Ispovest šeširovog pera

TRAZIM TE

slovenska — Fri, 07 May 2010 14:08:16 +0200

Pesmo moja

U oranici plodnoj,
godini rodnoj,
rani gnojnoj i noci spokojnoj;
na bojnom polju viteskom
u uzdahu teskom;
okovana bremenom,
obljubljena vremenom
trazim te.

Na poleglim otkosima,
izvorima i prkosima;
u kucama smeha i tame,
dok jazbine me srama mame,
u figurama od zada
i skrovistima jada
trazim te.

U plimi nadosloj,
radosti prosloj;
kraj grane olistale
i vocke ubrane,
pod stegom i zapregom
i strehom ukletog zamka,
u kaljugama svakog jarka
trazim te.

Pod nebom olovnim
i crepom napuklim
u udzerici od blata,
skrinjama punim zlata;
pod nedrima mojih bolova
raskosi bogataskih stolova,
trazim te.

U misjim rupama
memljivim supama,
pod mostovima samovanja
na drumovima ludovanja,
trazim te.

U zvucima pijanih mehova,
u bedrima davnih grehova;
kricima i uplasenim svicima
u svetlosti daljina,
porubima pocepanih haljina,
trazim te.

U tamnovanju i samovanju,
poniznosti i ponosu,
suzi isplakanoj i prkosu;
smehu i leleku,
u bolesti i leku
u istinama i lazima bez broja,
trazim te pesmo moja.

Slovenska

Da kunem umem

slovenska — Wed, 17 Feb 2010 22:20:44 +0100

KLETVA

Zakljuchaj se u mene;
zakopchaj tvoje vreme
vremenom mojim.
Potoni u moje dno
vazduha da nemash,
sebe da ubijesh u mojoj
tami.
Grch u grchu nestajanja
u tvom i mom
vapaju prokletnika.
Tu,u kriku da ti se
vrishteci cerim veshtichje zlurado,
osvetnichki zlokobno.
Ranjen mojom ranom,
zguzvan mojim besmislom
izdahni.
Ostani mrtva ptico
da nikada ne poletish.
Cvili jaukom nesretnika,
gorecesh u mome paklu
zauvek.

Slovenska

Koracam vekovima po bespucima

slovenska — Wed, 17 Feb 2010 22:11:32 +0100

VEKOVI

Kroz koliko sam korachala vekova,

Koliko sam okajala grehova?

Gde su me stizala stradanja,

Kako sam gubila nadanja?

Borila se grchevito,

Ili se predavala munjevito?

Stazama hrabro stupala,

Ili u ochaju jaukala?

U bespucima se gubila,

Sanjala,volela I ljubila…?

Shta me to napred gonilo,

Sa koje me zvezde strmoglavilo i slomilo…

Da zastanem,stanem I ostanem,

Led il’ vatra da postanem?

Sazdana od snage uragana,

Ili krvava od neprebolnih rana?

Krshtavali me krstom radovanja,

Ili mi u pletenice upleli latice samovanja?

Umivali me vodama bistrih izvora,

Ili me dojili mlekom iz najdubljih ponora?

U povojnicu crvenu nit beskraja utkali I voleli,

Ili mi kolevku zanjihali pa prokleli?

Niz koliko sam provalija klizila,

Koliko visova nadvisila?

Ka kojoj tamnici me staze vodile,

Koje me vile volele,vodile I oslobodile?

Da sanjam,ljubim I volim…

Bol svoj da u nedrima gajim I bolim…

Da ne prebolim ?

Slovenska