Teror na poslu

Nakon 20 godina radnog staža

Ponižavaju čoveka, višegodišnje iskustvo i volja za rad će se naći u kontejneru. Nikogovići se prave važim, i jedina stvar što me sprečava da bilo šta preduzmem protiv njih je činjenica da ću bez njih polako umreti od gladi.Sad krećem na poštu sa 14 cv-jem, koje ću poslati firmama koje sam izabrao nasumice. Žalosno je što nakon 20-30 radnog staža čovek sa mojim iskustvom ne može da nađe odgovarajući posao. Ko zna da li ću uopšte naći posao, kolika će mi biti plata, i kada ću dobiti prvu platu. Živimo u apsolutno problematičnom svetu. Zdravlje moramo čuvati, moramo živeti bez stresa, a to, priznajte, nije lako.

Čovek celoga dana razmišlja od čega će uplatiti račune, šta da proda da bi došao do malo para. Većina nas je već potrošila ušteđevinu, ali para ni dalje nema na vidiku, a ni posla. Nervozan sam, koristim sedative (nažalost), sve više i više, gubim svoje znanje koje sam godinama i godinama sticao...

Ovo je začarani krug, od čega ću pre ili kasnije poludeti. Barem je ovo sigurno.

Izgledi mi baš nisu ružičasti.

Kafić preko puta bolnice

Ja sam mlada devojka, trebaju mi pare za faks, zato samodlučila za prihvatam posao koji mi je jedan poznanik ponudio preko telefona. Počelasam da radim u jednoj kafani u Subotici krajem 2009.godine. Vlasnik kafane,Zoran, je obećao da će mi redovno, nedeljno plaćati. Pre nego što sam počela, pitalasam koleginicu, konobaricu koja je radila tamo skoro godinu dana, kako joj sečini, a ona mi je rekla da je zadovoljnaplatom, kao i poslom, mada je ona radila samo u prepodnevnoj smeni, kada jebilo manje gostiju. Zoran je odlučio da ću ja raditi poslepodne. U početku nijebilo nikakvih problema, nedeljno – dovnedeljno sam dobijala platu, a bilo je ibakšiša, puno sam radila, slobodne dane sam imala dvonedeljno jedanput. Radila samsvakodnevno prekovremeno. Nisam imaladrugi izbor. Polako sam postala sve više umorna, iscpreljna od gostiju koji sume maltretirali, od gazde koji se napijao svakog dana i do zore sam morala da poslužujemnjega i njegovo pijano društvo. Moj cilj je stalno bio pred mojim očima , da zaradimnešto. Ja sam izdržljiva osoba, sa završenom matematičkom gimnazijom. Na momradnom mestu svi su me omalovažavali počevši od gazde. Htela sam da dam sve odsebe, naivno sam mislila da, ako radim fino i ako sam ljubazna prema gostima,stavri će se promeniti. Ozbiljniji problemi su počeli kada je Zoran počeo da kasni sa platom. Uvek je imao neki izgovor, kaonaprimer ide u svadbu, treba da plati neki račun i tako dalje. Ovo se dešavalosve češće i češće. Morali smo da se ponižavamo za zasluženu platu,naprimer danima smo ga molili da nam dabarem pola ili čak deo plate, i bile smo srećne ako smo dobile koji dinar. A Zoran, vlansik kafane je svakoga dana častio svoje prijatelje viskijem idrugim atraktivnim pićima, a ponekad bi to iznosilo i više od celodnevnognaplaćenog prometa. Prodatu robu nije nadoknađivao i tako smo polako potrošili maltene svu zalihu pića. Nismo imališta prodavati , magacin je bio skoro prazan. Uzalud smo opominjali gazdu daponestaje robe, on se na to nije obazirao. Njemu je njegovo društvo bilo iznadsvega. Počeli smo da gubimo stalne goste, što je naravno povuklo za sobom i padprometa.

Zoran mi je ostao dužan deset hiljade dinara. Pre mesec dana samdala otkaz, ali koleginica je ostala jošmesec dana, pa je njoj je ostao dužan 29 hiljada dinara. Nazivam ga svakog dana,i nadam se da ću nekako uspeti daizvučem moje pare koje sam zaradila.... Ali on mi se ne javlja i pravi sebudalom. Nikada nije zgodno vreme kada ga zovem telefonom. Od obećanja da će meon nazvati, do sada nije bilo ništa. Moja je preporuka : oprezno sa kafanama,proverite bonitet gazde!

Dobrodošli!

Teror na poslu je novi blog koji je namenjen za informisanje javnosti šta se dešava na radnim mestima, kao što je iskorištavaje radnika, neplaćeni prekovremeni rad ili rad koji uopšte nije isplaćen, nepodnošlijvi uslovi na poslu i ostale teme u vezi radnih mesta.

Ukoliko si ikad iskusio teror na poslu na bilo koji način, ukoliko si ušao na mesto gde boraviš i više od 8 sati na dan sa gorkim ukusom u ustima, ili si umoren od traženja posla, od bezuspešnih intervjua, piši nam! Neka svi saznaju šta se dešava u Srbiji, u 21. veku! Tvoja priča nekome možda može mnogo da znači. Samo hrabro! Sve vaše priče možete slati na našu e-mail adresu: terornaposlu@gmail.com