosadnih krtičnjaka koji su mi kvarili tek zavr&scaron;enu planinu uz jezerce. Krajem zime napravio sam, klincima za radost, od kamenja planinu čiju sam zaleđinu pokrio zemljom. Zemlju sam vadio kopajući jezerce ispred kamene litice planinice. Kada sam zavr&scaron;io navali&scaron;e krtice! - Proletos? Upitah. – Aha! Kikotao se patuljak. – Hteo sam da poludim! – Lepo si nas zabavljao! – I &scaron;ta sad hoće&scaron;? Nisam bio naročito raspoložen, svestan da kasnim na posao pričajući sa patuljkom.  – Hajde da se ne&scaron;to dogovorimo. Reče patuljak uozbiljiv&scaron;i se. -  Drago mi je tvoje dečje srce i ova tvoja dva srculenceta mala! Ogi i Mica. Neka i oni veruju. Oni su budućnost. Ti nam nemoj vi&scaron;e kvariti na&scaron;e podzemne puteve a ja ću vas nagraditi. Patuljak se malo zamislio pa nastavi: - Ovako uradite. Dan pred Slavu potpalite trud i tamjan na ulazu u pećinu podno planine. Va&scaron;a vera divno miri&scaron;e. Miri&scaron;e na dobro. Jako dobro. Sutradan na dan Slave ćete na ulazu u pećinu naći malo moje brade i brkova. Pome&scaron;ajte to sa trudom i tamjanom pa okadite kuću. Poželite želju i verujte! – Patuljak hitro skoči i pobeže u pećinu dok sam ja zabezeknuto gledao kako nestaje. Stra&scaron;no sam kasnio pa odjurih na posao. Meni nije preostalo ni&scaron;ta drugo nego da vam ovu priču ispričam. Na vama je da verujete ili ne. Lepo spavajte, lepo sanjajte. Laku, laku, laku noć!<img src="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/156451-zablog.jpg" border="0" /> U zdravlje!!! Generalna 2016-10-19T10:01:14Z kostabednik Idemoo! http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2017/10/14/idemoo2  <a id="res_171607" href="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/Fotografija079008710002.JPG"><img src="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/previews-med/Fotografija079008710002.JPG" border="0" /></a> Kolega sa posla, inače pecaro&scaron;, mi je pričao kako jablanovače rastu noću pa ih zato noću treba brati. Krenem ja tako jedno veče dole do potoka, kod mostića, gde su jablani, da berem jablanovače. Poneo sam dobru baterijsku lampu i &scaron;arao svetlom oko jablana. Nigde ni&scaron;ta. Idem dalje, gledam levo, ni&scaron;ta, gledam desnooo! Upadoh u rupu! Propao sam u zemlju i počeo da se tumbam propadajući sve dublje dok se ne smandrljah na gomilu zemlje. Dobro sam se ugruvao ali nije stra&scaron;no. Mrkli mrak i ti&scaron;ina. Ma&scaron;em rukama oko sebe u prazno. Ustao sam i napravio nekoliko koraka. Vučem nogu po zemlji pa približim drugu. Bečim se u mrak i počinjem da umi&scaron;ljam kako u daljini vidim slabo svetlo. Užasno polako, pipajući sam se kretao u tom pravcu. Svetlost je bila stvarna, nije bilo sumnje! Ubrzo sam stigao do svetla i na&scaron;ao svoju lampu koja se tu skotrljala. Kvalitetna lampa! Pro&scaron;arao sam svetlom okolo u utvrdio da sam u zemljanom hodniku koji vrluda negde. Penjanje nazad nije bilo moguće po&scaron;to se zemlja obru&scaron;avala preteći da me zatrpa. Krenuo sam hodnikom. Dobro sam se nape&scaron;ačio strepeći da me lampa ne izda i ugasi se. Obuzimao me je očaj kad naiđoh na spas! Arapin je postavio tezgu sa letećim ćilimima nasred hodnika! Ponudio mi je leteći ćilim u zamenu za lampu. Ćilim bi me  spasao pe&scaron;ačenja a i lampa je verovatno pri kraju. Mislio sam da sam prevario arapina kada sam pristao na razmenu. Arapin, međutim, ne&scaron;to promrmlja i trljajući jako lampu prizva duha koji ispunjava sve želje onom ko ga oslobodi iz baterije baterijske lampe. Poželeo je da se vrati kući u vreme posle večere na vruće baklave. Opet sam bio sam. Rezignirano mamuznuh ćilim i udobno zavaljen poleteh kroz hodnik. Tad mi se pripu&scaron;ilo te izvadih cigare i tek sad se setih upaljača! Eto, ako zatreba mogu i da prisvetlim. Pu&scaron;im tako cigaru na letećem ćilimu i uživam. Opu&scaron;teno bacih čiklić i izazvah nesreću! Na dnu hodnika nalazila se veoma zapaljiva tečnost ili gas, nisam siguran &scaron;ta od ta dva, po&scaron;to vatra suknu silno iza mene. Ogroman pritisak me je zajedno sa ćilimom ispalio visoko u vazduh! Počeo je slobodan pad. Ćilim se zbog nečeg pokvario i postao obična krpa. Mislio sam da mi nema spasa kad dunu vetar sa boka iz pravca juga. Vruć vetar! Nalet toplog vazduha mi je ublažio pad u mrtvačku raku spremljenu za ukopavanje pokojnika. Bilo je puno sveta po&scaron;to je pokojnik, izgleda bio omiljen za života. Obuzela me je stra&scaron;na sramota po&scaron;to sam očigledno pokvario tužan događaj. Počeo sam se izvinjavati, međutim organizator sahrane me je saosećajno potap&scaron;ao po ramenu, pokazujući razumevanje za moju nesmotrenost. Čak mi je i najbliža pokojnikova rodbina izjavila sauče&scaron;će na zloj sreći koja me zadesila. Oprostio sam se jedva nekako sa pogrebnim skupom i najednom se razvedrih setiv&scaron;i se da imam sarmu za ručak. Dobro sam se najeo. U zdravlje!!! Generalna 2017-10-14T23:13:42Z kostabednik Govornica http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2017/10/28/govornica - Čekajući svoj trenutak, slu&scaron;ao sam govore prethodnika i pratio reakcije okupljenih. A okupljeni su, većinom kao i ja, čekali da na njih dođe red. Neki su već govorili, pa su sada čekali nekog od svojih rođaka ili prijatelja da održe govor. Oni, koji su imali mnogo rođaka i prijatelja, imali su i veliku podr&scaron;ku tokom držanja govora. Bilo je i nekih nesrećnika čiji su prijatelji ili rođaci bili ti koji su pijani dobacivali, izlažući govornika podsmehu. Da, niko ne ume tako da te ogovara i izlaže ruglu kao prisni i poverenju izabrani. Pravo da nam psuju majku i ostalu rodbinu, da nas časte najgorim uvredama , imaju na&scaron;i bliski prijatelji i rođaci. Koliko sam puta čuo majku koja, sopstvenom detetu, psuje majku! Brata koji bratu, psuje i oca i majku. Mogao bih o tome da govorim kada se popnem za govornicu. Mogao bih da kritikujem okupljene zbog svojatanja tuđih misli i ideja. Da prokažem recitatore citata koji izgovaraju napamet naučene misli želeći da se prikažu visprenim i obrazovanim.   Onda, mogao bih svima da održim lekciju, kako treba život živeti, a ne čekati svoj red i slu&scaron;ati tuđe naklapanje. Sa kakvim pravom bih to sebi mogao da dozvolim? Nemam to pravo. Koga je briga za isprazne, mediokritetske ispade omladinaca? Koga pogađa to &scaron;to neki govore na stranom jeziku? Za&scaron;to bih ismevao omamljene mislioce i dokone domaćice?   Kada bih mogao da kažem ne&scaron;to lepo i zanosno. Kada bih mogao da izbegnem patetiku i ostanem skroman i pristojan. Koliko je bitno ono &scaron;to ću reći, toliko je bitno &scaron;ta će rečeno reći o meni. Dođe mi da pobegnem. Video sam nekoliko njih koji su zbrisali. Pravdali su se svakakvim razlozima. Pravim i lažnim. A ja neću da bežim niti da se pravdam.   Zbog nekog, meni nejasnog, razloga ja ću Vas sada podsetiti na jednu zgodu iz Ha&scaron;ekovog, Dobrog vojnika &Scaron;vejka:   - &Scaron;vejk je posilni kod vojnog sve&scaron;tenika. Taj sve&scaron;tenik je notorna pijanica. Čitavog dana tera &Scaron;vejka da, pod kojekakvim izgovorima, traži novac u zajam od sve&scaron;tenikovih kolega oficira. U međuvremenu sve&scaron;tenik se opio do ludila čekajući &Scaron;vejkov povratak od, ko zna kojeg, kolege po redu. Konačno, dočekav&scaron;i &Scaron;vejka, vojni sve&scaron;tenik poče  bezuspe&scaron;no da pali mu&scaron;tiklu &scaron;ibicom. Odustao je tek kada je potro&scaron;io celu kutiju &scaron;ibica, sve pri tom govoreći: - Neće, pa neće! To mi vi namerno duvate!     Smejem se glasno sa govornice u trenutku kada vlada muk iz publike. Kao vodom poliven progledam i vidim okupljene koji me sumnjičavo gledaju. Svaka nada mi je odlepr&scaron;ala. Ma, nisam se nadao! Nisam očekivao. Nisam znao. I bolje da nisam. I kome je ovo sa govornicom palo na um? Kako sebi to da objasnim? Za&scaron;to? Dodaću samo:Živela sloboda! <a id="res_132326" href="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/01901120001.JPG"><img src="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/previews/01901120001.JPG" border="0" /></a> <div align="center">- U      Z D R A V LJ E ! ! !</div> Generalna 2017-10-28T19:48:53Z kostabednik Jednogodišnja priča http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2018/05/20/jednogodisnja-prica2 <div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center">    Primetio sam da uporno posećujem jedno isto mesto. Posećujem ga vrlo rado. I toalet posećujem vrlo rado ali nije to ono mesto. Komotno ga mogu zvati " Moje mesto." I odlučim se. Pomogao mi je u nastanku ideje film "Dim". Ali da ne rastežem priču.</div><div style="text-align: center">   Počeo sam da radim i radim dok nisam zavr&scaron;io. Onda sam jo&scaron; malo radio. "Wish you were here - Pink Floyd" se nametnulo zbog vremenskog okvira. A ima i o tome priča.</div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center">     Kada smo, moj kum i ja, odlučili da odemo na Durmitor tome je doprineo Moča. Sa njim smo se družili tada. Veoma često nam je pokazivao fotografije i sa jakom emocijom opisivao lepote Durmitora. Na jednoj fotografiji se nalazi stena na kojoj je sprejom ispisano " Wish you where here". Bilo je u tome mnogo simbolike.</div><div style="text-align: center">    Kada smo se kum i ja obreli na Durmitoru, prethodno se smestiv&scaron;i i prenoćiv&scaron;i, po slaboj ki&scaron;ici zaputismo se do Crnog jezera. Hteli smo malo da se slikamo. Međutim ubrzo počesmo da tražimo vi&scaron;lji položaj za fotografisanje te se počesmo uspinjati mimo staze sve vi&scaron;lje i vi&scaron;lje. Strmina je postajala sve veća i pređosmo granicu povratka nazad. Osnovna početnička gre&scaron;ka! Mimo staze, uspinjanje po mokroj travnatoj strmini je vrlo rizično. Visina je sve veća kao i strah. Jedva izbauljasmo uz proklizavanja ruku kaljavih od busenja za koja smo se hvatali grčevito. Bili smo najednom na stazi i pred nama stena sa natpisom "Wish you were here"!</div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center">          A sada pogledajte i poslu&scaron;ajte ...</div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center"><a href="https://youtu.be/4lv7XUy4bsM"> https://youtu.be/4lv7XUy4bsM</a></div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center">Izvinjavam se, bezuspe&scaron;no sam poku&scaron;avao da ubacim video ali neće, pa neće!</div><div style="text-align: center">Zato sam ostavio video url.</div><div style="text-align: center">Pogledajte, godinu dana sam radio i radio dok nisam uradio. </div><div style="text-align: center">P.S.</div><div style="text-align: center">19.5.2018. </div><div style="text-align: center">Primetio sam da me je vlasnik muzike na Jutjubetu ucenio reklamama u videu, pa sam bio prinuđen da muziku promenim. Lično, mislim da je ovako bolje ali mi je žao &scaron;to mi to kvari prethodnu priču. Da ne bih brisao priču dodajem ovaj P.S.</div><div style="text-align: center">Izvinjavam se, mnogo se izvinjavam! </div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center">         U        Z D R A V LJ E ! ! ! </div></div> Generalna 2018-05-20T21:35:00Z kostabednik Razgovor, podsećanje i studenti medicine http://kostabednik.blog.rs/blog/kostabednik/generalna/2018/12/06/razgovor-podsecanje-i-studenti-medicine   <img src="http://kostabednik.blog.rs/gallery/8900/ablok.jpg" border="0" />   -      &Scaron;ta, studenti medicine?-      Nemam pojma. Ajd, beri te jagode!-      &Scaron;to si rekao, beri jagode?-      Radi sira i vojne muzike.-      Sreda, 5. decembar .-      &Scaron;ta priča&scaron;, bre?-      Nema jagoda za branje, 5. Decembar je!-      A studenti medicine?-      Tako mi je zvučao naslov.-      Ej, ti vi&scaron;e nemoj, vidi&scaron; da ti nije dobro.-      A, o jagodama sam mislio kad sam se setio.-      Čega si se setio?-      Da ovo ovako radim.-      Kakve to ima veze sa jagodama?-      Zna&scaron;, ono pre, kad smo na&scaron;li one jagode kod mrcini&scaron;ta? Tamo je, kao, ovo počelo.-      Za&scaron;to govori&scaron; tako čudno?-      Ne znam, tako mi reči izlaze, mimo moje volje. Sve &scaron;to se de&scaron;ava je voljom Tvorca.-      Daj, mani me tih ideja! Evo, ja ću da ćopam! Jel, Tvorac odlučio da ja sada ćopam?-      Naravno.-      E, onda neću da ćopam.-      I to je On odlučio.-      On je odlučio da ti kaže&scaron; ono o jagodama?-      Ne, ja sam razmi&scaron;ljao o jagodama, a posle sam rekao.-      Možda si ti u pravu za studente medicine.-      &Scaron;to?-      Ti i jesi za proučavanje.-      Misli&scaron;, zato &scaron;to sam se prvi setio?-      Ko kaže da si se prvi setio?-      Evo, ti si puno čitao. Gde si čuo ovako ne&scaron;to?-          - E, da zna&scaron; &scaron;ta sve ljudi pi&scaron;u ne bi ti bilo dobro! Kakve sam ja budala&scaron;tine pročitao ... Nema&scaron; pojma!-      Nego, to o jagodama je isto kao i ono sa vevericama.-      Dokle će&scaron; me proganjati sa tim vevericama?-      Jel i to Tvorac odlučio da viče&scaron; onda kad si se naduvao lepila?-      Malo si dosadan i sa tim lepilom!-      Mada, zna&scaron; da sam i ja spominjao veverice u onom &scaron;to pi&scaron;em?-      Ono o Kljusonu?-      Aha!-      Eto vidi&scaron;!-      &Scaron;ta?-      Da nije Tvorca ti ne bi pisao o vevericama.-      Nisu to te veverice! Ove sam ja video u &scaron;etnji. Stvarno! Nisam bio naduvan kao ti, pa da mi se pričinjava.-      Ipak si ti za studente medicine.-      Ne, nego si ti DOKTOR za studente!-      Doktor Kosta!-      Reko dosta!-      Ajd, u zdravlje!     Generalna 2018-12-06T20:33:15Z kostabednik