Uzivancija

štedljive sijalice

Štedljive sijalice

Značajan potrošač električne energije u domaćinstvima je rasveta. Cena sijalica koje štede energiju je znatno veća od običnih, ali one zaista štede energiju. Štedne sijalice potroše pet puta manje energije nego obične sijalice, a traju osam puta duže. U prostorijama poput dnevnog boravka, štedne sijalice poput fluorescentnih daju optimalne rezultate. One su četiri puta energetski efikasnije od običnih sijalica a osvetljavaju podjednako prostor. Uštedu energije na godišnjem nivou dobijamo kad od potrošnja klasične sijalice oduzmemo potrošnju štedne sijalice. Potrošnja se dobija kao proizvod snage sijalice, broj radnih sati sijalice i broja dana u godini (365 dana). Finansijska ušteda je ušteda energije pomnožena sa cenom kilovata. Uzeto je da je životni vek trajanja klasične sijalice 1000 h, dok za štednu sijalicu on iznosi 6000 h. Tako ćemo imati situaciju da, na primer, za 10 sati dnevnog korišćenja klasična sijalica ista traje 100 dana, dok će štedna trajati 6 puta duže, tj. u toku jedne godine ćemo potršiti 3.5 klasične ili manje od jedne štedne. Vreme otplate sredstava uloženih za kupovinu štednih sijalica (izraženo u mesecima) će biti izračunato kao sredstva uložena za kupovinu sijalica podileljena sa novčanom uštedom na mesečnom nivou (ušteda na mesečnom nivou se dobija kad uštedu na godišnjem nivou podijelimo sa 12). Životni vek sijalice je zavistan samo od njene upotrebe, tj. koliko je sati dnevno uključena. Za 10 sati dnevnog korišćenja iznosio bo 600 dana ili skoro 2 godine.

Primer uštede na godišnjem nivou, vreme otplate i životni vek sijalica:

Ušteda na godisnjem nivou (kWh)	321 kWh
Ušteda na godisnjem nivou (eura)	29.69 eura
Vreme otplate - povraćaj sredstava	6 meseci
Životni vek štedne sijalice	4.1 godina

lepsa energija

U ne tako dalekoj buducnosti, ljudska populacija ce se morati adaptirati na ’’nove’’ uslove zivljenja izazvane upravo nasim delovanjem na okolinu. Svedoci smo klimatskih promena, porasta ljudi na nasoj planeti cija je posledica i privredni rast da bi se zadovoljila povecana potrosnja. Porast potrosnje donosi i vece potrebe za energijom. Izvori energije koji su se najvise eksplatisali poslednjih decenija, njihove zalihe se dramaticno smanjuju. Zasto nekoristiti nase okruzenje, ali na nacin da ostane i za nase potomke. Osim hidroenergije koja se i do sada dosta eksplatisala, neopodno je povecanje koriscenja i drugih obnovljivih resursa. Nasa sada jeftina struja ce nas skupo kostati ako se ne pojavi svest o tome da je ona realno zaista skupa, ako ne gledamo samo cenu. Svako od nas treba da razmislja da moze da utice na promenu ove slike. Razmislite o tome. Interesujte se kako mozete u sistemu grejanja primeniti solarne kolektore ili na farmama vetrogeneratore. Zasto ne biste razmisljali i o proizvodnji elektricne energije za svoje potrebe. Mozda vam sada to zvuci daleko, ali ne tako davno energetska slika i na ovim predelima ce se promeniti. Treba da budemo spremni, i da odgovorimo na zahteve trzista.

da li je žena inženjer diskriminisana u Srbiji?!

Da li će ikada žena inženjer imati istu šansu da dobije posao u Srbiji kao muškarac... Poučena ličnim iskustvom kao i iskustvom svojih koleginici odlučila sam se da napišem ovaj članak. Ako smo odlučile da studiramo i da se bavimo ovom profesijom svesno prihvatamo teret koji ona nosi sa sobom. Zar te razlike nisu prevaziđene pre nekoliko decenija. Interesuje me da li postoji ijedna žena mašinski ili elektro inženjer da radi u elektranama u Srbiji, da li postoji neka koja radi u elektroprivredi uopšte? Objavljeno je obaveštenje o konkursu za prijem pripravnike u EPS, interesuje me koliko će devojaka primiti, a koliko zadržati za stalno... MALO ŠTA ĆE SE PROMENITI NA OVU TEMU, ali u svakom slučaju želim da skrenem pažnju na ovo. Kažu prihvati kompromis i radi kao predavač u nekoj školi. Ja neću prihvatit taj kompromis. Potrošiću puno vremena, energije i radiću na sebi da bih imala šansu koju kolege imaju po rođenju. Da li je jedina opcija otići u inostranstvo... Da li je to rešenje?!

Srce srcu

Procitala sam ovaj clana o Vanji, devojci kojoj svaki dan srce kuca kao da je poslednji i zaista me je dotakao. Nedavno sam imala slicno iskustvo u svome okruzenju i samo brza akcija je spasila mladi zivot. Vreme je dragoceno, ali nazalost to shvatimo tek kad pocnemo da gubimo nekog bliznjeg. Ova akcija je za mene posebna jer je probudila da osecamo Vanju kao naseg bliznjeg i da svi treba da ucestvujemo. Obradovalo me je to da ima ljudi koji imaju sluha za druge, dobrih ljudi. Iz srca cu da pomognem Vanjinom srcu.

Srce srcu!

S osmehom kroz zivot

Gordana najviše voli Beograd ujutru, kada je miran i tih, preko dana ne podnosi buku i nervozu, a Beograd noću je već postala atrakcija. Ona smatra da ne postoji uslov za sreću, ili živiš uspravne glave sa osmehom na licu i uživaš u malim stvarima i srećan si, ili ti uvek nešto nedostaje.

Vecni grad

Ukidanje viza... Posle gotovo dve decenije gradjani Srbije mogu da putuju slobodno po Evropi.. Gde prvo otici!? Rim najbolji izbor u ovo doba godine.

Rim je glavni grad Italije i regiona Lacio, takođe i najveći i najbrojniji grad u Italiji. Grad se nalazi na zapadu centralnog dela Apeninskog poluostrva, na mestu gde se reka Anijen uliva u Tibar. Rim se nalazi na 25km od mora.

U Rimu je svakako preporučljivo da se poseti Koloseum, Panteon, Fontana Di Trevi, Pjaca di Fjori, Saturnov hram, Forum, terme Karakale, crkva Svete Stepenice, trg Navona, trg Venecija i trg Espanja tj. Španski trg.

Koloseum je jedna od najvećih građevina na svetu, ogroman amfiteatar za gladijatorske igre koji je primao više od 50.000 gledalaca. Započeo ga je Vespozijan, a završio njegov sin Tit. Nazvan je Koloseum zbog Neronove Kolosalne statue, koje su se uzdizale u blizini ili zbog kolosalnih dimenzija same građevine. Koloseum ima eliptičan oblik, jezgro građevinme je od betona, obloženog sa unutrašnje strane opekom.

Trg Navana je najlepši barokni trg Rima koji ima osnovu u obliku izdužene elipse. Na ovom trgu postoje tri fontane: Reka, Neptunova i Moro. Trg je popularno mesto sa prodavcima balona, karikaturistima jednopoteznih portreta, dobrim dušama koje hrane golubove i turistima.

Saturnov hram je sve vreme služio kao državna blagajna. U podzemnoj prostoriji čuvano je državno blago

Čestitamo!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.