Stvarni zivot

Ma koliko moje reči bile melodramatične to je stvarni život. To nisu slike lepih uspomena u našem albumu za koje smo pozirali. Naš život čine i ona iskustva gorkog okusa na cije prisecanje nas hvata mučnina. Ali bez toga ovo se ne bih zvao zivot i Eva bi jabuku ostavila gde joj je bilo i mesto, a mi bi jos goli po raju hodali...Sve ima svoje zašto pa tako i ovaj uvod...

Upravo ti ružni događaji u mom životu su načinili od mene hrabru osobu koja se ne boji jada života... Sve moje planove koje je srušio neko ili nesto ja nisam ostavila po strani...Naprotiv, ja sam ih posle toga učinila jos lepšim i boljim. I pogađate...da, naravno da sam ih ostvarila...ja mogu sve što hoću...parola je koju nosim sa sobom kroz život. I prethodni text ima veze sa ovim...Onaj ko ga je čitao rekao bi mi da ne mogu sve.Da se nisam jos udala,i da sam bas sa tim bila nezadovoljna, ali čik pogodite....Ja imam novi status ...JA SAM SE ZARUČILA...I ovo mi je pružilo inspiraciju da i vama koji tamo negde svesni svega što život nosi i koji oplakujete svoju sudbinu i mislite da je vas sreća napustila.... kažem da nije..pustili ste je da se samo malo uspava...ako je želite kraj sebe lepo je probudite i dajte joj vremena. Dosta nas je koji nismo svesni svoje životne sreće...To je onaj lepi osećaj kad se setimo dragih osoba koje su sa nama i koje su bile sa nama...Onih koji su na ovaj ili onaj način naš život ispunili...sitnice koje smo dobili a koje je već davno prekrio pokrivač prašine toliko debeo da je to izgubilo svoj oblik a samim tim i naše uspomene na taj događaj.Jedna izjava mog mlađeg brata je obojila moj dan najlepšim bojama...Moj brat je shvativši činjenicu da će mu se sestra jednog dana udati, i otići iz naše porodične kuće, zaključio da on to nikako ne želi pod izgovorom da se neće imati sa kim svađati...meni je to bilo više nego dovoljno da shvatim kolika je ljubav između nas dvoje...Ma koliko to drugi možda ne vide ili ne shvataju ovo je bila njegova poruka da me voli i da ću mu jako faliti....

Licno ne zadolojvstvo ili nesto drugo?

Danas mi je stigla pozivnica.Drugarica iz detinstva se udaje....Jos jedna haljina, prvo je što mi je palo na pamet.Ovo je jedna od mnogih svadbi u zadnjih par meseci.Druga misao je,pa i ona se udaje...ona koja je htela da vidi sve, da se provodi, putuje, i to sve sa društvom a ne ovo.Ovo nije trebalo se desi ili bar ne pre mene.Kad sam već iskrena mislim da je ovo zadnje moj problem.Nas dve smo različite u svemu.Dok sam se ja vezala za muškarce ona je užiavla u slobodi i mogućnosti izbora.Ja sam bila ta koja je uvek davala savete i bila tu za njene probleme.Njoj, kojoj je udajai porodica bila na zadnjem mestu i meni, kojoj je to ou dvek bio jedan od prioriteta, putevi su se ukrstili ali samo na kratko.Danas idemo birati vencanicu, onu koju ce ona odenuti na svome venčanju. Ja cu je gladeti sa veseljem jer ću kroz nju i ja to proživiti.Ali u dnu srca negde l ezi ona zavist. Zavist jer je to bio moj san.A ja ću ga još dugo sanjati jer osoba koje je zarobila moje srce još je uspavana po tom pitanju. Još dugo ću biti nečija kuma, vederuša i slično ali ne uskoro i nečija mlada.Danas je opsti problem u drustvu postao sve kasnije sklaanpje brakova i stvaranje poroidca. To u ovom globalnom svetu gubi važnost i vrednost a zamenjuju ih neki trećerazredni ciljevi. Prioriteti ili izgovori, meni je ovo drugo logičnije, se traze u svemu od zrelotsi, siturianosti preko vlastitih sloboda i ko zna čega. Mislim da su to samo loši izgovori koje manmoderni stil života omogućava. To je luksuz koji on nosi sa sobom. Ako postignemo sve ove uslove sami koji su onda to zajednički ciljevi? Previse smo se odaljili od pravih ljudskih vrednosti.Mozda je ovo moje trenutno nezadovoljstvo ili me ipak stiže teret godina koje skupljam svakog sedmog juna...

Licno ne zadovoljstvo ili nesto drugo

Stvarni zivot

Licno ne zadolojvstvo ili nesto drugo?