O glumi i ni reči o glumi

O glumi i ni reči o glumi http://glumica.blog.rs/blog/glumica glumica 2026-06-09T08:03:57Z Nedostajanje, prilepljena, izgužvana stvar http://glumica.blog.rs/blog/glumica/ni-reci-o-glumi/2011/05/18/nedostajanje-prilepljena-izguzvana-stvar PoljubacDo njega poljubac jo&scaron; jedanI zagrljaj prilepljenuz moju kičmuProdiranjedubokou poverenje Oslobađanje od mrakaOd prisile skrivanja nagogU vrhovima prstiju kao u datotecipohranjeni su svi tvoji mladežiJedan stisak telaJedan pogled s dovratkana mom polunagom telu dok perem zube nad lavaboom koji jo&scaron; uči plivanjeNeve&scaron;t kod ve&scaron;togkao kod tebe ja Oduvek si tražio ženeŽene pro&scaron;lostiŽene fantazijeStarije, iskusne ženeA onda si prona&scaron;ao mene Poljubac ispod dovratkaI boje...Spoljaupisuje unutra Zapisaću nedostajanjei zakačiti ga za vetarKao &scaron;to virtuelni poljubac u trepavicunosi vetar da ti se svije tik uz okoZapisaću nedostajanjeurezano u lokniu nozdrviu kičmii u ovih par rečikoje su samo...  trapav sam ja pesnikal volim &scaron;to mogu da te volimpa i uz ponoćnu kafukoja miri&scaron;e na nedostajanje  ni reči o glumi 2011-05-18T23:48:43Z glumica spiracle http://glumica.blog.rs/blog/glumica/ni-reci-o-glumi/2010/12/19/spiracle <object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/96RNv58Z3kw" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/96RNv58Z3kw" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> ni reči o glumi 2010-12-19T23:55:50Z glumica Svak je sjeban na svoj način 1 http://glumica.blog.rs/blog/glumica/ni-reci-o-glumi/2010/12/18/svak-je-sjeban-na-svoj-nacin-1 <object data="http://youtu.be/IHkuMwkcVXY" height="350" id="ltVideoYouTube" type="application/x-shockwave-flash" width="450" data="http://youtu.be/IHkuMwkcVXY"><param name="movie" value="http://youtu.be/IHkuMwkcVXY"></param><param name="wmode" value="transparent"></param><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain"></param><param name="quality" value="best"></param><param name="bgcolor" value="#FFFFFF"></param><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded"></param></object> o glumi 2010-12-18T14:06:36Z glumica Fiona Apple - I know http://glumica.blog.rs/blog/glumica/ni-reci-o-glumi/2010/11/15/fiona-apple-i-know So be it, I'm your crowbar If that's what I am so far Until you get out of this mess And I will pretend That I don't know of your sins Until you are ready to confess But all the time, all the time I'll know, I'll know And you can use my skin To bury secrets in And I will settle you down And at my own suggestion, I will ask no questions While I do my thing in the background But all the time, all the time I'll know, I'll know Baby-I can't help you out, while she's still around So for the time being, I'm being patient And amidst this bitternessIf you'll just consider this-even if it don't make sense All the time-give it time And when the crowd becomes your burden And you've early closed your curtains, I'll wait by the backstage door While you try to find the lines to speak your mind And pry it open, hoping for an encore And if it gets too late, for me to wait For you to find you love me, and tell me so It's ok, don't need to say it.<object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/HxMUzv5erBc" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/HxMUzv5erBc" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> o glumi 2010-11-15T13:11:02Z glumica Ljubav http://glumica.blog.rs/blog/glumica/ni-reci-o-glumi/2010/03/27/ljubav <object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/nQpYHiB0k6k" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/nQpYHiB0k6k" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> ni reči o glumi 2010-03-27T08:33:48Z glumica Nova uloga, nove cipele http://glumica.blog.rs/blog/glumica/ni-reci-o-glumi/2010/03/16/nova-uloga-nove-cipele Danas prosjak, sutra kralj... juče majka... danas devojka...Iza mene je premijera nove predstave. Danas sam otvorila vrata novoj ulozi, ovoga puta na filmu. Bio je to dug dan - četrnaest sati smeha, suza, iznenađenja, raznih dobrih re&scaron;enja. Film je stvarno beskrajno zanimljiva umetnost za glumca. Jedan pogled, pokret zenica, ima vrednost radnje, u&scaron;u&scaron;kanost i nazovimo privatnost trenutka učitanog kroz ključaonicu objektiva ima svoju posebnu draž. Ne želim pritom umanjiti vrednost niti lepotu teatra, niti verujem da se gluma u ova dva modela razlikuje u onoj meri u kojoj glumce dele na filmske i pozori&scaron;ne, ali film ima samo svoju čaroliju. Oko jednog gledaoca lak&scaron;e upija film, i on mu vi&scaron;e oku prija, a neki opet favorizuju teatar. Stvar je subjektivna. Iz ugla glumca posmatrano, reč je jedino o sposobnosti da se tehnički prilagodimo jednom ili drugom mediju, odnosno modelu igre. Neki glumci prosto ne umeju, nisu osposobili svoje glumačko biće da denfuju govornu radnju ili ekspresiju i prilagode je tako potrebama filmskog kadra, dok su drugi opet isuvi&scaron;e intimni za uslove teatarske razmene. A tu se na kraju uz malo vežbe i glumac akomoda u oba stila igre, modela ili nazovite ih kako hoćete. Kako budžet, kog nema, ne dozvoljava planiranje relaksiranog snimanja i ba&scaron;karenja u ispitivanju uloge, na meni je da prilično velik zalogaj sažvaćem u dva dana, da mu udahnem život i da ga učinim postojanim, prikladnim priči, zanimljivim. Jedan dan već je iza mene. U nekih četrnaest sati dana&scaron;njeg dana bilo je svega. Čarolija jedna cela. Od onih kadrova posvećenih detaljima koje nužno valja dobro tempo-ritamski organizovati kako bi imali svoju vrednost, pa do magije razmenjenog pogleda, dodira, prvog poljupca... jedne puteno upakovane intime. Jo&scaron; jedan dan je predamnom, jo&scaron; jedno oticanje nogu u uvek tesnim cipelama (ne znam da li je to tako svim glumicama, ali ja uvek imam ludu sreću da dobijem male ili nerazgažene cipele) mojeg privatnog ja, i ba&scaron;karenje u tim istim cipelama mojeg glumačkog ja. Glumac je često podvojena ličnost. To nekažem podrazumevajući pod tim da glumac zaboravlja na svoje biće, niti da ulazi u trans (mada, dati neke komadiće svog bića ulozi i živeti pojačano čulno i jeste jedna vrsta transa, ali onog od kog se ne ludi već onog od kog se u igri ludo uživa) već da glumac ruku pod ruku u ovaj ples vodi i svog kontrolora, taj drugi nerazdvojni komadić svog bića. Nije to daleko od razumevanja ljudima koji nisu glumci. Bilo čije bitisanje, svaka odluka, svaka izrečena misao propraćena je kontrolorom. Samo &scaron;to drugi ljudi to rade po navici, po inerciji, a glumac svesno, znajući da postoji ono njegovo privatno-tehničko biće, dopu&scaron;ta ovaj ples. I onda vi kažete kako je glumac spontan dok on samo ve&scaron;to balansira na klackalici organskog i tehničkog bića, dopu&scaron;tajući kontroloru da kontroli&scaron;e, a intuiciji i organici da urade i budu. Biti glumac, to je ishodi&scaron;te jedinstvenosti, &scaron;to bi rekao Zijah. Danas su zbog neke nepotrebne tenzije vikali na glumca. Osetila sam taj &scaron;amar. Boli. Nije vi&scaron;e važan ni razlog (a duboko verujem da ga nije bilo), niti želim da ulazim u kovitlac sujeta, nesigurnosti, straha... to me nigde ne bi dovelo. Poku&scaron;ah  najdobronamernije da objasnim onome koji tek pravi svoje prve korake kako ne postoji niti jedan razlog na ovome svetu da bi se digao glas na glumca. Ne na glumca, na bilo kog čoveka. A eto, u ovom slučaju, može&scaron; upaliti svetlo i tako napraviti fantastičnu atmosferu, može&scaron; pronaći najbolje kostime na svetu, imati najbolje napisanu priču na papiru i sve to može i te kako udopuniti i obogatiti priču u okviru jednog kadra ili niza kadrova ve&scaron;to u&scaron;ivenih u montaži... pa opet nemati ni&scaron;ta, jer ako nema onoga koji će tu priču ve&scaron;to ispričati, ako nema onoga koji će sve slojeve priče i karaktera pred budno oko objektiva ogoliti... onda opet nema&scaron; ni&scaron;ta. U dana&scaron;njem teatru, pa i na filmu, mnogi su elementi na ceni (iako je cena grub izraz, al ajd sad, ne da mi se tražiti bolji i prikladniji) ali ima onaj vic iz pozori&scaron;nog bifea kada neko na pitanje kako mu se dopala predstava, umesto o priči i glumcu i celokupnom doživljaju ima da kaže samo "Dobra scenografija".Jo&scaron; jednom, zato, po ko zna koji put na ovom blogu, dodajem da glumce treba voleti, glumce treba paziti, verovati im i prilaziti im s pažnjom i ljubavlju. Ili, &scaron;to bi moj kolega rekao, na kraju krajeva, kakav god konačan proizvod na&scaron;eg zajedničkog rada ili zalaganja ispao, važno je da smo mi iz procesa iza&scaron;li kao bliži prijatelji ili makar bolji i bogatiji saradnici, jer su ta na&scaron;a tri podeljena pasulja važnija od trenutka u kom se odlučuje o naizgled važnim stvarima (koje i jesu važne ali nikako vi&scaron;e od na&scaron;e saradnje). A glumci, oni na kraju skončaju svoj posao u četiri zida kadra i onda vam ukažu bezgranično poverenje onog trenutka kada svi sirovi tejkovi uđu u montažu i kada, na kraju, reditelj i montažer odlučuju o celini njihove uloge.Valja odmoriti pre novog dana, a onda s novim osmehom i novom dobrom energijom staviti tačku na jo&scaron; jedan projekat, a u svoj glumačko-životni kofer pohraniti nova iskustva. I tako sve u krug, dok ti se u glavi ne zavrti. Čudesna je to, razdragana i katkad jeziva vrte&scaron;ka. Kao i život, uostalom.  o glumi 2010-03-16T22:32:36Z glumica Generalna proba http://glumica.blog.rs/blog/glumica/ni-reci-o-glumi/2010/03/10/generalna-proba Hoće me ovo pisanje postova u kasnu noć. Stigoh sad sa poslednje generalne probe. Sutra predspremijera. Prva publika kao lakmus papir pred premijeru. Spu&scaron;tam svoje izmoždeno telo u fotelju i kuckam ovaj post. Tek večeras shvatih dimenziju uloge, njeno vi&scaron;eznačje, snagu, slojevitost... Mnogo volim ovaj posao. Crpi iz mene ono moje sva&scaron;ta, onu riznicu neslućenih prostora. No to nije razlog za ovo noćno piskaranje.Danas me zamalo hrpa papira nije tresnula u glavu. Da je proletela koji santimetar levo ja sad ne bih pisala ovaj post. Neverovatno. Do tančina organizujete radnje, od najprostijih fizičkih do govornih, izrezbarite predstavu, namontirate atrakcije, i onda neko ko nije na sceni a treba samo sa svoda u određenom trenutku da baci hrpu papira da se razlete ne ume to da uradi kako valja. &Scaron;to je najgore, počinjem da sumnjam da nije reč o izostanku umeća nego o inaćenju. Pita li mene bilo ko kako mi je, misli li bilo ko na činjenicu da ne spavam noćima unazad vi&scaron;e od četiri do pet sati, da ne stižem da jedem, da mi je noga povređena, da ... Ne, ne misli, niti treba, niti ja o tome pričam kada dođem na probu. To je na kraju profesionalizam. A tebi je teže &scaron;to dolazi&scaron; na probu da bi namestio scenografiju, dodao &scaron;erpu ili bacio papire, i jo&scaron; me gleda&scaron; kao da te bog zna kako maltretiram unazad deset dana. Pita li mene iko &scaron;to sam nezaposlena, misli li iko o besperspektivnosti u kojoj se trenutno nalazim dok ti prima&scaron; platu i džangriza&scaron; po pozori&scaron;nim ćo&scaron;kovima &scaron;to, zaboga, mora&scaron; da dolazi&scaron; na posao deset dana zaredom i sad te jo&scaron; neko upo&scaron;ljava da baci&scaron; tričave papire. I taman kad prozreh tvoju naivno lukavu nameru da se pretvara&scaron; da nisi u stanju to da uradi&scaron;, odlučih, po cenu povređene glave da neću odustati od scenske atrakcije prikladne priči da bih tebe li&scaron;ila radnog zadatka. Gledaj me popreko, mogu ja to da izdržim. Gledaj me kao da te maltretiram, ali će&scaron; bacati papire pa makar nikad ne "savladao" tehniku bacanja. &Scaron;to bi Bećković rekao, ćeraćemo se jo&scaron;, pa ćemo videti ko će da istraje. Imam ja živce ko konopce, kad hoću da tako bude, a sad mi se to ba&scaron; eto prohtelo. Ali ta slatka nadmetanja počinju sutra, sada valja skinuti rane od boje s tela i uroniti u preko potreban san. Sutra je novi dan, a &scaron;to bi u Bosni rekli, novi dan, nova nafaka.   o glumi 2010-03-10T01:20:36Z glumica Papiri za zapise duše http://glumica.blog.rs/blog/glumica/generalna/2010/03/06/papiri-za-zapise-duse Pre nekoliko dana bila sam na fakultetu. Studenti su mi doneli neke fotografije iz mojih studentskih dana. Prona&scaron;li su ih u ormariću koji sam koristila, prvom, u ćosku, odmah do ulaznih vrata garderobe. Bile su to fotografije sa časova plivanja, i neke iz mog studentskog stana, parka, lokalne kafane u kojoj smo se okupljali... U kutiji je uz fotografije bio i presavijeni papirić. Njega mi nisu pominjali. Sedim u kolima, nakon održanog časa, i otvaram papir. Mamino pismo. Pi&scaron;e mi da me voli, da ne brinem, da su dobro... kaže, &scaron;alje mi ne&scaron;to novca, čim dobije platu poslaće mi i za stanarinu... pi&scaron;e kako su u kesi i &scaron;trudla, krompir, mrkva- i ne&scaron;to kuvano. Moli me da se utopljavam da se ne razbolim. Moli me da se ne sekiram zbog plaćanja &scaron;kolarine. Pozdravlja me tata. I sestra, kaže. I oni su dobro. Pi&scaron;e kako je preumorna od svega, ali da na sve zaboravi kada pomisli kako sam ja na korak od ispunjenja svojih snova, onih da budem glumica- kaže, to je neizmerno raduje... sve ostalo će nekako doći na svoje- kaže, mora. &Scaron;alje mi poljupce i zagrljaje.Prvo pomi&scaron;ljam na to koliko li sam jo&scaron; zapisa du&scaron;e, svojih, maminih.. zaboravila na fakultetu tokom četri godine studiranja. U koje li sam ih sve budžake zaturila i koliko li će ih jo&scaron; vremenom isplivati. Nekad ba&scaron; mrzim svoju nemarnost. A nekad sam pisala svuda- na kutiji cigareta na&scaron;la bi se misao neka koja mi je proletela kroz glavu dok sam pila prvu jutarnju kafu u lokalnom kafiću, na salveti u restoranu ostavljala sam neke crteže i poruke upisane plavim mastilom, sveske za predavanja služile su i za stara dobra dopisivanja tokom časa, na dlanovima sam urezivala neke brojeve telefona koje je par sati kasnije odnosila voda... Gde li su sve zavr&scaron;avale moje nemarno odložene misli...Sada je sve drugačije. Svoje misli skladi&scaron;tim brižljivo u posebnom odeljku svog kompjutera, privatnoj sobi, pod virtuelnim ključem, a onda ih prebacujem u crnu kutijicu eksternog hard diska. Neki od mojih zapisa du&scaron;e sada već zavr&scaron;avaju i na blogu, valjda iz potrebe da ne ostanu usamljene, da se unaprede i da otvore svojim postojanjem prostor za nove nečije misli potaknute makar i samo jednom rečju koja se nađe u nekom od mojih postova. I dalje koristim papire, ali u daleko manjoj mjeri. Nekad nedostaje trag plavog mastila na malom prstu desne &scaron;ake. U tim trenutcima posežem za skladi&scaron;tem svesaka nekog pro&scaron;log vremena. Lepo je uzeti ih u ruku. Iz njih izlazi pregr&scaron;t svega snažno proživljenog. Danas, mala crna kutija čuva moje zapise du&scaron;e. Mala crna nepouzdana kutija koja je danas poku&scaron;ala iznenada da mi odnese komadić mojih misli. Imala sam sreće. Uspela sam da ih sačuvam. Od danas imam novi hard disk. Novi naizgled nepresu&scaron;ni i neuni&scaron;tivi izvor papira za zapise du&scaron;e. Do novog pucanja elektronskog sistema. Moje reči, reči iz du&scaron;e čuva komad plastike. I njihov opstanak zavisi od par uredno posloženih čipova. Ma&scaron;ina čuva moje reči. Ona ih poseduje. Ona o njihovojh sudbini odlučuje. I ne znam za&scaron;to me strah danas skopao pri pomisli da bi se sve skladi&scaron;teno moglo jednoga jutra ili jedne noći, pretvoriti u prah, kad sam već toliko papira prosula u vetar. Možda već ovog trenutka, dok kucam ovaj post u dubokoj noći dok vani sneg veje u poku&scaron;aju, neka skitnica, beskućnik koristi moje misli mastilom u papir utisnute da se ugreje u ovoj ledenoj noći koja i&scaron;čekuje dolazak proleća. Možda ba&scaron; sada neko odlaže iskori&scaron;tenu žvaku u neku moju misao i baca je negde da istrune. Možda će ba&scaron; za koji tren neke moje misli otići na reciklažu u fabriku papira, a ja ću za koji dan pisati nove zapise i planove, podsetnike i sreće na nekoj svojoj recikliranoj misli.Nije važno. Ne treba se pitati &scaron;ta je bilo i &scaron;ta će biti. Treba sada pisati, treba sada živeti.  Generalna 2010-03-06T02:55:31Z glumica Glumac je običan čovek, i ima neobičnu strast http://glumica.blog.rs/blog/glumica/ni-reci-o-glumi/2010/03/05/glumac-je-obican-covek-i-ima-neobicnu-strast Dva ujutru je. U&scaron;la sam u stan. Dolazim iz pozori&scaron;ta. Pre nepunih sat vremena zavr&scaron;en je treći progon. Ne mogu da spavam, a opet ne mogu reći da nisam premorena. Taloži se u meni sve i sva&scaron;ta ovih par dana unazad... tehničkih, glumačkih, organizacionih, privatnih sitnica. Prekjuče sam na probi natukla prste na levoj nozi. Stopalo mi je kao krofna. A modro. Prsti plavi. Ulazim u stan, palim kompjuter i otvaram jo&scaron; jedan projekat za večeras. Kako je divno biti glumac! Ponekad bolno divno, no kad se svetla pozornice upale, zaboravim sve vanjske plitke brige, prelivam ih u scenske radnje i oslobađam ih se. Pre nepunih sat vremena bila sam majka, i dete i glumica, i baka, penzionerka, tupava domaćica, poetesa. Sada otvaram projekat sazuvanja cipela. Pre dvadesetak minuta zatvorila sam projekat nazuvanja cipela. Mojih, privatnih cipela. Leva mi je uska. Odvezala sam pertle ali ni to nije bilo od bog zna kakve pomoći. Vozila sam kola kvačilo pritiskajući petom. U&scaron;la sam u stan i sada oklevam... izuti cipele ili ne. Izuću ih, pa &scaron;ta bude da bude. I krenem, ... izuvam... suze liju... bol... skoro pa neizdrživ. Noge su mi crne od scenske gareži, lice mi je belo od scenske smrti, Na čelu crveni trag... scenska rupa od čaure pi&scaron;tolja... na vratu ostaci crvene linije od scenskog davljenja. Pre samo sat vremena bolele su me scenske muke, moje uloge i njihove sudbine, sukobi, razočarenja, neverice, gubitci... Noga me nije bolela iako je oticala u visokim potpeticama, iako se podliv &scaron;irio u papučama i radničkim cipelama. Sada, nakon svega sat vremena, plačem zbog svoje male velike bolne rane u mojoj privatnoj cipeli. Čovek- to su njegove rane. Čovek je zbir svojih rana, kako jedan lik iz Čuda u &Scaron;arganu kaže. Večeras sam pričala priču na sceni o ljudskim ranama. Sada u svoja dva kvadrata u dva ujutru bolujem svoje rane. Male, možda, no meni se sada velikim čine. Moram se istu&scaron;irati. U slivnik će otići boje pozornice. Otok će ostati, jer on je moj privatni. Smejem se zbog produktivne probe, i plačem zbog bola u tesnim cipelama. Nakon obilja buke, muzike, reči, smeha, suza, ironije, ... konačno... prija mi ova obična a blažena ti&scaron;ina.Na kraju, vas možda ba&scaron; briga za moje bolove. Onaj u publici na kraju krajeva i ne treba da brine tu moju sitnu brigu. No ja sam glumica, a opet obični devojčurak, ja sam čovek kao i svi drugi, i imam svoje rane. Ali &scaron;ta se to vas tiče? Pitate se? Ne znam. Ne znam ni za&scaron;to ovo kucam večeras. Kapisla za ovaj post bio je jedan obično-neobičan događaj koji sam doživela večeras. Kostimografkinja je do&scaron;la na progon, kako bismo kasnije isprobali iskrojene kostime i korigovali ih. Nakon progona, iscrpljena od igre, vukla sam povređenu nogu. Pitala me &scaron;ta mi je, misleći da sam celu predstavu povremeno &scaron;epala zbog odluke da moji karakteri iz nekog razloga moraju da &scaron;epaju. :) Kada je shvatila da sam povredila nogu, njeno lice se iz zadovoljstva preokrenulo u brigu, empatiju, strah i, konačno kada sam sazula čarapu, zaprepa&scaron;tenje. One kobajagi &scaron;epavice od pre par minuta, moj su lični bol, i moja privatna rana. I eto, pod utiskom ovog događaja, odlučih da u ti&scaron;ini noći, pred san, otkucam ovaj post. On možda nema ni kraja ni početka, ali ni ja, uostalom često ne znam ni gde mi je kraj ni gde mi je početak. Igram se na sceni, pa se i ovde poigrah s rečima, praveći neke crtice, zapise jednog ili vi&scaron;e dana. Valjaće. Odoh sad da spiram scenske rane i zalečim privatne. A onda jo&scaron; malo blažene ti&scaron;ine, i san za novi dan koji je već otpočeo.  Sutra me čekaju nove uloge, i neke stare... kao, uostalom i tebe koji ovo čita&scaron;. Važno je samo svemu se u životu prilagoditi. I zabaviti se. I smejati. I plakati, naravno, ako treba. Pa se opet smejati. Oslu&scaron;kivati, hvatati trenutak, sitnicu, zvuk, .. sve &scaron;to nam život donese.Nesređeno, zbrkano, u sva&scaron;tari misli i doživljaja, emocija raznih... pozdravljam vas!   o glumi 2010-03-05T02:04:10Z glumica Odbrojavanje http://glumica.blog.rs/blog/glumica/ni-reci-o-glumi/2010/03/01/odbrojavanje Već danima ne pi&scaron;em... Premijera se približava. Radujem se. Pozori&scaron;te uoči premijere zaliči makar na kratko na jednu veselu radionicu, na ko&scaron;nicu, na razmenu energija, zaživi. Valjalo bi da je stalno tako, ali u mom malom mestu tako je samo uoči premijere. Ipak, gledam da uživam u tom lepom osećaju dok traje, i da tu sakupljenu energiju iskoristim za naredni period. Probe kostima, nabavka rekvizite, skrati, promeni, prekroji, izbaci suvi&scaron;no, konkretizuj. Vode se polemike oko boje neba na zadnjem rikvandu, vizuelnog identiteta plakata, afi&scaron;a. Montaža svetla, pa tona... promene, rezovi, prekrajanja... Poslednji zalet, to je ono &scaron;to najvi&scaron;e volim. Onaj trenutak kada se nakon krčkanja na tihoj vatri uloga raspukne, rascveta, izađe na povr&scaron;inu, postane opipljiva u unutra&scaron;njosti i pun ton probije spolja. Uživam u svakom trenutku dana. Gotovo da bi se moglo reći da sam se od juče uselila u pozori&scaron;te. Tamo pijem kafu, u hodniku na cigaret pauzi pretresem dotada&scaron;nji rad, iskočim na ručak u najbliži restoran a onda nazad u pozori&scaron;te, nastavak probe, smeh, koncentracija, strpljenje... umorna dođem kući i ne da mi se san da ga uhvatim dok jo&scaron; jednom ne pretresem dan koji je iza mene. A onda, novo jutro, i opet naizgled ista, a sasvim različito oblikovana priča, nova dobra energija, preispitivanje, sumnja, menjanje, otkriće, radost, dekoncentracija, smeh, suze, ideje... I ljubav. Ljubav prema pozori&scaron;tu, projektu, kolegama. Ljubav koja me čeka svojoj kući i raduje se zbog mog uspe&scaron;nog dana. Ljubav koja ne ide na spavanje dok ne istrtljam utiske. Ljubav, poverenje, podr&scaron;ka. Volim svoj život. Volim Gospođu Glumu. Volim moju ljubav. Ovi dani ne traže ni&scaron;ta vi&scaron;e od toga. Kompletna sam. Srećna sam i ispunjena... i to je zapravo sve. <object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/OFQUo-lZNYo" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/OFQUo-lZNYo" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object>  o glumi 2010-03-01T00:02:20Z glumica Pod pritiskom http://glumica.blog.rs/blog/glumica/ni-reci-o-glumi/2010/02/26/pod-pritiskom <object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/CAkFJqB1jv8" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/CAkFJqB1jv8" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> o glumi 2010-02-26T21:12:36Z glumica Nađoh reč dok sam jutros hodala trotoarom svojih misli http://glumica.blog.rs/blog/glumica/ni-reci-o-glumi/2010/02/24/nadjoh-rec-dok-sam-jutros-hodala-trotoarom-svojih-misli Ba&scaron; kad sam prestala da mislim na onu reč od juče, ona se pojavi, niotkud, a zapravo se taložila u meni i jutros je prosto eksplodirala. Sad je se već ne mogu ni setiti, te reči, jer se nekako neuhvatljivo istovremeno preoblikovala u misao. Bilo je to ovako. Čitala sam ne&scaron;to u novinama jutros, uz jutarnju kafu (tako počinje svaki moj dan, jer, da bi bio aktivan, glumac mora biti u toku- to je inače deo Brehtove dijalektike, ali vas time ne bih zamarala ovom prilikom). Dakle, čitam ja novine i uzdi&scaron;em, gledam s nevericom, čitam i razmi&scaron;ljam o replici iz jednog komada ("Sve je to međusobno povezano i zahteva studiozan pristup") koju ovoga puta prerađujem u "sve je to međusobno povezano i krajnje jasno i ne zahteva studiozan pristup". U sred mog čitanja zove me mama telefonom. Kažem ja njoj: "Je li ovo moguće, vidi&scaron; li ti &scaron;ta pi&scaron;u... hahhahah... neverovatno... ko jo&scaron; u ovo veruje... zar su ljudi stvarno do ove mere otupeli...", i tek &scaron;to počeh a mama krenu da me uti&scaron;ava i prekida, kaže: "Ćuti sine nemoj telefonom, ako nas ko čuje &scaron;ta ćemo onda"... I &scaron;ta ću. Ućutim ja. Razmenimo jo&scaron; par reči i pozdravimo se. Ostade pitanje, kada se to desilo da se i moja mama, žena borac, ona koja ne trpi nepravdu, bez dlake na jeziku... pretvorila u ćutalicu. Hehe... ima ona, ako ne može&scaron; da ih pobedi&scaron;, pridruži im se. Ne krivim ja nju, toliko je onih koji ćute i koji se boje. Eto i ja, iako stalno mrzim sebe &scaron;to ćutim. Ali ćutim, da ne bih bila ba&scaron; potpuni glupan. Ko fol, imaću interesa od ćutanja, od toga da se ne bunim. Hahahhaha.... Moj interes leži u tome da zarađujem manje nego &scaron;to mi je potrebno za preživljavanje (življenje, ono normalno, bez razbacivanja, da i ne pominjem), moja radna knjižica je na birou, a prihodi variraju od nazovimo pristojnih do krajnje sme&scaron;no bednih. Ćutanje mi donosi brigu zapakovanu u srebrni papir s crvenom ma&scaron;nom. Dobijam i suze, i neprospavane noći, a možda i izostanak apetita, ali pod uslovom da uz ćutanje počnem da propagiram veru u ideju bolje i perspektivnije zemlje u budućnosti, a da pritom vidim projekciju svog sopstvenog truljenja u ovoj zemlji. Ako je sada, prema novosprovedenom istraživanju, sloboda medija na gorem stepenu nego devedesetih, &scaron;ta onda ima ja da se bunim protiv nepisanog pravila da onaj koji misli da se u ovoj zemlji prehrani mora da ćuti. A, ako o svemu ovome malo podrobnije razmislim, dolazim do zaključka da, ako bih se protiv ovoga ćutanja i pobunila, ni&scaron;ta se ne bi dogodilo, jer, oni koji su propagirali ćutanje kao životni standard pravili bi se ludi i tvrdili da ovde svako ima slobodu mi&scaron;ljenja, da je ovo demokratska zemlja i da je sve &scaron;to ja tvrdim, samo izmi&scaron;ljotina. Uostalom, ako se penzioneri bune &scaron;to su im manje penzije ali i dalje za to ne krive one zbog kojih su im penzije takve već ih naprotiv veličaju, ko sam ja da se bunim. Ono &scaron;to je daleko interesantnije je osvrtanje. Svi se osvrću i &scaron;apuću i skrivaju i biraju reči. Život postaje zavera, nesloboda, pritisak, i "Balkanski &scaron;pijun" (a pre koliko je ovaj komad napisan???). Pozori&scaron;te nije aktivno, glumac je cenzurisan (&scaron;to je verovatno u nekim slučajevima korisno), ali ja razmi&scaron;ljam o onoj cenzuri u kojoj je glumcu oduzeto pravo na stav, ili, &scaron;to je jo&scaron; gore, o onoj poziciji u kojoj je glumac primoran da sam sebi oduzme pravo na stav, ako misli da ne nastrada. Samom sebi oduzeti pravo na stav, to je mizerno. Za glumca, ova situacija postaje jo&scaron; teža, jer on, glumac, njegovo stvaranje, mora pratiti svakodnevnicu, biti sa njom usklađen i odgovoriti na zahteve sada&scaron;njeg trenutka. Ako glumac ne može biti slobodan da komentari&scaron;e trenutak, ako ne može postaviti pitanje, ko je onda glumac, i koja je njegova svrha??Zbog svega ovoga, a i mnogo čega drugog, izabrah sledeću misao:Hoću da mogu da kažem. To mogu da radim ovde, ovde mogu da kažem &scaron;ta mislim, ako i celi ovaj blog projekat nije samo iluzija slobode???  o glumi 2010-02-24T15:33:26Z glumica Reč-izazov! http://glumica.blog.rs/blog/glumica/ni-reci-o-glumi/2010/02/23/rec-izazov Već danima mi visi nad glavom obaveza da napi&scaron;em jednu rečenicu. U njoj bi trebalo sabrati sve utiske, osećanja, motive, namere u odnosu na projekat kojim se bavim već par meseci. Ne znam zbog čega mi je te&scaron;ko da slijem sve u jednu rečenicu. Valjda zato &scaron;to je najteže doći do jednostavnosti. Treba mi ta jedna rečenica. Ona već prestaje biti obaveza za neku afi&scaron;u i postaje potreba, ne napu&scaron;ta me niti u jednom trenutku dana. Valjda ću do nje doći onoga trenutka kada ona prestane da me progoni. Može to biti i jedna reč, par slova tek... Svađati se s rečima, miriti se, prilagoditi se, ukrotiti ih. Treba mi ona jedna iz želudca, ona jedna iz srca. Treba mi jedna reč iz koje će isklijati i raspuknuti se misao. Toliko reči prosuh u ovom svom malenom životu, a do ove jedne nikako da stignem. Krije se od mene, hoće da se igramo žmurke. Reč mi postavlja uslove. Poku&scaron;aću da pred njom budem bezglasna, nenametljiva. Možda se pojavi. Možda odustane od nadmetanja. Ona je moj izazov! A ja sam od onih koji ne odustaju, čak i kada se čini da izbora vi&scaron;e nema. Nadvladaću je ja. &Scaron;ta je za mene jedna reč! Trenutno mnogo... vreme ističe... a meni treba makar jedna reč- i to ne bilo kakva- ba&scaron; određena reč! Ba&scaron; ta! Ali koja?!  o glumi 2010-02-23T23:38:18Z glumica Njeno veličanstvo Gluma- moj spasioc http://glumica.blog.rs/blog/glumica/ni-reci-o-glumi/2010/02/20/njeno-velicanstvo-gluma-moj-spasioc Već par dana ne pi&scaron;em jer ne stižem - snimanje filma, probe za predstavu, predavanja na fakultetu, a i život me doveo do vriska. Egzistencija, odnosi, svakodnevne radnje ispražnjene od osjeta. Pomislih jutros da ću eksplodirati, ali onda izvadih osmeh iz džepa, razvukoh ga na licu i u telu i krenuh u teatar. Predstava nikad bolja. Na izlazu iz teatra sačekao me moj životni prtljag i ukrao mi osmeh. Krenuh na polusatnu pauzu pred probu. Pomislih, eksplodiraću. Jedem ja piletinu u restoranu, jede ona mene - neka mi knedla u grlu- podgu&scaron;ile me suze od kojih danima bežim. Počinju suze da izviru- ispod kaputa, iz stomaka- &scaron;to se vi&scaron;e trudim da ih sakrijem od svojih prijatelja- to me vi&scaron;e odaju. Ostavljam piletinu i pravac toalet. Baka pere ruke, wc zaključan-u njemu je neko. Čekam. Neizdrživo mi. Ako ova dama ne izađe uskoro moraću pustiti suzu ovde i sada- pred bakom- a žao mi- i neprijatno. Dok razmi&scaron;ljam o alternativi baka čisti ruke ubrusom i popravlja frizuru. Kucam na vrata wc-a. Niko ne odgovara. Dođe mi da vrisnem: I meni je nužda! Raspa&scaron;ću se u hiljadu komadića satkanih od suza i krika! Izlazi vi&scaron;e napolje! Ali se ne usuđujem. Pristojnost. Vaspitanje. Svest da je to ipak javno mesto, i da svi imaju pravo da se u toaletu zadrže koliko im je potrebno, iako ja čak ni to ne činim. Čak i u ovakvim trenutcima razmi&scaron;ljam o onom nekom koji ispred čeka. Suze počinju da liju. Bri&scaron;em ih rukama, i mislim se- ok, sad kad je tako pretvaraću se da je sve ok- suze mi oči, pa &scaron;ta. Bako, frizura ti je super, izlazi napolje- deka koji te čeka voli te i neoče&scaron;ljanu sigurno. Cure suze, ali nije mi ni&scaron;ta lak&scaron;e od toga. Treba mi sada moj park i odlazak na ivicu parka koja gleda na &scaron;umu, i onaj oslobađajući vrisak koji sebi poklanjam jednom u par meseci, kada ne mogu da izdržim vi&scaron;e, ovako kao sada. Suze cure, telo se grči od nemog krika. Umivam se. Kontam proći će- smiriću se. Ali ne ide. Sve je gore. Baka izlazi. Pomi&scaron;ljam, sada, sada je pravo vreme, oslobodi knedlu, udahni vazduh, isplači se. U to izlazi devojka iz wc-a. Ulećem unutra i zaključavam se. Čujem vodu na slavini. Kontam, izdržaću jo&scaron; malo, ona će sada izaći a ja ću moći da vrisnem i oslobodim ovu lavinu nesređenih osećanja jer ne znam ni za&scaron;to plačem- zbog svega valjda. Sad će ona izaći, a ja ću moći da ... sad će izaći... a ja ću pustiti vodu i vrisnuti. Ali ne bi vrisak. Odnela ga voda, odnelo ga odlaganje. Jo&scaron; jedno umivanje i povratak za sto. Suze počinju da liju. Jedem ih zajedno s piletinom- gutam ih, vraćam ih natrag u telo. Osećam poglede, ali niko me za mojim stolom ne pita &scaron;ta mi je. Skontali su. Gledaju me i &scaron;ale se. Gledaju me i kao da govore: Suze su ok. Smejem se na &scaron;alu. Nije mi mnogo lak&scaron;e, ali smejem se. Plaćamo račun i odlazimo na probu. A onda igra, beskrajna, zanimljiva, magična, ona koja zapleni mi telo. I tako satima, uz puno smeha i dobrog raspoloženja. S probe na drugu probu. One suze kao da su nestale, kao da ih danas nije ni bilo. Gluma je često moj partner u trenutcima kao &scaron;to je ovaj - moja radost kada mi je najteže, moja terapija, moja uzvi&scaron;enost, moj mir, moja sigurna luka. Dok sam na sceni sve nestaje, a onaj topli umor nakon dobre probe, unosi neki čudno lep mir u moje telo. Tako relaksirana, odlazim na probu za film. Tamo tenzija raste jer snimanje počinje sutra. Lepe se tapete, kreativni nered svuda na setu, ljudi u panici zavr&scaron;avaju poslednje pripreme, a ja, kao leptirić sejem osmehe i unosim mir. Onaj početak dana kao da nije ni postojao. Njeno veličanstvo Gluma, moj spasioc, preveo me i danas preko reke i izdigao iznad ljudske plitke brige. Ipak, suze u meni neke ćute, do novog trena. Ubuduće, vi&scaron;e slobode sebi ću dati, jer, suze su zbilja ok. Bez njih ne bismo znali &scaron;ta je pravi osmeh. Ne onaj iz džepa no onaj iz du&scaron;e- onaj &scaron;to mi sada sija na licu. Onaj koji i vama želim, a i svoj evo sada, s vama delim.Pozdrav!  o glumi 2010-02-20T21:29:31Z glumica Reciklaža do besmisla http://glumica.blog.rs/blog/glumica/ni-reci-o-glumi/2010/02/16/reciklaza-do-besmisla Danas me frapirala jedna činjenica koju već mesecima uklanjam iz svog vidokruga, valjda da bih lak&scaron;e živela. Al ona je tu, uvek nad glavom. Tužno je januarski poku&scaron;aj da se glumci sa statusa umetnika "preregistruju" na status IZVOĐAČA RADOVA. Sramota je da tako ne&scaron;to bilo kome prođe kroz glavu. Ali eto, i to, &scaron;to je glumcima bilo deo noćne more, nerealnog, iracionalnog straha, plod ma&scaron;te, se desilo. Reči Ljiljane Stjepanović govore vi&scaron;e od bilo čega &scaron;to bih ja sada na tu temu umela reći. Ovde ću govoriti o jo&scaron; jednom besmislu, koji je daleko gori i tužniji, jadniji od ovog prvog. Ovaj prvi čak i nije jadan, on je samo plod primitivizma, pohlepe, straha, nemoći, nerazumevanja - i vredan je pomalo čuđenja a vi&scaron;e žaljenja, jer nije ni čudo da jedan skup&scaron;tinar, političar, čovek koji nije od pozori&scaron;ta pomisli na ovako ne&scaron;to. Malo je vi&scaron;e za čuđenje &scaron;to dozvoljava sebi da zbilja to i izgovori, jo&scaron; vi&scaron;e da stavi na razmatranje - poku&scaron;aj da plakatira svoju inventivnost neuspe&scaron;an je, jer je za rezultat dobio plakatirani provincijalizam, a njega je te&scaron;ko iskoreniti. Zato mi ga je žao.Danas mi se povraća zbog nekih drugih. Kažem nekih drugih, a zapravo bih trebala reći od ljudi s moje strane, ili, ajde sad, od moje vrste zanata, kreatora moje umetnosti, profesionalnih belih medveda. Trebala bih dakle reći profesionalni beli medvedi, ali ne mogu jer ne znam &scaron;ta bih pri pomisli na njih prilepila kao svoje osećanje - stid, ili mučninu ili razočaranje. Sramim se &scaron;to su nas danas ovi neki drugi, koji su trebali biti za&scaron;titnici bengalske vatre glume jer bez nje oni su prah, izdali. Kažem izdali jer, pojedini iz redova ovih drugih danas su dali za pravo ovima prvima da nas strpaju u "stavku" - IZVOĐAČI RADOVA.Slagali su nas. Ovi &scaron;to nas &scaron;tite, dozvolili su da nas ovi &scaron;to bi trebalo da nas &scaron;tite (i postupcima dokazuju da smo vredni uzvi&scaron;enog majmunisanja) slažu. A sve se to događa ne zbog kese kamenja, već zbog  kese kovanica. Kese papira. Trampimo umetnost glumca za kesu papira!!Ko da vi&scaron;e njemu prodato!!! Ko da vi&scaron;e pa i ako sebe u to ugradi, jo&scaron; bolje, taj ima prioritet nad budalom koja je prodala glumce misleći da im daruje umetnost!!! Ko se prvi put zezne pa u trampi postupi kao budala, njemu dajemo popust ako idući put proda glumce znajući da je posredi kesa papira!!! Čujte i počujte!!! Trampimo umetnost glumca za kesu papira!!Ko da vi&scaron;e njemu prodato!!! Ko da vi&scaron;e pa i ako sebe u to ugradi, jo&scaron; bolje, taj ima prioritet nad budalom koja je prodala glumce misleći da im daruje umetnost!!! Ko se prvi put zezne pa u trampi postupi kao budala, njemu dajemo popust ako idući put proda glumce znajući da je posredi kesa papira!!! Čujte i počujte!!! Diskrecija zagarantovana!!! Ako glumci za to i saznaju retko će se ko udostojiti da o tome govori, jer će ispasti budala!! Čujte i počujte!! Sve je ispod žita, i svima će nam biti dobro!! Svi po kesu papira! Daćemo i glumcima kusur, čisto da se osete vrednima! Ćutaće glumci, verujte, s tim nema problema! Oni bistriji u tim redovima shavtiće da je u pitanju trampa i, ako su pametni, a računamo da jesu, držaće se postrani! A i ako nisu, i za to imamo re&scaron;enje - znamo mi da glumce čini mogućnost da igraju - ćutaće oni. Oni drugi iz redova glumaca neće niti shvatiti da je u pitanju reciklaža! Čujte i počujte! Prodajemo jaja za bubrege! Glumci su ionako IZVOĐAČI RADOVA! Ne sekirajte se, glumci mogu sva&scaron;ta da otrpe!Mogu li i ovo!? Ja nisam, mi nismo izvođači radova, mi nismo marionete! Čujte i počujte! Mi glumci, mi smo kreatori uzvi&scaron;enosti! Čujte! Mi glumci, mi ne ponavljamo već postojeće, nečije radove, ovi na&scaron;i bubrezi na&scaron;i su lični bubrezi!! Čujte !!! Mi glumci... mi glumci... glumac... glumac je ličnost... glumac je individua!... glumac je autor... Čujte!!!! Mi glumci, mi živimo od te na&scaron;e kese papira! Glumac, to nije laž, to nije reciklaža, glumac to je ne&scaron;to posebno! Glumac nije za kalup!!! Čujte... glumac nije fabrika recikliranih osećanja! Čujte, glumac je ... čujte!!!!Jel to glumac ne&scaron;to rekao??? Koji glumac?! Hoćete da kažete da je tu bio neki glumac?? Ne razumem vas, bio je neki glumac i on je ne&scaron;to rekao?? Ma ajte molim vas!!...DA, REKAO SAM, GLUMAC, DA JA, REKAO... NEMOJTE DA NAS PRODATE, EVO JA ĆU VAM LIČNO, KOLIKO VEČERAS DONETI SUZU NA OKO!! ČUJTE, NE ČINITE ME ROBOM, DA BIH STVARAO TREBA MI DA BUDEM SLOBODAN!! čUJTE, SLOBODAN, JEDINSTVEN, OTVOREN ...  Jel to glumac ne&scaron;to rekao??? Koji glumac?!... tu bio neki glumac??... ma ajte molim vas!? Tu njegovu ulogu ionako može da igra neko drugi... sve sam već smislio... Čujte, trampimo glumca... serviramo "umetnost"... publika to ionako neće razumeti! Publika je glupa?!Čujte! Ovo vam govori glumac! Niste vi glupi! Zato ja i vičem! Čujte, gluma, to je ne&scaron;to uzvi&scaron;eno! Ovo vam govori glumac! Niste vi glupi! Zato i vičem! Nedajte da se pozori&scaron;te pretvori u večeru budala! Čujte, ja ne podnosim kada me primoraju da vas lažem! Ja neću da vas lažem! Ne umem!Glumac! Glumac! Bolje bi ti bilo da ćuti&scaron; i osmehuje&scaron; se! Stvar je ionako već na putu da bude reciklirana! Glumac! Nisi ti prvi! Glumac! Neće&scaron; biti poslednji! Ovo je revija do besmisla!! Čujte i počujte! Trampimo umetnost glumca za kesu papira!!Ko da vi&scaron;e njemu prodato!!! Čujte i počujte!!! Diskrecija zagarantovana!!! Ako glumci za to i saznaju retko će se ko udostojiti da o tome govori, jer će ispasti budala!!  Jel to glumac ne&scaron;to rekao??? Koji glumac?!... tu bio neki glumac??...To sam ja! Glumac! Glumac je... nesrećno primorana budala! Stidim se toga. Ja sam ta budala! Glavu u torbu! Kesa je ionako već pripala onom u uglu... onom... &scaron;to se osmehuje...     o glumi 2010-02-16T21:00:52Z glumica