Eko[b]log

Eko[b]log http://eko.blog.rs/blog/eko [b]log o ekologiji u Srbiji eko 2026-05-14T14:02:34Z Ekologija http://eko.blog.rs/blog/eko/generalna/2010/01/18/ekologija Ekologija je nauka o životnoj sredini. Ime nauke potiče od grčkih reči oikos - dom, domaćinstvo i logos - nauka, izučavanje. <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/Atlas_flickr_com_photos_wwworks.jpg" border="0" alt="Atlas, it's time for your bath by woodleywonderworks" title="Atlas, it's time for your bath by woodleywonderworks" hspace="12" vspace="3" width="333" height="500" align="left" />Termin ekologija prvi put je upotrebio nemački biolog Ernest Hekel 1866. godine. U laičkoj javnosti se ovaj termin često koristi kao sinonim za pojam za&scaron;tite životne sredine, &scaron;to nije ispravno jer je za&scaron;tita životne sredine samo jedna od oblasti kojima se bavi ekologija.U su&scaron;tini, ekologija je naučna disciplina koja proučava raspored i rasprostranjenost živih organizama i biolo&scaron;ke interakcije između organizama i njihovog okruženja. Okruženje (životna sredina) organizama uključuje fizičke osobine, koje sumarno mogu da se opi&scaron;u tzv. abiotičkim faktorima kao &scaron;to su klima i geolo&scaron;ki uslovi (geologija), ali takođe uključuje i druge organizme koji dele sa njim njegov ekosistem odnosno stani&scaron;te. Prepisano iz <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/" title="Wiki">Vikipedije</a>, slobodne enciklopedije  Foto: <a href="http://www.flickr.com/photos/wwworks/" target="_blank">Woodleywonderworks</a> <div align="center" style="text-align: center">Uni&scaron;tite svet - Destroy the world <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/Q9JF51rL2-g&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/Q9JF51rL2-g&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></div> <div align="center" style="text-align: center">Akcija 'Ekologija' - Odaberimo [EKO]logično Video spot koji poku&scaron;ava da podigne svest o zdravoj životnoj sredini. <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/jb69J3pdN4U&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/jb69J3pdN4U&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> Za lep&scaron;u i čistiju Srbiju.</div> Generalna 2010-01-18T22:22:30Z eko Eko portal opštine Stari grad http://eko.blog.rs/blog/eko/vesti/2010/01/22/eko-portal-beograd Eko portal op&scaron;tine Stari grad je 19.01.2010. godine zvanično počeo sa radom. Zami&scaron;ljen je kao mesto na kojem će se građani, studenti i učenici osnovnih i srednjih &scaron;kola sastajati sa predstavnicima lokalne samouprave i zajednički raditi na očuvanju i unapređenju životne sredine i pobolj&scaron;anju kvaliteta života. <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/eko_portal_bg.jpg" border="0" alt="Eko Potal" title="Eko Potal" hspace="10" vspace="20" width="200" height="106" align="left" />Za prvih pedeset registrovanih posetilaca prezentacije obezbedjena je besplatna vožnja brodom 'Beograd 25'. Prvih pedeset posetilaca koji po&scaron;alju i fotografiju snimljenu na temu 'Stari grad koji volim' učestvovaće na takmičenju za mobilni telefon. Za revnosne posetioce koji video-klip postave na YouTube obezbedjeno je dva mesta u letnjem filmskom kampu. Sadržaj prezentacije namenjen je svima, ali u Savetu za ekologiju op&scaron;tine Stari grad kažu da će se kampanja popularizacije sajta razvijati ka deci &scaron;kolskog uzrasta. Mogućnosti eko portala su u skladu sa najmodernijim internet tehnologijama. Pored vesti i <a href="http://workshop.iyms.info/" target="_blank" title="EKO portal Workshops" rel="nofollow">bloga</a>, Eko portal ima i mogućnost direktnog prenosa dogadjaja. Od zanimljivosti koje privlače pažnju posetilaca je i mogućnost gledanja dokumentarnih filmova koji obrađuju temu za&scaron;tite životne sredine. Projekt Saveta za ekologiju i Medijskog edukativnog centra podržalo je <a href="http://www.ekoplan.gov.rs/" rel="nofollow">Ministarstvo za za&scaron;titu životne sredine i prostornog planiranja</a>. Posetite <a href="http://www.eko-portal.net/" target="_blank" title="Eko portal opstine Stari grad" rel="nofollow">Eko portal</a> i uključte se u njegov rad. Eko vesti 2010-01-22T14:20:56Z eko Geotermalna energija - istinski obnovljiv izvor energije http://eko.blog.rs/blog/eko/alternativna-energija/2010/01/22/geotermalna-energija Već vekovima, ljudi &scaron;irom sveta koriste toplotu iz unutra&scaron;njosti zemlje od banja do celih gradova - koji se greju prirodno vrelom vodom. Ali to je uvek bilo ograničeno na područja sa takvim izvorima. Američka vlada sada podstiče razvoj efikasnijih načina za kori&scaron;ćenje geotermalne energije. Jedno postrojenje te vrste sagradjeno je u američkoj državi Juti.Tople banje spadaju u najstarija mesta za uživanje. Ona, na južnom japanskom ostrvu Bepu, otkrivena je u osmom veku. U dana&scaron;nje vreme, jedna kompanija nastoji da iskoristi podzemni izvor pare u mestu Termo, u državi Juti. Geotermalna energija proizvodi svega jedan procenat struje u Americi, uglavnom zato &scaron;to je ima samo kraj aktivnih ili uga&scaron;enih vulkana. Ali predsednik firme "Rejser teknolodžis", iz Provoa, Kreg Higinson, kaže da će to uskoro da se promeni. &bdquo;Sa izvorima i resursima na raspolaganju mogli bismo da pokrijemo vi&scaron;e od trećine potreba zemlje“, kaže Higinson. Geotermalne centrale ranije su bile veoma skupe, gradnja je trajala pet do osam godina, a radile su samo sa veoma vrelom vodom. Higinson kaže da njihova centrala od 10 megavata, u Juti, može da radi sa mnogo hladnijom vodom.   &bdquo;Možemo da proizvodimo struju pri mnogo nižim temperaturama, jedva vrelijim od &scaron;olje kafe, &scaron;to je veoma izmenilo dinamiku geotermalne energije“, kaže Higinson. Evo kako se to radi: vrela podzemna voda prolazi kroz ma&scaron;inu gde se njena energija koristi za proizvodnju pare, koja onda okreće turbinu i proizvodi struju. Higinson kaže da postoji i dodatna korist. <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/Geothermal_energy_methods_w.gif" border="0" alt="Dobijanje energije iz geotermalnih izvora" title="Postupak dobijanja energije iz geotermalnih izvora" hspace="0" vspace="0" width="700" height="469" /> Slika: Postupak dobijanja energije iz geotermalnih izvora (wikimedia) &bdquo;Vodu ne vadimo trajno. Samo je proterujemo kroz sistem, a zatim svu količinu vraćamo natrag u zemlju“. Osnivači kompanije kažu da se time potencijalno povećava broj mesta u svetu u kojima bi geotermalna energija mogla brzo i ekonomično da se razvije. Potpredsednik kompanije, Bendžamin Barker, predvidja svetlu budućnost. &bdquo;Ovo znatno pro&scaron;iruje generacijske mogućnosti, po tome gde može da se koristi i po tome koliko može da doprinese nacionalnim potrebama u energiji. Vi&scaron;e nismo ograničeni samo na dva ili tri mesta u pacifičkom geoaktivnom području“, kaže Barker. 50 modularnih generatorskih jedinica geotermalne centrale u Juti sagradjeno je za godinu dana i već snabdeva strujom oko 15 hiljada domova u kalifornijskom gradu Anahajmu. &Scaron;ef geotermalnih programa u američkom Sekretarijatu za unutra&scaron;nje resurse, geolog Kermit Viterbi, kaže da bi modularni sistemi mogli da postanu talas budućnosti. &bdquo;Ova tehnologija je sama po sebi prednost, jer čim izbu&scaron;ite jednu cev možete da počnete da proizvodite energiju i ostvarujete prihod, ne čekajući na bu&scaron;enje drugih cevi“, kaže Viterbi. Geotermalna energija se smatra za jedan od najstabilnijih izvora obnovljive energije, jer toplota zemlje ne zavisi od klime ili doba dana. Sjedinjene Države je koriste vi&scaron;e nego bilo ko i za jednu deceniju mogle bi da utrostruče proizvodnju. Rejser teknolodžis je već počela da se &scaron;iri, sa devet postrojenja u izgradnji u Americi i planovima za izgradnju drugih, u inostranstvu. Izvor: VOA News  Alternativna energija 2010-01-22T16:00:34Z eko Postаvljene kutije zа prikupljаnje pаpirа u zgrаdi Vlаde Srbije http://eko.blog.rs/blog/eko/vesti/2010/01/22/ocistimo-srbiju-reciklaza-papira Ministаrstvo životne sredine i prostornog plаnirаnjа prepoznаlo je, kаo jedаn od nаjvećih problemа životne sredine u Srbiji, nizаk nivo uprаvljаnjа otpаdom. <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/39587-recycle_retro_green.png" border="0" alt="Recycle" hspace="20" vspace="10" width="110" height="110" align="right" />Problemi nаstаju kаo posledicа nedovoljno rаzvijene infrаstrukture, аli i lo&scaron;ih nаvikа i nedovoljne brige zа okolinu.Postаvljаnjem kutijа zа prikupljаnje pаpirа u zgrаdi Vlаde Srbije, Ministаrstvo životne sredine i prostornog plаnirаnjа započelo je 22.01.2010. godine, u okviru аkcije <a href="http://www.ekoplan.gov.rs/src/Akcija-Ocistimo-Srbiju--60-p1-list.htm" target="_blank">Očistimo Srbiju</a> Projekаt rаzdаvаjаnjа otpаdа nа mestu njegovog nаstаnkа. <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/cvetkovicdulic_kutije.jpg" border="0" alt="Oliver Dulić i premijer Republike Srbije Mirko Cvetković" title="Ministаr životne sredine i prostornog plаnirаnjа Oliver Dulić i premijer Republike Srbije Mirko Cvetković" hspace="7" vspace="18" width="313" height="240" align="left" /> Ministаr životne sredine i prostornog plаnirаnjа Oliver Dulić predаo je prve kutije premijeru Republike Srbije Mirku Cvetkoviću, u čiji su kаbinet postаvljene. Ministаrstvo je obezbedilo 30 hiljаdа kutijа zа rаzdаvаjnje pаpirа, koje će nаjpre biti postаvljene u svim kаncelаrijаmа držаvnih orgаnа. Akcijа će se zаtim pro&scaron;iriti i nа lokаlne sаmouprаve, а očekuje se dа se i privrednа dru&scaron;tvа uključe i u toku godine postаve 100 hiljаdа kutijа zа prikupljаnje pаpirа u kаncelаrijаmа &scaron;irom Srbije. Akcijа podstiče sepаrаciju otpаdа nа izvori&scaron;tu, а nаjjeftiniji model zа &bdquo;prvi korаk" u sepаrаciji otpаdа jeste postаvljаnje kutijа zа prikupljаnje pаpirа. Osim togа, nаjrаzvijenijа oblаst u okviru reciklаžne industrije u Srbiji je prerаdа otpаdnog pаpirа, а potrebe prerаdjivаčа su znаtno veće od prikupljenih količinа, pа su fаbrike prinudjene dа gа uvoze. Reciklаžom pаpirа smаnjiće se finаnsijskа i energetskа potro&scaron;njа i doprineće se zа&scaron;titi životne sredine.U kutije će se odlаgаti novine, kаncelаrijski pаpir, čаsopisi, prospekti, sveske, kаtаlozi, knjige i kutije. <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/Trash_can_line.jpg" border="0" alt="Kontejneri za reciklazu" title="Kontejneri za reciklazu. Foto: Wikimedia" hspace="0" vspace="0" width="710" height="204" /> <div align="center"> Hoće li se uskoro i na na&scaron;im ulicama naći kontejneri za sekundarne sirovine ? </div> Zа proizvodnju tone pаpirа iz primаrne sirovine potrebno je oko dve tone drvetа, tri tone pаre, 7.400 kilovаti električne energije, vi&scaron;e od 50 hiljаdа litаrа vode, а proizvodi se 50 metаrа kubnih otpаdne vode i 300 litаrа hemikаlijа zа kuvаnje drvetа. Zа proizvodnju tone pаpirа iz sekunаrne sirovine, odnosno stаrog pаpirа, potrebno je 1,2 tone stаrog pаpirа, 2 tone pаre, 3.600 Kilovаta električne energije, 16.000 litаrа sveže vode, а proizvodi se 7 metаrа kubnih otpаdne vode bez fenolа. Reciklаžom se spа&scaron;аvа od seče 17 stаbаlа drvećа, а u&scaron;tedi 4.200 kilovаti električne energije, 32.000 litаrа vode i 1.400 litаrа gorivа.Prerаdom stаrog pаpirа utro&scaron;i se 60 odsto mаnje energije nego kаdа bi tаj proizvod dobijаli iz drvetа. Dаnаs se 60 odsto pаpirа dobijа iz reciklirаnog pаpirа, а 40 odsto iz drvetа. <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/Kaukas_Paper_Mills.jpg" border="0" alt="Kaukas Paper Mills" title="Fabrike papira su veliki zagadjivači i tro&scaron;e mnogo električne energije. Foto: Wikimedia" /> <div align="center"> Fabrike papira su veliki zagadjivači i tro&scaron;e ogromne količine električne energije</div> Izvor: <a href="http://www.ekoplan.gov.rs/src/index.php" target="_blank" title="Urbаnizаm. Plаnirаnje i uprаvljаnje. Zа&scaron;titа prirode, zа&scaron;titа prirodnih resursа. Evropske integrаcije. Međunаrodnа sаrаdnjа i hаrmonizаcijа propisа. Tenderi i konkursi.">Ministаrstvo životne sredine i prostornog plаnirаnjа</a> Eko vesti 2010-01-22T23:00:50Z eko Očišćena polovina deponija u Srbiji http://eko.blog.rs/blog/eko/vesti/2010/01/31/ociscena-polovina-deponija-u-srbiji <div style="font-size: 18px">Srbija na 29. mestu prema Indeksu ekolo&scaron;kih performansi. Dobar plasman posledica ekolo&scaron;ke akcije "Očistimo Srbiju" u okviru koje je oči&scaron;ćena skoro polovina deponija u Srbiji, rekao ministar Oliver Dulić.Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić rekao je da se prema "Indeksu ekolo&scaron;kih performansi" za ovu godinu, Srbija od 163 zemlje sveta na&scaron;la na 29. mestu.<div style="margin-left: 20px"><img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/Oliver_Dulic_0015.JPG" border="0" alt="Oliver Dulic" title="Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić" width="499" height="334" /> Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić</div> “To &scaron;to se Srbija na&scaron;la na veoma dobrom mestu, doprineli su u velikoj meri napori da se mnogi zakoni primene u oblasti za&scaron;tite životne sredine”, rekao je Dulić.Dulić je Tanjugu rekao da je takav “dobar plasman“ posledica i velike ekolo&scaron;ke akcije "Očistimo Srbiju" u okviru koje je oči&scaron;ćena skoro polovina deponija u Srbiji. <div align="center">Promotivni spot akcije “Očistimo Srbiju&bdquo; <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/HFnfRUGPII4&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/HFnfRUGPII4&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> <a href="http://www.youtube.com/watch?v=HFnfRUGPII4" target="_blank" title="Promotivni spot akcije ''Očistimo Srbiju' Spot br.1 Otpad">Ne vidite video ?</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" width="15" height="16" align="absMiddle" />   </div> Osvrnuv&scaron;i se na preliminarne rezultate izve&scaron;taja koji je predstavljen na Svetskom forumu u Davosu, prema kojima je Srbija ekolo&scaron;ki "zdravija" od većine zemalja regije, Dulić je rekao da je važno to &scaron;to je uvedena stroža kontrola ekolo&scaron;ke inspekcije i postignut dogovor sa industrijom da se implementiraju najmoderniji standardi.</div> <div style="font-size: 18px">Pitanje svesti“Očekuju nas veliki napori i trud da to mesto popravimo u narednim godinama. U 2010. godini ćemo postaviti sistem upravljanja otpadom, ne samo komunalnim otpadom, nego i posebnim tokovima otpada koji bi trebao da dovede do toga da Srbija uredi i ovu oblast“, izjavio je ministar životne sredine.Govoreći o promeni svesti kod građana kada je reč o ekolo&scaron;kim pitanjima, Dulić je istakao da je akcija "Očistimo Srbiju" najveću pažnju posvetila na pona&scaron;anje građana i pitanje svesti stanovni&scaron;ta o problemima životne sredine.“Edukacija od osnovne &scaron;kole, pre svega na&scaron;e omladine, a zatim i svih ljudi koji svakodnevno zagađuju životnu sredinu, na koji način mogu da smanje taj uticaj na prirodu, je ne&scaron;to &scaron;to se pokazalo kao jako dobro“, objasnio je Dulić.Dulić je, međutim, upozorio da nije zadovoljan nekim oblastima, pre svega za&scaron;titom biodiverziteta, stanjem komunalne infrastrukture i opterećenjima koji zbog toga pogađaju životnu sredinu i dodao da će se na tome uraditi ubuduće.Svako mora da shvati da je investicija u životnu sredinu velika investicija. Zahteva mnogo novca, ali doprinosi mnogo bojem kvalitetu na&scaron;eg stanovni&scaron;tva i omogućuje zemlji da privuče velike investicije i zaposli ljude", naveo je Dulić. Građani zainteresovani za ekolo&scaron;ke teme Konačan izve&scaron;taj o ekolo&scaron;kim performansama zemalja za ovu godinu biće objavljen 12. februara, a indeks države rangira se prema deset kategorija, kao &scaron;to su zagađenje vazduha, biolo&scaron;ka raznovrsnost i klimatske promene.Direktor ekolo&scaron;kog Fonda "<a href="http://www.ecotopia.rs/active/sr-latin/home.html" target="_blank" title="Zelena Srbija">Ecotopia</a>" Srđa Popović ocenio je da je <a href="http://www.ecotopia.rs/system/sr-latin/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/10100.html" target="_blank" title="Srbija medju ekolo&scaron;ki zdravijima">svrstavanje Srbije na 29. mesto</a> u oblasti ekologije dobra vest i dodao da je svest građana o čuvanju svoje okoline pobolj&scaron;ana, zahvaljujući pre svega akciji "Očistimo Srbiju".Prema njegovim rečima, poslednje istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da ekolo&scaron;ke teme u većoj meri interesuju građane nego ranije. <div align="center">ECOTOPIA “Čuvam Srbiju, a ti ?&bdquo; <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/FB01DX7lQDw&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/FB01DX7lQDw&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> <a href="http://www.youtube.com/watch?v=FB01DX7lQDw" target="_blank" title="ECOTOPIA Srdja Popović 'Čuvam Srbiju, a ti ?'">Ne vidite video ?</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" width="15" height="16" align="absMiddle" /></div> Popović je naglasio da bi u narednom periodu trebalo veću pažnju posvetiti reciklaži jer Srbija sada reciklira samo 15 odsto smeća, uglavnom papir.Kako je istakao, Srbija je jedna od energetski najneefikasnijih nacija i tome bi trebalo posvetiti veću pažnju.izvor: <a href="http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/466411/Ekolo%C5%A1ke+akcije+daju+dobre+rezultate.html" target="_blank">RTS</a>, četvrtak, 28. jan. 2010. Ekolo&scaron;ka akcija "Očistimo Srbiju" ove godine biće posvećena unapredjenju upravljanja otpadom Krajem proleća planirana je velika akcija či&scaron;ćenja, najavio je danas direktor te akcije Milan Kindjić. "Nastavljamo s projektima uklanjanja divljih deponija, ali i či&scaron;ćenjem zelenih povr&scaron;ina, obala reka i jezera. Cilj nam je da motivi&scaron;emo &scaron;to veći broj gradjana i firmi da svojim radom i mehanizacijom učestvuju u velikoj akciji či&scaron;ćenja i uredjenja", kazao je Kindjić <a href="http://www.tanjug.rs/" target="_blank">Tanjug</a>-u.On je naglasio da je dono&scaron;enjem seta novih zakona i podzakonskih akata u 2009. godini Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja stvorilo uslove da re&scaron;avanje problema upravljanja otpadom bude &scaron;ansa za razvoj, u&scaron;tede i nova radna mesta. Prema njegovim rečima, ove godine akcija će biti usmerena na podsticanje razdvajanja otpada, reciklaže i pro&scaron;irenje teritorije na kojoj se otpad organizovano prikuplja. Biće sufinansirana nabavka vozila za odno&scaron;enje smeća, jer, prema podacima koje su Ministarstvu dostavila komunalna preduzeća, u Srbiji sada nedostaje 250 tih vozila. "Da bi omogućili razvoj reciklaže, odnosno separacije otpada finansiraćemo izgradnju reciklažnih dvori&scaron;ta, odnosno uredjenih prostora u kojima će se separisani otpad prikupljati, selektovati, balirati i pripremati za reciklažu", kazao je Kindjić. Prema njegovim rečima, kutije za separaciju papira već su postavljene u zgradi Vlade Srbije, a narednih nedelja biće podeljene i "celoj državnoj administraciji". "Pored 30 hiljada kutija koje je obezebedilo Ministarstvo, očekujemo da privreda učini isto i da do kraja godine  bude postavljeno oko 100.000 kutija u kojima će papir biti prikupljan", rekao je Kindjić i dodao da će narednog meseca biti postavljene kutije za kertridže i tonere, a zatim i posude za plastičnu ambalažu. Kindjić je rekao da će u 2010. godini 600 miliona dinara biti izdvojeno za sufinansiranje nabavke kamiona "autosmećara", izgradnju reciklažnih dvori&scaron;ta, uklanjanje divljih deponija i projekte koji podstiču separaciju otpada. Akcija "Očistimo Srbiju" počela je u martu pro&scaron;le godine, a tokom 2009. uklonjeno je 56,21 odsto divljih deponija, odnosno 2.427 od 4.318. Kindjić je pozitivnim ocenio to &scaron;to je u akcijama uredjenja zelenih povr&scaron;ina, či&scaron;ćenju obala reka i sanaciji divljih deponija učestvovalo vi&scaron;e hiljada gradjana, jer su projekti Ministarstva pro&scaron;le godine bili namenjeni, pre svega, lokalnoj samoupravi i komunalnim preduzećima.izvor: <a href="http://www.glassrbije.org/" target="_blank" title="Medjunarodni radio Srbija">Medjunarodni Radio Srbija - Glas Srbije</a>, nedelja, 31. jan. 2010. </div> Eko vesti 2010-01-31T20:19:40Z eko Mešanje slane i slatke vode proizvodi struju http://eko.blog.rs/blog/eko/alternativna-energija/2010/01/31/plava-energija 1950. godine, naučnici Sidni Leb i Srinivasa Souriradžan, sa Kalifornijskog univerziteta, prona&scaron;li su način kako da se od slane morske vode dobija pijaća voda. Leb je, radeći na Univerzitetu Negev, u Izraelu, shvatio da bi obratnim postupkom mogla da se dobije električna struja.1973. napravio je simulator na osnovu pojave da se slatka i slana voda me&scaron;aju sve dok se njihov salinitet ne izjednači. Leb je između dve vrste vode postavio specijalne polupropusne membrane i na njihovim krajevima izmerio razliku u naponu. Ali u to vreme praktična primena te ideje bila je preskupa. 36 godina kasnije, naučnici u holandskom Centru za obnovljivu tehnologiju vode, u gradu Vetsusu, poku&scaron;avaju da naprave nov prodor koji su nazvali Koncept plava energija. <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/blue_power.jpg" border="0" alt="Plava energija osmozom" title="Plava energija osmozom" hspace="10" vspace="10" width="300" height="295" align="left" />"Morska voda sadrži dve vrste čestica - jone natrijuma i jone hlora. Jedni su pozitivni,a drugi negativni. Ako u rezervoar sa me&scaron;avinom slatke i slane vode potopimo dve membrane, od kojih jedna propu&scaron;ta pozitivne, a druga negativne jone, između njih će poteći struja" obja&scaron;njava &scaron;ef istraživačkog tima, Jus Virman. Virman međutim priznaje da membrane koje koristi njegov tim, jo&scaron; nisu dovoljno jeftine za masovnu proizvodnju. "Sve moramo da optimalizujemo. Rastojanje između membrana mora da bude mikroskopski malo, kao i sami odstojnici, kako bi električni otpor bio &scaron;to manji. S druge strane, voda mora da slobodno prolazi kroz membrane" kaže Virman. Istraživanje finansiraju holandska vlada, energetske i proizvodne firme. Cilj je pronalaženje jeftinih membrana i njihovo testiranje u realnim uslovima. Studije su pokazale da su za to najpogodnija u&scaron;ća reka. Profesor tehnologije bioreciklaže, na Univerzitetu Vageningen, Sis Buisman, nadgledao je istraživanje mogućnosti primene plave energije. On kaže da bi od protoka jednog kubnog metra slatke vode u sekundi mogao da se dobije jedan megavat električne energije. "Sa nizom kontejnera morske vode dugim kilometar i po, u kanalu Af sluit dajk, mogli bismo da sagradimo instalaciju od 200 megavata" kaže profesor Buisman. Ako tro&scaron;kovi izgradnje takvog postrojenja padnu, stručnjaci kažu da bi tehnologija plave energije mogla da zadovoljava čak trećinu potreba za električnom energijom u Holandiji. Izvor: VOA - 'Otvoreni studio' Glasa Amerike. <div align="center"> Blue energy <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/mBnYdGQBgP0&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/mBnYdGQBgP0&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> <a href="http://www.youtube.com/watch?v=mBnYdGQBgP0" target="_blank" title="Me&scaron;anje slane i slatke vode može da proizvodi struju">Ne vidite video ?</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /></div> Alternativna energija 2010-01-31T23:24:42Z eko Potrošačka kultura vodi ka ekološkoj katastrofi http://eko.blog.rs/blog/eko/vesti/2010/02/04/potrosacka_kultura-ekoloska_katastrofa <div style="font-size: 18px"> Nezavisna organizacija za za&scaron;titu prirodne sredine, WorldWatch institut, objavila je redovni godi&scaron;nji izve&scaron;taj “Stanje sveta”, koji se ovaj put usredsredjuje na potrebu da se promeni globalna potro&scaron;ačka kultura i ukaže na važnost održivog razvoja. Iako su mnoge zemlje počele da obraćaju pažnju na za&scaron;titu ekolo&scaron;kog sistema, većina je i dalje usredsredjena na potro&scaron;nju, navodi se u novoj studiji i dodaje da vrednosti moraju da promene mesta na listi prioriteta kako bi se izbeglo dalje uni&scaron;tavanje prirodne sredine. Kris Flavin, predsednik WorldWatch instituta u Va&scaron;ingtonu:  “Svet je načinio ogroman pomak u smislu promene politike, investiranja u nove tehnologije i podizanja svesti o problemima za&scaron;tite prirodne sredine uop&scaron;te. Medjutim, smatramo da je veliki deo koji nedostaje promena kulture ljudi, koja treba da se udalji od potro&scaron;ačke i približi kulturi održivosti”.  Sjedinjene Države su na prvom mestu u svetu po potro&scaron;nji, kaže Erik Asadurijan, direktor studije.  “Samo Amerika konzumira jednu trećinu svetskih resursa”.  </div> <div style="font-size: 18px"> On dodaje da mediji, obrazovni sistem, biznisi i vlade moraju da iniciraju promenu, mada su mnoge promene već implementirane.  “Tokom godine, kada je Mi&scaron;el Obama promovisala ba&scaron;tovanstvo, seme za sadjenje je bilo rasprodato”.  Holivudski filmovi, kao npr. “Avatar”, takodje skreću pažnju na ekologiju, a i velike firme su napravile pozitivan iskorak, kaže Flavin i posebno izdvaja mega-lanac potro&scaron;ačke robe, Volmart.  “S jedne strane, biznis model Volmarta je zasnovan na potro&scaron;nji. Ali s druge strane ta kompanija je preduzela drastične mere u proteklih nekoliko godina kako bi integrisala ekolo&scaron;ki održive proizvode ne samo u svojim prodavnicama, već i u lancu snabdevanja”.  Flavin kaže da Volmart traži snabdevače koji se drže ‘zelenih’ principa. Ipak, ne slažu se svi da potro&scaron;nja mora da se smanji.Petrik Majkl iz konzervativnog Kejto instituta ne smatra da je potro&scaron;nja problem zagadjenja prirodne sredine i kaže da ekolozi već decenijama predvidjaju isti, tragičan, ishod.  “Da je populacija toliko brojna da će doći do populacijskog kraha, da će nestati hrane ukoliko ne&scaron;to ne promenimo. Ispostavilo se da to nije istina”. Verski lideri, poput Pape Benedikta XVI, podsećaju vernike da potro&scaron;nja nije put ka pronalaženju smisla života, dok Asadurijan insistira na činjenici da novac ne kupuje sreću.  “Ukoliko nastavimo da merimo sreću kroz ono &scaron;to konzumiramo to će nas dovesti do tragičnog kraja”.  Petrik Majkl iz Kejto instituta tvrdi da verski lideri i filmovi imaju kratkoročan uticaj, ali WorldWatch se sa tim ne slaže. Osim “Avatara”, Asadurijan pominje i jedan od najpopularniji animiranih filmova u istoriji, “Voli”. “Pozadina (filma) je potro&scaron;ačka kultura dovedena do ekstrema. Svet je bukvalno uni&scaron;tila korporacija pod nazivom “kupujte na veliko”, a jedini preživeli su nekoliko debelih ljudi koji lebde po svemiru”.  Tu si i reklame, koje podstiču potro&scaron;ače, počinjući od male dece. Asadurijan ukazuje da jedan odsto svetskog ekonomskog dohotka odlazi na reklame i zaključuje da globalna ekonomija mora da usvoji održiv sistem proizvodnje sada, pre nego &scaron;to socijalni i ekolo&scaron;ki problemi postanu nesavladivi.  Izvor: VOA - 'Otvoreni studio' Glasa Amerike. <div align="center"> Video: Potro&scaron;ačka kultura vodi ka ekolo&scaron;koj katastrofi <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/rqp85eEffjw&hl=en_US&fs=0&border=0&rel=0&color1=0x4e9e00&color2=0xD1F6BF" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/rqp85eEffjw&hl=en_US&fs=0&border=0&rel=0&color1=0x4e9e00&color2=0xD1F6BF" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> <a href="http://www.youtube.com/watch?v=rqp85eEffjw" target="_blank" title="Potro&scaron;ačka kultura vodi ka ekolo&scaron;koj katastrofi">Ne vidite video ?</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" />   </div></div> Eko vesti 2010-02-04T21:14:38Z eko Zašto je ekološka raznolikost bitna http://eko.blog.rs/blog/eko/ekosistem/2010/02/09/ekoloska-raznolikost <div style="font-size: 18px"><h3><a name="Ecological Diversity" title="Ecological Diversity"></a>Ekolo&scaron;ka raznolikost </h3>Svako se slaže da je raznolikost dobra stvar koju treba imati na umu kada se razmatra ekosistem. Raznolikost pomaže da se ublaže posledice poremećaja populacije. I pored toga veoma malo se razume &scaron;ta predstavljaju razne vrste raznolikosti. U &scaron;umskom ekosistemu, na primer, postoje tri tipa raznolikosti: kompoziciona, strukturna i funkcionalna.<img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/Alone_by_spns.jpg" border="0" alt="Alone" title="Alone by Slavko Pavlović" /> <div align="center" style="font-size: 14px">Foto: <a href="http://www.flickr.com/photos/slavkopavlovic/" target="_blank">S_tem</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /></div> </div> <div style="font-size: 18px"> <ul> <li>Kompoziciona raznolikost se odnosi na osnovne elemente raznolikosti: Vrste, kao i na genetsku raznolikost koja izgrađuje vrste, plus na zajednice i ekosisteme koje obezbeđuju milje. </li><li>Strukturna raznolikost se ondosi na osnovne elemente raznolikosti koji su poređani jedni u odnosu na druge u vremenu i prostoru. Tako, strukturna raznolikost uključuje veličinu, oblik i distribuciju vrsta, njihovo stani&scaron;te, i zajednice na prostoru gde žive, plus &scaron;ablon promene. Fragmentacija stani&scaron;ta je poremećaj koji može da ugrozi strukturnu raznolikost. Tamo gde je &scaron;uma u privatnom vlasni&scaron;tvu, različito upravljanje i ciljevi mogu da stvore strukturnu raznolikost &scaron;irom stani&scaron;ta. Svi se slažu da je strukturna raznolikost važna za biolo&scaron;ku raznolikost, i da su različiti predeli važni za celokupno zdravlje &scaron;ume. </li><li>Funkcionalna raznolikost se odnosi na raznolikost ekolo&scaron;kih procesa koji održavaju i zavisni su od ostalih komponenti raznolikosti. Tu su uključeni mnoge ekolo&scaron;ke interakcije vrsta, na primer, kompeticija, grabežljivost, parazitizam itd, kao i ekolo&scaron;ki procesi ishrane i reciklaže. Funkcionalna raznolikost uključuje promenjiv tempo i intenzitet prirodnih poremećaja, na primer, vatre, poplave itd. Funkcionalna raznolikost je manje vidljiva od predhodna dva oblika, i često se ignori&scaron;e u diskusijama o biolo&scaron;koj raznolikosti. </li></ul> <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/grpark_09.jpg" border="0" alt="Park" hspace="10" vspace="3" width="250" height="200" align="left" /> Ako je jednostavnost bio stari model održavanja &scaron;uma, novi model je kompleksnost. Potrebno je stvoriti kompleksnost na celokupnom području. To podrazumeva razmatranje mnogih elemenata ekosistema. Koraci u tom pravcu mogu imati reperkusije na divlji svet, hidrolo&scaron;ke cikluse, ili čak na požare koji mogu da zaprete ljudima.<img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/Spomenik_autu.jpg" border="0" alt="Auto" hspace="14" vspace="22" width="284" height="423" align="right" />Kulturna raznolikost je jo&scaron; jedan aspekt vredan pominjanja, jer smo mi ljudi ti koji odlučujemo o održivosti svih životnih formi, uključujući na&scaron;u sopstvenu na Zemlji.Bio raznolikost ne može da adekvatno odgovori na fenomen na&scaron;e vrste Homo Sapiens. Sa na&scaron;im dolaskom nova kompleksnost i raznolikost se razvija na planeti. Mi smo doveli do pojave novih vrsta energija: kulture, simboličkog jezika i imaginacije. Mi nećemo moći nikada da isključimo ono &scaron;to je ljudsko iz bio raznolikosti.Paradoks ljudskog postojanja je taj da mi živimo u prirodi i kulturi (dru&scaron;tvu) u isto vreme. Sada kada su dela ljudi dostigla globalne proporcije i mnogo od prirodnog sveta je podvrgnut kulturnim snagama, veoma je važno da ne poremetimo odnos između kulture i prirode. Prihvatanjem ljudske intervencije kao prirodni čin, zaista kao neizbežan čin, mi ba&scaron;tovani otkrivamo granice kultivacije.<div style="font-size: 14px">O Autoru: Na bazi teksta sa sajta: <a href="http://www.forestinfo.org">http://www.forestinfo.org</a>Izvor: <a href="/drustvo/zivotna-sredina/zasto-je-ekoloska-raznolikost-bitna.html">http://www.kristali.rs/drustvo/zivotna-sredina/zasto-je-ekoloska-raznolikost-bitna.html</a></div></div> Ekosistem 2010-02-09T15:05:48Z eko Prednosti i mane solarne energije http://eko.blog.rs/blog/eko/alternativna-energija/2010/02/10/prednosti-i-mane-solarne-energije <div style="font-size: 18px">Prednosti solarne energije:<ul><li>Solarni paneli ne proizvode zagađenje životne sredine. Jedino zagađenje koje se javlja rezultat je procesa proizvodnje solarnih panela u fabrikama, prilikom transporta i instalacije istih. </li><li>Poizvodnja energije upotrebom fosilnog goriva i nekih vrsta obnovljivih izvora energije, kao &scaron;to su na primer turbine na vetar, može biti veoma bučna. Sa druge strane proizvodnja energije upotrebom solarnih ćelija je proces koji je veoma veoma tih. </li></ul><div align="center" style="font-size: 14px"><img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/Panels_Deploy_Vision.jpg" border="0" alt="Panels_Deploy_Vision" title="Panels Deploy Vision. Public Domain by NASA." width="600" height="600" /> </div> <ul><li>Jedna od velikih prednosti sunčeve energije je sposobnost proizvodnje energije na udaljenim mestima gde ne postoji mogućnost priključenja na mrežu. Jedan primer ovoga je proizvodnja energije u svemiru gde se sateliti napajaju upotrebom veoma efikasnih solarnih ćelija. </li></ul><div align="center" style="font-size: 14px"><img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/Giant_photovoltaic_array.jpg" border="0" alt="Giant photovoltaic array" title="Photovoltaic paneli" width="700" height="368" /> 70,000 solarnih Photovoltaic panela generi&scaron;u 15 MW struje.   Foto: <a href="http://commons.wikimedia.org/wiki/United_States_Air_Force" target="_blank">USAF Photographic Archives</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" width="15" height="16" align="absMiddle" /> </div> </div> <div style="font-size: 18px"> <ul><li>Instalacija sunčevih panela na udaljenim lokacijama je mnogo povoljnije sa stanovi&scaron;ta u&scaron;tede novca nego zahtevi da se instaliraju visokonaponski vodovi električne energije. </li><li>Sunčeva energija može biti veoma efikasna na mnogim mestima i oblastima na&scaron;e planete, a nove tehnologije omogućavaju efikasnu upotrebu solarnih panela čak i kada je vreme oblačno ili kada nema dovoljno direktne sunčeve svetlosti. </li></ul><div align="center" style="font-size: 14px"><img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/TdVSPhotovoltaig.jpg" border="0" alt="PV i TD paneli" title="PV i TD paneli. PD by Wikimedia Commons 2008" width="368" height="389" /> Kuća opremljena termodinamičkim i fotovoltaičkim panelima.   Foto: <a href="http://commons.wikimedia.org/wiki/User:KVDP" target="_blank">KVDP</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" width="15" height="16" align="absMiddle" /> </div> <ul><li>Solarni paneli mogu biti montirani na krovovima mnogih kuća, &scaron;to elimini&scaron;e problem nalaženja prostora i ulaganje u nove instalacije. </li><li>Jo&scaron; jedna izvanredna osobina sunčeve energije je njena cena. Iako su inicijalni tro&scaron;kovi visoki, jednom kada se solarni paneli instaliraju oni obezbeđuju besplatnu energiju koja će isplatiti početne tro&scaron;kove tokom godina kori&scaron;ćenja iste. </li></ul><div align="center" style="font-size: 14px"><img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/Solar_Panel_Cooker.jpg" border="0" alt="Solar Panel Cooker" title="Solar Panel Cooker PD by Wikimedia Commons 2005" width="322" height="285" /> Kuvalo koje koristi isključivo energiju sunca. Jeftino i efikasno.   Foto: Tom Sponheim </div> <ul><li>Kori&scaron;ćenje sunčeve energije omogućava nezavisnost od svetskih rezervi fosilnog goriva.</li></ul> Mane solarne energije:<ul><li>Glavna mana su početni tro&scaron;kovi. Trenutačno, cene veoma efikasnih panela za sakupljanje solarne energije mogu biti preko 1000 eura, a mnoga domaćinstva potrebuju vi&scaron;e od jednog panela. Ovo čini da početna ulaganja budu značajan i nezanemarljiv faktor prilikom razmatranja upotrebe iste. </li><li>Sunčeva energija je u stanju da proizvodi elektricitet samo danju. To znači da u toku 24 sata, 12 sati solarni paneli ne mogu da proizvode energiju za va&scaron; dom. </li><li>Vreme može da utiče na količinu proizvedene energije </li><li>Zagađenje može da utiče na rad solarnih panela jer se njihova efikasnost smanjuje sa povećanjem zagađenja vazduha. Ovo može da bude glavni nedostatak za industrisku primenu solarnih ćelija u veoma mnogo zagađenim oblastima kao na primer u industrijskim zonama velikih gradova.</li></ul> <div style="font-size: 14px">O Autoru: <a href="http://sveznalica.wordpress.com/2010/01/01/zasto-je-sunceva-energija-bitna/">Solarna energija</a> kao i ostali oblici obnovljive energije se diskutuje i u specijalnom odeljku na sajtu <a href="http://sveznalica.wordpress.com/">sveznalica.wordpress.com</a>.Izvor: <a href="http://www.kristali.rs/drustvo/energija/prednosti-i-mane-solarne-energije.html">Kristali.rs</a></div></div> Alternativna energija 2010-02-10T03:09:05Z eko Pijaća voda http://eko.blog.rs/blog/eko/zagadjenje-vode/2010/02/11/voda <div style="font-size: 18px"> <div style="padding-left: 35px; font-size: 18px; font-weight: bold; margin: 10px">Snabdevanje čistom pijaćom vodom za nas je deo svakodnevnice. Da li se neko, dok se umiva zapita: "Da li je normalno da čista topla voda dolazi direktno iz slavine" ? Pre 100 godina to nije bila normalna pojava. Danas preko milijardu ljudi ne može da uživa u takvom luksuzu. </div><div align="center"> GOOD: “Water&bdquo; <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/HW5eBfZhE4M&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/HW5eBfZhE4M&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> <a href="http://www.youtube.com/watch?v=HW5eBfZhE4M" target="_blank" title="Water">Ne vidite video ?</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /> </div> </div> <div style="font-size: 18px"> <div style="display: block; background-color: #f6dbbf; font-size: 18px; padding: 16px; margin: 20px"><ul><li>Većina vode na planeti je morska voda. </li><li>Kada bi svu vodu sipali u jednu kantu od 10 Litara, samo jedna supena ka&scaron;ika bila bi voda za piće. </li><li>1/6 ljudske populacije nema pristup pijaćoj vodi. </li><li>Svakog minuta u Indiji jedna osoba umre od bolesti izazvanom nečistom vodom. </li><li>Svaki četvrti čovek koji umre na planeti, umro je od bolesti koja je posledica zagadjenja vode. </li><li>Prosečna osoba u Severnoj Americi potro&scaron;i oko 400 Litara vode dnevno. </li><li>U Evropi dnevna potro&scaron;nja vode prosečne osobe iznosi oko 200 Litara. </li><li>U nekim delovima planete ljudi i danas moraju da pe&scaron;ače po 50 Km. da bi kući doneli kantu vode za piće. </li> <li>U nerazvijenim zemljama čovek može da priu&scaron;ti oko 5 Litara vode dnevno. Toliko potro&scaron;ite svaki put kada idete u WC. </li><li>Populacija planete raste eksponencijalno, a rezerve vode su sve manje.</li></ul></div><div align="center" style="font-size: 14px"><img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/voda_art_by_spns.jpg" border="0" alt="Voda" title="Polluted nature 2 by Slavko Pavlović" hspace="0" vspace="0" width="650" height="453" /> Foto: <a href="http://www.flickr.com/photos/slavkopavlovic/" target="_blank">S_tem</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /></div><div style="display: block; background-color: #bfdbf6; font-size: 18px; padding: 20px; margin: 20px"> Evropska povelja o vodi Voda ne poznaje granice, voda je ljudski problem. Bez vode nema života. Ona je dragoceno dobro, neophodno u svakoj ljudskoj delatnosti. Slatkovodni resursi vode nisu neiscrpni. Neophodno ih je sačuvati, kontrolisati i ako je moguće povećavati. Menjati kvalitet vode znači ugrožavati život čoveka i ostalih živih bića koja od nje zavise. Kvalitet vode se mora očuvati do nivoa prilagođenog njenom kori&scaron;ćenju, koji predviđa i zadovoljava posebne zahteve narodnog zdravlja. Ako se voda po upotrbi vraća u prirodnu sredinu, to ne sme da bude na &scaron;tetu drugih korisnika, bilo javnih bilo privatnih. Održavanje odgovarajućeg biljnog pokrivača, prvenstveno &scaron;umskog, od velike je važnosti za konzerviranje vodenih resursa. Dobro upravljanje vodom mora da bude predmet jednog plana ozakonjenog preko nadležnih vlasti. Za&scaron;tita vode traži značajan napor u naučnom istraživanju, u formiranju specijalista za javne informacije. Voda je op&scaron;te nasledstvo čiju vrednost moraju svi da poznaju. Zadatak je svakog da sa njom ekonomi&scaron;e i da je brižljivo koristi. Upravljanje vodenim resursima mora se pre svega vr&scaron;iti u okviru sliva, a ne unutar upravnih i političkih granica.</div></div> Zagadjenje vode 2010-02-11T19:49:19Z eko Sve manje zaliha pijaće vode na zemlji http://eko.blog.rs/blog/eko/zagadjenje-vode/2010/02/12/zalihe-vode <div style="font-size: 18px"> Neprofitna organizacija Pacifički institut u Kaliforniji, izve&scaron;tava da u mnogim područjima, posebno u zemljama u razvoju, ima sve manje pijaće vode. U dvogodi&scaron;njoj studiji pod nazivom “Voda u svetu” kaže se da je najozbiljnija situacija u Aziji i Africi, dok se Kina suočava sa pravom “vodenom katastrofom”. U izve&scaron;taju o vodi u svetu kaže se da je čiste vode sve manje i da je era lakog pristupa izvorima vode na izmaku. <div align="center" style="font-size: 14px"><img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/snabdevanje_vodom_haiti.jpg" border="0" alt="Snabdevanje vodom, Haiti" title="Snabdevanje vodom, Haiti" hspace="0" vspace="7" width="497" height="335" /></div>Predsednik Pacifičkog instituta, Piter Glik skreće pažnju da:   "milijardu ljudi nema pristup čistoj vodi za piće, a dve i po milijarde, ili vi&scaron;e, nemaju adekvatne sanitarije, pretežno u Africi i južnoj Aziji".  </div> <div style="font-size: 18px"> Glik smatra da klimatske promene snažno utiču na rezerve pijaće vode na nekim mestima. <div align="center" style="font-size: 14px"><a href="http://visibleearth.nasa.gov/view_rec.php?id=15966" target="_blank"><img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/Asian_Dust_NASA.jpg" border="0" alt="Asian Dust" title="Asian Dust, NASA aerospace photography." hspace="0" vspace="0" width="641" height="599" /></a> Izmaglica koja pokriva Kinu čini nebo praktičmo neprozirnim.   Foto: <a href="http://www.geoeye.com/CorpSite/" target="_blank">NASA/GeoEye</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /> Većina naučnika se slaže da se atmosfera zagreva, a Glik dodaje da to utiče na ki&scaron;e, a preko njih i na rezerve vode. </div><img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/kabul_afganistan_reka.jpg" border="0" alt="Afganistan" title="Afganistan" hspace="10" vspace="80" width="478" height="318" align="right" /> "Verovatno će biti vi&scaron;e poplava, ali i vi&scaron;e su&scaron;a. Vlažna područja postaće vlažnija, a su&scaron;na jo&scaron; suvlja – &scaron;to je najgora &scaron;ema. Kada bi subsaharska Afrika postala vlažnija to bi bilo dobro. Na žalost moglo bi da se dogodi suprotno, da postane jo&scaron; suvlja", kaže Glik i dodaje da je zemljama Afrike i Azije posebno te&scaron;ko da očuvaju izvore vode i dobre sanitarne uslove, dok Kini preti katastrofa, jer eksplozija stanovni&scaron;tva te&scaron;ko opterećuje izvore vode."Kina ubrzano raste. Rast stanovni&scaron;tva i brz razvoj privrede te&scaron;ko opterećuju izvore vode." <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/TaiPoTauPumpingStations.jpg" border="0" alt="Pumpa" hspace="0" vspace="7" width="700" height="525" /> "Kina neprestano donosi nove zakone o kvalitetu i kori&scaron;ćenju vode, ali se oni često lo&scaron;e sprovode", navodi Glik.Trajna pobolj&scaron;anja, smatra predsednik Pacifičkog instituta, moguća se putem obrazovanja. "&Scaron;to vi&scaron;e deca budu znala o tome odakle voda dolazi i kako se čuva, o važnosti vode za zdravlje ljudi i njihove okoline, verovatnije je da će kao odrasli voditi vi&scaron;e računa. Ponekad je važno obrazovati lokalne zajednice o tehnologijama za snabdevanje vodom". Piter Glik i njegove kolege istraživači pozivaju vlade da odvoje vi&scaron;e sredstava za re&scaron;avanje problema snabdevanja vodom.Izvor: VOA - 'Otvoreni studio' Glasa Amerike. </div> Zagadjenje vode 2010-02-12T17:08:49Z eko Arktik se topi http://eko.blog.rs/blog/eko/globalno-zagrevanje/2010/02/16/arktik-se-topi <div style="font-size: 18px"><div style="font-size: 24px; font-family: Geneva, Arial, Helvetica, sans-serif; font-weight: 800"> <h3>NASA: Ledeni pokrivač na <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Arktik" target="_blank">Arktiku</a> tanji nego ikad</h3></div> Naučnici u Američkoj Nacionalnoj Agenciji za Aeronautiku i svemirska istraživanja (NASA), tvrde da je led koji prekriva Severni ledeni okean tanji nego ikad. Istraživači NASA-e i Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu u državi Kolorado izve&scaron;tavaju da nedavno formirani morski led, koji je podložniji sezonskom otopljavanju, sada čini 90 odsto ledenog pokrivača na Arktiku i da bi to moglo da dovede do jo&scaron; izraženijeg globalnog zagrevanja. Ako je verovati naučnicima NASA-e i Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu, led na Arktiku se topi i tanji je nego ikad. Tom Vagner iz NASA-e <a href="#VOA">kaže</a> da je to ozbiljan problem. </div> <div style="font-size: 18px"> "Ovo je jedan od najboljih primera &scaron;ta se de&scaron;ava, dok Zemlja počinje da se zagreva zbog gasova koji izazivaju efekat staklene ba&scaron;te", kaže Vagner.  <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/NASA_Arctic_Temp_1981-2007.png" border="0" alt="Arctic 1981-2007" title="NASA: Temperaturne razlike na Arktiku 1981-2007" hspace="10" vspace="3" width="358" height="403" align="left" />Naučnici kažu da je 90 odsto leda na Arktiku formirano u poslednje dve godine i da je stoga ledeni prekrivač tanak. Tokom 1990-ih taj procenat je iznosio između 40 i 60 odsto, i Vagner dodaje da će ovaj tanji led dovesti do povećanja sezonskog topljenja ove godine.   "Deblji led traje duže. Otporniji je na topljenje i vetar ga teže raznosi", ističe Vagner. On upozorava da bi povećanje tankog leda i vi&scaron;e njegovog topljenja moglo i da poveća globalnu temperaturu. "Trenutno, severni pol funkcioni&scaron;e kao džinovski klima urežaj za Zemlju." "To je bukvalno veliko ogledalo na vrhu planete koje reflektuje sunčeve zrake", obja&scaron;njava Vagner.  Kako kaže, manjak leda ostavlja vodu u okeanima izloženu Suncu, a ona absorbuje sunčeve zrake, zagrevajući Zemlju. Vagner nagla&scaron;ava da bi topljenje leda moglo da promeni celokupni ekosistem Arktika i utiče na životinje koje žive tamo. <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/40842-sun.jpg" border="0" alt="glaciers" hspace="7" vspace="12" width="268" height="201" align="right" /> "Kako led nestaje, dolazi do potpune promene lanca ishrane, a mi ne možemo da znamo kakav će biti uticaj svega toga", ističe Vagner.  Vagner kaže da bi naučna zajednica morala da bolje objasni fenomen klimatskih promena javnosti. U međuvremenu, na drugom kraju sveta, ledeni breg 'Vilkins' je na ivici raspadanja. Ledeni most koji je održavao breg u mestu nedavno se sru&scaron;io, usmeriv&scaron;i jo&scaron; veću pažnju međunarodne zajednice na problem topljenja leda u polarnim oblastima. <div align="center" style="font-size: 14px; background-color: #ffffff"><img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/greenland_2005_meltdays_rt.jpg" border="0" alt="Melt" hspace="0" vspace="0" width="350" height="691" /><img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/Graph_Greenland_ice_sheet.gif" border="0" alt="Greenland Ice Sheet" hspace="0" vspace="0" width="350" height="176" /> Tokom zime vetrovi i morske struje odnose deleove debelog, vi&scaron;egodi&scaron;njeg leda iz severnog ledenog okeana. U pro&scaron;losti, taj deblji led obnavljan je naslagama novog leda koji je 'preživeo' nekoliko letnjih sezona topljenja. Procenjuje se da će se do 2100. nivo svetskih mora podići za oko 4 centimetra. Grafikon: Robert Simmon, na osnovu podataka '<a href="http://www.phys.uu.nl/~oerlemns/" target="_blank">Johannes Oerlemans</a>' <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /> Univerziteta, Utrecht. </div> <div align="center"> <a name="VOA" id="VOA" title="VOA"></a>VOA: “Ledeni pokrivač na Arktiku tanji nego ikad&bdquo; <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/6yvbvFlXUZA&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/6yvbvFlXUZA&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> <a href="http://www.youtube.com/watch?v=6yvbvFlXUZA" target="_blank" title="Water">Ne vidite video ?</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /> </div> Izvor: Ketrin Kenon, Va&scaron;ington, SAD. VOA - 'Otvoreni studio' Glasa Amerike. Slike: <a href="http://earthobservatory.nasa.gov/Features/Greenland/" target="_blank">NASA</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="baseline" /> <hr size="1" /> “Dobar&bdquo; komentar <div align="center"> “Alaska melting&bdquo; <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/CThSURlTX1w&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/CThSURlTX1w&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> <a href="http://www.youtube.com/watch?v=CThSURlTX1w" target="_blank" title="Water">Ne vidite video ?</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /> </div> <hr size="1" /> Akcija “Sat Zemlje 2009.” <div align="center"> “Sat Zemlje 2009&bdquo; by CeDAS <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/w3yEaXmvvhs&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/w3yEaXmvvhs&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> <a href="http://www.youtube.com/watch?v=w3yEaXmvvhs" target="_blank" title="Water">Ne vidite video ?</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /> </div><div style="display: block; background-color: #ece6b0; font-size: 18px; padding: 20px; margin: 20px"> Sat za na&scaron;u planetu "Sat Zemlje" je tradicionalna medjunarodna akcija u sklopu borbe protiv klimatskih promena, koja je 2009. godine prvi put organizovana i u Srbiji. Akcija "<a href="http://www.panda.org/sr/sat_za_nasu_planetu/" target="_blank">Sat za na&scaron;u panetu</a>", <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="texttop" /> u organizaciji WWF-a, uspe&scaron;no je održana u preko 2.800 gradova u 83 države. Milioni ljudi &scaron;irom sveta su 28.marta 2009. godine u 20:30 časova po lokalnom vremenu solidarno isključli svetla na sat vremena u znak upozorenja i protesta zbog globanog zagrevanja. Svetla su bila isključena na najznačajnijim objektima. Akciju su podžali Beograd, Novi Sad, Ni&scaron;, Subotica, Zrenjanin, Vranje, Gornji Milanovac, Kragujevac, Zaječar, Pančevo, Vr&scaron;ac, Prokuplje, Smederevska Palanka, Kikinda, Sopot, Bečej, Sokobanja, Ljubovija, Babu&scaron;nica, Negotin, Lučani, Guča, Koceljevo, Bački Petrovac, Bačka Palanka, Žiti&scaron;te, Apatin, Beočin, Tutin, Srbobran i Surdulica, isključivanjem osvetljenja na spomenicima, javnim zgradama, radnjama i ostalim objektima. Akciju na medjunarodnom nivou organizuje <a href="http://www.wwf.org/" target="_blank">WWF</a>, <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="texttop" /> a u Srbiji je podržana od <a href="http://www.ekoplan.gov.rs/src/index.php" target="_blank">Ministarstva zivotne sredine i prostornog planiranja</a>, <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="texttop" /> mnogih organizacija, preduzeća, lokalnih samouprava i pojedinaca. <a href="http://www.cedas.org.rs/sr/" target="_blank">Centar za drustveni aktivizam Srbije</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="texttop" /> </div><div align="center"> “Sat za na&scaron;u planetu 2009&bdquo; Exit u pokretu 09 <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/klZXpMezWEM&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/klZXpMezWEM&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> <a href="http://www.youtube.com/watch?v=klZXpMezWEM" target="_blank" title="Water">Ne vidite video ?</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /> </div><div style="display: block; background-color: #ecdab0; font-size: 18px; padding: 20px; margin: 20px"> Preporuke za daljnje čitanje: <div style="font-size: 16px; font-family: Geneva, Arial, Helvetica, sans-serif; color: #4f3f31; font-weight: 800"> <ul> <li><a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/globalno_zagrevanje" target="_blank" title="Vikipedija, slobodna enciklopedija:Globalno zagrevanje je naziv za povećanje prosečne temperature zemljine atmosfere i okeana naročito u 20. veku.">Globalno zagrevanje</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /> </li> <li><a href="http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/14/Nauka/35628/Gle%C4%8Deri+nestaju+.html" target="_blank" title="RTS: Globalno otopljenje sve brže topi &scaron;vajcarske glečere. Naučnici strahuju da bi mnogi mogli da nestanu pre kraja ovoga veka &scaron;to bi imalo nesagledive posledice po okolinu, ali i privredu.">Glečeri nestaju</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /> </li> <li><a href="http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2009/09/090901_baninthearctic.shtml" target="_blank" title="BBC: Svetski fond za za&scaron;titu prirode upozorio je u svom najnovijem izve&scaron;taju da se Arktik zagreva dvostruko brže od ostatka sveta.">Arktik se topi dvostruko brže</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /> </li> <li><a href="http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Antarktik-tone-Arktik-se-topi.lt.html" target="_blank" title="Politika online: Led na Severnom i Južnom polu topi se brže nego &scaron;to se ranije mislilo zbog čega se nivo mora povećava, kao i klimatsko zagrevanje, upozorili su naučnici u Ženevi.">Antarktik tone, Arktik se topi</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /> </li> </ul> </div></div></div> Globalno zagrevanje 2010-02-16T05:07:46Z eko Trajekt sa hibridnim solarnim pogonom http://eko.blog.rs/blog/eko/alternativna-energija/2010/02/21/trajekt-na-hibridni-solarni-pogon <div style="font-size: 18px">Trajekti na solarni pogon, koji sada saobraćaju u Sidneju, u Australiji, uskoro će početi da se koriste i u luci u Hong Kongu. Novi trajekti smeniće znatno bučnije, sada&scaron;nje trajekte, sa motorima koji zagađuju vazduh.. U su&scaron;tini, reč je o trajektima sa hibridnim pogonom, koji koriste dizel motore samo kada moraju. Sa ovakvim dizajnom, trajekti mogu da koriste čak i energiju vetra kao dodatni izvor pogonske energije. Osnivač i direktor firme Solar sejlor, Robert Dejn, razvio je ovu ideju sa grupom saradnika i uz podr&scaron;ku premijera Australije, Boba Houka. "Slično kao hibridni auto - kada se kreće sporo ili manevri&scaron;e brod koristi struju, odnosno energiju sunca, a kada dostigne brzinu od oko 6 čvora, prelazi na dizel pogon. Znači, nikada nije bez pogonske energije," kaže Dejn. Solarne ćelije mogu da se okreću prema suncu, a ugrađene su u panele koji deluju kao jedra, tako da brod može da koristi i energiju vetra. Kompjuter na brodu precizno izračunava dobijenu i utro&scaron;enu energiju, omogućavajući zapovedniku da planira potro&scaron;nju i struje i tečnog goriva. </div> <div style="font-size: 18px"> Trajekt ima kapacitet od 100 putnika i maksimalnu brzinu od 6 čvora pri pogonu na struju i vetar, a 16 čvorova na dizel pogon. Robert Dejn predviđa da bi slična tehnologija mogla da se upotrebi i na većim brodovima. "Mislim da će primenom na velikim brodovima - tankerima, kontejnerskim i turističkim brodovima, ova tehnologija preobraziti industriju. Takvi brodovi tro&scaron;e ogromne količine goriva, a ispu&scaron;taju dvaput vi&scaron;e gasova od avionskog transporta," kaže Robert Dejn. Honkon&scaron;ki Džokej klub naručio je četiri ovakva broda za prevoz putnika do njegovog terena za golf. Generalni menadžer kluba, Kameron Halidej, kaže da su ovakvi trajekti idealni za kratke relacije. "Kada smo prvi put razmatrali ovu tehnologiju imali smo u vidu na&scaron; prevoz, od 20 minuta, sa velikim brojem pristajanja i isplovljavanja. Od tih 20 minuta, oko 7 minuta otpada na brzinu od 6 čvora. Dakle, postojao je potencijal za kori&scaron;ćenje alternativnog pogona," kaže Halidej. Halidej dodaje da klub predviđa u&scaron;tedu u tro&scaron;kovima za dizel gorivo od 30 do 40 odsto, i smanjenje ispu&scaron;tanja ugljendioksida za vi&scaron;e od hiljadu tona godi&scaron;nje. U međuvremenu, firma Solar sejlor neprestano nastoji da usavr&scaron;i svoju tehnologiju kako bi paneli proizvodili &scaron;to je moguće vi&scaron;e električne energije. Izvor: VOA - 'Otvoreni studio' Glasa Amerike. <div align="center"> <a name="VOA" id="VOA" title="VOA"></a>VOA: “Trajekti sa hibridnim solarnim pogonom stiču popularnost &bdquo; <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/zF20mUBsM_Q&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/zF20mUBsM_Q&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> <a href="http://www.youtube.com/watch?v=zF20mUBsM_Q" target="_blank" title="Trajekti sa hibridnim solarnim pogonom stiču popularnost ">Ne vidite video ?</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /> </div></div> Alternativna energija 2010-02-21T00:07:42Z eko ESA satelit meri topljenje leda na polovima http://eko.blog.rs/blog/eko/globalno-zagrevanje/2010/03/03/esa-satelit-meri-topljenje-leda-na-polovima <div style="font-size: 18px"> Evropska svemirska agencija, ESA, uskoro će lansirati novi satelit nazvan Kriosat 2, koji će precizno meriti topljenje leda na polarnim kapama. Svi već znamo da se led na polovima topi, ali niko ne zna koliko brzo. Do sada, naučnici su uglavnom merili mesečne varijacije u količini leda.<img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/cryosat_over_ice.jpg" border="0" alt="CryoSat in orbit over southern Greenland ice sheet" hspace="0" vspace="0" width="600" height="480" /> Photo: <a href="http://www.esa.int/esaCP/index.html" target="_blank">ESA</a>/AOES Medialab Novi, evropski satelit, '<a name="ESA" id="ESA" href="http://www.esa.int/SPECIALS/Cryosat/index.html" target="_blank" title="ESA">CryoSat-2</a>', precizno će meriti promene na polovima, ali i na glečerima i velikim santama leda, [<a href="http://www.esa.int/SPECIALS/Euronews/SEMW3W7CS5G_0.html" target="_blank" title="ESA Euronews: CryoSat-2 – ESA's ice mission">ESA VIDEO</a> ] koji zajedno pokrivaju 20% planete.Vođa naučnog tima Kriosata, Dankan Vingam, kaže da će glavni fokus biti na Arktiku i Antarktiku, jer polarne kape igraju ključnu ulogu u regulaciji klime na zemlji.<img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/Cryosat_bottom.jpg" border="0" alt="ESA CryoSat2" hspace="0" vspace="0" width="600" height="450" /> CryoSat 2 opremljen Radar Altimetrom (SIRAL)   Photo: <a href="http://www.esa.int/esa-mmg/mmg.pl?topic=&subtopic=&subm1=GO&keyword=CryoSat-2+bottom" target="_blank">ESA</a> - P. Carril "U su&scaron;tini, nadamo se da će nam Kriosat dati sliku o tome kako se velike ledene povr&scaron;ine menjaju. I antarktički i arktički led doprinose promeni nivoa mora, s tim &scaron;to led na Arktiku posebno utiče na klimu u Evropi" kaže Vingam. <div align="center" style="font-size: 12px; float: left; margin: 10px"><img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/cryosat_june_2009.jpg" border="0" alt="Cryosat jun 2009" hspace="10" vspace="10" width="194" height="259" /> CryoSat-2 test. Jun 2009.   Photo: <a href="http://www.esa.int/esaCP/index.html" target="_blank">ESA</a></div> Kriosat 2 je težak 700 kilograma, a opremljen je uređajima proverenim na prethodnim satelitima. Međutim, ovaj satelit poneće jedan specijalni senzor. "Tu tehniku smo proverili na ranijim, posebno evropskim satelitima, ERS i Envisat. Ali ovoga puta imamo i senzor specijalno sagrađen da re&scaron;ava probleme sa ledom. Kriosat će nam slati potpuno nove podatke, iz orbite koja je pode&scaron;ena za taj problem" kaže Vingam.Pune tri godine, Kriosat 2 će sa visine od 700 kilometara centimetarskom precizno&scaron;ću meriti debljinu leda. Doktor Džoni Džohansen iz norve&scaron;kog Ekolo&scaron;kog centra Nansen, u Bergenu, kaže da će to dovesti do punog razumevanja promena nivoa mora."Jo&scaron; ne znamo tačno za&scaron;to nivo mora negde raste, a drugde opada. Za to nam je potrebno da znamo koliko se brzo tope glečeri i ledeni pokrivači. Potrebno nam je da znamo kako se okeani zagrevaju. Ali neće biti lako sastaviti sve to u punu sliku i puno razumevanje za&scaron;to se nivo mora menja" kaže doktor Džohansen. Meteorolozi i okeanografi &scaron;irom sveta nestrpljivo čekaju prve podatke sa <a href="http://www.esa.int/esaLP/LPcryosat.html" target="_blank">Kriosata 2</a>, koji bi trebalo da pruži do sada najveću količinu podataka o jednom od važnih činilaca klimatskih promena. Izvor: VOA - 'Otvoreni studio' Glasa Amerike. <div align="center">Video: 'Novi polarni satelit meriće topljenje leda na polovima'.<object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/DEDYeuvz_g0&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/DEDYeuvz_g0&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></div> <div align="center"><img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/Kiruna_station.jpg" border="0" alt="Kiruna station" hspace="10" vspace="10" width="395" height="400" /> Kiruna S i X-band station. Photo: <a href="http://www.esa.int/esaCP/index.html" target="_blank">ESA</a> - S. Corvaja. <a href="http://www.esa.int/esa-mmg/mmg.pl?topic=&subtopic=&subm1=GO&keyword=CryoSat-2" target="_blank">Slike i animacije</a> projekta CryoSat-2</div></div> Globalno zagrevanje 2010-03-03T21:34:59Z eko Nacionalni program zaštite životne sredine http://eko.blog.rs/blog/eko/vesti/2010/03/25/zastita-zivotne-sredine-u-srbiji <div style="font-size: 18px">Vlada Republike Srbije donela je Nacionalni program za&scaron;tite životne sredine, na osnovu Zakona o za&scaron;titi životne sredine. To je najvažniji, sveobuhvatni, intersektorski, strate&scaron;ki dokument iz oblasti za&scaron;tite životne sredine, kojim se obezbeđuje planiranje i upravljanje toj oblasti u periodu od narednih deset godina. </div> <div style="font-size: 16px"> Jedan od ključnih dokumenata koji je kori&scaron;ćen prilikom izrade Nacionalne strategije održivog razvoja Srbije bio je nacrt Nacionalnog programa za&scaron;tite životne sredine, pod nazivom NEAP dokument čija je izrada započeta 2004. uz podr&scaron;ku Evropske agencije za rekonstrukciju. Nacionalni program za&scaron;tite životne sredine je pripremljen u cilju razvoja moderne politike za&scaron;tite životne sredine u Republici Srbiji, tokom sledeće decenije. Biće realizovan Akcionim planom, koji će obezbediti pravni i institucionalni osnov za brojne projekte u procesu približavanja Evropskoj uniji i kori&scaron;ćenje finansijskih sredstava iz budžeta i pretristupnih fondova. <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/rulal_and_urban_by_spns.jpg" border="0" alt="rulal and urban" hspace="0" vspace="3" width="700" height="347" /> <div align="center" style="font-size: 12px"> Foto: <a href="http://www.flickr.com/photos/slavkopavlovic/" target="_blank">S_tem</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /></div> Program je urađen tako da omogući podizanje kvaliteta životne sredine i unapređenje kvaliteta života stanovni&scaron;tva u Republici Srbiji. Kao strate&scaron;ki dokument, Program predstavlja sredstvo za re&scaron;avanje prioritetnih problema u oblasti za&scaron;tite životne sredine u zemlji i doprinosi pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Nacionalni program za&scaron;tite životne sredine možete preuzeti <a href="http://www.ekoplan.gov.rs/srl/7-Ostala-dokumenta-12-document.htm" target="_blank" title="Ministаrstvo životne sredine i prostornog plаnirаnjа." rel="”nofolow”">ovde</a> [PDF]. </div> <div style="font-size: 14px"> Izvor: <a href="http://www.ekoplan.gov.rs/src/index.php" target="_blank" title="Urbаnizаm. Plаnirаnje i uprаvljаnje. Zа&scaron;titа prirode, zа&scaron;titа prirodnih resursа. Evropske integrаcije. Međunаrodnа sаrаdnjа i hаrmonizаcijа propisа. Tenderi i konkursi." rel="”nofolow”">Ministаrstvo životne sredine i prostornog plаnirаnjа</a></div> Eko vesti 2010-03-25T21:00:19Z eko Zeleni karavan Srbije u Pančevu http://eko.blog.rs/blog/eko/vesti/2010/03/25/zeleni-karavan-srbije-u-pancevu <div style="font-size: 18px">Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić posetio je grad Pančevo, u okviru akcije Zeleni karavan Srbije.</div> <div style="font-size: 16px"> Dulić je prisustvovao Radnoj grupi za praćenje stanja životne sredine i realizaciji akcionih planova i projekata re&scaron;avanja problema životne sredine u Pančevu. Predstavljen je akcioni plan mera i aktivnosti na za&scaron;titi životne sredine Rafinerije nafte Pančevo, HIP Azotara i HIP Petrohemija u skladu sa poslovnim i razvojnim planovima do 2012. godine. Ovim Planom, koji su pripremili su predstavnici Rafinerije i Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, predviđeno je unapređenje životne sredine i pobolj&scaron;anje kvaliteta vazduha, vode i zemlji&scaron;ta. Situacija u Pančevu je mnogo bolja nego pro&scaron;le godine, ali i dalje moramo raditi na pobolj&scaron;anju ekolo&scaron;ke slike ovog grada. Planirano je da Rafinerija izbaci olovo iz proizvonje bezina, tako da ćemo do 2012. godine imati benzin po evropskim standardima, rekao je ministar Dulić. <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/zeleni_karavan_pancevo.jpg" border="0" alt="Zeleni karavan Pančevo" hspace="10" vspace="2" width="144" height="116" align="left" />On je istakao da je NIS u modernizaciju rafinerijskog postrojenja, do sada uložila 64 miliona evra, a da će jo&scaron; 52,5 miliona biti uloženo u projekte za&scaron;tite životne sredine. Oliver Dulić se sastao i sa načelnicima Južnobanatskog i Srednjebanatskog upravnog okruga, predsednicima  i predstavnicima op&scaron;tina. Tokom Akcije Očistimo Srbiju pokazalo se da 40 posto teritorije nema uređen komunalni sistem i da je životna sredina do sada bila sekundarni problem lokalnih samouprava, rekao je Dulić i dodao da bi op&scaron;tine trebalo da vi&scaron;e pažnje posvete upravljanju otpadom,  jer u reciklaži  treba videti &scaron;ansu za razvoj privrede. Govoreći o legalizaciji, ministar Dulić je prisutne čelnike lokalnih samouprava podsetio na važnost sprovođenja zakona iz ove oblasti. U ovom momentu 620 hiljada objekata u Srbiji je u procesu legalizacije, istakao je Dulić i pozvao op&scaron;tine da prilagode cene realnim mogućnostima građana. U nastavku posete državni sekretari Ministarstva i pomoćnici ministra održali su radni forum na temu Ekologija i za&scaron;tita životne sredine, kao i forum iz oblasti Građevine, urbanizma i prostornog planiranja. </div> <div style="font-size: 14px"> Izvor: <a href="http://www.ekoplan.gov.rs/src/index.php" target="_blank" title="Urbаnizаm. Plаnirаnje i uprаvljаnje. Zа&scaron;titа prirode, zа&scaron;titа prirodnih resursа. Evropske integrаcije. Međunаrodnа sаrаdnjа i hаrmonizаcijа propisа. Tenderi i konkursi." rel="”nofolow”">Ministаrstvo životne sredine i prostornog plаnirаnjа</a></div> Eko vesti 2010-03-25T21:30:01Z eko Štedljive i ekološki čistije zgrade http://eko.blog.rs/blog/eko/vesti/2010/03/27/ekoloska-gradnja <div style="font-size: 18px; margin-left: 25px"> Medjunarodni savet za gradjevinske propise koji utvrdjuje bezbednosne standarde u izgradnji objekata nedavno je doneo neke nove propise za podsticanje gradnje &scaron;tedljivijih i ekolo&scaron;ki čistijih zgrada. U izradi propisa učestvovali su arhitekte, stručnjaci za grejanje, hladjenje i drugi gradjevinski eksperti. </div> <div align="center"> Video: 'Podsticanje izgradnje &scaron;tedljivijih i ekolo&scaron;ki čistijih zgrada'. <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/e2jtnVsO7ok&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/e2jtnVsO7ok&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </div> Izvor: VOA - 'Otvoreni studio' Glas Amerike. Eko vesti 2010-03-27T20:00:32Z eko PlanetSolar - Najveći solarni brod http://eko.blog.rs/blog/eko/alternativna-energija/2010/03/27/planetsolar-solarni-brod <div style="font-size: 18px">Ovom brodu nije potrebno nikakvo drugo gorivo osim sunca. Sagrađen je kao jahta tipa katamaran i pokriven sa približno 500 kvadratnih metara solarnih ćelija.</div> <div style="font-size: 18px"> <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/Rafael_Domjan.jpg" border="0" alt="Rafael Domjan" hspace="25" vspace="7" width="150" height="139" align="right" /> Dug je 31, &scaron;irok 15 i visok 7 i po metara. Inicijator projekta. Budući kapetan, Rafael Domjan, kaže će uskoro zaploviti sa njim. "Gotovo je zavr&scaron;en i sada ga treba isprobati. To je važan deo projekta pre polaska na put oko sveta. Uzbuđen sam &scaron;to ću ploviti na njemu", rekao je Domjan. Zvanično porinuće planira se za april, a na put oko sveta krenuće 2011. Gasni &scaron;tednjak biće jedini uređaj na brodu koji neće koristiti energiju dobijenu od sunca. Tokom svetske turneje koristićemo samo energiju iz na&scaron;eg solarnog generatora. &Scaron;tednjak će jedini biti na gas. Električni motor, kompjuter, osvetljenje. Sve će dobijati struju iz solarnog generatora", kaže Domjan. <div align="center" style="font-size: small"> <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/PlanetSolar_Alexis_Domjan.jpg" border="0" alt="PlanetSolar Alexis Domjan" hspace="10" vspace="7" width="600" height="530" /> PlanetSolar Foto: Alexis Domjan</div> </div> <div style="font-size: 18px"> <div align="center"> PlanetSolar se već 13 meseci gradi u brodogradili&scaron;tu Knierim, u Kilu. &Scaron;ef projekta u Knierimu, Stefen Miler, takođe nestrpljivo i&scaron;čekuje porinuće. Video: 'PlanetSolar @ SOLARboat HOME MADE'. <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/1__LJM8ry6I&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/1__LJM8ry6I&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </div> <div style="margin-left: 25px"> "Sledeća važna faza biće spu&scaron;tanje u vodu. Jedva čekamo na to. Danas smo prvi put pokrenuli propeler i sada želimo da to uradimo i u vodi", kaže Miler. Dizajn broda uradjen je u &Scaron;vajcarskoj, a glavni dizajner je Novozelandjanin Kreg Lumes. </div></div> <div align="center"> Video: 'PlanetSolar - First around the World with Solar Energy'. <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/WZftGaslkFY&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/WZftGaslkFY&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </div> Izvor: VOA - 'Otvoreni studio' Glas Amerike. i <a href="http://www.planetsolar.org/index.en.php" target="_blank" title="PlanetSolar." rel="”nofolow”">PlanetSolar</a> Alternativna energija 2010-03-27T23:00:57Z eko Festival ekološkog filma u Vašingtonu http://eko.blog.rs/blog/eko/vesti/2010/04/09/festival-ekoloskog-filma <div style="font-size: 18px; margin-left: 25px"> Već 18 godina, uporedo sa dolaskom proleća, u američkoj prestonici održava se i festival ekolo&scaron;kih filmova. Ove godine, na festivalu je prikazano 155 dokumentarnih, igranih, animiranih, eksperimentalnih i dečijih filmova iz svih krajeva sveta. </div> <div align="center"> Video: 'Festival ekolo&scaron;kog filma u Va&scaron;ingtonu'. <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/X77xf71WXf8&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/X77xf71WXf8&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </div> Izvor: VOA - 'Otvoreni studio' Glas Amerike. Eko vesti 2010-04-09T15:00:49Z eko Konferencija 'Klimatske promene i obnovljiva energija' http://eko.blog.rs/blog/eko/vesti/2010/04/10/konferencija-klimatske-promene-i-obnovljiva-energija <div align="center" style="font-size: 18px; font-weight: bold">Ministar Oliver Dulić učestvovao na konferenciji "Klimatske promene i obnovljiva energija"</div> Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić učestvovao je na konferenciji "Klimatske promene i obnovljiva energija - izazovi i mogućnosti za lokalne vlasti", koji je održan u beogradskom hotelu "Hajat". <div style="font-size: 18px; font-family: 'Times New Roman',Times,serif"> "U proteklih godinu dana uradili veoma važne stvari, pre svega smo formirali telo <a href="http://www.ekoplan.gov.rs/DNA/?lang=srl" target="_blank">DNA</a>, koje je vrlo važno u procesu dono&scaron;enja odluka oko implementacije <a href="http://cdm.unfccc.int/index.html" target="_blank">CDM</a> projekata, zatim u fazi smo izrade nacionalne komunikacije i radimo na strategiji mitigacije gasova staklene ba&scaron;te" rekao je ministar Dulić. <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/Dulic_konf.gif" border="0" alt="Oliver Dulić" hspace="15" vspace="3" width="300" height="190" align="left" />Ministar je istakao da je Srbija prepoznala sebe kao deo re&scaron;enja globalnog problema u borbi protiv klimatskih promena i pritom podsetio na niz donetih strategija i uredbi u ostvarivanju tog cilja. Prema njegovim rečima, nema evropskih integracija bez jasnog smanjenja efekta staklene ba&scaron;te i niza aktivnosti na za&scaron;titi životne sredne u raznim oblastima: industriji, tehnologiji, poljoprivredi itd. Skup je organizovan uz podr&scaron;ku &Scaron;vedske agencije za međunarodnu saradnju, a pored ministra Dulića, učestvovali su i predstavnici međunarodnih i domaćih organizacija koje se bave problemom &scaron;tetnih gasova. </div> Izvor: <a href="http://www.ekoplan.gov.rs/src/index.php" target="_blank" title="Urbаnizаm. Plаnirаnje i uprаvljаnje. Zа&scaron;titа prirode, zа&scaron;titа prirodnih resursа. Evropske integrаcije. Međunаrodnа sаrаdnjа i hаrmonizаcijа propisа. Tenderi i konkursi.">Ministаrstvo životne sredine i prostornog plаnirаnjа</a> Eko vesti 2010-04-10T14:50:31Z eko Solarimpulse. Avion na solarni pogon http://eko.blog.rs/blog/eko/alternativna-energija/2010/04/14/avion-na-solarni-pogon <div style="margin: 10px; padding-left: 35px; font-size: 20px; font-weight: bold"> Prvi let &Scaron;vajcarskog solarnog aviona </div> <div style="margin: 10px; padding-left: 35px; font-size: 20px"> Kako baterije i solarne ćelije postaju sve efikasnije, tako se uvećava broj prevoznih sredstava koja koriste solarnu energiju. U &Scaron;vajcarskoj je poleteo četvoromotorni avion na solarni pogon. </div> <div align="center" style="font-size: 14px"> <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/solarimpulse_cad.jpg" border="0" alt="Solarimpulse" title="Solarimpulse" hspace="0" vspace="0" width="600" height="561" /> Foto: <a href="http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Image1_Omega_4_engines.jpg" target="_blank" rel="nofollow">Wikimedia</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /></div> <div style="margin: 10px; padding-left: 35px; font-size: 18px"> &Scaron;vajcarski konstruktor Bertran Pikar (Bertrand Piccard) prikazao je svoj avion, nazvan Solarni impuls (Solarimpulse), sa kojim namerava da poleti na put oko sveta. Avion ima četiri motora i raspon krila kao džambo džet, ali težak je kao omanji automobil. Krila su pokrivena sa 12 hiljada solarnih ćelija, ima litijum-jonske baterije i četiri motora od ukupno 40 konjskih snaga. Prosečna brzina leta je 70 kilometara na sat. Gradnja je ko&scaron;tala oko 70 miliona evra, a Pikar je do sada pravio sa njim samo male skokove, ne vi&scaron;e od 60 centimetara od zemlje.</div> <div align="center"> Solar Impulse - First Flight Around Payerne <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/G3Zmie7pQFw&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/G3Zmie7pQFw&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </div> <div style="margin: 10px; padding-left: 35px; font-size: 18px"> Posle kratkog zaleta Solarni impuls je uzleteo pri brzini od svega 45 kilometara na sat. Probni let trajao je oko sat i po, a avion se glatko spustio na pistu. Pikar i njegov kopilot Andre Bor&scaron;berg (André Borschberg) planiraju jedan noćni let, a zatim će na osnovu ovih iskustava biti sagrađen novi avion, sa kojim nameravaju da 2012. godine krenu na put oko sveta, sa povremenim spu&scaron;tanjima radi odmora.</div> <div align="center"> Piccard unveils solar plane prototype <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/ONilIGNjfrg&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/ONilIGNjfrg&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </div> <div style="margin: 20px; padding: 16px; display: block; background-color: #f6dbbf; font-size: 18px"> Karakteristike solarnog aviona <ul> <li>Nosivost: Litijumske baterije: 450 kg.</li> <li>Dužina: 21.85 m.</li> <li>Raspon krila : 63.4 m.</li> <li>Visina: 6.40 m.</li> <li>Solarni panel: 11,628 Photovoltaic ćelija.</li> <li>Povr&scaron;ina krila: 200m².</li> <li>Težina aviona : 1600 kg.</li> <li>Brzina: 70 Km/h.</li> </ul> </div> <div align="center" style="font-size: 14px"> <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/solarimpulse_ofitial.jpg" border="0" alt="Solarimpulse" title="Solarimpulse TV" hspace="0" vspace="0" width="515" height="382" /> Foto: <a href="http://solarimpulse.tv/pictures.php?lang=en" target="_blank" rel="nofollow">Solarimpulse.tv</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /></div> <div style="margin: 20px; padding: 20px; display: block; background-color: #bfdbf6; font-size: 18px"> Literatura <ul> <li><a href="http://www.solarimpulse.com/index.php" target="_blank" rel="nofollow">Solarimpuls</a> - Oficijalna prezentacija</li> <li><a href="http://solarimpulse.tv/" target="_blank" rel="nofollow">Solarimpuls TV </a> - Slike i video klipovi o projektu</li> <li><a href="http://www.youtube.com/user/SolarImpulseChannel" target="_blank" rel="nofollow">Solarimpuls</a> - YouTube kanal</li> <li><a href="http://de.wikipedia.org/wiki/Solar_Impulse" target="_blank" rel="nofollow">Solarimpuls</a> - Wikipedia [De]</li> <li><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Solar_Impulse_Project" target="_blank" rel="nofollow">Solarimpuls</a> - Wikipedia [En]</li> <li><a href="http://eko.blog.rs/blog/eko/alternativna-energija/2010/03/27/planetsolar-solarni-brod" target="_blank" rel="nofollow">PlanetSolar</a> - Najveći solarni brod</li> </ul> </div> <div align="center" style="font-size: 14px"> <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/solarimpulse_wiki.jpg" border="0" alt="Cockpit_HB-SIA" title="Solarimpulse Cockpit HB-SIA" hspace="0" vspace="0" width="700" height="320" /> Foto: <a href="http://de.wikipedia.org/wiki/Datei:Cockpit_HB-SIA.jpg" target="_blank" rel="nofollow">Solarimpulse prototip HB-SIA</a> <img src="http://video.blog.rs/gallery/8796/39273-odlazeci_link_tr.gif" border="0" alt="Link" title="Stranica se otvara u novom prozoru" align="absmiddle" /></div> <div style="font-size: small">Izvori:. <ul> <li>VOA - 'Otvoreni studio' Glasa Amerike.</li> <li>Wikipedia - Solar Impulse Project.</li> <li>www.solarimpulse.com</li> </ul> </div> Alternativna energija 2010-04-14T17:00:31Z eko Veliko spremanje Srbije http://eko.blog.rs/blog/eko/vesti/2010/05/27/ocistimo-srbiju Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja u okviru akcije Očistimo Srbiju organizuje veliku radnu akciju či&scaron;ćenja otpada. Veliko spremanje Srbije, subota, 5. juna 2010.<div style="font-size: 18px"><img src="http://www.ekoplan.gov.rs/src/images/ocistimo-srbiju-logo.jpg" border="0" alt="Očistimo Srbiju" hspace="12" vspace="5" width="72" height="100" align="left" />Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja poziva sve zaposlene u državnoj upravi, javna preduzeća, privredna dru&scaron;tva, medije, &scaron;kole, udruženja, organizacije i građane da se priključe akciji i prijave putem sajta <a href="http://www.ocistimosrbiju.rs/src/volonter.php">Očistimo Srbiju</a> ili na telefon 011/ 36 222 36 Svaka op&scaron;tina formira lokalni &scaron;tab koji utvrđuje lokacije i sprovodi akciju na svojoj teritoriji u saradnji sa partnerima, a imenuje i koordinatora čija imejl adresa počinje nazivom op&scaron;tine (<a href="mailto:nazivopstine@ocistimosrbiju.rs">nazivopstine@ocistimosrbiju.rs</a>).Sve informacije možete dobiti u kancelariji akcije 'Očistimo Srbiju' na telefon 011/3622220</div><img src="http://www.ocistimosrbiju.rs/src/upload-centar/content/7.jpg" border="0" alt="Očistimo Srbiju Staklo" hspace="0" vspace="15" width="710" height="385" /><div align="center"> Video: 'Očistimo Srbiju - Anica Dobra'. <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/Wl5FHdjPTls&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=1&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/Wl5FHdjPTls&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=1&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></div><img src="http://www.ocistimosrbiju.rs/src/upload-centar/content/1.jpg" border="0" alt="Očistimo Srbiju Plastika" hspace="0" vspace="15" width="710" height="385" />Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja prepoznalo je, kao jedan od najvećih problema životne sredine u Srbiji, nizak nivo upravljanja otpadom. Problemi nastaju kao posledica nedovoljno razvijene infrastrukture, ali i lo&scaron;ih navika i nedovoljne brige za okolinu. <div align="center"> <img src="http://www.ocistimosrbiju.rs/src/upload-centar/content/5.jpg" border="0" alt="Očistimo Srbiju papir" hspace="0" vspace="15" width="710" height="385" /> Video: 'Očistimo Srbiju - Težina'. <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/Nvstp11EPP8&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=1&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/Nvstp11EPP8&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=1&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></div> Pogledajte sve <a href="http://www.ocistimosrbiju.rs/src/Video-materijali-72-p1-list.htm" target="_blank">promotivne video klipove</a> akcije 'Očistimo Srbiju'. Izvor: <a href="http://www.ekoplan.gov.rs/src/index.php" target="_blank" title="Urbаnizаm. Plаnirаnje i uprаvljаnje. Zа&scaron;titа prirode, zа&scaron;titа prirodnih resursа. Evropske integrаcije. Međunаrodnа sаrаdnjа i hаrmonizаcijа propisа. Tenderi i konkursi.">Ministаrstvo životne sredine i prostornog plаnirаnjа</a> Eko vesti 2010-05-27T00:00:31Z eko Ekološke kuće štede energiju http://eko.blog.rs/blog/eko/alternativna-energija/2010/05/27/ekoloske-kuce-stede-energiju Na izložbi 'London Home Show', prikazano je nekoliko zanimljivih re&scaron;enja za ekolo&scaron;ke kuće budućnosti.<div style="font-size: 18px">Pronalazači i konstruktori se nadaju da će nova re&scaron;enja za porodične kuće podstaći ljude da prevaziđu uvrežene ideje o stanovanju.Eksponati su bili raznovrsni - od re&scaron;enja za bolje kori&scaron;ćenje prostora u kuhinjama, preko kreativne upotrebe recikliranog materijala do loptaste privatne radne sobe, koju možete da postavite u ba&scaron;ti. <div align="center"><img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/previews-med/Archpod.jpg" border="0" alt="Archpod" hspace="0" vspace="3" width="500" height="339" /> </div>Kružna ekolo&scaron;ka kuća prečnika 3 metra može takođe da se koristi kao soba za odmor u ti&scaron;ini, za gledanje televizije ili kao radionica za neki hobi.</div><div style="font-size: 18px">"Ba&scaron;tenski ofis (<a href="http://www.archipod.co.uk/index.html" target="_blank">Archipod</a>) smislio sam zato jer mislim da će u budućnosti sve vi&scaron;e ljudi raditi od kuće. Cena prevoza do posla i natrag neprestano raste, dok je tehnologija za rad od kuće sve bolja. A ba&scaron;tenski ofis lak&scaron;e razdvaja privatni od profesionalnog života", obja&scaron;njava konstruktor, Kris Snizbi. Kuća nazvana Pilotis izdignuta je, kako bi se lak&scaron;e regulisala temperatura u njoj. <div><a href="http://www.gaukrogerandpartners.com/" target="_blank"><img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/previews-med/Pilotis_468.jpg" border="0" alt="Ekolo&scaron;ka kuća" hspace="10" vspace="3" width="468" height="270" align="left" /></a> "Pilotis znači da kuća stoji na stubićima, iznad zemlje, &scaron;to joj samo po sebi pomaže da se greje i hladi u zavisnosti od okoline. Sagrađena je 90 odsto od reciklirane drvne građe i drugog recikliranog materijala u svakodnevnoj upotrebi", kaže direktor filrme "Pilotis" Robert Gaukroger.</div> Zidovi ove kuće dobro su izolovani, &scaron;to znatno smanjuje tro&scaron;kove hlađenja i grejanja. Ali, da li ćemo jednoga dana zaista živeti u ovakvim kućama? Arhitekta Skot Braunrig kaže da je ključ u &scaron;tednji energije.<img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/previews-med/pods_03.jpg" border="0" alt="Pilotis" title="Pilotis" hspace="16" width="460" height="250" /> U kom pravcu se razvijaju kuće budućnosti ? "Mislim da ćemo morati sve vi&scaron;e da koristimo obnovljive materijale jer će nas na to, kao prvo, primoravati propisi, a kao drugo, cene resursa će se povećavati - kao &scaron;to se već događa sa naftom", kaže Braunrig.<img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/previews-med/blinds.jpg" border="0" alt="&Scaron;tedljive zavese" title="&Scaron;tedljive zavese" hspace="10" width="170" height="320" align="left" />Dobar primer za &scaron;tednju energije predstavlja i nova vrsta kućnih roletni, kaže Keti Djuk, iz firme "<a href="http://www.thermalblind.co.uk/" target="_blank" title="&Scaron;tedljive zavese">Hit sejver</a>"."U&scaron;teda energije postiže se time &scaron;to je sastavljena od pet slojeva tkanine. Srednji sloj je tinsulat, od koga se prave skija&scaron;ke rukavice, sa obe strane tog sloja je folija od milara, kojom NASA pokriva svoje svemirske brodove. Roletna se kreće po &scaron;inama sa obe strane prozora &scaron;to ga potpuno zaptiva i tako &scaron;tedi energiju", kaže Keti Djuk.<img src="http://img.youtube.com/vi/VMqPOLOqlyM/3.jpg" border="0" alt="Name&scaron;taj" hspace="120" vspace="7" width="120" height="90" align="right" />Pored ovoga, na izložbi su prikazane mnoge vrste kućnog name&scaron;taja napravljenog od raznih recikliranih materijala - od automobilskih guma do kartona za kutije.</div> <div align="center"> Video: 'Kuće budućnosti &scaron;tede energiju'. <object type="application/x-shockwave-flash" width="660" height="525" data="http://www.youtube.com/v/VMqPOLOqlyM&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/VMqPOLOqlyM&hl=en_US&fs=0&border=1&rel=0&color1=0x234900&color2=0x4e9e00" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></div>Izvor: VOA - 'Otvoreni studio' Glas Amerike. Alternativna energija 2010-05-27T01:31:58Z eko Drveće raste brže zbog klimatskih promena http://eko.blog.rs/blog/eko/globalno-zagrevanje/2010/06/23/drvece-raste-brze-zbog-klimatskih-promena Najnovije studije ukazuju da drveće na planeti pokazuje znake klimatskih promena. Drveće raste brže nego inače i naučnici veruju da ova preliminarna otkrića nagove&scaron;tavaju jo&scaron; veće promene u budućnosti kada je reč o svetskim &scaron;umama.<div style="font-size: 18px">Studije drveća ponekad traju dugo. Ali tokom vremena, zapaze se određeni modeli.<img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/sunrise_tree.jpg" border="0" alt="Zalazak sunca u &scaron;umi" hspace="30" vspace="10" width="384" height="512" align="right" />Džes Parker, ekolog u Centru za ekolo&scaron;ka istraživanja institucije Smitsonijan, pokazuje isečak topole, koji je imao stotinu godina kada se drvo osu&scaron;ilo. Svaki prsten označava jednu godinu i svi oni ispredaju priču."Neki prstenovi su &scaron;iroki, a neki mali. &Scaron;iroke godine su one u kojima je drvo vi&scaron;e raslo, dok uski ukazuju da je rast bio usporen iz brojnih razloga, od senke koja je padala sa kom&scaron;ijskog imanja, do eventualne su&scaron;e, razlozi su mnogobrojni", kaže Parker.Tokom protekle 23 godine, Parker i njegov tim volontera obavili su 250 hiljada merenja na oko 50 hiljada stabala &scaron;irom istočnog dela Sjedinjenih Država. Svako stablo je tokom studije mereno nekoliko puta. Parker je nedavno objavio preliminarne rezultate istraživanja, za koje kaže da su iznenadjujući."Otkrili smo da je stopa po kojoj ove &scaron;ume rastu sada daleko veća od one koju bismo očekivali na osnovu dugoročnog trenda."Parker kaže da je većina razloga za brži rast drveća povezana sa klimatskim promenama.</div><div style="font-size: 18px">"Na primer, za 23 godine proučavanja, količina ugljendioksida u atmosferi se povećala za 13 odsto. U istom periodu, godi&scaron;nja prosečna temperatura se povećala za 0,3 stepena Celzijusa, a sezona rasta drveća se produžila za oko sedam dana." <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/sequoia_park.jpg" border="0" alt="Sequoia" hspace="10" vspace="10" width="300" height="400" align="left" /> Parker kaže da i &scaron;ume &scaron;irom sveta pokazuju sličnu stopu rasta. Međutim, ukupni efekat promene rasta &scaron;uma jo&scaron; nije sasvim jasan. Iako bi brži rast mogao da dovede do omek&scaron;avanja drveta i čak kraćeg životnog veka nekih vrsta, to bi moglo da znači smanjenje ugljendioksida u atmosferi, s obzirom da ga veće &scaron;ume i drveće vi&scaron;e apsorbuju. U svakom slučaju, istraživanje se nastavlja.  Volonteri Ed &Scaron;mit i Dejl Morou godinama mere drveće. "Obeležim svako drvo kako bismo znali da smo ga merili", kaže Morou. Don Miler je godinama volonterski učestvovala u istraživanjima. Sada, kao zaposlena članica ekipe, ima zadatak da zabeleži sve prikupljene podatke o drveću iz ove grupe. "Mnogo prijatelja je ljubomorno na moju kancelariju", kaže ona. Parker obučava dobrovoljce i prenosi im svoje veliko poznavanje &scaron;uma. Danas je oko jednog stabla prona&scaron;ao staru pantljiku.  "Ovo prekida cirkulaciju i moglo bi da ubije drvo." Parker dodaje da osnovno posmatranje i stalno merenje drveća donosi obilje informacija. Ekipa je za sada zavr&scaron;ila merenje – na ovoj parceli veličine 20 sa 30 metara. To je treće merenje ovih stabala u proteklih deset godina i vreme da se parcela trajno označi najlonskim konopcem. Najlon se pričvr&scaron;ćuje za traku, traka se namotava i konopac ostaje na svom mestu.  Iduće nedelje je na redu druga &scaron;umska parcela, drugo drveće, a možda i drugi dobrovoljci. Svi oni znaju da će proučavanje stabala drveća i razumevanje njihovih brojnih poruka trajati vi&scaron;e od jedne generacije. </div><div align="center"><img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/lake.jpg" border="0" alt="Jezero" width="600" height="800" /></div> Izvor: VOA - 'Otvoreni studio' Glas Amerike. Globalno zagrevanje 2010-06-23T11:00:23Z eko Organizovano odnošenje otpada u Srbiji povećano za 30 odsto http://eko.blog.rs/blog/eko/vesti/2012/02/13/organizovano-odnosenje-otpada-u-srbiji <div style="font-size: 18px"> Procenat stanovni&scaron;tva obuhvaćenog organizovanim odno&scaron;enjem otpada povećan je na 77,23 odsto, čime je Srbija ostvarila povećanje za skoro 30 odsto u odnosu na 2009. godinu kada je započela akcija Očistimo Srbiju. U toku je izgradnja 26 reciklažnih centara, koji će sa sedam postojećih, činiti mrežu koja će omogućiti da se u Srbiji reciklira značajan deo kućnog otpada. U okviru akcije &bdquo;Prijavite lokaciju za či&scaron;ćenje", pokrenute 10. oktobra, do sada je prijavljeno 516 lokacija od čega je oči&scaron;ćena skoro polovina, istakao je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić, predstavljajući rezultate akcije Očistimo Srbiju za 2011. godinu. <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/ciscenje_dsc00766.JPG" border="0" alt="Očistimo Srbiju" title="Očistimo Srbiju" hspace="7" width="640" height="360" /> Do 2009. godine organizovano je prikupljano samo oko 60 odsto komunalnog otpada u Srbiji i prepoznajući nizak nivo upravljanja otpadom kao jedan od najvećih problema životne sredine u zemlji, pokrenuli smo akciju Očistimo Srbiju. Nacionalnom strategijom za upravljanje otpadom postavljen je cilj da se poveća broj stanovnika obuhvaćenih sistemom sakupljanja otpada na 75 odsto do 2014. godine. Ministarstvo je u okviru akcije Očistimo Srbiju, kroz Fond za za&scaron;titu životne sredine lokalnim samoupravama i komunalnim preduzećima  800 miliona dinara za sufinansiranje nabavke kanti, kontejnera, kamiona i druge komunalne opreme, kao i za uklanjanje divljih deponija - naveo je ministar Dulić. <img src="http://www.ocistimosrbiju.rs/src/upload-centar/albums/deponije/thumbnails/500x500/uklanjanje_divljih_deponija_4.jpg" border="0" alt="Mehanizacija" title="Mehanizacija" hspace="7" width="500" height="375" /> Prema njegovim rečima, zahvaljujući navedenoj pomoći u komunalnom opremanju, cilj da do kraja 2014. obuhvat prikupljanja otpada bude povećan na 75 odsto, ostvaren je za godinu i po dana, umesto za prvobitno planirane četiri godine. Drugi veliki zahtev je bio da smanjimo pritisak prikupljenog komunalnog otpada na postojeće sanitarne deponije, zbog čega smo započeli izgradnju 26 reciklažnih centara &scaron;irom Srbije, koji će uz postojećih sedam, činiti mrežu od 33 reciklažna centra. Oni će omogućiti da se uvede primarna selekcija otpada u domaćinstvima, jer se njihovom izgradnjom obezbeđuju uslovi da se separisani otpad adekvatno skladi&scaron;ti i priprema za krajnju preradu u reciklažnoj industriji. U reciklažnim centrima je predviđeno prikupljanje ambalažnog otpada: papira, plastike, aluminijuma, stakla, tetrapaka, kao i posebnih tokova otpada: električnog i elektronskog, guma, akumulatora, baterija, otpadnih ulja - ukazao je ministar Dulić. <img src="http://www.ocistimosrbiju.rs/src/upload-centar/reciklaza_srbija/thumbnails/500x500/el_otpad.jpg" border="0" alt="Reciklaža" title="Reciklaža" hspace="7" width="500" height="300" /> Izgradnja reciklažnih dvori&scaron;ta će, kaže on, omogućiti su&scaron;tinsku promenu u načinu upravljanja otpadom u Srbiji. Otpad se neće vi&scaron;e tretirati kao đubre, već kao sirovina pogodna za dalju preradu. Smanjiće se količina otpada koji se odlaže na deponije, obezbediće se sirovine za razvoj reciklažne industrije, te omogućiti da se komunalna preduzeća modernizuju i postanu efikasnija. To će sve omogućiti značajne u&scaron;tede i učiniti Srbiju znatno čistijom i zdravijom zemljom. <img src="http://www.ocistimosrbiju.rs/src/upload-centar/veliko_spremanje_4_jun_2011/thumbnails/500x500/becej_5.jpg" border="0" alt="Očistimo Srbiju 04 06" title="Očistimo Srbiju 04 06" hspace="7" width="500" height="375" /> Veliki doprinos re&scaron;avanju problema upravljanja otpadom ima i akcija Veliko spremanje Srbije, u kojoj je 4. juna učestvovalo 289.534 registrovanih volontera, koji su sa 5.311 lokacija uklonili vi&scaron;e od 150 hiljada kubnih metara otpada. Organizovanjem te akcije, ostvarili smo značajne u&scaron;tede. Sakupljanje otpada u komunalnim preduzećima po metru kubnom ko&scaron;ta oko 1.200 dinara, čime smo za samo jedan dan u&scaron;tedeli 180 miliona dinara - naglasio je ministar Dulić. <img src="http://www.ekoplan.gov.rs/srl/upload-centar/cms/sadrzaj/oliver_os_1_11.JPG" border="0" alt="Oliver Dulić" title="oliver_os_1_11" hspace="10" vspace="10" width="200" align="left" /> Podsetiv&scaron;i da je 10. oktobra pokrenuta akcija &bdquo;Prijavite lokaciju za či&scaron;ćenje", u okviru koje je za dva meseca oči&scaron;ćeno 213 lokacija od 516 registrovanih na portalu <a href="http://www.ocistimosrbiju.rs/">www.ocistimosrbiju.rs </a> Akcija je zami&scaron;ljena tako da građani putem interneta prijavljuju lokacije za či&scaron;ćenje i uglavnom u njoj učestvuju korisnici dru&scaron;tvenih mreža. Značajno je podsetiti da je u martu 2009. bilo registrovano 4.318 divljih deponija, a sada ih imamo 1.602, &scaron;to znači da je oči&scaron;ćeno 62,89 odsto deponija. Deo preostalih deponija nije moguće očistiti jer bi se time prepunile postojeće sanitarne deponije. Zbog toga je u narednim godinama potrebno izraditi i sprovesti projekte sanacije i rekultivacije sanitarnih i izgraditi regionalne deponije - zaključio je ministar Dulić. Izvor: <a href="http://www.ekoplan.gov.rs/" target="_blank" title="Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja">Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja</a> </div> Eko vesti 2012-02-13T17:32:22Z eko Sistem rane najave radijacionog akcidenta http://eko.blog.rs/blog/eko/radijacija/2012/02/13/sistem-rane-najave-radijacionog-akcidenta <div style="font-size: 18px"> <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/monitoring_mapa.jpg" border="0" alt="Mapa monitoring Srbija" title="Mapa monitoring Srbija" hspace="7" vspace="3" width="90" height="124" align="right" />U cilju blagovremenog delovanja u slučaju radijacionog akcidenta, radi izbegavanja i umanjenja &scaron;tetnih posledica dejstva zračenja po zdravlje i živote ljudi i životnu sredinu, Ministarstvo životne sredine, rudarsta i prostornog planiranja sa sajta Agencije za za&scaron;titu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije <a href="http://www.srbatom.gov.rs/" target="_blank">www.srbatom.gov.rs</a> preuzima mapu i podatke iz <a href="http://www.ekoplan.gov.rs/srl/src/src/dodaci/radijacija/index.php">Sistema rane najave radijacionog akcidenta</a>. <iframe frameborder="0" height="620" scrolling="no" src="http://srbatom.gov.rs/srbatom/zracenje/index.htm" width="510">Vascaron; pregledač ne podžava ifram-ove.</iframe> <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/yellow-comment-bubbles-icon-signs-fan2.png" border="0" alt="Radijacija. MySiteMyWay Icon" title="Radijacija. MySiteMyWay Icon" hspace="7" vspace="35" width="256" height="256" align="right" /> Vrednosti doza radioaktivnog zračenja - JAČINA AMBIJENTALNOG EKVIVALENTA DOZE koje se mogu očitati u sistemu rane najave se ažuriraju svakih 30 minuta. </div> Jačina ambijentalnog ekvivalenta doze je jednaka ambijentalnom ekvivalentu doze u jedinici vremena. Najče&scaron;će se računa u jednoj sekundi ili satu: nSv/h, μSv/h, μSv/s, mSv/h  itd. Kada je poznata jačina ambijentalnog ekvivalenta doze i dužina vremenskog intervala množenjem ove dve veličine dobija se ambijentalni ekvivalent doze u posmatranom vremenu. Prema rezultatima merenja na teritoriji Srbije, na visini 1m od travnate povr&scaron;ine vrednosti jačine ambijentalnog ekvivalenta doze kreću se u intervalu od 50 - 200 nSv/h. Jačina ambijentalnog ekvivalenta doze srazmerna je nadmorskoj visini. Sa porastom nadmorske visine povećava se zbog većeg uticaja kosmičkog zračenja : <ul><li> <div style="text-align: justify">7 km iznad nivoa mora - 1 μSv/h</div> </li><li> <div style="text-align: justify">10 km iznad nivoa mora - 5 μSv/h</div> </li><li> <div style="text-align: justify">15 km iznad nivoa mora - 10 μSv/h.</div> </li></ul> Visina 15 km iznad nivoa mora nije čovekovo prirodno stani&scaron;te. Da jeste, godi&scaron;nja efektivna doza od spolja&scaron;njeg zračenja bila bi oko 90 mSv. Ova vrednost na na&scaron;im prostorima iznosi oko 1 mSv. Potrebno je uzeti u obzir da na povr&scaron;ini Zemlje postoje vrlo velike varijacije u jačini ambijentalnog ekvivalenta doze u zavisnosti od koncentracije prirodnih radionuklida u tlu, usled čega godi&scaron;nja efektivna doza od prirodnih izvora zračenja na nekim mestima ima vrednost od nekoliko desetina milisiverta.<a href="http://srbatom.gov.rs/cir/index.php?option=com_content&view=article&id=166&Itemid=86&lang=rs" target="_blank" title="Dnevne vrednosti jačine ambijentalnog ekvivalenta doze gama zračenja u vazduhu. Arhiva.">Arhiva dnevnih vrednosti jačine ambijentalnog ekvivalenta doze gama zračenja u vazduhu</a>. Izvor: <a href="http://srbatom.gov.rs/cir/" target="_blank" title="Agencija za za&scaron;titu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije">Agencija za za&scaron;titu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije</a>  Radijacija 2012-02-13T19:00:36Z eko Pasivne kuće - ogromna ušteda u energiji http://eko.blog.rs/blog/eko/alternativna-energija/2012/02/13/pasivne-kuce <div style="font-size: 18px"> Porodične kuće u Sjedinjenim Državama krive su za vi&scaron;e od petine količine oslobođenog ugljendioksida, uglavnom zbog količine struje koju tro&scaron;e na grejanje i hlađenje. Stručnjaci kažu da postoje relativno jeftine metode za drastično smanjenje te potro&scaron;nje i velike u&scaron;tede. <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/passive-house.jpg" border="0" alt="Passive House" title="Passive House" hspace="7" vspace="2" width="480" height="479" /> Ova kuća u okolini Va&scaron;ingtona nema vidljive solarne ili geotermalne uređaje, ali ipak &scaron;tedi energiju. &bdquo;Zato &scaron;to pasivne kuće smanjuju potrebe u energiji na apsolutni minimum“ kaže Dejvid Pibodi. Dejvid i njegova firma Pibodi arhitekts grade takozvanu pasivnu kuću, za koju kažu da je praktično sasvim hermetički izolovana &scaron;to smanjuje njenu potrebu za energijom za oko 90 odsto. Od drugih, takozvanih &bdquo;zelenih kuća“, razlikuje se po tome &scaron;to se spolja ni&scaron;ta ne primećuje. &bdquo;Lepota pasivnih kuća je u tome &scaron;to ne zahtevaju poseban način gradnje, posebne materijale ili poseban stil. Da bismo to dokazali re&scaron;ili smo da je sagradimo na vrlo tradicionalan američki način“, kaže Pibodi. Ovo je možda prva, ali ne i jedina energetski pasivna kuća u okolini Va&scaron;ingtona. U Arlingtonu, Rodžer Lin i njegov brat Erik takođe grade jednu.  <div align="center"> <iframe frameborder="0" height="480" src="http://www.youtube.com/embed/zKk06TwK6Vs" width="640"></iframe> </div> &bdquo;Potrebno je mnogo izolacije. Ovo je tabla od penastog materijala debljine dva inča. Izolacija je kontinuirana sve do temelja“, kaže Rodžer Lin. Prozori su potpuno nepropusni, obloženi specijalnom penom koja sprečava prolaz vazduha. &bdquo;Ovi su sa trostrukim staklom“, obja&scaron;njava Erik. <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/pasivna_kuca_1.jpg" border="0" alt="Pasivna kuća Srbija" title="Pasivna kuća Srbija" hspace="7" vspace="3" width="580" height="290" /> Kom&scaron;inica Ketlin Harison odu&scaron;evljena je gradnjom pasivnih kuća. &bdquo;Vrlo sam uzbuđena &scaron;to se pasivne kuće grade i ovde u Americi i &scaron;to koriste mnoge stvari za koje znam iz Nemačke, jer mi je porodica tamo bila u tom biznisu“, kaže Ketlin Harison. Izolacija je toliko dobra da je pri spolja&scaron;njoj temperaturi od plus 4 stepena unutra&scaron;nja temperatura prijatnih 12 stepeni, iako gradnja nije zavr&scaron;ena. Arhitekta Dejvid Pibodi kaže da pasivnih kuća ima svuda u svetu. &bdquo;Na primer u Severnoj Africi, gde se grade kuće za vrela i suva područja, &scaron;to je posebna grana pasivnih kuća“, kaže Pibodi. <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/pasivna_kuca_2.jpg" border="0" alt="Pasivna kuća" title="Pasivna kuća" hspace="7" vspace="3" width="450" height="294" /> Prva pasivna kuća bila je stambena zgrada sagrađena u Darm&scaron;tatu, u Nemačkoj, pre oko 20 godina, uz pomoć dvojice fizičara od kojih je jedan osnovao Pasivhaus institut. <img src="http://eko.blog.rs/gallery/9199/passive_house_thermogram_small.jpg" border="0" alt="Termogram" title="Termogram" hspace="10" vspace="10" width="200" height="126" align="left" />&bdquo;Razvili su metodologiju i specijalan softver koji sada koriste ljudi kao ja. Ne fizičari, već obične arhitekte“, kaže Dejvid Pibodi. Uprkos potrebe za specijalnim materijalima, kao &scaron;to su liveni betonski paneli, ventilacioni sistem ili izolacione table, ukupni tro&scaron;kovi gradnje samo su za 5 do 8 procenata veći nego za gradnju obične kuće. Pritom, pasivna kuća tro&scaron;i samo 10 odsto energije potrebne za običnu kuću, &scaron;to znači da se dodatna investicija relativno brzo isplaćuje. </div> <div align="center"> <iframe frameborder="0" height="315" src="http://www.youtube.com/embed/JArEyDde1vg" width="560"></iframe> Video prezentacija pasivne kuće Izvor: VOA - <a href="http://www.voanews.com/serbian/news/" target="_blank" title="VOA">Otvoreni studio</a>. </div> Alternativna energija 2012-02-13T23:00:27Z eko