Reči lete,napisano ostaje...

Oni imaju karakter :-)

, 07 2010 15:22:04 +0200

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Počela je žurka! Pravi je Sex on the beach...

Polako pridolaze pozvani gosti...

Koga sve tu imamo:

Belo i crno vino, dobri drugovi. Crni je baš namazan i izfoliran, pun je sebe i narcis. Najbolja drugarica mu je coca-cola, ali ona nije pozvana na žurku, kaže višak je ipak ona voli sedeljke i dečje rodjendane.

Beli je fin, dobar on je neko ko ima ukusa i stila...

Koga još tu vidimo? Tekilu, ima lepo ime, ali neki je ne vole uvek je društvu limuna i soli, oni su svi kao nešto namrgodjeni glume neko ludilo.

A evo ga došao je i Pivo, eh koji je to mangup, bole njega uvo za sve njemu je bitno da dobro izbleji...

Tamo negde u separeu, gorki list i vodka kao glavne face. On ima keša, vozi dobra kola i šeta dobre cice, a ona pa šta mislite? Ona je dobra ženska, a i sponzoruša. Za njihov sto seda wisky koji vodi desetu ribu za večeras, vodku-djus...

A evo nam i golubčića, jin-tonik i tekila sun rajz, zaljubljeni par, cmaču se pred svima...Mogli bi ste da iznajmite sobu...

Polako pristižu i ostali, evo ga vinjak buntovnik, reklo bi se da je teška pijandura...

Naravno, nijedna žurka ne može da prodje bez razuzdane dečurlije ka što su guarana, energy, burn, svrati tu po neka breskva, narandza ipak su tu da ne misle da nešto propuštaju i zaostaju...

Možda nalete i ovi padobranci, rakija, lozovača oni vole da prave frku, pa zato dodje kisela voda-murija...

Žurka traje, svi su u transu, atmosfera se zagrejala...

Pozdrav iz Alkohol city-a!

Preokret 4.

, 11 2010 17:33:56 +0200

Stajao je na vratima i delovao kao da će svakog trenutka vrištati od sreće,ali umesto toga zagrlili su se snažno,bilo je jako emotivno,oboje su plakali i reči su bile suvišne.Prvi put je videla muškarca da plače.Bio joj je i dalje privlačan,po neka bora se nazirala na licu,ali kao i pre brinuo je o sebi.

-Nemaš pojma koliko sam čekao ovaj momenat da te vidim!Umalo da mi srce pukne od uzbudjenja,nisam više tako mlad,a što sam stariji emotivniji sam.I dalje si jako lepa!

-I ja sam srećna što te vidim,ovo je baš bilo opasno za srce!I ti se nisi mnogo promenio i dalje si dasa.Ali dosta laskanja,ajmo da popijemo nešto da nazdravimo našem susretu!

Nije skidao pogled sa nje,kao ni ona sa njega,delovali su kao neki zaljubljeni tinejdzeri.Dugo su pričali,jer imali su mnogo toga da kažu jedno drugom.Ispričala mu je i dogadjaj sa bivšim,bio je jako besan što joj je to uradio.Ali njoj više ništa nije bilo bitno,važno joj je bilo što je on ponovo tu,osećala se sigurnije i nadala se da neće ponovo otići,ali nisu više deca vreme je da se vole kao odrasli ljudi,bez bežanja,strahova,nesigurnosti.

Vodili su ljubav,kao da je vulkan proradio u njoj!Bio je tako nežan,strastven i divalj.Osetila je koliko mu je falila.Predavala mu je svaki deo sebi.Njegovi dodiri su je dovodili do ludila,znala je da je on jedini koji je to mogao i moćiće,jer probala je sa drugima,ali niko od njih nije mogao da sve ovo probudi u njoj.Na kraju se čekanje isplatilo,vratio joj se!

Zaspala je na njegovim grudima,kao što je i volela,ali ovog jutra on je i dalje bio tu.Osećala je toplinu njegovog tela,posmatrala ga je kako spava,bio joj je lep,osećale se zaista kao tinejdzerka koju je mama pustila da prespava kod dečka.Srce je ponovo jako lupalo,ponovo se njeno lice ozarilo,ponovo je bila ispunjena srećom,više je ništa nije moglo rastužiti.

Ustala je pre njega da im spremi doručak.Pomislila je kako je lepo kada nisi sam,kada imaš zbog koga da se budiš i ulepšaš mu dan.Kada se on probudio dobila je puno poljubaca i zagrljaja za dobro jutro.Sedeli su i pričali o svojoj budućnosti.Venčaće se.Ma nek ide zivot pomislila je,nek bude šta bude važno je da je on tu i da je neće napustiti.I nije, bio je uvek tu jer želeo je samo nju.

A sto se tiče onog njenog bivšeg,čula je od nekih poznanika da ga je otkačila ona njegova i da se sada opija svako veče,zvao je par puta ali odbijala mu je poziv.Svako mora da plati svoj ceh zar ne?Ali poželalu mu je sreću u svakom slučaju.

-Volim te ljubavi!

-Volim i ja tebe najviše na svetu,a imam i lepu vest,postaceš tata!

-Jeeeeeeeee!Pa ja sam najsrećniji čovek na svetu!

-I ja sam najsrećnija što imam ovakvog čoveka!

Kraj

P.S.Znam da se mnoge ljubavne priče u stvarnom životu ne završe happy end-om i nisam neki iluzionista,ali ovde i onako puštamo mašti na volju pa izabrah srećan kraj.Liči na špansku seriju, ali na kraju nema scene venčanja,barem neki detalj da promenim.Ali i u stvarnosti sam čula mnoge priče koje malkice liče na ovu,ponekad je nekom život zaista prava španska serija.Inače španske serije ne gledam i ne volim da ih gledam,ali možda bi mogla da budem scenarista istih?!U svakom slučaju možda će se nekom ovo učiniti kao glupa fraza ali “LlUBAV UVEK POBEDJUJE!!!”

Preokret 3.

, 11 2010 16:45:49 +0100

-“Korisnik trenutno nije dostupan,molimo vas pokusajte kasnije!”

Cula se sekretarica,kada je odlucila da pozove decka i da mu sve iskreno kaze da ce se prijateljski videti sa bivsem,i ako je znala da je to ne moguce.

Ali pomislila je sto ne bi otisla do njega,taman da mu sve lepo kaze.

Vrata joj otvorila jedna lepuskasta devojka,vitka, sa ne bas pravilnim crtama lica,ali bila je privlacna.

-Da li je tu Danijel?

-Da jeste,a ti si sigurno Lidija?

-Da jesam.

-Drago mi je,ja sam njegova bivsa devojka,mada pardon vec sadasnja,a on ce ti sve objasniti.Moram da idem,zdravo!

Stajale je i gledala za njom kako odlazi,nije znala da li da udje ili se okrene i ode,i da li je ona nju uopste dobro cula sta je rekla.Ipak je usla i ugledala njega bila je potpuno smirena,ali i uplasena.

-Zdravo,hoces li mi reci sta se desava,otkud ona u tvom stanu?

-Pa…znas kako pricao sam ti njoj,to je moja bivsa,sinoc smo se videli pricali i shavtili da zelimo da pocnemo sve iz pocetka…Znam da je mozda glupo sto cu ovo reci,ali hteo sam da je napravim ljubomornom sa tobom jer je i ona imala nekog tipa i nisam to mogao da podnesem,svidjala si mi se,ali ona je ipak zena bez koje ja ne mogu!

-I to tako bez ikave grize savesti?Zasto mi nisi rekao pre toga,nego ti si se sinoc kresao ovde sa njom,a i dalje se bio samnom!Ne mogu da verujem da si toliki folirant,sta sam ti je zgresila pa si mene nasao kao zrtvu da svoju bivsu pravis ljubomornom?!Vratice ti se sve!Zbogom!Da i hocu da sto pre dodjes i pokupis one stvari koje su ostale kod mene,javi se samo kada dolazis,da znam da izadjem iz stana dok to ne pokupis!

Naravno nije pokusavao da je zustavi,jer i onako nije mu stalo.Plakala je i ako joj mozda nije bio zalepljen za srce,nije joj bilo svejedno,povredjena je opet,nije to zasluzila,osecala se slomljenom…Zelela je da bude sama i odspava…Jos jedan preokret,ali nimalo prijatan za nju.Samo sto je utonula u san neko je zazvonio na vrata…

Nastavice se…

Preokret 2.

, 07 2010 12:17:53 +0100

Pomislila je kako se u momentu sve srusilo,a u neku ruku kao da je i ozivelo.Sedela je i razmisljala sta da radi,da li da ga pozove ili da ignorise sve to?U isto vreme je osecala i tugu i srecu.Taman je sve krenulo kako treba,postojala je nova osoba u njenom zivotu,a sada kao da bi volela da vrati ono vreme,ali nije zelela da povredi coveka koji je jedini posle njega uspeo da joj vtrati sjaj u ocima.

Odlucila je da nastavi dan kao sto je i trebala,mada je bila jako poljuljana nije znala kako da se ponasa pred svojim deckom,ali je bila sigurna da mu ovo ne moze reci,zelela je da svoju proslost sakrije od njega,ali duhovi proslosti kad tad ozive i vrate se.

-Jel si dobro?Nesto si bleda…

-Ma,dobro sam,ali nisam sigurna da cu moci da ostanem dugo,mislim da mi treba vise sna…

-Nema problema.Mozemo da odemo na kafu,ako ti tako vise odgovara?

-Da,to bi mi prijalo…

-Nikad mi nisi pricao o svojim bivsim ljubavima,jel postojala neka posebna osoba?

-Otkud sad to pitanje?

-Pa eto tako,zenska radoznalost…

-Da.postojala je,jos uvek postoji.Cujem se ponekad sa njom i vidim,ostali smo dobri prijatelji…

-Pa zar je to moguce?

-Da,pa u mom primeru vidis da jeste.

Dok joj je sve to pricao,pomislila je kako to nije govorio sa ravnodusnoscu,kao da ni on nije rascistio sa svojom prosloscu.Pa zar je to moguce,vidja se sa bivsom i oni su kao prijatelji,ma daj.Ne moguce da tu ne postoji nikakava hemija.Da se nisu mnogo voleli ne bi ni ostali u kontaktu,sto ne bi zaboravili jedno na drugo?Nije joj bas bilo svejedno,jer je pomislila da nije iskren,ali nije ni ona,izbegla je da prica o svojoj proslosti…

-Moram da idem.

-Pa sta nije u redu,jel ti smetalo sto sam pricao o njoj?

-Ma ne u redu je,samo sam umorna…

-Dobro,ispraticu te…

Pomislila je kako je ovo bio dan pun preokreta.Covek njenog zivota se javio,njen sadasnji decko i dalje gaji neka osecanja prema bivsoj,a ona oseca neku nedoumicu i ne zna sta joj je ciniti.Najbolje bi bilo da sve ovo prenoci,jutro je pametnije od noci.

-“Trenutno nisam u mogucnosti da se javim,ostavite poruku!”

-Ej,pa jel ti to mene ignorises?Znam da je mozda glupo sto te sada zovem,ali mislio sam na tebe,nisam te zaboravio i imam potrebu da te vidim.Javi mi se molim te!

-Halo?

-Ej,pa zdravo!

-Zdravo!

-Vratio sam se,znam da je glupo sto se sada javljam i da nemam opravadanja sto sam onako otisao,ali uvek si mi bila u glavi,prolazio sam kroz pakao,zivot me nije tamo mazio.Molim te,reci da nisi ljuta i da cu moci da te vidim?

-Halo?

-Da,tu sam slusam te,ali prosto ne mogu da verujem da tek tako upadas u moj zivot,remetis moj mir!Ostavio si me bez i jedne reci,a sada jos imas smelosti da me pozoves i pravdas se!Da li si mozda pomislio kako je meni bilo sve ovo vreme?Sada sam srecna i ne znam sta hoces od mene?!

Ponos.On je nekada zaista jaci od svega.To je ono sto je izlazilo iz nje,bila je gruba,ali po njoj je on to i zasluzio.Zelela je da ga vidi i zagrli,da vodi ljubav sa njim,da ponovo zaspi na njegovim grudima,ali i dalje je imala onaj strah da ce ponovo otici.

-Znam,znam…Sve je istina sto govoris,razumem te.Ispljuj me znam da sam zasluzio,ali moram da te vidim,sve cu ti objasniti,stovorio sam sve za nas,imacemo nase gnezdo,jel se secas kada smo do kasno u noc pricali o nasoj buducnosti?E pa eto dosao je red na nju.Kada cu moci da te vidim?

Znala je da i ona zeli njega da vidi,ali opet je smatrala da ce uraditi to svom decku iza ledja,sto ne bi bilo u redu.Ali se setila da se i on vidja sa svojom bivsom i smatrala je da su na istom.

-Ali ja imam vezu,zato ti kazem odjednom se javljas i sve mi poremetis!

-Pa,jel ga volis?

-To sad nije bitno,ali nije u redu da njemu radim nesto iza ledja!

-Halo?

-Tu sam,samo sam iznenadjen,nism ocekivao da cu te izgubiti i da te sada neko drugi ima.Naravno da ne treba da mu radis ista iza ledja,ali mogu barem da te vidim kao prijatelj i da popricamo?

-Mozemo,dogovoricemo se!

-Nemas pojma koliko sam srecan sto cu te videti!Cujemo se,lepo spavaj!

-I ti takodje!

Dugo te noci nije mogla da zaspi,mislila je o njihovom susretu,koliko je to cekala,ali sta ce biti nije ni sama znala,opet konfuzija u glavi…

Nastavice se…

Preokret 1.

, 06 2010 12:40:12 +0100

Zelela ga je kao nikog do sad.Ta noc bila je samo njihova.Strast se osecala u vazduhu,uzbudjenje je raslo.Poljubcima je milovao njeno telo,bili su kao jedno.Zaspala je srecna i zadovoljna na njegovim grudima.Ujutro je bilo sve drugacije,probudila je hladna postelja,on vise nije bio tu,znala je da se nece ni vratiti.

Puno je tragova bilo,puno secanja.Dugo je lutala i trazila iste takve oci,iste usne od meda,iste takve ruke koje su je dodirivale.Ali uzalud niko joj nije bio privlacan,kao da joj je iscupao srce i odneo sa sobom.

Ipak u toj stalnoj nadi da ce se pojaviti neko,to se i desi.Bio je lep,obrazovan,duhovit i polako,ali sigurno osvajao je.Mada opet je bila u grcu da to nije to,ali zelela je da proslost ostavi iza sebe i pruzi sebi novu priliku da konacno bude srecna.

Da li dolazi do preokreta?Da li se neke stvari desavaju onda kada se najmanje nadas ili kada su ti ne potrebne?

Spremala se za sastanak sa njim,bilo joj je lepo ,znate onaj osecaj kada znate da niste sami,da je tu neko za vas,neko ko vam ulepsava dan,ona se tako osecala.Znala je da je pored njega sigurna i da ima toplinu,ali ona nije bila toliko zagrejana za njega,mislila je na one druge oci plave boje.

Taj dan je imala neki cudan osecaj,kao da nije sve islo po planu,unervozila se i pocela je sve da radi u zurbi.U tom mementu zazvonio je telefon,posto nije stigla da se javi ukljucila se sekretarica.

-Ej zdravo,ja sam!

-Bio sam van zemlje,vratio sam se i moram da te vidim,imam puno toga da ti kazem!

Nije mu odgovorila,stajala je ukopana i lila suze.Da li od srece,besa,tuge nije ni sama znala,ali ovome se nije nadala odlucila je da krene dalje,kada eto grom iz vedra neba ili duga posle kise nije ni sama znala,bila joj je konfuzija u glavi.

Nastavice se…

Naučno fantastični san II.deo/"Četrdesete"

, 04 2010 14:39:05 +0100

Čedredesete.Stojim ispred neke zanatske radnje.Ratno je stanje,loši uslovi za život.Kada sam slučajno bacila pogled na staklo,ugledala sam sebe u malo otrcanoj gardarobi,izgledala sam kao siroce.Naravno godine su mi ostale iste ,i tamo sam imala 21.godinu.Sve je bilo drugacije,mesto u kome sam se nalazila izgledalo je kao da u njemu vlada potpuno rasulo.Za druge sam bila vidljiva i mogu vam reći čudno su me gledali,mozda zato sto mi je odeća bila iscepana,a malo i prljava.Nisam se baš prijatno osećala u takvom izdanju,ali nisam imala izbora.I tako ja krenuh u razgledanje tog mesta,koje mi se nimalo nije dopadalo,jer bio je rat sve je bilo razruseno i nije imalo šta lepo da se vidi,jedna prava tamnina.Ljudi su bili tako ne srećni i kao da su negde žurili i sklanjali se od nevolja.Ovaj rat je izgleda na mnoge ljude ostavio velikog traga,kao da sam i sama mogla da osetim tugu dok sam se nalazila ovde.Prašina od ruševina mi je padala po cipelama,zalazila sam u u objekte koji su bili opustošene,jedan jako ružan prizor.

Srce mi je ubrzano lupalo kao da sam osećala nešto loše,u tom momentu čula sam jaku detonaciju.Ljudi su poceli da beže svi su bili vidno uplašeni,a ja sam se ukopala nisam znala gde ću,ne potičem iz ovog vremena to je dobar razlog da ne znam ni gde da se uputim.Ono što su mi naučnici rekli,a što sam jako dobro zapamtila jeste da kada budem primetila da se nalazim u opasnoj situaciji da pronadjem onu skalameriju i napustim destinaciju.I imam osećaj da sam ja upravo sada bila u takvoj situaciji.Sevaju bombe,ljudi su u panici,a ja ni tamo ni ovamo.Krenem i ja da trčim pa kuda me put odvede.To je primeteo jedan čovek koji je upravo zatvarao svoju radnju,ličio mi je na pekara,da zaista je to bio,uhvatio me je za ruku u sklonio kod sebe u radnju,dok se situacija ne smiri,ali izgledao je baš zabrinuto kao da nikada neće proći.Bio je jako ljubazan prma meni,nije mnogo pričao,ali mi je dao neka peciva i jela sam i posmatrala kako napolju sve nestaje i ruši se,nije mi bilo svejedno,i morala sam da što pre da pronadjem izlaz odavde.

Rekla sam pekaru da moram da odem,jer će se moji roditelji zabrinuti,ali on je insistirao da ostanem jer je napolju jako opasno,da će me on kasnije odvesti do kuće,ali ja ovde i nemam kuću,eh kada bi znao da je moja kuća u 21.veku i da sam tamo trebala da budem,a ne ovde.

Na kraju se malo smirilo napolju,pozdravila sam se sa pekarom i krenula da trazim on čudo koje je ovu nevolju i donelo tj.mene dovelo ovde.I dalje su se čuli pucnjevi i nije bilo nimalo opušteno,ali morma što pre da nestanem iz ovog pakla.Kada to pomislih zacu se jaka detonacija,imam utisak kao da je najsitnije žile u meni protresla,pala sam i po meni je pocelo da pada kamenje sa obliznjih kuća koje su bile polu srušene,pomislila sam gotovo je ovde ću ostati zatrpana.Ali uspela sam malo da se iskobeljam,i primetila sam da mi je ruka povredjena i da krvari,brzo sam reagovala i otkinula komad tkanine sa svoje već malkice iscepane suknje i zavila ranu,ali krv je i dalje išla.Koračala sam sporije,ali sam uspela da dodjem do skalamerije i tamo je bio neki čovek koji mi je u sekundi zalečio ranu kao da je samo pomilova i nestao je,nisam ni stigla da mu se zahvalim.Pomislih kada su ovi naučnici zapravo čarobnjaci mogli su da sprece da uopšte i ne dodje do toga da mi ruka bude povredjena,ali to je verovatno deo scenarija,ja sam u ratu pa i trebam biti povredjena,kakva noćna mora.Da, gotova je, napuštam čedrdesete.

Nastaviće se...

Naucno fantasticni san I.deo

, 24 2010 10:32:10 +0100

Jos jedna kapljica na mom prozoru,oznacilo je da nebo pocinje da place.Zar opet pomislih,zasto ne prestaje.A onda utonem u san,i pocinje cela ta prica.Dolazim ispred zamka,i tamo je nebo plakalo,to je moj drugi naziv za kisu.Oklevam,da li da udjem, sve je po malo cudno,ne osecam strah,ali pitam se sta me ceka unutra?Ma idem to je samo zamak,a ja sam jedna radoznala devojcica.Ulazim i unutra je mnogo prijatnije,zamak je delovao malkice zapusteno,a ja sta ocekujem crveni tepih i zlatne stolice,nije to takav zamak,ovde je sve uvrnuto,misteriozno,kao da nema zivota.Kad to pomislih,ispred mene se pojavi jedan divan gospodin,licio mi je na batlera.Obrati mi se:”Gospodjice cekaju vas.”Da on jeste batler,bio je bas lepo obucen i primetno ljubazan.-“A ko to mene ceka molicu?”,krenem i ja da govorim kao da sam kraljevske krvi,ali on cuti,ne odgovara,ah ti batleri placaju ih da rade,a ne da mnogo pricaju,trebala sam toga prvo da se setim.-”Podjite zamnom”,rece on,oho batler je progovorio sta bi to trebalo da znaci.Ma pusti batlera,nego ko to mene ceka,i sta ja trazim uopste ovde?

Hodnik kojim me je vodio bi je dosta dug,noge su pocele da me bole ,konacno doveo me je do velikih drvenih vrata i rekao:”Izvolite”i nestao niz hodnik,eh taj batler da sam barem imala neki dinar,da ga podmitim mozda bi tad progovorio.

Srce je pocelo jako da mi lupa,ne znam sta da radim,da li da se vra…ali gde da se vratim ja sam u snu,a nista drugo ne preostaje nego da krenem napred.Ulazim…

“Dobro nam dosla draga devojko,izvoli udji, neboj se.”Pozdravise me tri muskarca,srednjih godina,koja su sedela za povecim stolom i delovali su kao neka komisija.Pomislih,mozda je ovo audicija za pevanje,a moja zivotna zelja je da pevam.-“Dobar dan,ko ste vi?I sta ja trazim ovde?Jel ste vi muzicari?”.Oni pocese da mi se smeju,pa sta sam pogresno rekla?-“Ne mlada damo,mi smo naucnici,i ti ces nam pomoci u jednom eksperimentu.”Svasta,pomislih sta sam ja pacov a?Da nece mozda da me kloniraju?-“Dobro,a kakav je to eksperiment,i zasto bas ja?”-Pa objasnicemo ti,a izabrali smo tebe ,zato sto si mlada ,puna duha i za tebe bi ovo bio pravi izazov.”Ma da vazi,verovatno ce te da mi otvorite glavu ceprakte po njoj,pa onda da donosite naucne zakljucke,a ja sto cu da dozivim traumu to nema veze.A tako mi treba ja i glupi zamak.

-“Dobro da cujem o cemu je rec.”

-“Nas eksperiment podrazumeva da te vratimo u proslot,jedno sezdeset godina unazad,a da pritom bude bezopasno.Od tebe se ocekuje da se sto bolje snadjes i uspes da se uklopis.Praticemo tvoje ponasanje u svim periodima,ako negde pokleknes bicemo prinudjeni da te vratimo u to vreme u kojem si se najlosije snasla.Da li ti imas neka pitanja?- “Da imam.Da li mozda ovde ima neka autobuska stanica,da idem kuci?Ne zelim da budem deo vaseg eksperimenta,mislim kakav je to nacin?Igra te se sa mojim zivotom,previse je rizicno.Ma hocu kuci,i zovite onog vaseg batlera da me odvede do izlaza.”-Ali mlada damo u svakom slucaju te ne mozemo vratiti kuci,povratak kuci ce jedino biti moguc kada se zavrsi eksperiment.”

I tako ja odem u tu sobu gde im se nalazila neka skalamerija,koja ce me vratiti u proslost.Sela sam u to cudo,zatvorila oci i nestala…

Nastavice se…