Tajna noći

Gledao je u put ispred sebe, duboko uvijen u svoj braon šal od pamuka, dok mu je vetar šibao kosu, već dosta mokru od snega koji nije jenjavao. Bio je visok, ogrnt crnim kaputom od somota, praznog pogleda i lica kao u nekom grču. Pahulje su padale neravnomernim tempom, a naslage mokrog snega su škripale pod njegovim čizmama, stvarajući noćnu atmosferu još jezivijom od šume kojom je bio okružen. Osluškivao je svaki svoj pokret, svaki zvuk noći koji je znao da je samo neki insekt ili pak bezazlena sićušna životinja koja traži hranu. Ipak, obuzimao ga je strah. Dok se mesec pomalo nazirao kroz gusto granje drveća opalog lišća, njemu su se ruke znojile i brisao ih je o unutrašnju stranu svog kaputa. Kretao se užurbano, kao da bi i jedan usporen korak bio fatalan po njega. Spotakao se o granu i pao. Od hladnoće nije ni osetio da se malo ugruvao ali dug jauk pri padu ga je presekao kao ledena kapljica koja se spušta niz kičmu. Več je počeo da trči, a sive oči koje su mu se presijavale na mesečini su vapile da vide uličnu svetlost, ili bilo šta osim ove jezive crne šume. Ispred njega se put sve više širio i već je ugledao dosta tragova čizama u blatnjavom snegu. Pomisli: „Uh, otisci su sveži, grad mora da je blizu, još stotinak metara“. Srce mu je zalupalo jače i brže dok je trčao po ugaženom snegu, i gledao u sve ređi broj stabala koja su ga okruživala...
Udarac. Tresak. Treptaj. Vrat mu je brideo od bola. Pokušavao je da se uhvati za vrat, da odagna bol, ali je shvatio da mu je nešto, ili neko držao ručne zglobove. Uspeo je da izusti samo prigušeni siktaj. Širom otvorenih očiju, ugledao je obljesak hladne oštrice ispred svog lica. I dok je pokušavao da otvori usta, shvatio je da su ona već bila širom otvorena.....

Čestitamo!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Osmeh

Tajna noći

Čestitamo!