All4U2010-02-16T11:07:57+0100LifeTypeCopyright (c) littlemissfancytag:www.blog.rs,2010-02-16:87441*Otudjivanje ljudi*2010-02-16T11:07:57+01002010-02-16T11:07:57+01002010-02-16T11:07:57+0100 Pojava koja je u poslednje vreme sve više zastupljena kako kod mojih vršnjaka tako i kod starijih jeste otuđivanje ljudi. Sve je počelo postepeno pojavom interneta i sajtova za ...littlemissfancyhttp://littlemissfancy.blog.rs/blog/littlemissfancy
Generalna
<span class="Apple-style-span" style="color: #ff0000">Pojava koja je u poslednje vreme sve više zastupljena kako kod mojih vršnjaka tako i kod starijih jeste otuđivanje ljudi. Sve je počelo postepeno pojavom interneta i sajtova za druženje. U poslednje 2 godine planetarno popularne mreže poput Facebook-a i MySpace-a, stekle su ogromnu popularnost i u našoj zemlji. Da li iz radoznalosti ili iz nekog drugog razloga, moji vršnjaci su se masovno prijavljivali na ove sajtove. Na kraju sam i ja popustila, i priznajem, to mi je bila najveća greška! U početku se nije činilo tako. Sve je izgledalo nekako lepo. Svi prijatelji na jednom mestu, mogla sam da se čujem sa bilo kim kad god poželim, da se pristojno "ispričamo", a čak ne moram ni iz kuće da izađem. Dan za danom, vreme sam provodila tako, misleći da je takav život savršen. Čak sam se par pita zapitala šta sam sve propuštala ranije kad nisam imala internet. Sada znam da je sve to bila samo optička varka. Ubrzo mi je takav "virtuelni život" dosadio. Nedostajali su mi moji prijatelji, druženje sa njima, izlasci, prepričavanje nama bitnih događaja... Ovakve stvari postajale su sve ređe. Skoro se uopšte nisu ni dešavale. Na pitanje:"Gde ideš večeras?", većina odgovara:"Biću na netu!" Draži su im četovanje i "sastanci" na internetu od izlazaka, šetnje, razgovora sa prijateljima. Dani i noći prolaze, a oni sede prikovani za tastaturu, umornih očiju gledaju u monitor i očekuju neku novu poruku, zahtev za prijateljstvo... Teško im pada da se odvoje od kompjutera na par minuta. Većini današnje omladine život ovako teče. Prolazi na beznačajne stvari. Moji vršnjaci i ja smo proveli detinjstvo igrajući se žmurke, klikera, lastiša... Ako se ekspanzija internet sajtova za druženje nastavi, ovdašnja deca će najlepše godine svog života provesti u svojoj sobi, za računarom. Virtuelni svet ne može se uporediti sa stvarnim koji nas okružuje. Preko interneta ne možemo osetiti čari druženja, upoznavanja novih ljudi, kao ni sva zadovoljstva koje nam stvarni svet pruža! Zato bih preporučila svima da sebi postave granicu. Da izađu iz kuće, duboko udahnu, osete i oslušnu sve lepote spoljnog sveta, pozovu prijatelje na kafu, izađu sa njima... Jednostavno rečeno, svako bi trebalo da nauči da uživa u stvarnom svetu, jer ga virtuelni nikad neće zameniti !<img src="http://www.studio88.ba/get_img?NrImage=2&NrArticle=13521" border="0" alt="Facebook" title="undefined" width="404" height="303" align="bottom" /></span>