Kerovi

Rotvajler

Krepak je i stasit, i nije nezgrapan pas. Jaka postava žari snagom, okretnošću i ustrajnošću. Na okolinu i na gospodara reagira vrlo osetljivo. Ima velike radne sposobnosti, a zahteva poseban način ophođenja. Glava je srednje duga, čeoni dio lobanje je vrlo naglašen. Ima izrazite jagodice i stop. Ima škarast ugriz. Vrat je snažan i mišićav, bez podvratnika. Rep je kratko kupiran, a neki se psi i okote bezrepi. Dlaka je kratka, gruba, oštra i priljubljena, s gustom poddlakom. Crn je sa smeđim mrljama po jagodicama, gubici, prsima i udovima. Visina - do 68 cm, težina - oko 50 kg. Doživi oko 10 godina starosti. Najpre se pojavio u njemačkom mjestu Rottweilu, gdje su održavali velike životinjske sajmove. Koristili su ga čak i za kroćenje bikova, kao i za vuču kolica. Za službenog je psa priznat 1910. godine. Pravilnim odgojem postane poslušan i dobar čuvar. Ima dobru sposobnost učenja, mada ga je bez stručnog znanja o školovanju teško odgojiti. Sazre tek nakon dve godine. Jako je borben i kod vežbi ne obazire se na udarce. U nekim zemljama spada u pasmine kojima nije dozvoljeno izvoditi vežbe obrane.Jako voli porodične članove, iako pokušava postati vođa čopora. U tom slučaju moramo ga udaljiti iz kuće. Nije mu potrebno puno kretanja, mada nije pas za stan. Živeti mora u vrtu ili psetarnici, a uz to mu je potrebno puno dodira s Ijudima. Rotvajler nije pas za početnike već samo za Ijude koji imaju iskustva sa psima. Otporan je i robustan.

Pit bul terijer

Snažan je, mišićav i dobro oblikovan pas koji se kreće neverovatnom lakoćom. Neobična je njegova glava koja je meko izbočena od temena prema kraju nosa. Bele bul terijere kojima se kroz dlaku vidi ružičasta koža, nepoznavaoci zamjenjuju s praščićima. Sprijeda glava izgleda ovalna u obliku jajeta. Oči su prilično male, leže postrani i trouglaste su. Tanke uši su uspravne, kratak rep je debeo u korenu i tanak na kraju. Dlaka je kratka, glatka, sjajna i tvrda. Boja: potpuno bela s tamnijim oznakama na glavi, tigrasta ili tigrasta s belim oznakama. Visina - oko 45 cm, težina - što veća. Živi do 14 godina. Bul terijer je gladijator među psima, uzgojili su ga kao borbenog psa što je još uvijek živo u njegovim genima. Tog psa mogu imati izuzetno snažni Ijudi, jer je i on snažan.Bul terijer ima visoki prag suzdržanosti, odlično zna razlikovati da li ga je neko lupio nehotice, u šali ili ozbiljno. Čaroban je i neumoran u igri s decom. Siguran je čuvar. Malo laje, a čuva vrlo dobro. Može se satima odmarati, a može se i satima šetati. Rado se igra , ali ga treba imati na ograđenom području. Jako je privržen gospodaru, poštuje ga i na njega je ljubomoran. S drugim psima je prijazan dok se prvi puta ne potuče, a nakon toga je napadač. Jednostavan je za čišćenje. Ima problema s bubrezima (za njega je opasno ležanje na vlažnom mjestu). U nekim državama su tim psima zabranili učenje obrambenih vežbi.

Nemački ovčar

Pravougaonog je telesnog oblika, jak i mišićav. Isijava moć svojih predaka, inteligenciju i pokretljivost. Telo mora biti građeno funkcionalno, harmonično i skladno. Već na prvi pogled mora biti vidljiva razlika među spolovima. Kreće se kasom, stoga su kod nemačkog ovčara posebno važni pravilni uglovi među udovima. Glava je suha, s jakom klinastom gubicom. Uši moraju biti uspravne i postavljene tako da su ušne školjke usmerene napred. Na repu je dlaka nešto duža. Rep mora doseći skočni zglob. Dlaka je oštra, a poddlaka gusta. Osnovna , boja je crna s odgovarajućim oznakama pšenično smeđe do sive boje.Visina mužjaka - od 61 do 65 cm, ženki - od 55 do 60 cm.Nemački ovčar je najomiljenija službena rasa na svetu. Uzgajači i ljubitelji su udruženi u u WUSV (Svjetski savez njemačkih ovčara). Samo u Nemačkoj je 150 000 članova Društva nemačkih ovčara i oko 15 000 prijavljenih uzgajača. Nemačkih ovčara na svijetu ima 1,5 milion.Prvi pas koji je bio upisan u knjigu nemačkih ovčara bio je "Horand von Grafrath", koji se prvobitno zvao "Hektor-Linksrhein" i postao je otac svih ovčara. Njegov vlasnik, konjanički satnik Max von Stephanitz, ovako ga je opisao: "Horandu von Grafrathu je sudbina namenila upis pod brojem jedan u rodovnu knjigu nemačkih ovčara. Za tadašnje kinološke zanesenjake to je bio pas koji je ostvario njihove snove. Bio je dovoljno velik, jakih kostiju, lepih telesnih linija, s plemenitom glavom, suhim i žilavim telom, izvanredno skladno građen. Imao je i primerne osobine

Nemačka doga

Njegova slika sjedinjuje veličinu, moć, punoću tela i eleganciju.Ogroman pas krupiranih ušiju (to mu daje harmoničan izgled). Nemačka doga je skladno građen pas koji se puno i elastično kreće. Ima izrazitu glavu. Strašljivost i neurotičnost teške su greške. Dlaka je kratka, glatka i sjajna, u šest različitih boja: žuta, tigrasta, crna i bela, harlekin boje te crna i plava. Visina - najmanje 80 cm, težina najmanje 85 kg. Dočeka starost od oko 7 godina.Na strogrčkom novčiću već 36 godine prije nove ere nalazimo psa koji je neverojatno sličan današnjim dogama. Pretpostavlja se da je njemačka doga starogrčkog porekla i odatle proizlazi današnje poređenje sa lepotanom Apolonom. Prvi predstavnici najveće evropske pasmine pojavili su se 1876. godine na izložbi pasa u Hamburgu. Mnogim ljudima je taj pasji velikan nedostižan, jer za dogu treba mnogo novaca (hrana) i mnogo prostora, premda može živeti i u stanu. Nemačka doga se oseća neprijatno ako je oko nje mnogo ljudi. Po prirodi je prijatna i nije oštra. -Među dogama nema nasilnika. Kada je dobro odgojena i živi uz porodicu, prijatna je, ljupka i privržena životinja. Deci u razvoju izvrstan je prijatelj i odličan čuvar. Potreban je odlučan i dosledan odgoj. S neodgojenom dogom život je nemoguć. Sazrije tek u drugoj godini starosti.

Nemački bokser

Srednje velik pas, lijepe postave i kvadratičnog izgleda (dužina tela je jednaka visini tela), s jakim kostima. Brz je i elegantan, ne sme biti krut ili premršav. Glava je dobro izražena: široka gubica i uski stop. Bore na koži se mogu pojaviti između dugih i kupiranih ušiju koje su tesno povezane. Donja čeljust je duža od gornje (predgriz), prekrivaju ih usnice. Izraz lica ne sme biti tužan već veran i ne oštar. Dlaka je kratka i sjajna, od tamno jelenje do žute boje, a najtraženija je boja između te dve. Tamna maska je ograničena na područje gubice. Visina 63 cm, težina nešto iznad 30 kg. Bokser doživi od 8 do 10 godina starosti. U standardu je posebno naglašen pravilan nosni dio lubanje. Precizno je opisana i narav. Po mišljenju ljubitelja tih pasa gubica je od velike važnosti i potrebna joj je brižna nega. Što to znači? Bokser je agresivan i oprezan pas, potreban mu je nježan, ali odlučan i dosledan odgoj. Možemo reći da je mek za učenje (ne uvijek), a prema gospodaru je osjetljiv. Potiče od borbenih pasa, neustrašivo se zna suprotstaviti protivniku i jak napad ga ne može prestrašiti. Pogrešnim odgojem može postati opasan nasilnik. lako se ubraja među službene pasmine, prije svega je kućni i porodičnii pas. Živahan je, razigran, izvanredno pažljiv prema djeci i ostalim članovima obitelji. Tipično je da se gura njuškom u ukućane kako bi dokazao svoju naklonost. Njegovu kratku dlaku je lako negovati. Skroman je i zadovoljan boravkom u stanu gde ne laje previše. Njegova živahnost i potreba za kretanjem zahtijevaju redovne i duge šetnje. Preporučljivo ga je školovati. Kod nas na žalost nisu propisani ispiti za priplodne životinje na kojima se ocenjuju prirodne osobine. Bokseri moraju biti temperamentni, tvrde konstitucije, unutrašnje čvrsti, jaki i izdržljivi. Za dozvolu uzgoja treba imati negativan rengenski snimak kukova (ne sme biti displazije). Bokseri mogu biti svojeglavi, posebno ih dobro treba naučiti da se odazivaju na poziv. Klub koji pozorno brine za razvoj pasmine ustanovljen je 1886. godine u Munchenu. Odakle potiče ime bokser nije poznato - možda je to ime dobio zbog agresivnosti, a možda je podrijetlom iz Velike Britanije, odakle su njegovi preci.Otac prvog njemačkog boksera bio je engleski buldog. Po njima imaju bokseri veće ili manje bele pege. Bela boja je u početku bila dozvoljena, ali od 1925. godine čisto beli bokseri više nisu bili priznati. Nešto bele boje još se uvek tolerira na prsima, trbuhu i nogama.Pored naravi, kod boksera pozornost privlači i njegova skladnost - mršavo i mišićavo telo koje odaje hrabrost.Stariji bokseri imaju često problema s kičmom što se primećuje kada pas ne može više galopirati i ne maše više tako intezivno zadnjim delom tijela (to radi jer ima kupirani rep). Nemački bokseri su više nego ostale pasmine skloni bolestima.

Mops

To je stasit patuljasti pas, koji potiče od malo poznatih linija molosoidnih pasa. Glava mu je velika i okrugla, s dubokim poprečnim kožnim naborima na čelu. Nosni dio lobanje je kratak, ravan i širok, napred tup, s izrazito crnim licem i širokom crnom njuškom. Mopsu je u standardu predviđen predgriz. Oči su tamne, skoro crne, okrugle i postavljene tako da svako gleda na svoju stranu. Pogled je vrlo pozoran. Uši su crne, malene, tanke. Vrat je kratak i snažan, s jako izraženim podvratnikom. Rep je po mogućnosti dvostruko savijen, držan iznad leđa. Dlaka je kratka i svetleća, od srebrno sive do boje marelice. Visina - do 32 cm, težina - do 8 kg. Doživi i 15 godina. Mopsovo poreklo nije potpuno jasno. Preci su možda bili engleski buldozi ili kineske pasmine. Ime mops, kojeg i mi upotrebljavamo, nemačkog je porekla (staronjemački mup znači natmuren). Spada u pse za pratnju. Nekada je bio modni pas, a sada je razmerno rijedak. Upravo je šteta da ti psi nisu više rašireni. Mops je stvarno nezahtevna, pristupačna rasa i može živeti u malom stanu. lako je malen, hrabar je čuvar - u tome se ogleda njegova molosoidna prošlost. Potreban mu je dosledan odgoj. Moramo biti odlučni i kada odraste. Naime, izvanredno je pametan, sposoban brzo otkriti sve slabosti svojeg gospodara i dobro ih iskoristiti. Može postati pravi tiranin. Još jedna slaba osobina: kada diše glasno sopće, a dok spava hrče. Po naravi je tvrd. Moramo paziti na nabore među kojima se mogu pojaviti upale.

Maltezer

Mali je pas, kod kojeg je dužina tela veća od visine. Od glave do vrha rep je obrastao svilenkastom, dugom i svetlom dlakom. Glava ima naglašeno čeono koleno. Čeoni dio lobanje je izrazit, također i trepavice. Njuška i gubica su crne boje, oči velike, tamne, živahne i pametne. Telo je u pasminskom standardu potanko opisano. Rep je u korenu jak, na vrhu tanak i prekriven je dugom dlakom, koja pravi lepezu. Pojedine dlake tog gustog krzna duge su i do 22 cm. Boja krzna je potpuno bela. Visina mužjaka - od 21 do 25 cm, težina - 3 do 4 kg. Dožive veliku starost. Pas ne potiče s Malte, već je njegova domovina dalmatinska obala - otok Melitaea koji se danas zove Mljet. Maltezer je bio opisan još u starogrčkoj literaturi, a ti psi bili su ljubimci već i starogrčkim damama.Maltezerova dlaka podseća na staklenu vunu. Na krznu se često oblikuje razdjeljak, posebno na leđima. Dlaka se potpuno razvije tek u trećoj godini života i mora biti jako bogata. Treba je negovati četkom (ne metalnom!) i češljem (također ne metalnim). Redovito treba čistiti iscjedak iz očiju, jer inače dlaka na tom mjestu postane žućkasta. Maltezer je privržen čoveku, vrlo je oprezan, mada nije nervozan i osoran. Živahan je i rado se kreće. Kao i svi drugi bišoni tipičan je damski pas.Dobrog je zdravlja i rijetko oboli. Šteta je da su jako skupi i stoga prilično nedostupni.

Koker španijel

Daje utisak marljivog i jakog lovačkog psa. Telo je anatomski uravnoteženo i čvrsto. Od grebena do korena repa mora imati istu dužinu kao što je i visina grebena. Čeoni dio lobanje je dobro razvijen. Glava ne sme biti ni prefina ni pregruba. Američki tip koker španijela razlikuje se po okruglom obliku lobanje, s dobro izraženim obrvama, a pored toga taj je pas nešto manji i ima i raskošnije krzno. Kod engleskog kokera dlaka je polegnuta i svilenkasta, ne valovita. Može biti crni ili smeđi, crn sa smeđim mrljama, crno-beli, narančastobeli, crno-beli sa oznakama različitih boja. Visina - 39 do 41 cm, težina - od 12 do 14,5 kg. Doživi starost do 16 godina. Prvobitno je koker španijel bio namenjen za lov na pernatu i nisku divljač. Uzgojen je bio u Engleskoj, gdje je najviše tipova španijela u Europi i važi za jednog od najstarijih španijela.Kod lovaca se u zadnje vreme opet povećalo zanimanje za te pse, a koker je i omiljen i privlačan kućni, odnosno porodični pas, kojem je potrebno puno kretanja, neverovatna je izjelica i naginje tuči.Privržen je ljudima, ljubak i osetIjiv. Prijatan je porodični pas. Voli lov, neumoran je i neosetljiv na vremenske neprilike. Jednostavno ga je odgojiti i vodljiv je. Nije preterano dobar čuvar i ne laje puno. Među kokerima su i neurotični psi, stoga pazite da ne kupite štene iz slabih, neurotičnih linija.Ako je iskvaren može bili vrlo neprijatan. Posebno upozoravam na pažljivo čišćenje unutrašnjosti ušiju. Naginje čestim upalama vanjskog ušnog kanala.

Klamber španijel

To je pas krepkog tela koji ostavlja dojam silnika, a ipak najmirniji je od svih španijela. Glava je velika, kvadratična i masivna, čeoni deo lobanje je širok s naglašenim zatiljkom, čeono koleno je duboko, s jakim obrvama. Oči su boje tamnog jantara. Velike obešene uši imaju oblik listova vinove loze, gusto su prekrivene glatkom, priljubljenom dlakom. Noge su kratke, ravne i snažne, šape su velike i okrugle. Bogato je odlakan gustom, svilenkastom i glatkom dlakom. Jednobojan je (beli), s oznakama limunski žute boje. Visina - 42 do 45 cm, težina - od 25 do 32 kg. Živi do 12 godina. Nepoznavaoci tog psa često zamenjuju s bernardincem. Njemu je uistinu na prvi pogled sličan, mada je prilično manji. Klamber španijel je najteži od svih španijela. Ime je dobio po zamku Clumber u Nottinghamshiru, koji je bio vlasništvo plemića iz Newcastlea. Moguće je da potiče iz Francuske. Prvi su ga puta pokazali 1859. godine na izložbi u Birminghamu. Klamber je uvijek retka pasmina, spor je pas koji tiho traži i ima odlično razvijen njuh. Njegova mirnoća omogućava korištenje u traganju i u sredinama gdje postoji velik broj vidnih i slušnih podražaja. Te prijatne i dobre karakteristike klamberu omogućavaju da može biti i dobro porodični obiteljski pas, koji se na dugim šetnjama uvek drži uz čovjeka i malo se udaljuje. Retke su prigode kada ga je potrebno imati na uzici. Čišćenje krzna isto je kao i kod drugih španijela. Otporan je.

Jurski gonič

To je srednje velik pas s telom dužim od visine. Uzgojem se htelo posebno naglasiti jakost i istrajnost. Kod tipa svetog Huberta, glava je teška, zaobljena, s izrazito velikim, obešenim ušima. Kod lakšeg tipa glava je suha, duga i uska kao kod drugih goniča. Na gornjem delu glave je izrazito i dobro vidljivo teme, a čeono koleno nije izraženo. Pažnju privlače prednje noge izrazito jakih kostiju. Dlaka je glatka i dobro priljubljena. Boja: jednobojan, žuto smeđ ili crveno smeđ s crnim sedlom, crn sa žuto smeđim oznakama. Česta je bela pjega na prsima. Visina - od 40 do 46 cm. Težina - od 27 do 30 kg. Doživi razmeno veliku starost.Taj pas je bliži rođak psa svetog Huberta, od kojeg potiče i bloodhound. I jurski gonič je neustrašiv, mada dobrodušan i ima izvrsno razvijen njuh. Jurskog goniča lakšeg tipa zovemo i bruno zbog njegove tipične boje (bruneau - smeđ). Ti psi imaju najjači glas među svim goničima.Njihovo lajanje je duboko i daleko se čuje, a na tragu često tuli. Zbog toga ga zovu i "tulilac". U Švicarskoj ga zbog njegove neumornosti i ustrajnosti upotrebljavaju za lov na teško prohodnim predelima i to za sve vrste divljači. Odličan je u traganju za krvavim tragom. Privlačna lepota, miran karakter i činjenica da, osim u lovu, malo laje, uzrok su tome da jurske goniče (a i ostale lovačke pasmine) kupuju ljudi koji nisu lovci. Vrlo su vodljivi na uzici i ne stvaraju probleme. Oprez ako goniča pustimo u lovištu, glasno će i dugo tragati, i neće se brzo vratiti!